Istekao rok za placanje poreza na imovinu
Zakonski rok za placanje druge rate poreza na imovinu istekao je 17. maja. Svi oni koji nisu uplatili do tog datuma jednu cetvrtinu svoje poreske obaveze morace da plate na pristigli iznos za svaki dan zakašnjenja kamatu koja inace na godišnjem nivou iznosi 23 odsto, bez obzira da li su dobili ovogodišnje rešenje ili nisu.
Osnovice na koji se placa porez na imovinu su ove godine povecane na osnovu podzakonskog akta donetog u aprilu, pa je tako za stanovnike Dedinja kao ekstra zone, ona uvecana za 123 odsto, za vlasnike nekretnina u prvoj zoni 30 odsto, i u drugoj zoni 22 odsto. Za gradane koji imaju nekretnine u trecoj i cetvrtoj zoni povecane su 11,7 odsto.
Švajcarci kupili suboticku Azotaru
Trgovinski sud iz Subotice juce je prihvatio ponudu i uslove Švajcarske firme "BC Invest" i prodao za 8,3 miliona evra Azotaru, hemijsku industriju koja se mesecima nalazi u stecaju. Švajcarska firma je prihvatila i uslov da ce proizvodnja veštackog dubriva biti obnovljena kao i da ce na posao vratiti 500 radnika.
Predstavnik poverilaca radnika i sindikalni aktivista Petar Stipancevic kaže da ce predstavnici švajcarske firme vec iduce nedelje doci da sklope kupoprodajni ugovor u kome ce se obavezati da ce za pocetak obnoviti proizvodnju 400 hiljada tona dubriva godišnje kao i da ce na posao vratiti 80 odsto radnika.
Više od 600 radnika Azotare vec godinu dana nisu dobili plate, pa ni 175 koliko ih je stecajni upravnik zadržao u firmi zbog održavanja minimuma proizvodnje.
Suboticka Azotara je najsavremenija fabrika za proizvodnju veštackih dubriva u Srbiji izgradena pocetkom 80- ih godina americkim kreditom od više 100 miliona dolara. Medutim, ova fabrika je vec više od decenije ili proizvodila gubitke ili radila manje poslove, tako da je 700 zaposlenih jedva preživljavalo. Treba reci da je, zbog neiskorišcenosti kapaciteta, suboticka Azotara relativno dobro ocuvana cemu je doprinelo i održavanje i remonti svake godine.
Ugovor "21. oktobra" i "Šefenakera"
Kragujevacka fabrika "21. oktobar" koja se 2001. godine izdvojila iz sistema "Zastave" u samostalno društvo, potpisala je ugovor sa nemackom firmom "Šefenaker" o proizvodnji auto- delova, prvenstveno auto-inastalacija, cija se vrednost procenjuje na više miliona evra.
Generalni direktor ovog preduzeca Zoran Milašinovic izjavio je da je vrednost ugovora poslovna tajna, ali da ce ugovor sa "Šefenakerom" omoguciti da se dodatno radno angažuju i oni radnici koji su pre tri godine, restrukturiranjem "Zastave" proglašeni tehnološkim viškom i sada se nalaze na evidenciji Zastava zapošljavanje i obrazovanje".
Oprema i alati su vec delom stigli i instaliraju se u pogonima "21. oktobra". Zavisno od toga kako bude tekla realizacija ugovora i budu poštovani svi principi i kvalitet koji traže Nemci, saradnja ce biti proširivana.
Milašinovic je naglasio da je sa italijanskom firmom "Plastal" potpisan ugovor, vredan dva miliona evra, koji podrazumeva obuku kadrova, prenos znanja, opreme i tehnologije i montažu delova iz oblasti auto-industrije.
Saradnja sa "Plastalom" i "Šefenakerom" kako je ocenjeno u "21. oktobru" prakticno uvodi kragujevackog proizvodaca u svetsku podelu rada u oblasti auto-komponentistike u kojoj i sama "Zastava" delom vidi svoju perspektivu. U realizaciju poslova sa nemackim partnerom bice angažovan i deo od oko 120 srpskih firmi koje saraduju sa "21. oktobrom".
Vlasnik "Vocar-Lutke" kupio preduzece "Rad"
Vlasnik firme "Vocar-Lutka" iz Prijepolja Bahrija Beganovic kupio je juce na aukciji u Agenciji za privatizaciju prijepoljsko gradevinsko preduzece "Rad" za 15,2 miliona dinara. Pocetna cena "Rada" bila je 4,9 miliona dinara, a ima dugove od 15 miliona dinara.
Novi vlasnik tog preduzeca je jedan od najvecih uvoznika šecera u Srbiji, ali u dosadašnjoj istrazi o "šecernoj aferi" nije utvrdeno da je on prepakivao uvozni šecer i izvozio ga kao domaci. Direktoru auto-škole "Polet" iz Surdulice Srecku Pejkovicu to preduzece je prodato po ceni od 14,1 miliona dinara, koja je 47 puta veca od pocetne. On je novinarima rekao da od nadmetanja nije hteo da odustane iz inata pa ce mu otac, koji radi u inostranstvu, pomoci da plati izlicitiranu cenu.
Poljoprivredno imanje "Sanad" iz Sanada kod Novog Kneževca kupio je za 15,2 milion dinara Mile Jovicic iz Backe Topole, kome je nedavno na aukciji prodata i farma "Novo Orahovo". Beogradski "Interpromet", procenjen na 1,8 miliona dinara, prodat je za 11,1 miliona dinara Zoranu Stevanovicu. To preduzece se bavi prodajom vozila, u vlasništvu ima lokal od 160 kvadrata i zapošljava pet radnika.
Preduzece za vadenje ruda olova i cinka "Bobija" iz Ljubovije kupio je direktor Ratko Đokic za 7,8 miliona dinara. On je bio jedini zainteresovani kupac za to preduzece koje ima 80 radnika. Po najnižoj ceni, za 134.000 dinara, prodato je preduzece "Hidroprojekat-vodoprivreda" iz Beograda, a kupac je Vladimir Otaševic.
Juce su prodata i preduzeca "Javor-Niš" iz Niša (1,2 miliona dinara) i "EI-Feriti" iz Beograda (10,5 miliona dinara). Za 12 preduzeca koja su bila ponudena na prodaju nije bilo zainteresovanih kupaca.
Šta je Centralni registar hartija od vrednosti?
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd je novoosnovana institucija na finansijskom tržištu ciji je osnovni zadatak da vodi evidenciju o vlasnicima hartija od vrednosti, kao i da vrši prenos vlasništva sa prodavca na kupca.
Upisom hartija od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti daje se odgovor na dva podjednako važna pitanja: “ko je vlasnik” i “šta je vlasništvo”. To znaci da Centralni registar hartija od vrednosti vodi evidenciju i o pravima koja proizilaze iz hartija od vrednosti (pravo glasa, pravo na isplatu dividende, pravo na isplatu kamate...).
Pored toga, zaloga, odnosno založno pravo trecih lica na hartijama od vrednosti se konstituiše upisom u Centralni registar hartija od vrednosti. Ovo je veoma dobar nacin za otklanjanje rizika banaka u procesu kreditiranja, narocito zbog toga što se u slucaju neblagovremenog izvršenja obaveza dužnika, založene hartije od vrednosti prema važecoj zakonskoj regulativi mogu lako prodati (bez sudske procedure).
Centralni registar hartija od vrednosti je osnovan po ugledu na slicne institucije koje vec decenijama postoje u razvijenim tržišnim privredama. Iako je postojao kao organizacioni deo Narodne banke Srbije od 19. novembra 2001. godine, Centralni registar hartija od vrednosti kao samostalna institucija je osnovan 10. decembra 2003. godine.
Iako je baza korisnika usluga Centralnog registra hartija od vrednosti veoma široka (emitenti su Republika Srbija, Narodna banka Srbije, preduzeca, dok su investitori domaca i strana, pravna i fizicka lica) direktnu komunikaciju sa Centralnim registrom hartija od vrednosti imaju samo njegovi clanovi – banke i brokersko dilerska društva.
Uz pomoc 87 clanova Centralnog registra hartija od vrednosti, vlasnici hartija od vrednosti mogu otvoriti odgovarajuce racune (vlasnicki, trgovacki, založni...), dok su emitenti obavezni da izvrše upis svih izdatih hartija od vrednosti.
Centralni registar hartija od vrednosti je pored registra i klirinška kuca koja svojim clanovima i njihovim klijentima obezbeduje sigurno saldiranje zakljucenih poslova sa hartijama od vrednosti. Važno je napomenuti da nije moguce preknjižavanje hartija od vrednosti sa racuna prodavca na racun kupca a da nisu novcana sredstava prenešena sa racuna kupca na racun prodavca.
Saldiranje je u dinarima za kuporodajne transakcije sa akcijama, dok prodavac obveznica devizne štednje dobija evre tri dana nakon dana prodaje tih obveznica na berzi.
Centralni registar hartija od vrednosti vrši jednom dnevno saldiranje hartija od vrednosti istovremeno sa placanjem (delivery versus payment – DVP), dok su preknjižavanja bez placanja (free of payment) dostupna u toku celog radnog vremena.
Za trgovanje hartijama od vrednosti na berzi, Centralni registar hartija od vrednosti jemci za završetak saldiranja transakcija, jer u slucaju neizvršenja obaveza jednog od ucesnika u transakciji on aktivira procedure za prinudno završenje saldiranja te transakcije.
Kao institucija zadužena za vodenje evidencije o zakonitim imaocima hartija od vrednosti, kao i za siguran i blagovremen prenos vlasništva nad tim hartijama, Centralni registar hartija od vrednosti mora biti povezan sa svim drugim ucesnicima na finansijskom tržištu.
Iz grafickog prikaza može se videti da izraz «centralni» u nazivu ove institucije nije samo zbog cinjenice da sve hartije od vrednosti treba da budu upisane u njoj, vec i zbog toga što po svom položaju na finansijskom tržištu ova institucija ima veoma veliki znacaj.
Od momenta preuzimanja baze podataka o vlasnicima akcija koju je do decembra 2003. godine vodila Agencija za privatizaciju – Privremeni registar, obim posla u Centralnom registru hartija od vrednosti je znacajno porastao.
Što se tice tržišne vrednosti transakcija, dominantno mesto u obimu saldiranih transakcija za mart i april 2004. godine imaju blagajnicki zapisi Narodne banke Srbije i akcije preduzeca.
Sa druge strane, najveci broj transakcija zakljucen je sa obveznicama devizne štednje i akcijama preduzeca.
Na grafikonu koji sledi prikazan je obim saldiranih transakcija, sa napomenom da je i obim saldiranih transakcija sa obveznicama devizne štednje prikazan u dinarima iako se te transakcije saldiraju u evrima.
Sa pocetkom primene novog Zakona o tržištu hartija od vrednosti, visoki kriterijumi koji moraju da budu ispunjeni pri izdavanju hartija od vrednosti uslovili su potpuni nestanak kratkorocnih korporativnih hartija od vrednosti. Uz izuzetak nekolicine emitenata, novih emisija ovih hartija od vrednosti prakticno i nema.
Što se tice zapisa koje izdaje Republika Srbija, njihovo ucešce u ukupnom saldiranom iznosu je još uvek malo, ali se iz meseca u mesec njihovo ucešce povecava.
Na kraju, važno je napomenuti da je sa pocetkom rada Centralnog registra hartija od vrednosti znacajno umanjen rizik saldiranja transakcija, tako da su investitori, i strani i domaci, spremni da ponude vecu cenu za hartije od vrednosti kojima se trguje na domacem finansijskom tržištu.
Ministarstvo privrede vec zapocelo kompletnu reviziju privatizacije u deset preduzeca
Revizija privatizacije zapocela je u deset preduzeca - u šeceranama Bac, Pecinci i Kovacica, koje je kupio Miodrag Kostic, vlasnik "MK komerca", šecerani u Crvenki koju je pazario grcki "Helenik šuger", i turistickom preduzecu "Putnik", ciji je vlasnik americki državljanin Srba Ilic.
Revizija se obavlja i u leskovackom "Zdravlju", zrenjaninskoj "Jugoremediji" , niškom "Nisalu", "Delišesu" iz Vladicinog Hana, kao i spoljnotrgovinskoj firmi iz Beograda "Hempro".
- Ovaj posao obavlja direktno Ministarstvo privrede na osnovu rešenja o nadzoru, dok Agencija za privatizaciju samo obezbeduje traženu dokumentaciju. Preispituje se sve, kako procedura i odluke koje su prethodile prodaji tih firmi, tako i sam postupak prodaje, kao i kontrola da li je novi vlasnik ispoštovao sve preuzete obaveze - kaže Branko Pavlovic, direktor Agencije za privatizaciju.
Direktor Agencije za privatizaciju kaže i da se prodaja društvenih preduzeca nastavlja po starom sve dok resorno ministarstvo ne izade sa izmenama postojeceg Zakona o privatizaciji. Delimicno je promenjena samo praksa kod prodaje, ranije nacionalizovane imovine.
- U ostalim 70-tak privatizovanih preduzeca nije rec o reviziji, vec samo kontroli privatizacije. To su firme koje su uputile žalbu Savetu za borbu protiv korupcije. Zajedno sa clanovima ovog Vladinog tela izdvojeno je prvih sedam firmi, u kojima je Agencija za privatizaciju, na osnovu sirovog materijala, koji je upucen Savetu, kontrolisala koliko su iznete sumnje i opravdane - tvrdi Pavlovic.
Verica Barac, predsednik Saveta za korupciju, kaže da ocekuju izveštaj Agencije o kontroli prvih sedam firmi. Ona upozorava da nije rec o automatskom poništenju privatizacije.
- Nisu sve žalbe osnovane jer se kod zaposlenih akumuliralo nezadovoljstvo, ne samo iz perioda privatizacije vec i godinama pre toga. Samo tamo gde se dokaže da je kršen zakon i propisana procedura, a što je ingerencija Agencije za privatizaciju, može da se govori o poništenju prodaje preduzeca, objašnjava Barac.Slucaj "Sartid" krupna stvar
Barac kaže da ce antikorupcijski Savet još jednom proveriti podatke iz sacinjenog izveštaja o privatizaciji "Sartida" u stecaju pre nego što ga i javno obelodani.
- "Sartid" je krupna stvar zato što citav slucaj ima i medunarodne reperkusije jer je kupac ove celicane i njenih šest preduzeca americka kompanija "Ju es Stil". Tacno je da nam je Trgovinski sud, na naš zahtev, dostavio dokumentaciju, ali želimo sve još bolje da sagledamo, imajuci u vidu da je u sve upletena sudska i izvršna vlast - tvrdi Barac. Na pitanje da li je ovakav stav Saveta posledica pritisaka, odgovara odrecno.
|
