Jubanka na tenderu
Za ulaganje u našu privredu i otvaranje kreditnih linija za Srbiju, protekle sedmice interesovanje su iskazale tri velike evropske banke, pri cemu "Dojce banka" želi da kupi dugorocne državne obveznice, izjavio je ministar finansija Mladan Dinkic i dodao da je "naglo porastao interes za obveznice Trezora Srbije".
Dinkic je dodao da je najveca italijanska banka "BCI Inteza" zainteresovana da kupi jednu od domacih banaka u društvenom vlasništvu s razvijenom mrežom ekspozitura i da poslovanje želi da proširi grcka "EFG Eurobank". Posle 1. oktobra ove godine, kad se ocekuje potpisivanje sporazuma s Londonskim klubom o otpisu 62 odsto duga, vlada Srbije planira da izda evro-obveznice u visini ostatka duga od 1,08 milijardi dolara, s rokom dospeca do 2024. godine, u jednakim polugodišnjim anuitetima.
- "Dojce banka" je najavila znatno vecu kreditnu aktivnost za naša preduzeca", rekao je Dinkic i dodao da su se italijanska "Uni Kredito banka", austrijske "Erste banka" i "Bank Austrija", grcka "Alfa banka", britanska "Dženeral ilektrik Jurop kapital", slovenacka "Nova Ljubljanska banka D.D.", madarska "OTP bank" i francuska "Sosijete ženeral" prijavile na medunarodni tender za privatizaciju "Jubanke".
Da li se recept Sartida može primeniti i na RTB Bor?
Ministar finansija Mladan Dinkic izjavio je dva dana pre okoncanja štrajka zaposlenih u RTB Bor da para u budžetu za ispunjenje njihovih zahteva nema. Izlaženje u susret zahtevima borskih radnika kako sami štrajkaci kažu, pozivajuci se na pregovore sa ministrom Predragom Bubalom, rezultat je ocekivanog kredita iz Nemacke od 30 miliona evra. Taj kredit bi trebalo da obezbedi jedna velika nemacka banka, država bi bila garant, a pare bi bile namenjene za obnovu mehanizacije i oživljavanje proizvodnje u RTB. U meduvremenu, njihove plate bi sukcesivno trebalo da rastu do republickog proseka, a kako ce to biti izvedeno, valjda ce objasniti ministar finansija posle povratka sa odmora. Dakle, taj deo para morace da bude nekako namaknut u budžetu.
Od momenta aktiviranja kredita do pokretanja mehanizacije potrebno je, prema ocenama strucnjaka RTB, najmanje šest meseci, plus još tri meseca za uhodavanje nove opreme. Ako sve bude po planu, u najboljem slucaju za godinu dana trebalo bi da bude dostignuta mesecna proizvodnja od 3-4 hiljade tona bakra, što je kolicina koja garantuje profitabilan rad. Ima medutim mišljenja da ce i ovo ulaganje biti u najmanju ruku "problematicno". S obzirom na to da RTB sa 8.000 zaposlenih proizvodi samo 750 tona bakra mesecno a kapaciteti su mu 10 hiljada tona. Bilo je ideja da se proizvodnja podigne za još oko 1.000 tona mesecno tako što bi se iskoristilo oko 17 miliona tona šljake u rudniku i na osnovu tih para dobio kredit od 30 miliona dolara potreban za dalja istraživanja rude bakra. Jedan od kljucnih poteza vlasti je zato da se prethodno razreši dilema ima li RTB perspektuvu ili ne. Naime, do pre par godina eksperti su tvrdili da su rezerve borskih rudnika takve da je eksploatacija moguca još 100 godina. Podsecalo se stalno na to da je RTB u prethodnim decenijama od izvoza zaradivao oko 300 miliona dolara. Nakon 2001. godine eksperti su izašli u javnost sa analizom o isrpljenosti borske rude. Tri godine kasnije, neki "novi" eksperti ponovo plasiraju pricu o tome da RTB ima perspektivu, naglašavajuci da je trenutno cena bakra na svetskoj pijaci 3.000 dolara po toni veoma unosna. Ako je to tacno, zašto onda velike svetske kompanije vec nisu u Boru i Majdanpeku. Jedan od razloga bi mogao da bude i ogroman balast dugovanja.
Ako se izlaženje u susret štrajkackim zahtevima shvati kao tajm-aut od godinu dana da se za RTB nade strateški partner, pitanje je šta ciniti do tada. Najlošije bi bilo ako bi se ponovio slucaj "Sartid" iz 1997. kada su strani krediti baš iz Nemacke, istina bez državnih garancija, stizali u Smederevo, sve uz obrazloženje kako ce biti obnovljena proizvodnja, a zapravo završili u platama 9.000 radnika. Ishod je bio prebacivanje duga od 1,7 milijardi dolara na pleca poreskih obveznika Srbije. I radnici RTB ne kriju da ocekuju da država postupi slicno kao u slucaju "Sartida", ukazujuci pritom na cinjenicu da cak 70 odsto dugova RTB cine dugovi prema državi. Možda bi pribegavanje smederevskom receptu bio pravi nacin da se pomogne RTB, naravno uz nužno restrukturiranje, s obzirom na to da je rec o dugovima koji nikada nece moci da budu naplaceni.
Ekonomista Stojan Stamenkovic rekao je agenciji Beta da su sredstva od 30 miliona evra, koliko iznosi najavljena pomoc Vlade Srbije RTB Bor, "dobijena na racun drugih" velikih gubitaša srpske privrede. On je ocenio da ce obecana pomoc iz budžeta biti rasporedena "na crkavicu od plata" i izrazio uverenje da ce se na investiciona ulaganja dugo cekati. Dodao je da je prethodna Vlada pogrešila što je velike gubitaše prvo htela da restrukturira, pa tek onda privatizuje jer su sva ta preduzeca postala još veci problem a u meduvremenu im je pala cena.
Ekonomista Danijel Cvjeticanin izjavio je da su štrajkovi i blokade puteva po Srbiji "posledica olako datih predizbornih obecanja".
- Nije greška sada, vec je prvi greh pocinjen u predizbornoj kampanji za predsednicke izbore u Srbiji kada su gradanima obecavali da ce plate rasti i da ce se zaposliti veliki broj ljudi - rekao je Cvjeticanin agenciji Beta. T.ĐELIC: Predstoji rebalans budžeta
Ako je podizanje komercijalnog kredita put kojim sadašnja Vlada želi da ide u rešavanju problema RTB Bor onda mora da racuna i sa rebalansom budžeta i da postavi poziciju u budžetu za davanje garancije za takav kredite jer ne verujem da ce bilo koja banka dati takav zajam bez suverene garancije države. Odluka mora da bude obrazložena pred parlamentom ali i da se postigne dogovor sa MMF jer prema mojim saznanjima, cifra za davanje garancija za takve komercijalne kredite koja je odobrena u programu je nula. Ukoliko želi da subvencionira proizvodnju RTB Bor, Vlada mora da skrati mnoge druge pozicije u budžetu, a to takode znaci rebalans budžeta - kaže za Danas bivši ministar finansija i ekonomije Božidar Đelic i dodaje da je prethodna Vlada odredila minimalne subvencije za RTB Bor u iznosu od oko milijardu dinara godišnje.
Ubrzavanje privatizacije
Srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo izjavio je da privatizacija u Srbiji mora da se ubrza. "Nezadovoljan sam brzinom privatizacije. To je strateško pitanje i na tom putu nema zastajkivanja. Oni koji se hrane cekanjem, rizikuju da umru od gladi", rekao je Bubalo za novosadski Dnevnik. On je ocenio da kontrola i revizija zakonitosti svakog pojedinacnog slucaja privatizacije treba da se radi, ali ne sme da ima prioritet nad samom privatizacijom.
Zainteresovani smo za RTB Bor
Zoran Drakulic, predsednik kompanije Ist Point, izjavio je za Danas da je Ist Point zainteresovan da se u RTB Bor pokrene proizvodnja, sa ili bez njih kao ulagaca.
- Nama je bitnije da se proizvodnja bakra pokrene bez obzira na to ko ce biti vlasnik. Ist Point je zainteresovan za bakar jer nam je neophodan za naše dve fabrike. Medutim, imajuci u vidu specificni status u kome se trenutno RTB Bor nalazi, pitanje je da li Ist Point može da isfinansira pokretanje proizvodnje. Mi pregovaramo sa nekim bankama o dobijanju kreditne podrške kako bi se obezbedila što bolja startna pozicija, i izbegla blokada racuna kompanije - kaže Drakulic.
Prema njegovim recima, Ist Point je i prethodnoj Vladi nudio rešenje za RTB Bor, ali njihov predlog nije bio "formalno prihvacen".
- Uvek se postavlja pitanje da li neko može da ponudi više i to je bio glavni kamen spoticanja, komentariše Drakulic.
Na pitanje koliko je novca ova kompanija spremna da uloži u rudnik, Drakulic nije hteo precizno da odgovori, ali je naglasio da "ne vredi pocinjati posao bez 30 miliona dolara." Kada je rec o kolicini bakra koja je potrebna Ist Pointu Drakulic istice da mu je neophodna upravo ona kolicina koliko RTB Bor može da proizvede poslujuci punim kapacitetom a to je do 4.000 tona mesecno, koliko se sada uvozi iz Rusije". Drakulic je još jednom opovrgao spekulacije koje su se pojavile u javnosti da je tražio eksluzivno pravo tokom pregovaranja za RTB Bor. "To nije istina i nema govora o tome", kategorican je Drakulic.
On dodaje da Ist Point ne iskljucuje mogucnost udruživanja sa nekom drugom kompanijom radi zajednickog ulaganja u RTB Bor. Komentarišuci glasine da se iza jednog uralskog proizvodaca bakra, kojeg je Branko Pavlovic, bivši direktor Agencije za privatizaciju, spominjao kao moguceg kupca krije interes Ist Pointa, jer su, prema nezvanicnim informacijama, ove dve kompanije suvlasnici u nekoj trecoj firmi, Drakulic je rekao da ni to nije istina ali je dodao da je Ist Point pregovarao sa tom uralskom kompanijom o strateškom partnerstvu.
- Postoji samo jedan uralski proizvodac bakra i on je trenutno vlasnik Fabrike bakarnih cevi u Majdanpeku. Mi smo razgovarali sa njima o mogucem zajednickom partnerstvu i ulasku u RTB Bor, ali za sada još uvek nema konkretnog dogovora - kaže Drakulic.
|
