RADENKO MARJANOVIC, GENERALNI DIREKTOR „KNjAZA MILOŠA”
Price i nagadanja o sudbini kompanije „Knjaz Miloš” dobijaju na intenzitetu, pogotovo u gradu pod Bukuljom, ali i širom Srbije. U besomucnu trku oko prognoziranja sudbine ove kompanije sve se više ukljucuje nabedenih strucnjaka koji se preko lokalnih sredstava informisanja u Arandelovcu „ubiše” da dokažu šta je bolje za male akcionare, vrabac u ruci ili golub na grani.
Prvi covek „Knjaza” generalni direktor Radenko Marjanovic u razgovoru za naš list kaže:
– Zaista smo ucinili sve na nedavnoj sednici Upravnog odbora da ljude podrobno informišemo o celokupnoj situaciji, ali, na žalost, razni mešetari svakodnevno proturaju dezinformacije i glasine, kako bi medu radnike i sve akcionare uneli zabunu, pre svega da je za njih jedino „spasonosno rešenje” da akcije priklone ponudi, na primer, FPP Balkan, jer ce navodno najbolje profitirati – veli Marjanovic.
Kao nikada do sada, postavlja se pitanje, kome verovati: svojoj državi koja daje garancije, socijalni i investicioni program, ili investicionim fondovima koji iste samo obecavaju na papiru?
– Dileme nema, svakako da je bolje ici sa državom i sa zajednickim paketom, uz sigurne garancije, nego poverovati u razna obecanja nekih ponudaca koji nude samo garancije za akcije i ništa više. Šta to znaci za nas, da ce oni imati neki investicioni program i želju da šire preduzece? Za nas ne sme da bude važna samo vrednost pojedinacne akcije. Više od dve godine govorim da je daleko prioritetnija buducnost kompanije i njen razvoj. Treba graditi i kupovati nove fabrike, izvorišta, stvarati pogone za proizvodnju vocnih koncentrata, širiti asortiman proizvoda i osvajati nova svetska tržišta. Samo tako možemo da budemo snažan izvoznik voda i sokova, a da Srbija dobije neophodne devize za popunu budžeta – istice naš sagovornik.Radnici „Knjaza” imaju dva i po puta vece plate od republickog proseka. Uz to, primaju regres, topli obrok, olakšice za letovanje, pruža im se pomoc u nabavci skupih lekova, a pomoc dajete i penzionerima?
– Da, sve je to tacno, što jasno govori da imamo veliku socijalnu sigurnost u firmi. Zato ne mogu da shvatim da neki od naših radnika nasedaju na obecanja mešetara koji rovare, narocito u poslednje dve godine, zajedno sa brokerom „Emisio”, a poznato je da ovaj broker, što su ustanovili i u kontrolnoj komisiji za hartije od vrednosti, onemogucava prava prodaje i drugoj brokerskoj kuci – podvlaci Marjanovic. Radnike i akcionare mešetari u poslednje vreme plaše da država nece moci da akcije u zajednickom paketu prodaje po 20 hiljada dinara. To se moglo cuti, nažalost, i od nekih državnih zvanicnika, preko arandelovackih lokalnih medija?
– Ja im porucujem da se ne plaše i ne brinu da li ce država moci platiti akcije po 20 hiljada dinara. Ovde je nedavno boravio potpredsednik francuske firme „Danon” gospodin Fredrik, koji se interesovao može li njegova firma ucestvovati u državnoj ponudi. Odgovorio sam mu da može i da je svaki ozbiljan partner dobrodošao ako ispuni predvidene zakonske uslove, da plati najmanje 20 hiljada po akciji i prihvati, uz garancije, investicioni i socijalni program. Mi od svih potencijalnih investitora ocekujemo da donesu svež kapital u preduzece, da se kapital uveca, jer ce onda biti povecana proizvodnja, produktivnost, stabilnost i socijalna stabilnost. Jer, akcija se samo jednom može prodati, a šta raditi dalje, kada se potroše pare? Ima i drugih interesenata koji žele da kupe akcije države, koje sada necu navoditi. Zato smatram da je ponuda države najbolja opcija za nas – uveren je naš sagovornik. Ipak, šta ce se dogoditi ako zajednicki paket države i malih akcionara ne prode, uprkos želji poznatih sadašnjih ponudaca?
– Stvar se u tom slucaju vraca ponovo na pocetak. Onda cemo sazvati Skupštinu i tražicemo dokapitalizaciju. Mnoge firme, kao „Danon”, „Rajfajzen banka”, neki investicioni fondovi i Vlade Divac žele kroz dokapitalizaciju da ucestvuju u završnom procesu privatizacije „Knjaza”. To znaci da bi izabrani partner povecao kapital kompanije kroz nove investicije. Evo, ima pune cetiri godine, mi u letnjoj sezoni ne možemo kupcima da isporucimo dovoljne kolicine mineralnih voda, vocnih sokova i osvežavajucih napitaka, što jasno govori da su nam, i pored 10 postojecih, potrebne nove linije. Šta ako ne nastavimo sa povecanjem proizvodnje? Pregazice nas konkurencija – istice Marjanovic. Kada je rec o dokapitalizaciji „Knjaza Miloša” poucan je vaš primer sa „Salfordom” koji je propao?
– Bio je to gotovo završen posao: dogovoren je socijalni program i prihvacen plan investicija za narednih pet godina. Otišli smo u Agenciju za privatizaciju da nam to verifikuju, a u Agenciji su nas pitali ko je taj „Salford”, iako su, znam, prethodno odobrili da idemo u pregovore sa njim. Rekli su nam tada da je to neka mafija, da su tu u igri, navodno, neke pare iz Rusije i nisu nam dozvolili dalje pregovore. Medutim, vrlo brzo tadašnji ministar za privatizaciju dozvolio je „Imleku” da ide sa „Salfordom” u dokapitalizaciju?! Mi smo još pre dve godine dogovorili da partner kupi sve akcije od akcionara i tada smo mogli sav posao da završimo. I prošle godine smo vodili „borbu” sa Vladom oko dokapitalizacije, a oni su tražili strateškog partnera. Taj partner je bila „Koka-kola”. Medutim, nama je veoma jasno kako ta kompanija u Evropi radi i kakav je, na kraju, epilog po kupljenu firmu. Kada smo se tome suprotstavili i to nije prošlo, tada se pojavio Vlade Divac. Ali, on nije ponudio tada povoljnu ponudu. Sada se Vlade Divac ponovo javlja za dokapitalizaciju „Knjaza” i nudi energicno 100 miliona evra, od toga bi uložio samo u investicije 50 miliona, a znacajna sredstva 7-8 miliona evra dao bi i za sprovodenje socijalnog programa zaposlenih – objašnjava Marjanovic. Cuju se zamerke da je mala profitna stopa „Knjaza”?
– Pa, normalna stvar da je mala. Mi smo primili u poslednje vreme 800 mladih radnika, pa izracunajte njihovu nego platu od 28.000 dinara, plus poreze i doprinose državi. A, zamislite gde bi provodilo vreme ovih 800 mladih ljudi da ih nismo primili. Svakako, po arandelovackim kaficima. Mi imamo vrhunske strucnjake, najmoderniju akreditovanu laboratoriju u ovom delu Evrope, poznati brend naših proizvoda koje izvozimo, pocev od Nemacke, Švedske, Kanade, Rusije, SAD, do daleke Australije, a samo u poslednjih 10 godina u najmoderniju tehnološku liniju i opremu uložili smo 50 miliona evra. Mi placamo i visoke kamate na kredite, a to je zalog prosperiteta i dalje buducnosti „Knjaza”. Zato cemo sve partnere koji žele da razgovaraju o privatizaciji „Knjaza” rado primiti, a onima koji nisu ni jednom ušli u našu firmu, a obecavaju na papiru med i mleko, porucujemo da nismo naivni da se sa njima upuštamo u bilo kakav posao – upozorava na kraju Marjanovic i poziva sve akcionare da, kao što je i sam ucinio, svoje akcije udruže u zajednicki paket sa državom, na dobrobit razvoja kompanije, akcionara države i arandelovacke opštine.
Prihvacena ponuda „Merkatora“
Komisija za hartije od vrednosti prihvatila je juce zahtev slovenackog "Merkatora" za preuzimanje akcija "C marketa".U naredne cetiri nedelje mogu da se jave i ostali zainteresovani, a potom im ostaje još sedam dana da podnesu kompletne ponude. Posle tih pet nedelja otvaraju se ponude i onda ce se znati kupac akcija.
Inace, menadžment, Upravni odbor i Izvršni odbor Sindikata "C marketa" pozvali su akcionare i zaposlene da svoje interese i dalje vežu za uspešnu buducnost "C marketa" jer je, kako navode u pismu, "u toku drska aktivnost pojedinih mešetara i interesnih grupa koji lobiraju za odredene kompanije u cilju zauzimanja srpskog tržišta i plasiranja svojih proizvoda na tom tržištu".
U pismu upucenom akcionarima i zaposlenima navodi se da je Udruženje malih akcionara svojim neistinitim i nerealnim pricama pokušalo da uruši "C market" i unese nemir medu akcionare i zaposlene. Ta interesna grupa je, prema ovom pismu, sve svoje aktivnosti usmerila na prodaju akcija "C marketa" stranom kupcu, pokušavajuci da tako ostvari materijalnu korist.
|
