Labus: Ista prava svih akcionara
Potpredsednik republicke vlade Miroljub Labus kazao je da u procesu privatizacije i mali i veliki akcionari moraju da imaju ista prava, što ce biti postignuto izmenama zakona iz te oblasti koje se ocekuju do kraja godine, prenosi Tanjug. Labus se založio za zakoniti završetak privatizacije "Knjaza Miloša", dodavši da ce Ministarstvo privrede odluciti kome ce da proda svoj deo akcija. Labus je procenio da ce biti dostignuta cena od 20.000 po akciji, a nije iskljucio mogucnost ni nove, bolje ponude.
Govoreci o "šecernoj aferi", Labus je rekao da je izveštaj o tome uraden, poslat u Brisel i da ce kada stigne odgovor, vlada preduzeti potrebne mere.
"Od momenta kada smo ponovo dobili povlastice za izvoz šecera, izvezli smo više od 110 hiljada tona šecera. Procedura izvoza testirana je kod 32 proizvodaca i izvoznika šecera i pola njih prošlo je test. I "MK komerc" je medu onima koji sada izvoze šecer", precizirao je Labus.
HTP Banja Koviljaca ceka na privatizaciju
Hotelsko-turisticko preduzece "Banja Koviljaca" nije privatizovano, iako je proces privatizacije poceo pre dve i po godine. Direktor preduzeca Mladen Milutinovic rekao je da je do zastoja došlo zbog "nemogucnosti dogovora državnih institucija" oko vlasništva zemljišta na kojem se nalaze objekti HTP "Banja Koviljaca". Vlasnicka struktura preduzeca sastoji se od državnog dela koji je izgraden do 1945. godine, i društvenog kojeg cine objekti izgradeni nakon te godine.
"Zateceni objekti se ne vode kao naši, dok su oni izgradeni posle 1945. godine naši, ali u oba slucaja zemljište na kojima su objekti nisu vlasništvo preduzeca vec države", rekao je Milutinovic. On je dodao da zbog stalnog išcekivanja privatizacije trpe i preduzece i njegovi radnici, navodeci da je za svaki, pa i za najsitniji poslovni potez, potrebno odobrenje Agencije za privatizaciju na koje se "obicno dugo ceka". "Zbog cekanja privatizacije, ne možemo da otudujemo ili obnavljamo osnovna sredstva, nema ulaganja kako se ne bi promenila prvobitna procena kapitala preduzeca, nema korišcenja kreditnih linija niti planiranja kadrova tako da su dve i po godine izgubljene u nepovrat", ocenio je Milutinovic.
Dinkic: Radikalan ekonomski program 2005.
Ministar finansija Srbije Mladan Dinkic najavio je da ce "ekonomski program za iducu godinu biti jedan od najradikalnijih još od doba Ante Markovica", a da ce njegovi glavni izazovi biti obuzdavanje plata do nivoa produktivnosti i restruktuiranje javnih preduzeca koja treba da postanu profitabilna.
U paketu poreskih zakona koji ce se uskoro naci u parlamentu, jedna od najznacajnijih novina je da ce poslodavci koji sledece godine prime nove radnike biti oslobodeni placanja 14 procentnog poreza na njihove zarade.
"Paušalcima" ce biti smanjen porez na dohodak sa 14 na 10 odsto, a poreske olakšice predvidene su i za registrovane poljoprivrednike. Poreza ce biti osloboden promet hartija od vrednosti i držanje akcija, a bice ukinuta i taksa za pripejd korisnike mobilnih telefona.
Dinkic je istakao da ocekuje po osnovu privatizacije tri puta vece budžetske prihode od planiranih osam milijardi dinara i najavio restruktuiranje javnih preduzeca, za pocetak, odvajanjem sporednih od osnovne delatnosti.
Prioritet u 2005. godini bice poboljšanje poslovanja EPS-a, NIS-a i "Jat ervejza", rekao je ministar finansija i potvrdio da je "Jat" prekršio uredbu o platama i da je to preduzece "primer kako jedna kompanija, koja je potencijalno profitabilna zbog lošeg vodenja može da zapadne u probleme".
"Izmenama Uredbe o ogranicenju mase zarada omogucicemo Ministarstvu finansija kontrolu unapred i necemo davati saglasnost na isplate zarada mimo plana koji ce vlada utvrdivati", ukazao je Dinkic.
Rast cena državnih obveznica
Nakon nedavnog utvrdivanja kreditnog rejtinga Srbije, kojoj je jedna od najpoznatijih svetskih agencija za kreditne ocene Standard i purs dodelila ocenu B+, kako za dugove izražene u domacoj, tako i za dugove u stranoj valuti, neminovno ce se vec u narednoj godini odraziti i na rast cena republickih obveznica stare devizne štednje uz istovremeno povecanje tražnje, ocena je analiticara jedne od najuspešnijih brokerskih kuca, koja ima lidersku poziciju u prometu tim papirima.
Ukazujuci na to da trenutna cena državnih papira odgovara ustanovljenom kreditnom rejtingu Srbije, analiticari smatraju da ce naredne godine povecati broj finansijskih investitora koji su dosad bili ograniceni da ulažu u srpske papire upravo zbog toga što nije postojao kreditni rejting zemlje - emitenta.Šta je kreditni rejting?
Definicija kreditne ocene B sa veb stranice kompanije S&P jeste da je to „trenutna mogucnost dužnika da izmiri svoje obaveze, uz istovremeno upozorenje da poslovni, finansijski i ekonomski uslovi mogu negativno uticati na sposobnost servisiranja dugova”.
Klasifikacija rejtinga izgleda ovako: najbolji je AAA, zatim slede AA, A, BBB, BB, B, CCC, CC, C I D, dok oznake + (plus) i – (minus) služe za modifikacije u istim kategorijama.
Iako se u svetu za ocenu B vezuju izrazito špekulativne karakteristike, jer se nalazi cetiri stepena ispod ocene koje obuhvata investicionu klimu u zemlji koja se ocenjuje, dobijanje B+ fakticki je ulaznica Srbije na investicionu mapu sveta i sigurno je da ce privuci pažnju institucionalnih i individualnih investitora iz celog sveta koji su do sada zaobilazili našu republiku.
S&P je prva kreditna agencija koja je ocenila kreditni rejting Srbije, što ce pomoci našoj republici da ponovo izgradi svoje ime na medunarodnom finansijskom tržištu, nakon raspada bivše Jugoslavije i preuzimanja njenih dugova.
Ocena je stigla 1. novembra 2004. godine, nakon vracanja 40 miliona dolara Londonskom klubu investitora i najavljuje izdavanje internacionalnih (evro) obveznica sa dospecem od 20 godina u ukupnom iznosu od 1,08 milijardi dolara, koliko iznosi dug Londonskom klubu.
Srbija ima najniži rejting medu zemljama bivše Jugoslavije, najviše zbog toga što je tek nedavno pocela sa politickim i ekonomskim reformama. Slovenija ima kreditnu ocenu AA-, Hrvatska BBB-, dok je Makedoniji dodeljeno BB.
Kreditni analiticari S&P ocenili su stanje u Srbiji kao stabilno i podjednak rejting dali kratkorocnim i dugorocnim dugovima. Isto tako isticu da je u obzir uzet i znacajan politicki rizik i ranjiva eksterna pozicija, ali ocekuju nastavak strukturalnih reformi i progresivnu ekonomsku politiku vlasti.
Veliku težinu u oceni nose i nerešena pitanja saveza sa Crnom Gorom, statusa Kosova, kao i saradnje sa Haškim tribunalom.
Na mogucnost prevremenih parlamentarnih izbora, kreditni analiticari S&P gledaju kao privremen prekid reformi koje bi se odmah nastavile delovanjem nove reformisticke vlade. Prinosni papiri
Godišnji prinosi na ulaganja u državne obveznice zemalja bivše Jugoslavije, kao i zemalja sa slicnom S&P kreditnom ocenom krecu se izmedu cetiri i 8,5 odsto.
Poredenja radi, državne obveznice Slovenije nose prinos od cetiri do 4,5 odsto, Hrvatske – od 6,5 do 8,5 procenata, Makedonije – pet odsto, Ukrajine (koja ima ocenu B+) iznose od sedam do osam procenata i Turske (ciji kreditni rejting je BB-) osam procenata.
Podsecanja radi, obveznicama Republike Srbije trguje se na Beogradskoj berzi od 9. septembra 2002. godine. Dve godine pre dobijanja zvanicnog rejtinga zemlje, prinosi na ove obveznice iznosili su izmedu 14 i 19 procenata, a u trgovanju su dostizali i do 23 odsto!
Za vreme isplate prvog dospeca u maju 2003. godine, prinosi po serijama su se kretali izmedu 11 i 13 procenata. Poverenje investitora u srpske državne obveznice se povecavalo i na tržištu su se vec pojavljivale i svetske investicione institucije i fondovi koji su kupovali ove hartije od vrednosti izuzetno atraktivnog prinosa.
U vremenu slabljenja dolara u odnosu na evro, državne obveznice denominirane u evrima predstavljale su veoma dobru investiciju.
Porastom poverenja u državu kao emitenta rasle su cene obveznica, a prinosi se smanjili na današnjih 6,3 do 8,2 procenata godišnje.
Dobijanjem kreditnog rejtinga, pocetkom ovog meseca, prekinute su špekulacije koje su bile prisutne na tržištu još pre dva meseca i u tom periodu cene svih serija obveznica porasle su izmedu 1,5 do 19 procenata.
Stoga se sa izvesnošcu može govoriti o rastu tražnje i cena srpskih državnih papira, uz uslov da se taj rejting, koji predstavlja ocenu kvaliteta ekonomije jedne zemlje, ne pokvari u buducnosti.
|
