Nastavlja se postprivatizaciona agonija užicke Mlekare
Na osnovu odluke Opštinskog suda u Užicu, sudski izvršitelji u prisustvu policije, zaplenili su deo imovine užicke Mlekare, kako bi ovo preduzece izmirilo dugove prema poveriocima. Iako su zaposleni pružali otpor plenidbi, sudski izvršitelji su, uz asistenciju MUP, zaplenili dva kamiona i dva putnicka vozila. Nakon gotovo godinu dana duge postprivatizacione krize, tokom koje je proizvodnja svedena na samo par stotina litara mleka dnevno, neisplacenih zarada zaposlenima i blokade žiro-racuna zbog velikih dugovanja, ovo užicko preduzece našlo se u najvecoj krizi za proteklih tridesetak godina od osnivanja. Primera radi, pre privatizacije u ovoj Mlekari preradivalo se i do 15.000 litara mleka, a od nedavno samo par stotina litara. Preduzece je nekada snabdevalo mlekom i mlecnim proizvodima delove Srbije, Crne Gore, pa i BIH, a danas ne može da podmiri ni dnevne potrebe samog Sevojna, gde je sedište ovog preduzeca.
Za sadašnje stanje, radnici, sindikat i poslovodstvo optužuju bivše poslovodstvo, za koje tvrde da je pre privatizacije napravilo veliki dug, da je on uvecan nakon aukcijske prodaje, i da je zbog toga, pre mesec dana, ovom preduzecu blokiran racun.
- Pokušali smo da sprecimo plenidbu dela našeg voznog parka. Iako vec duže vremena upozoravamo ko je napravio velike gubitke u Mlekari, nadležni organi ništa ne preduzimaju. Zbog plenidbe možda cemo zatvoriti preduzece, jer su nam oduzeli osnovna sredstva za rad - rekao je Radomir Terzic, v.d. direktora Mlekare.
- Protiv Filipa Mrakovica i Dragana Rajevca iz bivšeg poslovodstva podneli smo prijave, ali ni Opštinski ni Trgovinski sud dosad ništa nisu uradili. Iako je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor sa Brankom Uzelcem, ni taj spor sudski još uvek nije rešen. Kako to da Mlekara ne može da naplati ono što njoj duguju, a s druge strane Opštinski sud nalaže da se plenidbom namire oni kojima Mlekara duguje - pita se Terzic i dodaje da ce inicirati razgovor sa predstavnicima opštinske vlasti i ostalih državnih organa u Užicu, kako bi se rešila sudbina ovog preduzeca. Novo poslovodstvo istice da su, i pored velikih problema, ipak uspeli da pokrenu proizvodnju. Osim toga, dug je sa 54 miliona dinara, za godinu dana, smanjen na 45 miliona dinara, a pocela je redovna isplata kooperantima za predato mleko, ali pre mesec dana sve je dovedeno u pitanje, jer je blokiran žiro-racun preduzeca.
Inace, ovo užicko preduzece privatizaovano je u aprilu prošle godine, kada je nakon aukcije vlasnik vecinskog kapitala postao dr Branko Uzelac, lekar koji je godinama živeo u Švajcarskoj. Nekoliko meseci kasnije, na intervenciju sindikata i zaposlenih, Agencija za privatizaciju je raskinula kupoprodajni ugovor, jer kako je obrazloženo, Uzelac nije ispunio sve preuzete obaveze iz ugovora. U meduvremenu, sindikat i deo radnika optužili su novog vlasnika za velike gubitke, neisplacene zarade zaposlenima i novac za predato mleko kooperantima. Medutim, Uzelac je tvrdio da je pre kupovine kapitala, bio prevaren i da nije znao za gubitke, a koji su, kako je isticao u nekoliko navrata, posledica rada prethodnog poslovodstva. Radnici su se organizovali, osnovali novu Skupštinu i Upravni odbor, za v.d. direktora imenovali Radomira Terzica, a Uzelcu nisu dozvoljavali ulazak u preduzece. Smatrajuci da je i dalje vlasnik Mlekare, Uzelac se obratio sudu, ocenjujuci da je Agencija za privatizaciju postupila nezakonito, kada je jednostrano raskinula ugovor, tako da je sudski spor u toku, a radnicima, koji su ucestvovali u formiranju novih organa u preduzecu, zapretio je krivicnim prijavama i odšetnim zahtevima.Plenidba nije rešenje
- Imamo plan za Mlekaru, ali ovaj grad treba da se izjasni da li mu treba ovo preduzece. Našao sam novog kupca, kontaktirali smo Agenciju za privatizaciju, ali nije nam jasno zašto država nije u stanju da natera dužnike da izmire dugove prema Mlekari. Neko pokušava sve da preduzece ode pod stecaj, a potom da ga kupi što jeftinije, smatra v.d. direktora Radomir Terzic, dodajuci da niko u Mlekari ne spori dugovanja prema poveriocima, ali da u sadašnjoj situaciji plenidba nije nacin kojim ce se rešiti problemi.
Najveca "kuca slatkiša" u Srbiji obeležila 82 godine postojanja: Štark spreman za dokapitalizacij
Beograd - Na adresu Uprave Soko Štarka ovih dana stigla je ponuda Investicionog fonda iz Luksemburga koji je zainteresovan za dokapitalizaciju tog preduzeca. Konacnu odluku o tome hoce li akcionari prihvatiti ovu ponudu nadležni u Štarku donece uskoro - saopšteno je juce na konferenciji za novinare. Prema recima Danila Ivanovica, generalnog direktora Soko Štarka i "akcije ovog preduzeca ce se u narednih nekoliko nedelja vec kotrljati na berzi".
- Precizan odgovor na pitanje kada ce tacno doci do privatizacije vrlo je teško dati, jer ovde nije rec samo o akcionarima, vec i o zaposlenima koji to nisu, a njihove želje su razlicite. Za jedne je najbitnije prodati akcije i zaraditi, a za druge uci u neki oblik partnerstva koji bi omogucio razvoj firme i jak socijalni program - rekao je Ivanovic, povodom obeležavanja 82. godišnjice postojanja najpoznatije "kuce slatkiša" na ovim prostorima. Uz konstataciju da Uprava Soko Štarka dosad nije razgovarala sa predstavnicima Agencije za privatizaciju on je naglasio da ta mogucnost nije iskljucena.
Ivanovic je podsetio da se 60 odsto vlasništva (akcija), nalazi u rukama zaposlenih i penzionera, a 40 odsto je u državnom vlasništvu. Rukovodstvo Soko Štarka odlucilo je da godišnjicu proslavi radno te su, tim povodom, pet tona svojih proizvoda poklonili Crvenom krstu Srbije.
Štark ostvaruje godišnji promet od oko 50 miliona evra, dok prosecna zarada, oko 2.400 zaposlenih, iznosi oko 24.000 dinara. Posluje po najsavremenijim principima, vodeci racuna, pre svega, o kvalitetu palete od oko 150 svojih proizvoda.
Dvadeset odsto ukupne proizvodnje Štark plasira na inostrano tržište dok je izvoz zabeležio rast od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je prošlogodišnji prihod premašio više od osam miliona evra.
Rukovodstvo tog Akcionarskog društva nastavlja, medutim, sa inovacijama. Tako je nedavno uloženo 2,4 miliona evra za kupovinu savremenih mašina za pakovanje smokija i vafela, ali i proizvodnju cokolade. Uskoro ce se na tržištu naci i novi proizvodi poput cokolade najlepše želje, ovog puta sa keksom, najmladima ce biti ponuden cokoladni smoki, ali i drugi slatkiši.
Diskvalifikovana ponuda Apurne
-U donošenju ove odluke rukovodili smo se i izveštajima koje su nam sa terena slali kontrolori, ali i izveštajem Centralnog registra. Sve ukazuje da je izjava Snežane Divac u subotu da ce Predrag Danilovic pokloniti 3.500 dinara po akciji svakom akcionaru koji se opredeli za Apurnu uticala na to da akcionari masovno povuku naloge koje su prethodno dali Balkan Limitidu - rekao je Bajec i dodao da je ovakva aktivnost u suprotnosti sa važecim propisima.
Na odluku Komisije reagovao je ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo. On je zatražio odgovor na pitanje zašto Komisija nije diskvalifikovala i FPP Balkan Limitid koji takode nije ispoštovao proceduru. Ministar Bubalo je naveo da FPP po cl.74 Zakona o HOV bio u obavezi da pod istim uslovima, dakle po ceni od 23.000 dinara otkupi sve akcije, pa samim tim i akcije države, a ne da nudi otkup u naredne dve godine. Takode FPP je i u drugim elementima menjao svoju ponudu i to treba da bude, prema mišljenju Bubala sankcionisano.
Inace, vanredna sednica Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije zakazana je na zahtev clanova Odbora, malih akcionara "Knjaza Miloša" ali i poslanika. Za govornicom su se smenjivali predstavnici opozicionih poslanickih grupa koji su svi jednoglasno, od predstavnika državnih instutucija - Ministarstva za privredu, Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra i Agencije za privatizaiciju, tražili odgovor na samo jedno pitanje - ko je kriv za sve što je pratilo otkup akcija "Knjaza Miloša". Najoštriji u svojoj kritici bili su šef poslanickog kluba Srpske radikalne stranke Aleksandar Vucic i poslanik Demokratske stranke Aleksandar Vlahovic. Vucic je rekao da raspolaže pouzdanim informacijama da je prodaja Knjaza Miloša, kompaniji Danon unapred dogovorena.
Poslanik DS, Aleksandar Vlahovic, zatražio je da mu se odgovori po kom je Zakonu nadeno uporište da se formira vecinski paket države i malih akcionara i da se obrazloži zbog cega je Agencija za privatizaciju prihvatila najslabiju ponudu, jer kako je naglasio, u svom saopštenju Agencija nigde nije navela evaluaciju (procenu ponude).
Ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo istakao je da se Agencija za privatizaciju rukovodila iskljucivo onim što je najpovoljnije za državu i male akcionare.
- Da se država nije umešala ova prica bi se završila na 60 miliona evra. Ovako ona ce se završiti sa prihodom od 100 miliona evra. I strucnjaci se slažu u oceni da je to jedan maksimum koji je mogao da se ostvari za ovakvu jednu kompaniju - rekao je Bubalo i dodao da je prodajom paketa Apurni država ostvarila prihod od 34 miliona evra. Da ga je prodala Balkan Limitidu država bi inkasirala 37 miliona evra i to tek za dve godine, tvrdi Bubalo. Sastanak u Labusovom stanu
-Prema mojim saznanjima u stanu potpredsednika Vlade, Miroljuba Labusa, 7. oktobra gost je bio Žak Vinset, potpredsednik kompanije Danon. Na tom sastanku je sve dogovoreno. Danon je cak tražio da krene sa 15.000 a da ostalo nadoknadi placajuci hartijama od vrednosti, ali mu je receno da to ne dozvoljava postojeci Zakon o HOV - rekao je Vucic i dodao da ce neko za ovakav prekršaj , zbog koga je država u najblažem slucaju izgubila šest, u najgorem deset miliona evra, a akcionari osam miliona evra, morati da odgovara.
Poništena prodaja „Knjaza“
Komisija za hartije od vrednosti juce je donela konacno rešenje po kome se „Apurna“, zajednicka kompanija Vlade Divca i „Danonea“ diskvalifikuje iz procesa preuzimanja akcija „Knjaza Miloša“.
Mali akcionari imace mogucnost da u narednih dva do tri dana ukoliko to žele svoje akcije prodaju ili FPP „Balkan limitidu“ ili Pivari „Laško“ - rekao je juce Dušan Bajec, clan Komisije za hartije od vrednosti, nakon sastanka odbora za privatizaciju.
Komisija je, prema recima Bajeca, donela ovakvu neopozivu i jednoglasnu odluku, zbog grubog kršenja Zakona o hartijama od vrednosti. Naime, kontrolori na terenu utvrdili su da je Snežana Divac, u obracanju zaposlenima u „Knjazu Milošu“ u ime „Apurna“, zvanicno izjavila da ce Predrag Danilovic svakom akcionaru koji proda ovom konzorcijumu akcije isplatiti dodatnih 3.500 dinara. Time su eliminisani ostali ucesnici i naprasno je promenjena njihova odluka.
- Mi smo još u ponedeljak imali sednicu na kojoj smo jednoglasno doneli odluku da se ponuda „Apurne“ diskvalifikuje. Predsednik Komisije Milko Štimac je doživeo kolaps i završio je u bolnici, tako da niko nije mogao da potpiše rešenje. Clanovi su, medutim izglasali da se da ovlašcenje Đordu Jovanovicu, kako bi rešenje bilo potpisano. On je to ucinio, ali je na žalost, i on u bolnici - rekao je Bajec, dodajuci da na njega nije vršen nikakav pritisak.
Predrag Bubalo, ministar privatizacije, rekao je nakon sednice odbora da postoji mogucnost žalbe na ovakvu odluku Komisije i da ce ona najverovatnije biti prosledena Vrhovnom sudu. Mladan Dinkic, ministar finansija, prokomentarisao je da ovakva odluka Komisije u trenutku kada je trebalo da se proglasi vecinski vlasnik „Knjaza“ „nešto što nije normalno“.
Ministar privrede Predrag Bubalo izjavio je da je Komisija za hartije od vrednosti napravila grešku što nije eliminisala ponudu FPP „Balkan Limitid“ za preuzimanje akcija „Knjaz Miloš“ jer nisu ponudili iste uslove svim akcionarima. Dat je razliciti rok za isplatu akcija za male akcionare i državu i na kraju promenili ponudu tokom procesa. On je na sednici Odbora za privatizaciju, precizirao da je FPP malim akcionarima ponudio 23.000 dinara po akciji, koje bi isplatio u roku od tri dana od preuzimanja akcija, dok je za državu taj rok dve godine, a cena nije 23.000 dinara.
- U ponudi „Danonea“ po mom mišljenju nema prekršaja i necu da ulazim u raspravu da li je ponuda jednog coveka koji nema veze sa ponudacem u dobroj nameri krivicno delo - naglasio je Bubalo.
Direktor Centralnog registra Vida Uzelac istakla je da je 21. novembra, tokom dana, FPP imao dovoljan broj naloga malih akcionara za preuzimanje vlasništva nad „Knjazom“, dok „Apurna“ nije.
- Sledeceg dana 22. novembra, kada se zatvarala ponuda za preuzimanje akcija, FPP je poceo da gubi naloge koji su prelazili na racun „Apurne“ posle 12,00 casova.
Kako je rekla Uzelac, FPP je na svom racunu imao manje od 91 hiljadu akcija, što nije bilo dovoljno za preuzimanje, dok je „Apurna“ imala 174 hiljade, a bilo je potrebno 180 hiljada. Od podneva do 18,00 casova tog dana usledila „najezda naloga“ za prebacivanje na racun „Apurne“ koja je prikupila 200.000 akcija i tako stekla dovoljan broj za preuzimanje.
Aleksandar Vucic, zamenik šefa poslanicke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije, najavio je da ce SRS zatražiti formiranje specijalne komisije na nivou skupštine kako bi se istražio ceo slucaj oko preuzimanja akcija „Knjaza Miloša“, jer je po njihovom saznanju država oštecena za 10 miliona evra.
- Ovo što se dogodilo što je cist lopovluk i pljacka predstavilo je Srbiju kao Eldorado. SRS ima informacije da su na clanove Komisije vršeni pritisci. Takode, i da je 7. oktobra u stanu Miroljuba Labusa boravio potpredsednik „Danonea“, gde su se dogovorili da se „Knjaz“ njima proda. Zašto je izabrano ono što je najnepovoljnije za državu? I šta znaci ponuda, na kraju, kada je sve završeno pa makar to bila od jednog poznatog košarkaša kao što je Danilovic? Ocito da je neko ne samo što je hteo da opljacka državu, vec i samu kompaniju - istakao je Vucic.
"Hipol" iz Odžaka na tenderu
- Agencija za privatizaciju objavila je poziv za javni tender za prodaju preduzeca "Hipol" u Odžacima, saopšteno je u Regionalnoj privrednoj komori u Somboru. Na prodaju se nudi 98,97 odsto društvenog kapitala. Ovo preduzece zapošljava 569 radnika, jedini je proizvodac polipropilena, koji cini 88 odsto proizvodnog programa, a 12 odsto je proizvodnja predmeta od plastike za široku potrošnju.
|
