Posle upisa u Centralni registar hartija od vrednosti
U Centralni registar hartija od vrednosti do sada su upisane akcije i akcionari oko 200 preduzeca, kojima je tako omoguceno da promecu svoj capital na Beogradskoj berzi. Medutim, tu mogucnost je do sada iskoristilo manje od polovine, a osnovni problem je u cinjenici da menadžment firmi, cak i onih koje su lane prometale svoje akcije na berzi, okleva da potpiše Prospekt preduzeca sa osnovnim podacima kojima se emitent predstavlja potencijalnim kupcima, izjavila je za “Politiku” direktor Centralnog registra Vida Uzelac. Podsetivši na zakonsku obavezu emitenta po kojoj bi tri dana nakon registracije Knjige akcionara u Centalnom registru trebalo da podnesu zahtev za ukljucenje u berzanski promet i da, istovremeno, podnesu i Prospekt, kao svojevrsnu “licnu kartu” firme, Vida Uzelac ukazuje da se to pretvorilo u fakultativnu odluku, jer ne postoje sankcije protiv prekršilaca. Banke su prve
Doduše, moguce ja da menadžment nekih od firmi koje su uknjižile svoj kapital u Registar ceka održavanje godišnjih Skupština akcionara, na kojima se sumiraju prošlogodišnji rezultati I usvajaju poslovni planovi za ovu godinu. Medutim, imajuci u vidu to da se podaci, shodno Zakonu, moraju inovirati svaki put kada se nešto bitno dogodi za položaj akcionara, odnosno za potencijalne investiture u akcionarskom društvu, nema potrebe da se ceka Skupština da bi se objavio Prospekt. Najnoviji podaci iz završnih racuna i revizorski nalazi bi de ionako morali upisati u inovirani Prospekt, smatra Vida Uzelac. Do kraja marta, najverovatnije, za berzu ce biti spremno oko 400 firmi, koliko je lane prometovalo svoje akcije. Medu njima ce biti akcije firmi koje su i ranije bile na berzi, ali i znatan deo novoupisanih, kaže Vida Uzelac. Svetski standardi
Do zastoja u prometu akcijama došlo je, pre svega, iz tehnicko-tehnoloških razloga, ali i zbog cinjenice da capital nijednog preduzeca nije mogao da se upiše u Centralni registar, ukoliko prethodno korporativni agent-brokerska kuca, ili banka, clanovi Registra, nisu uputili zahtev za to. Premda naša zemlja nije još ozvanicila clanstvo u Medunarodnoj agenciji ANNA (prijem se ocekuje u junu), za dodelu oznaka- kodova i brojeva kojim se obeležavaju sve emitovane hartije, svaka akcija upisana u Registar ima svoj specificni “maticni broj”, kojim se razlikuje od svih slicnih papira u svetu. Rec je o oznakama CFI i ISIN, zasnovanim na medunarodnim ISO standardima 6166 i 10962, kaže Uzelac, uz opasku da to znaci da su naše akcije medunarodno verifikovane i da ce se njima, kada za to dode vreme, moci bez problema trgovati na medunarodnim berzama.
|
