Mladan Dinkic o novim zakonskim rešenjima
Mladan Dinkic, ministar finansija, odbacio je juce mogucnost da zbog uvodenja poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine dode do skoka cena u Srbiji. On je, obracajuci se privrednicima u PKS, podsetio da ce opšta stopa ovog poreza biti 18 odsto dok ce snižena posebna stopa od osam odsto važiti za prehrambene proizvode.
Na pitanje zašto se nije išlo na opciju da osnovne životne namirnice budu potpuno oslobodene ovog poreza, Dinkic je objasnio da bi u praksi to znacilo "oslobodeni, a kažnjeni", imajuci u vidu da bi to znacilo da ti proizvodaci nemaju naknadno mogucnost vracanja dela PDV-a za troškove sirovina ili energenata.
- Do skoka inflacije nakon uvodenja poreza na dodatu vrednost došlo je samo u onim zemljama koje ga uvode bez pripreme jer proizvodaci zbog neinformisanosti odmah podižu cene - rekao je Dinkic i najavio da ce za godinu dana siva ekonomija iznositi 20 odsto društvenog proizvoda.
Dinkic je, iznoseci suštinu predloga Zakona o porezu na dodatu vrednost, kao i Zakona o porezu na dobit, rekao da ocekuje da budu usvojeni u prvoj polovini jula, kao i da ce ovaj poslednji poceti da se primenjuje vec osam dana nakon toga.
On je precizirao da je ovo treci krupan projekat njegove ekipe, navodeci kao prethodne restrukturiranje banaka i prelazak platnog prometa u banke.
Po njegovim recima, u Srbiji ce na osnovu novih zakona biti znatno sniženi troškovi proizvodnje, zbog cega se ocekuje i selidba proizvodnih kapaciteta iz istocnoevropskih zemalja u Srbiju.
- Porez na dobit se smanjuje sa sadašnjih 14 na 10 odsto i bice najniži u Evropi, imajuci u vidu da je taj rekord do sada držala Irska sa 12,5 odsto, pojasnio je on i dodao da ocekuje rast domacih i stranih investicija, jer ce i zbog ukidanja poreza od 20 odsto po odbitku prakticno porez na dobit još manji. Dinkic je dodao da je to jedini nacin da smanjimo spoljnotrgovinski deficit za cije rešavanje je kljucan izvoz.Opšta osnovica za doprinose
Dinkic je najavio ukidanje postojecih 13 zakonskih osnovica za placanje doprinosa shodno strucnoj spremi i uvodenje opšte osnovice koja ce iznositi 40 odsto od iznosa prosecne zarade u prethodnom mesecu. On je najavio i spajanje državnog PIO fonda i Fonda zemljoradnika, ali je odbacio spekulacije da ce država prisvojiti i Fond samostalnih delatnosti, dodajuci da za to nema razloga jer on ima suficit. Londonski klub
Dinkic je potvrdio da su protekle nedelje u Londonu obavljeni razgovori sa poveriocima Londonskog kluba, kao i da se u narednih 10 dana ocekuje njihov odgovor na ponudeno rešenje za otplatu našeg duga. On nije želeo da iznosi detalje, ali je precizirao da je Srbija zatražila iste uslove otpisa i reprograma koje smo postigli kod Pariskog kluba. Dug naše zemlje prema Londonskom klubu procenjuje se na oko 2,4 milijardi dolara.
Pocela isplata devizne štednje
Veliki redovi ispred "Sava" centra u ranim jutarnjim satima obeležili su juce pocetak isplate trece rate stare devizne štednje u iznosu od 530 evra.
U Nacionalnoj štedionici kažu da su se svi šefovi ekspozitura rano ujutro obratili ljudima koji su cekali i da su svi termini za isplatu popunjeni, medutim štediše su ipak odlucile da cekaju do kraja radnog vremena, tako da su se gužve nastavile i u toku dana. Novac za isplatu ovogodišnje rate stare devizne štednje je obezbeden i štediše mogu da zakažu isplatu rate od 15. jula.
- Vec trecu godinu apelujemo na gradane da isplatu zakazuju, kako se ne bi stvarale gužve ispred ekspozitura, ali se štediše ipak odlucuju da dodu prvog dana. Kako su juce videli da isplata ide brzo, odlucili su da cekaju, pa ukoliko se ukaže neki slobodan termin da podignu ovogodišnju ratu - kažu u Nacionalnoj štedionici.
Medutim, štediše u redovima imali su drugacije iskustvo. Veci broj njih je rekao da su pre nekoliko dana pokušali da zakažu isplatu, ali im je tada receno da dodu 31. maja.
- Sada se, pak, pojavljuju ljudi sa nekim ceduljicama i ulaze preko reda, jer su, zaboga, zakazali isplatu - vajkali su se juce vlasnici stare devizne štednje u redu ispred ekspoziture Nacionalne štedionice u Knez Mihailovoj ulici.
U ranim jutarnjim satima, ispred Jubanke, juce je takode bila velika gužva.
Menadžment "Midlend risorsisa"
Kompanija "Midlend risorsis holding ltd.", koja je od avgusta 2003. uložila 40 miliona evra u privredu Srbije, apelovala je na medije i državne organe Republike Srbije da po najhitnijem postupku razmotre i javnost obaveste o opravdanosti sumnji iznetih na njen racun.
U saopštenju Slavena Kantara, direktora beogradskog predstavništva ove britanske kompanije, navodi se da je ucešce ove firme u privatizaciji u Srbiji "izazvalo neopravdano podozrenje dela javnosti i nekih politickih stranaka".
- Na naš racun iznesene su brojne neosnovane optužbe, a pred skupštinskim odborom za privatizaciju je pokrenuta inicijativa za ispitivanje porekla našeg kapitala - piše u saopštenju i dodaje kako se "Midlend grupi"zamera da je kao strana privatna kompanija ", po necijem mišljenju, za veoma kratko vreme u Srbiju uložila previše novca".
- Podsecamo da nijedan zakonski propis Republike Srbije ne ogranicava ucešce stranim kompanijama u privatizaciji. U istoriji ekonomije do sada nije upamcen nijedan prodavac koji se žalio da je, za ono što nudi, za veoma kratko vreme dobio previše novca - zakljucuje se u saopštenju.
"Midlend grup" je za deset meseci postala najveci deonicar ili vecinski vlasnik, izmedu ostalog, u "Karneksu" iz Vrbasa, pancevackoj "Luci", beogradskoj pekarskoj industriji "Klas" i indijskom "Gumaplastu".
|
