Zrenjaninska šecerana na novom pocetku
U svemu onom što se prošle godine dešavalo u našoj industriji šecera, a dešavalo se mnogo toga, „zapaženo mesto” imala je i fabrika šecera „Zrenjanin”. Ova šecerana je najstarija i najveca u Srbiji i kažu da proizvodi izuzetan šecer i da je baš po njenom proizvodu ovaj naš artikal stekao ugled najkvalitetnijeg, pa je imao i dobar prolaz na svetskom tržištu, sve dok nije došlo do sad vec opštepoznate kompromitacije prepakivanjem. Za kratko vreme od solidnog i solventnog preduzeca do 2002. godine, ona je ušla u dugove koji su prošle godine bili glavni razlog što ovde, prvi put od osnivanja 1911. nije bilo kampanje prerade šecerne repe. Ovih dana je obelodanjeno da postoje realne šanse za njen oporavak.
Vecina kapitala, 60 procenata, ovog akcionarskog društva je u vlasništvu države pa su oci radnika preduzeca, od ulaska u krizu, stalno uprte u Beograd, a pitanje šta kaže vlada postavlja se konstantno.
– I prošla i sadašnja vlada davale su podršku opstanku ove fabrike, a ova druga je donela i konkretnu odluku da se pokretanje proizvodnje finansira iz fondova za razvoj i subvencije, kaže vršilac dužnosti direktora mr Dragan Mitrovic. Ovaj najnoviji celnik preduzeca (u poslednje vreme ih se promenilo nekoliko) misli da nije rec o pukoj verbalnoj i politizovanoj podršci vec o odlukama iza kojih stoje cista racunica i ekonomska opravdanost.
Šecerana je u dugovanjima (oko 500 miliona dinara) koja su napravljena za vrlo kratko vreme i koja se ne mogu rasvetliti bez temeljne istrage nadležnih organa, koja je u toku. Dakle, oni nisu posledica neisplativosti proizvodnje u ovoj branši vec nekih drugih cudnih okolnosti. Vreme je, recimo, vec pokazalo da se u periodu kada su u javnosti kolale price o propasti naših šecerana cija je cena na tržištu bila i tri evra, o neisplativosti proizvodnje šecera, o prevelikim preradivackim kapacitetima, naš šecer uspešno izvozio i bio dobro placen. U zrenjaninskoj fabrici, analizu tih dogadanja ostavljaju drugima, ali potenciraju istinu o ovoj branši. Njihove racunice pokazuju da je proizvodnja šecera profitabilna i da su pogrešni zakljucci koji se mogu izvesti, i iznose se i u javnosti, na osnovu onog što se sve dešavalo u branši u bliskoj prošlosti – šecerane nam ne trebaju, u toj oblasti je sve upropašceno, a oporavak je neisplativ.
Bez obzira na to što je zrenjaninska šecerana u dugu pola miliona dinara, njen menadžment tvrdi da je sve dugove moguce vratiti i to iz dobiti od prerade repe ako se proizvodnja obnovi. Tvrdi se, prema tome, da niko nikom ne treba da otpiše dugovanja, a poslovodstvo je vec dogovorilo da se prolongira vracanje dugova dobrom delu poverilaca.
– Naš optimizam je posledica realnih saznanja o poslovnim mogucnostima šecerane. Vec za ovogodišnju kampanju imamo ugovorenih 1.500 hektara repe koja je zasejana našim posredovanjem i pomoci od 40 miliona dinara uloženih u setvu. To nije sve jer imamo obecanja zemljoradnika o daleko vecim isporukama, s obzirom na njihovo dugogodišnje pozitivno iskustvo u poslovanju sa ovom fabrikom, ali i loša saznanja iz poslovnih kontakata u prošloj godini s drugim šeceranama. Sa godišnjom preradom repe sa šest do osam hiljada hektara fabrika može da servisira dugovanja i ostvaruje oko 60 do 70 miliona ciste dobiti, kaže Mitrovic isticuci da se s nestrpljenjem cekaju pare obecane iz fondova kako bi odmah poceo neophodni remont postrojenja kao najveci posao u obnavljanju proizvodnje.
Višak – 40 odsto zaposlenih
Skoro da nema veceg preduzeca u Srbiji u kome nije evidentiran višak zaposlenih i taj problem se mora ozbiljno rešavati, rekao je juce ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalovic.
Na konferenciji za novinare u sedištu Vlade Srbije on je najavio da ce uskoro biti gotova Strategija zapošljavanja i da ce taj dokument biti upucen vladi, a kasnije i parlamentu na usvajanje.
O detaljima Strategije Lalovic nije govorio, osim da je rec o dokumentu koji je sacinjen po evropskim standardima.
On je sazvao konferenciju za novinare da bi razjasnio svoju raniju izjavu u kojoj je naveo da oko 40 odsto zaposlenih može uskoro da ostane bez posla. „Tu izjavu pojedini mediji su iskoristili da me optuže”, rekao je Lalovic i konstatovao da „po tome ispada da u Srbiji nije zahvalno da se kaže istina zbog raznih demagoga”.
Prema njegovim recima, od 75 preduzeca, medu kojima su Grupa „Zastava”, EI Niš, RTB Bor, Viskoza, IMP, Magnohrom, Trajal i mnoga druga, na osnovu strucnih analiza utvrdeno je da ima 39,6 odsto viška radnika. „Krajnje je vreme da se govori istina a ne da se problemi kriju pod tepih”, ocenio je Lalovic i precizirao da je namera Ministarstva na cijem je celu da se u narednim godinama uhvati ukoštac sa tim problemima i da se svaki rešava od slucaja do slucaja, zbog razlicitog karaktera delatnosti koje zaposleni u tim preduzecima obavljaju.
On je ocenio da ekonomsko-socijalnih štrajkova u narednom periodu nece biti.
Ponudaci bez zaštite
Posle ostavke Aleksandra Lukica, predsednika Komisije za zaštitu prava ponudaca u postupku javnih nabavki samo jedno je nepobitna cinjenica: firme koje u Srbiji konkurišu za poslove koji se finansiraju iz državnih kasa opet su ostale bez ikakve zaštite, tako da se citav sistem javnih nabavki i primena zakona, koji je pre dve godine donet, kao jedan od prvih antikorupcionih, ponovo dovodi u pitanje. I to baš kada se stekao utisak da ce konacno od 1. jula, stupanjem na snagu zakonskih novina koje daju još vecu samostalnost, nezavisnost i mogucnost za profesionalni rad komisije, ova oblast biti regulisana, ako ne potpuno, ono najbliže moguce evropskim standardima.
Medutim, od 3. juna, kako se otkrilo prilikom obrazlaganja Lukiceve ostavke, nezadovoljni ponudaci nemaju kome da pišu. Ili tacnije, mogu da se žale na odluke narucilaca i da petoclana vladina komisija ustanovi da su u pravu, ali rešenje o delimicnom ili potpunom poništenju postupka javne nabavke nema ko da potpiše. Jer, Lukic, kao predsednik Komisije, koji po pravilniku jedini ima pravo da potpisuje njena rešenja, odnosno odluke, a koji je 14. juna podneo neopozivu ostavku vladi, to ne cini još od 3. juna. Od bliskog susreta sa ministrom za kapitalne investicije Velimirom Ilicem, ciji pritisak, pretnje, psovke i neprihvatanje da se poništi sporni tender za izvodace radova na beogradskom aerodromu, kako kaže, nije mogao da proguta. A komisija je po zakonu u obavezi da na žalbu ponudaca donese rešenje u roku od 15 dana, odnosno najduže za 25 dana, a ukoliko u tom roku ne reaguje, smatra se da je žalba odbijena. Ili najjednostavnije, u uslovima kada nema predsednika komisije, kada nema ko da potpiše njenu odluku, sve žalbe su prakticno besmislene. I tako se problem vraca na prošlogodišnji kada je postojala komisija koja nije funkcionisala i kada se nakupilo oko 800 žalbi na koje niko nije reagovao.
Od izbora nove komisije, na cije celo je postavljen Lukic, krajem prošle godine (startovala sa radom sredinom januara) sistem zaštite ponudaca je poceo da funkcioniše što je, mora se priznati, konacno dalo smisao celom postojanju javnih nabavki. Od tada do danas rešena su 143 zahteva za zaštitu pri dodeli poslova vrednih oko 123 miliona evra. Naravno, i rad komisije sada se može staviti pod lupu, što niko ne porice.
Ukoliko nema nikakve kontrole i nema ko da presudi, narucioci mogu po sopstvenom nahodenju birati najpovoljnije ponudace i sve se svodi na njihovo poštenje i odgovornost u odlucivanju o trošenju državnog novca.
Dok se medusobne optužbe, koje vec dobijaju i politicke dimenzije i u kojima se, s razlogom ili bez, kao alibi koristi, najblaže receno, uslovljavanje EIB jednog od finansijera radova na Aerodromu (koji teško da ce u ovim okolnostima biti završeni i posle predvidenog roka) dok se ne razjasni da li je i ko je za koga lobirao, jedina koja može da zaštiti i ponudace i javni interes jeste – vlada Srbije. I to brzom reakcijom.
Teorijski i prakticno dve su mogucnosti. Prva je – da koliko danas-sutra imenuje novog predsednika sadašnje komisije, kako bi neko do prvog jula, ipak mogao da „odgovara” na u meduvremenu pristigle žalbe. Druga nije samo mogucnost vec i obaveza po nedavno donetim zakonskim izmenama: da imenuje, na predlog ministra finansija, novu komisiju koja ce startovati sa radom od pocetka narednog meseca kada i novine, koje joj daju još znacajniju ulogu, stupaju na snagu. Ono što bi vlada svakako trebalo da obezbedi i što je važnije od jednog slucaja, ma kako on bio vredan i zanimljiv za javnost, a možda i povod za rad nekih drugih organa, jeste maksimalna samostalnost, profesionalnost i nezavisnost rada Komisije za zaštitu prava. Jedne od, ma kako to neupucenima možda zvucalo kao preterivanje, trenutno najvažnijih institucija u Srbiji, kada je rec o kontroli i trošenju državnog novca i preteca Vrhovnog revizijskog suda – institucije koju cemo i mi morati da izgradimo na putu do Evrope.Odgovor ministra Ilica
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic odbacio je juce optužbe predsednika Komisije Uprave za javne nabavke za zaštitu prava ponudaca Aleksandra Lukica da je vršio pritisak na to telo i da je favorizovao italijanski konzorcijum da dobije posao na tenderu za rekonstrukciju terminala 2 Aerodroma „Beograd”.
Ilic je rekao da iza celog problema u vezi sa tim tenderom, koji je raspisan 2002. godine, stoje dve lobi grupacije iz Demokratske stranke, koje su obecale ponudacima radova da ce im izdejstvovati posao.
Jednu grupaciju je predvodila supruga bivšeg ministra za gradevine Dragoslava Šumarca, koja se zaposlila u austrijskoj firmi „Strabag AG” i koja je obecala da ce im obezbediti posao, dok je duga grupa bila iz „Borisovog (Tadic) kruga” koja je posao obecala italijanskom konzorcijumu, rekao je Ilic.
Ilic je na stranackoj konferenciji za novinare kazao da je posao dobio italijanski konzorcijum, da je Evropska investiciona banka, koja finansira pola radova u vrednosti od pet miliona evra, prihvatila projekat i da je posao poceo da se izvodi.
Austrijska firma se žalila Komisiji za zaštitu prava ponudaca, koja je prvo odbacila žalbu. Vlada, na cijem celu je bio Zoran Živkovic je tada formirala novu komisiju, koja je prihvatila žalbu, kazao je Ilic, istakavši da je po dolasku na funkciju ministra tražio od Komisije ponovno bodovanje i da je italijanski konzorcijum ponovo dobio posao, a austrijska firma sa ponudom pala na cetvrto mesto.
Prema Ilicevim recima, ministar Šumarac nije hteo da da gradevinsku dozvolu za izvodenje radova, što je onemogucavalo da posao pocne na vreme.
Ako poništimo tender ispašcemo „neozbiljni pred svetom”, jer je Evropska investiciona banka projekat prihvatila, novac dala i više od 60 odsto radova je izvedeno, kazao je Ilic i naveo da ce u slucaju da tender bude poništen banka tražiti da joj se sav novac vrati u najkracem roku.
Ilic je izjavio da je Komisija poništila oko 135 tendera i da je ranije predložio premijeru Vojislavu Koštunici da smeni Lukica, što je i dogovoreno, samo je trebalo da bude spremna „dokumentacija” za to.
On je najavio da ce od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije tražiti da se rašcisti situacija, da se razjasni kako su potrošena sredstva za radove na beogradskom aerodromu, zašto radovi kasne, naglašavajuci da ima utisak, kao i strucnjaci iz te oblasti, da su sve cene astronomski naduvane.
Ilic je dodao da je formirana i komisija vlade Srbije koja ce ispitati te cene.
|
