Zauzeli Šabacku šeceranu
Bivši radnici šabacke "Šecerane" zauzeli su juce prostorije fabrike zahtevajuci da im se isplate zaostale zarade za period do 2001. godine kada su postali tehnološki višak. Radnicima se duguje oko 70 miliona dinara za zarade od 1995. do 2001. godine. Nekoliko desetina radnika iz prostorija "Šecerane" isteralo je direktorku Radenku Šašic i 25 drugih radnika koji su ostali u firmi nakon pocetka privatizacije. Šecerana je pocetkom godine ušla u proces restrukturiranja, a odlukom Agencije za privatizaciju dozvoljena je prodaja 2,55 procenata vrednosti kapitala radi podmirivanja dugova prema radnicima i poreskoj upravi.
Radnici su više puta protestovali pred zgradom SO Šabac zahtevajuci da se poštuje odluka Agencije i izvrši prodaja dela kapitala, a zbog neispunjenja te odluke zahtevaju i smenu direktorke.
Konzorcijum evropskih banaka prati istragu države o "Sartidu"
Konzorcijum banaka koji je 1997. godine smederevskoj celicani "Sartid" odobrio kredit od 100 miliona dolara pažljivo prati ponovno otvaranje pitanja prodaje ove firme americkom koncernu Ju Es Stil.
Zainteresovane banke koje cine ovu grupu nece, medutim, same preduzimati nikakve dalje akcije u vezi sa slucajem "Sartid", vec ocekuju da ce se još jednom preispitati ispravnost stecajnog postupka, odnosno prodaje "Sartida". Istovremeno medu clanicama konzorcijuma postoji i puna svest o tome da je "ponovno otvaranje slucaja prodaje "Sartida" u vezi sa tekucom predizbornom kampanjom".
Na pitanje da li bi sada bilo logicno da se citava procedura vrati na pocetak, odnosno da li bi odgovaralo praksi uobicajenoj u svetu, sagovornici navode da je ono što se dogadalo oko prodaje "Sartida" "prilicno jedinstven slucaj".
Proizvodac celika "Sartid", koji je dugo bio pod stecajem, prodat je, kako je tada saopšteno, Ju Es Stilu za 23 miliona dolara. Dug "Sartida" iznosio je u tom trenutku skoro 1,8 milijardi dolara, a poverioci za oko 25 odsto ove sume bile su nemacke, austrijske i druge evropske banke. Konzorcijum banaka - zajmodavaca, pod vodstvom Austrijske banke - Bank Austrija - još nakon objavljivanja pisma o namerama izmedu "Sartida" i Ju Es Stila preduzeo je pravne korake, smatrajuci da procedura koja je vodena oko prodaje srpskog proizvodaca celika ne vodi racuna o interesima poverilaca.
U Nemackoj se ocenjuje da je u Beogradu prednost od pocetka otvoreno data americkoj firmi, a da nisu uzete u obzir firme koje su zbog interesovanja za Sartid davale zajmove, ulažuci u firmu i kupujuci njene proizvode. Cena po kojoj je Ju- Es Stil kupio "Sartid" smatra se "smešnom".
"Slucaj Sartid" izazvao je svojevremeno i nesuglasice izmedu vlasti u Srbiji i nemackog ministra za privredu i socijalni rad Volfganga Klementa, koji je od vlade u Beogradu zatražio zaštitu interesa nemackih firmi u Srbiji, ukazujuci posebno na dugorocnost i širinu nemackog angažmana u privrednoj obnovi i razvoju republike. Sa nemacke strane pogodeno je 13 banaka i firmi, medu njima i pokrajinska banka Severne Rajne-Vestfalije Vest LB i veliki nemacki metalski koncern Klekner i SMS.
Izvesna rekordna žetva pšenice
Razvoj ovogodišnje pšenice tek ulazi u fazu nalivanja zrna, ali poljoprivredni strucnjaci u Vojvodini vec sada procenjuju da ce ove godina biti jedna od najrodnijih u poslednjoj deceniji.
Direktor novosadskog Instituta za strna žita Srbislav Dencic procenjuje da ce ratari u Srbiji ovog leta požnjeti 2,4 - 2,5 miliona tona hlebnog žita, sa prosecnim prinosom od 3,8 - 4 tone po hektaru. Procenjuje se da ce na pojedinim parcelama u Vojvodini prinosi dostici sedam tona po hektaru. - Ovakav rod nismo imali u poslednjih desetak godina. Razlozi dobrog roda su veoma povoljni klimatski uslovi, povecana upotreba mineralnih dubriva i dobar odabir semenskih sorti - smatra Dencic.
Domaci bilansi pokazuju da bi realni tržišni višak ove godine u našoj zemlji mogao biti oko 700.000 tona.
- Ovogodišnji prinosi nikoga ne treba da zavaraju, jer se klimatski uslovi koje smo imali na ovako povoljan nacin sklapaju svake deset godine. Vec dogodine ce sigurno biti mnogo manje padavina, jer smo mi definitivno ušli u eru vecih suša, što znaci da, zbog velikih viškova pšenice, ove godine nikako ne bismo smeli da na jesen smanjujemo površine pod ovom kulturom - upozoravaju na Institutu za strna žita.
Ko su akcionari srpskih banaka?
Nikome nije svejedno ko su najveci akcionari banaka u Srbiji. Od odgovora na to pitanje zavisi sigurnost gradana da polažu uštedevinu u njima, firmama da im poveravaju depozite, ali iznatiželja šire javnosti. O interesu centralne monetarne institucije da se i ne govori.
Tek, Narodna banka Srbije ovih dana je objavila vlasnicku strukturu 46 banaka u našem bankarskom sistemu. Te podatke su dostavile same banke i o njima ce još biti ispitivanja u pogledu pojedinacnih akcionara i njihovih veza. Banke su, inace, dužne da centralnu banku obaveste o tome da li medu njima ima i medusobno povezanih lica.
Osim poslovnih rezultata, na dan 31. decembra 2003 godine, i podataka o najvecim akcionarima, u izveštaju NBS nalaze se i podaci o državnom udelu u njima. Najvece vlasništvo države je u Vojvodanskoj banci – 98,59, zatim u Kontintntal banci – 94,63, a u Niškoj banci 88,70 odsto, dok Agencija za sanaciju ima 11,3 procenata akcija. U Cacanskoj banci Republika ima trecinu, a u kragujevackoj Kredi banci 48,53 odsto.
U Panonskoj banci država poseduje 82,93, a u Novosadskoj banci 67,3 odsto, dok joj u Agrobanci pripada 13,99 procenata kapitala. U Pirotskoj banci, koja se nalazi u sanaciji, država je vlasnik 97,27, a Agencija 1,29 odsto akcija.
Država je vlasnik 96,48 akcija u Srpskoj banci, a u Privrednoj banci u Pancevu vlasništvo Srbije je 26,98, dok državna zajednica SCG ima 65,44 odsto. U Jubanci je država vlasnik 70,88 akcija, a u Srpskoj regonalnoj banci ima 46,1 odsto. U Poštanskoj štedionici JP PTT je vlasnik 79,3, RF PIO zaposlenih 8,1, dok u JUBMES-u SCG ima 24,9 odsto akcija. Država u Privrednoj banci u Beogradu poseduje 16,36, a kompanija „Progres” 7,85 odsto.
Najveci akcionari Nacionalne štedionice su u javnosti vec pominjani „Mali kolektiv” i privatna firma „Elin” u Becu, sa po 13,67 odsto vlasništa. Slede republicko ministarstvo finansija sa 10,05, „Pima” 9,87, JUBMES banka 7,18, Dajners klub 6,92, Srpska banka 5,61 i „Skvadra” sa 5,09 odsto akcija.
U Komercijalnoj banci je najveci vlasnik država, koja poseduje 26,91 odsto akcija. „Galenici” pripada 6,96, „AS Advertajzingu” 6,76, Kompaniji „Dunav osiguranje” šest odsto, „Evropa osiguranju” 5,17 i Jugobanci u stecaju 5,04 odsto.
Najveci paket akcija u niškoj AIK banci ima beogradska firma „Irva” 14,67 odsto. Sledi PP „Nini” – Niš sa 8,43 odsto akcija, ciji je vlasnik Jovica Stefanovic Nini, inace vecinski vlasnik „Jake 80” – Radoviš u Makedoniji, pa samim tim i vecinski vlasnik „Jugoremedije”. Vojvodanska banka u AIK banci ima 5,72, „Invej” DOO Zemun 5,63, EPS 5,31, a DIN 5,26 odsto akcija.
Najveci akcionar u „Atlas” banci je „Atlas” sistem, sa 13,3 odsto akcija. Druga po visini akcija je firma „Buko” – Budimpešta koja je vlasnik 10,49, a preduzece iz Vankuvera ima 8,6, dok „Koncar ing.” u Skoplju poseduje u toj banci 8,01 odsto akcija.
Vecinski akcionari Alko banke su beogradski „Amasis” sa 30,19, „EMG holding ltd.” Limasol sa 25,71, a medu najvecima je i „Alko” sa 8,17 odsto, kao i dve americke firme.
U Centrobanci najveci broj akcija imaju „Ce market” i „Centroprom”, 23,4, odnosno 14,51 odsto. U Univerzal banci je najveci akcionar „Globus osiguranje”, koje ima 14,65, sledi „Uni -global” sa 11,02, pa „Globus” sa 9,80 i „Globosino” sa 6,52 odsto akcija.
„Jugolek” poseduje 13,08 odsto akcija Nove banke, a ostali vlasnici su fizicka lica.U Kreditno-eksportnoj banci najveci je vlasnik „Macukaso” sa 10,92 odsto, zatim „Veleauto investment”, koji ima 9,01 i „MP Energokontakt” 8,94 odsto. U Kulskoj banci najveci broj akcija ima „Zdravlje”, 9,53 odsto, a slede Dijamant banka sa 6,11 i BIP, sa 5,88 odsto akcija.
Veci broj stranih firmi su vlasnici akcija u Meridijan banci – „Dimont” sa ostrva Tortola 13,33, „Arios Itd. Daglas” 13,29, „T end D” – London 13,28 i „Juko Kiprus” – Limasol sa 13,12 odsto. U MB banci u Nišu vlasnik 12,64 odsto akcija je „Aerosep”, a VOB 12,64 procenta.
Interesantno je da je firma „Hemslejd trejding LTD” – Nikozija vlasnik 86,35 odsto akcija Delta banke, a „Hom art end sels servis” poseduje 91,84 procenata akcija Cepter banke.Strani kapital
Benk Austrija je vlasnik 99 odsto akcija HVB banke, a „Hipo Alpe Adrija” iz Klagenfurta 99,28 odsto kapitala te banke u Srbiji.
Nacionalna banka Grcke je stoprocentni vlasnik akcija te banke u našoj zemlji, a Alfa banka iz Atine je 100 odsto vlasnik akcija istoimene banke, dok je EFG Jurebenk iz Atine vlasnik 83,20 odsto akcija te banke u Beogradu. U Prokredit banci su strane banke vecinski vlasnici, a u Rajfajzen banci je 90 odsto vlasnik Rajfajzen internešnel. Vecinski vlasnici Eksim banke su EBRD sa 16,80, SEEF Holding i „Futura investment ltd.” sa po 14,30 i nemacki DEG sa 13,50 odsto. U LHB banci vecinski vlasnik sa 50,96 je LHB internacional, sledi „Maksima holding” sa 6,78 i „Emona Maksimarket” sa 5,52 odsto.
Preduslov uspešne privatizacije
Jedna od osnovnih konceptualnih grešaka politike privatizacije bivše Vlade Srbije bila je odluka da se sa samo dve tehnike (aukcija i tender) pokušaju privatizovati sva preduzeca u Srbiji, bez obzira na njihove finansijske perfomanse, tržišnu poziciju, organizacionu strukturu, nasledene dubioze i slicno. Sada posle tri, cetiri godine imamo jasna iskustva da se primenom tendera i aukcije ne mogu uspešno privatizovati veliki sistemi, posebno oni koji predstvaljaju konglomerat raznorodnih delatnosti i koje je nepohodno prethodno pripremiti, restrukturirati i uciniti ih atraktivnim za privatizaciju. Potrebu i efekte restrukturiranja pre privatizacije najbolje možete shvatiti na konkretnom primeru.
Prethodna Vlada Srbije nije ni pokušavala da reši problem privatizacije nekada velikog i uspešnog poslovnog sistema GENERALEDžPORTA. Ranije monopolski spoljnotrgovinski gigant je u svojim bilansima odslikavao sve ono što se dešavalo u ekonomiji Srbije u proteklom periodu, što je rezultirao kontaminiranjem znacajnih delova aktive i pasive, posebno po pitanju dugova i potraživanja.
Jedan tako složeni poslovni sistem sa nasledenim problemima i ozbiljnim finanisijskim i pravnim dubiozama, nije moguce privatizovati bez prethodnog restrukturiranja. Bez obzira na problematicne delove bilansa, „Geneks” u svom sastavu ima tri poslovne celine koje imaju veliki tržišni potencijal i koje se, jednim kreativnim i razvojno orijentisanim pristupom, može vrlo efikanso i uspešno privatizovati. Hotel „Interkontinental” sa pratecim sadržajima i „Genedž apartmane” treba izdvojiti u jedno ili dva posebna preduzeca i privatizovati ih na medunarodnom tenderu nekom od kredibilnih i referentnih strateških investitora koji ce obezbediti urgetno potrebni kapital za investicije, podizanje kategorije, nove tehnologije i upravljacka znanja.
Hotel „Interkontinental” sa strateškim investitorom ima veoma dobre tržišne potencijale jer na tom segmentu tržišta još uvek nema ozbiljniju konkrenciju. Ali, to stanje se može dramaticno promeniti, izgradnjom nekog hotela visoke kategorije iz svetski poznatih lanaca hotela. „Geneksov” kompleks na Kopaoniku, treba takode izdvojiti u posebno nezavisno preduzece koje treba privatizovati po posebnom programu, imajuci u vidu da je to kljucni segment turistiucke privrede Srbije i on se mora restrukturirati u skladu sa strateškim cijevima države Srbije.
Naravno, to ne znaci da se ovo preduzece ne može odmah upravljacki restrukturirati na nacin da se uvedu standardi korporativnog upravljanja koji bi obezbedili povecanje efikasnosti poslovanja i poboljšanje finanijskih perfomansi. Segmentacijom postojeceg „Geneksa” i izdvajanjem tri preduzeca, spasilo bi se zdravo jezgro kompanije i sprecio spontani i nekontrolisani scenario, rasparcavanja imovine kompanije kroz likvidaciju, sudska i vansudska poravnanja ili stecaj, što svakako ceka onaj deo kontaminirane aktive i pasive, koji nije atraktivan za privatizaciju.
Nova Vlada bi morala pokazati malo više inicijative i hrabrosti i uz pomoc menadžmenta i sindikata krenuti u ozbiljnije rezove „Geneksa” u cilju njegove pripreme za uspešnu privatizaciju. Kada imate jednu trulu jabuku u korpi, a ostale zdrave, vadi trulu jabuku. Kada imaš sve trule jabuke i jednu zdravu – vadi zdravu jabuku.
|
