pretraga sajta

Arhiva vesti NIS na gubitku milijardu Naftna industrija Srbije u prvih devet meseci ove godine uknjižila gubitak od oko milijardu dinara - tvrdi za „Blic“ Veljko Miloševic, predsednik Sindikata NIS. Prema Miloševicevim recima, ovaj gubitak je napravljen u poslednjih nekoliko meseci voljom državne administacije, koja ne poštuje sopstvenu uredbu o uskladivanju cena derivata sa cenom nafte na svetskom tržištu, te nacionalnu naftnu kompaniju tera u propast. - Sada se vracamo u period od pre deset godina, kada se gorivo prodavalo na crnom tržištu, a sve zarad ocuvanja socijalnog mira koji je ova kompanija održavala i proteklih petnaest godina. Tada su cene naftnih derivata, kao i sada, bile deplasirane i stvoreni dugovi prema Rusiji i Kini. Sada, kada se rešava taj dug, dovode nas u situaciju da NIS ponovi zadužujemo - kaže Miloševic i dodaje da se na ovaj nacin dovodi u pitanje ne samo opstanak kompanije, vec i sudbina 17.500 zaposlenih u njoj i dalji rad i razvoj firmi koje se oslanjaju na NIS. Rezultate poslovanja u prva tri kvartala, kako „Blic“ saznaje u NIS-u, danas ce razmatrati i Upravni odbor ovog preduzeca. Dok se ova sednica ne završi, predsednik UO NIS Miloš Tomic nije mogao da prokomentariše razloge ovogodišnjeg gubitka, ali se složio sa menadžmentom i Sindikatom da je jedan od razloga i disparitet cena nafte na tržištu i derivata kod nas. - Delom razlog gubitka jeste i ta razlika u ceni, ali delom i nije. Tu je i mnogo drugih stvari koje uticu na poslovanje preduzeca, pa tako i na njen gubitak. Jedna stvar se zaboravlja, a to je da je NIS javno preduzece i koliko NIS vodi racuna o poslovanju, toliko mora da vodi racuna i o gradanima i o državi - rekao je Tomic za „Blic“ i dodao da isto toliko i država mora da vodi racuna o NIS-u jer je njen osnivac. Dvadeset odsto prerade nafte u rafinerijama u Pancevu i Novom Sadu je, u stvari, domaca nafta koja se u Vojvodini kupuje po ceni od svega 22 dolara po barelu. Tako se i tih 20 odsto nafte prodaje po istoj maksimalnoj ceni koju Ministarstvo energetike predloži, a Vlada odobri za gorivo dobijeno iz sirove nafte tipa „ural“, cija je prosecna cena po poslednjoj prihvacenoj uredbi bila 36 dolara za barel. Strucnjaci u ovoj oblasti tvrde da je tih 20 odsto naše nafte nedovoljno da bi se ispeglale ogromne razlike u cenama goriva kod nas, a koje od jula ne prate porast nafte na svetskom tržištu. Na kraju, država ce (odnosno gradani), kao osnivac javnog preduzeca morati iz istog tog budžeta, koji sada puni da bi ocuvala socijalni mir, morati da nadoknadi gubitak NIS-a. Tada prica krece iz pocetka. Ministar finansija Mladan Dinkic izjavio je da nije doneta odluka o interventnom uvozu goriva i ocenio da za tim nema potrebe jer je cena sirove nafte tipa „ural“ drasticno pala sa 51,70 na 36,32 dolara za barel i dodao da postoje indicije da se na domacem tržištu stvara veštacka nestašica derivata. VANREDNA SKUPŠTINA U ŠABACKOJ „NAMI” Na cetvrtoj vanrednoj sednici Skupštine akcionara šabacke „Name”, smenjeni su generalni direktor Živan Tomic i Upravni odbor na celu sa predsednikom Miroslavom Savicem. Sednica najvišeg organa upravljanja ovog trgovinskog preduzeca imala je prekjuce maratonski tok, a zakazana je posle prikupljenih potpisa 10 odsto akcionara, što je regularno statutarno pravo. Šabacka „Nama”, najveca trgovinska kuca u zapadnoj Srbiji, privatizovana je po starom zakonu, a vec citavu deceniju nalazi se u dubokoj finansijskoj krizi, koja nije prebrodena ni otudenjem petnaestak lokala na ekskluzivnim mestima u gradu. Samo dugovanja državi za neuplacene poreze i doprinose iznose oko 400 miliona dinara. Za propadanje „Name” akcionari su okrivili smenjeno rukovodstvo, koje ih je navodno „zamajavalo obecanjima da ce dug biti reprogramiran”, a preduzece stati na noge uz pomoc strateških partnera. Medutim, sklopljeni ugovori pokazali su se kao potpuni promašaj, poput aranžmana sa beogradskom firmom „Inokom”, posle koga su ponovo ostali praznih rafova, ali i sa naknadnim dugom za struju od dva miliona dinara. Akcionari „Name” sumnjaju da je stanje u preduzecu daleko gore nego što je iskazano u poslovnim knjigama. Oni su za predsednika Skupštine izabrali Vitomira Vraštanovica i imenovali koordinacioni odbor koji ce rukovoditi firmom do izbora novih organa upravljanja. Dogovoreno je da nova sednica Skupštine akcionara bude održana za 15 dana, a u meduvremenu ce Odbor stupiti u kontakt sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad, kako bi zajednicki potražili rešenje za problem duga državi i nepovezanog radnog staža. Koordinacioni odbor preuzeo je i obavezu da preispita sve poslovne ugovore, a oni koji se pokažu kao štetni bice poništeni. JAVNA PREDUZECA SRBIJE IZMEĐU TRŽIŠTA I DRŽAVE Konstituisanje novih vlasti nakon lokalnih izbora, posebno u velikim gradovima poput Beograda, Niša i Novog Sada, nije zapelo zbog deobe gradskih fotelja, vec zbog jagme oko upravljanja javnim preduzecima. Direktorsko mesto u gradskim pijacama, parking servisu, infostanu, elektrodistribuciji i slicno, izgleda da pruža mnogo vecu moc nego bilo koja funkcija u izvršnoj vlasti. Kada se zna da je, npr. godišnji budžet Beograda oko 500 miliona evra i da najveci deo tog kolaca odlazi u javna preduzeca, razumljivo je što stranke žele da te tokove novca stave pod svoju kontrolu (kad im to vec zakon dozvoljava) i da ga povere svojim odanim kadrovima, nezavisno od njihove strucnosti. Moc koju pruža funkcija generalnog direktora u javnim preduzecima nije samo u visini plate, koja je daleko iznad mesecnih primanja gradonacelnika Beograda ili ministra u republickoj vladi. Ta moc se ogleda u odlucivanju o trošenju izuzetno velikih budžetskih sredstava za nabavke razne robe, u odabiranju poslovnih partnera, u odlucivanju o ogromnim investicijama. Uz tu moc ne ide i svrsishodna javna kontrola iako ta preduzeca nose naziv javna, jer u upravnim odborima sede izuzetno dobro placeni stranacki prvaci. Uprkos brojnim najavama, od oktobra 2000. privredna reforma, restrukturisanje, ili kako se vec zove, nije zakucala na vrata ovih preduzeca. Ni jedna vlada nije imala snage da se njima ozbiljno pozabavi i da povuce rezove na dobrobit cele države. Javna preduzeca su i dalje „mezimcad vlasti” iako su i proizvodaci najvecih gubitaka u Srbiji. Na svaki pokušaj promena u ovoj oblasti nailazilo se na organizovane otpore u cemu su znacajnu ulogu imali upravo predstavnici pojedinih vladajucih stranaka. Plate generalnih direktora javnih preduzeca u Srbiji krecu se od 700 do 2.000 evra mesecno i najvece su upravo tamo gde su i najveci gubici. Zaposlenima u tim preduzecima cija su primanja, inace, znatno iznad proseka u privredi Srbije, ne bodu oci toliko direktorske plate koliko druge, brojne privilegije i razni aneksi ugovora i bonusi koji idu uz te plate. Zahvaljujuci veoma razradenom sistemu „nagradivanja” pojedini direktori mesecno „zarade” i po tri do cetiri puta vece plate od onih javno poznatih. Uz sve to idu i dnevnice za cesta putovanja po inostranstvu i luksuzni automobili, po cemu je posebno poznat PTT Srbija, ciji je vozni park najveci u Republici. U ovom preduzecu mnogi direktori službene automobile koriste kao da su njihovi, o cemu posebno svedoci gužva za benzin uoci vikenda, naravno na racun državnog budžeta. Uz direktorske plate u PTT, za proverene kadrove, obezbedeno je i clanstvo u upravnim odborima firmi kcerki i srodnih kompanija, što im donosi izuzetnu dopunsku zaradu. Takva praksa posebno je došla do izražaja u slucaju Mobtela, u cijem upravnom odboru godinama sede direktori iz PTT-a, usvajajuci završne racune, navodno, sa gubicima. Njima dobro, a državi kamen oko vrata. Slicna situacija je i u JAT-u gde još nisu poništeni, iz prošlosti nasledeni, cuveni aneksi ugovora o platama. Po aneksu tog ugovora bivši generalni direktor JAT-a je mogao mesecno da „zaradi” i do milion dinara, iako mu je osnovna plata, kao i sadašnjem direktoru, navodno samo 120.000 dinara. Naravno, uz direktora su dobro prolazili i njegovi poverljivi kadrovi, a gubici koji su se gomilali iz godine u godinu prevaljivani su na teret države. Brojna upozorenja, posebno kada su u pitanju Jat, PTT, EPS, NIS... i pokušaji istražnih organa da ukažu na razne zloupotrebe, nameštene tendere i slicno, nikada nisu dobila epilog na sudu, jer su blagovremeno nestajala u raznim ladicama zbog suprotstavljenih stranackih interesa i ociglednih politickih pritisaka na organe pravosuda. Najbolje svedocenje o tome ostavio je cuveni direktor Elektrodistribucije Beograd Uskokovic, koji je uspeo da za kratko vreme zaradi desetine stanova i lokala u centru grada, na racun ovog preduzeca i da izbegne ruku pravde. Ni jedna od brojnih afera, koje su vezivane za ova preduzeca nije dobila rasplet, cak ni u anketnim odborima Skupštine Srbije, kao što je bio slucaj EPS-a i trgovine strujom. Mocni lobiji, koje najcešce cine bivši direktori ovih preduzeca, blagovremeno su uspevali da zatru sve tragove, iako je javna tajna da su neki od njih osnovali privatne firme i da veoma uspešno saraduju sa državnim firmama sticuci cak i monopol u pojedinim oblastima. Karakteristicna je, svakako, još jedna pojava, zabeležena poslednjih godina. Mocni direktori javnih preduzeca sve se cešce pojavljuju i u ulozi mecena i izdašnih donatora sportskih preduzeca, posebno košarkaških klubova Crvene zvezde i Partizana. Za nagradu dobijaju clanstvo u upravnim odborima i besplatna putovanja po svetu. Uostalom, što to ne bi i radili kad pare koje troše nisu njihove vec državne. Iako je Vlada Srbije ogranicila rast plata u javnim preduzecima na 8,5 procenata za ovu godinu, time je samo zagrebala po površini decenijama privilegovanih monopolista, što nece doneti nikakav boljitak ukoliko se ubrzano ne pristupi njihovom trajnom restrukturisanju. HEMOMONT PROSLAVIO DECENIJU POSLOVANJA Otvaranjem Hemomonta postavljen je temelj razvoja farmaceutske industrije Crne Gore i tokom cele decenije Hemomont je održavao zavidni nivo tehnološkog razvoja i omogucavao zdravstvu paletu visokokvalitetnih lekova - izjavio je juce na svecanosti uprilicenoj povodom obeležavanja deset godina rada Hemomonta predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanovic. Prema recima Miodraga Babica, predsednika Hemofarm koncerna, u Hemomontu se, kao i u celom Koncernu, vodi posebna briga o kvalitetu proizvoda o cemu svedoce brojni certifikati medu kojima je i ISO 9000 dobijen vec nakon dve godine rada Hemomonta. Babic je istakao da je farmaceutska industrija ove zemlje uspevala da održi korak sa razvojem u svetu, da predstavlja veliki izvozni potencijal i da u ovom trenutku prepreku predstavljaju neadekvatne regule kako bi se uspostavila krajnje korektna tržišna utakmica. Za prethodnih 10 godina proizvodnja Hemomonta uvecana je za 9,6 puta i sada iznosi 10,8 miliona pakovanja na godišnjem nivou. Od toga 85 odsto se plasira u okruženje, a samo 15 odsto ide za potrebe zdravstva Crne Gore. Prodaja je uvecana za 11 puta i u ovoj godini ona je dostigla vrednost od 12 miliona evra. Verica Barac, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije o uvodenju privremenih mera u Veterinarski Iako je na jucerašnjoj sednici Vlade trebalo da bude razmatran predlog Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije da se u preduzece Veterinarski zavod iz Zemuna uvedu privremene mere, donošenje te odluke je, na inicijativu Saveta za borbu protiv korupcije odloženo za sledecu nedelju. Prema recima predsednika Saveta Verice Barac Vlada takvu odluku ne može da donese dok se predmet nalazi kod Vrhovnog suda. - Sve dok Vrhovni sud ne donese presudu po osnovu tužbe konzorcijuma zaposlenih u Veterinarskom zavodu, ni Ministarstvo za privredu ni Vlada ne mogu da donesu bilo kakvu odluku. U protivnom takva odluka ce biti nezakonita i kosice se sa odlukom suda - kaže Barac i podseca da država treba da štiti opšti interes koji se u ovom slucaju ogleda u cinjenici da proces privatizacije treba sprovesti na zakonit nacin u interesu države ali i zaposlenih u Veterinarskom zavodu. Postavlja se pitanje, kaže Verica Barac, komentarišuci izjavu ministra privrede, Predraga Bubala da ce Vlada razmatrati mogucnost uvodenja privremenih mera u pomenuto preduzece, ciji interes Bubalo štiti kada se zna da je konzorcijum zaposlenih od svih ponudaca jedini ispunio sve uslove propisane javnim tenderom. - Svima je u interesu da se Veterinarski zavod proda onome ko ponudi najbolju cenu. Umesto toga, vec godinu i po dana se postupak privatizacije ovog preduzeca prolongira. Ne može da se dokaže da konzorcijum Zekstra-Bankom nije postojao u trenutku podnošenja ponude. Braneci svoju odluko o donošenju rešenja kojim se odbija prigovor zaposlenih u Veterinarskom zavodu da je nezakonito sproveden postupak privatizacije Ministarstvo privrede se poziva na Zakon o obligacijama, iako je pomenuti propis u potpunosti irelevantan za proces privatizacije - smatra Barac. Podsecanja radi, Veterinarski zavod se u postupku privatizacije nalazi od oktobra 2001. goidne, a na tender za prodaju 70 odsto kapitala javio se konzorcijum zaposlenih u Zavodu i konzorcijum preduzeca Zekstra i Bankom. Nakon odluke tenderske komisije da je prvorangirana ponuda konzorcijuma Zekstre i Bankom, drugi ponudac je uložio žalbu Ministarstvu za privredu i privatizaciju na zakonitost tenderskog postupka. U žalbi je bilo navedeno da konzorcijum Zekstra i Bankom nije ni postojao u vreme podnošenja prijave za tender. Konzorcijum zaposlenih u Veterinarskom zavodu je posle odbijanja te žalbe podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije koji je doneo presudu kojom uvažava tužbu zaposlenih i poništava rešenje bivšeg Ministarstva privrede i privatizacije da je privatizacija sprovedena na zakonit nacin. Ceo postupak medutim, vracen je na pocetak a neposredno posle te sudske odluke novi ministar privrede Predrag Bubalo potpisuje novo rešenje kojim se odbija prigovor zaposlenih u Veterinarskom zavodu da je nezakonito sproveden postupak privatizacije. Iz "Backe" oko 65.000 tona šecera - Loše vremenske prilike koje su sprecile vadenje šecerne repe, nece uticati na kvalitet i vreme njene prerade, izjavio je direktor vrbaske šecerane "Backa", koja posluje u sastavu "MK Komerca" Ratko Svorcan. On je naveo da od ukupnih 9.700 hektara pod šecernom repom, preostaje još da se izvadi repa sa hiljadu hektara i ocenio da bi kampanja prerade šecerne repe trebala da se završi do sredine decembra. U šecerani "Backa" dnevno se preradi 6.000 tona slatkog korena, što se smatra maksimalnim iskorišcenjem fabrickih kapaciteta, tacnije cak sedam odsto više od predvidenih tehnoloških mogucnosti. Prema dosadašnjim rezultatima kampanje prerade šecerne repe, šecerana "Backa" ce ove sezone preraditi više od 500.000 tona repe i za potrebe srpskog i stranih tržišta obezbediti oko 65. 000 tona šecera.

"Mali" akcionari Emitenti Posrednici Investitori