SASTANAK MENADžMENTA I POSLOVOĐA CE MARKETA
Juce je u direkciji Ce marketa održan skup dela menadžmenta i šefova maloprodajnih objekata ovog trgovinskog lanca, saznaje „Politika” u dobro obaveštenim izvorima.
Sastanku su prisustvovali, tvrdi naš izvor, poslovode koje su nedavno potpisale izjavu da generalnom direktoru Ce marketa Slobodanu Radulovicu prodaju svoje akcije po ceni od 250 evra, ali i oni koji bi, po mišljenju menadžmenta, to trebalo da ucine.
Taj predlog, kako naš izvor kaže, potkrepljen je pretnjom da im u suprotnom preti smena sa šefovskih mesta, a od njih je zatraženo da prenesu svojim radnicima da, ukoliko i sami ne potpišu izjavu o prodaji svojih akcija, mogu da racunaju na premeštaj u drugu prodavnicu što dalje od mesta stanovanja.
„Politikin” izvor tvrdi i da je organizovana „kaznena ekipa” sastavljena od mladih radnika Ce marketa, bez akcija, ciji je zadatak da narednih dana maltretiraju sve one koji odbiju da akcije prodaju generalnom direktoru Radulovicu, po ponudenoj ceni od 250 evra po akciji. Takode je saopšteno da je generalni direktor odabrao brokersku kucu preko koje ce se ovi poslovi obavljati, a njeno ime, receno je, bice objavljeno naknadno.
UTAKMICA OKO „KNjAZA” U FINIŠU
Zainteresovanim kupcima akcija „Knjaza Miloša” ostalo je još pet dana da se izjasne o svojim ponudama, jer se 10. septembra zatvara „igra” oko najatraktivnijeg preduzeca koje se privatizuje. U neizvesnoj trci su poznata imena iza kojih stoje svetski investitori ali, kako se spekuliše uveliko, i domaci uticajni i bogati pojedinci. Zato se sa velikim interesovanjem prati finiš „Galimatijasa na šumadijski nacin”.
Kao i uvek pred sam cilj, kompanije koje su ponudile da kupe akcije nisu juce bile voljne da komentarišu šta pripremaju u finišu jer bi „bilo koja informacija moga eventualno da im naškodi”. Generalni direktor atraktivne arandelovacke „udavace” Radenko Marjanovic je za naš list juce ponovio da ce „Knjaz”, ako vlada prihvati investicioni i socijalni program, koji ce joj to preduzece poslati iduce nedelje, pridružiti akcije državnim. On je dodao da se ocekuje potpisivanje Pisma o namerama sa Vlade Divcem, pre isteka odredenog roka. Premda je rekao da ne želi da bude izmedu dve vatre, proslavljeni košarkaški as nije odustao od ponude i memoranduma o namerama koji je prethodno potpisao u nameri da uloži novac u „Knjaz”. Sva je prilika da ce, ukoliko želi da ostane u igri, zbog sve vece konkurencije, morati da poveca cenu.
Republicka vlada, medutim, po oceni Nebojše Medojevica, u ovom trenutku mora da obezbedi poštovanje zakona i da najpre saceka da se završi javna ponuda. Tako bi se, kako objašnjava, u sve vecoj konkurenciji, dobila veoma visoka cena. Tek onda bi država trebalo da ponudi svojih 40 odsto akcija investitorima sa pocetnom cenom koja ne bi smela da bude manja od vec postignute. U protivnom, kako istice, iz „price” ce izaci ozbiljni investitori.
– Situacija sa „Knjazom” je dokaz potpunog nedostatka jasnog stava oko privatizacije. Problem je što strani investitori ne znaju šta je državna koncepcija. To, izgleda, nije slucajno ostalo neregulisano jer se tako najbolje snalaze lokalni tajkuni koji i dalje lobiraju preko partija koje finansiraju za svoje interese, kaže Medojevic.
On je, kako napominje, odavno upozoravao da su zakoni o privatizaciji i o hartijama od vrednosti nekompatibilni i da može doci do haoticnog stanja oko preuzimanja nekih važnih preduzeca u Srbiji.
„Kada se otvorila konkurencija oko kupovine manjinskog paketa „Knjaza” i kada su se pojavile velike svetske kompanije, kao što je „Danone”, svetski lider u proizvodnji vode, odjednom su isplivali i domaci interesni lobiji koji su naucili balkanska špekulantska pravila. Oni imaju jasan cilj da oteraju strane konkurente da bi jeftino kupili arandelovacku fabriku, kaže sagovornik.
Po njemu, interesna koalicija domacih tajkuna želi da spreci dolazak strateških investitora u Srbiju. Vlada, nažalost, umesto da zaštiti princip zakonitosti i obezbedi integritet pravnog poretka i pravne sigurnosti, ponaša se kao „palanacki trgovac” koji ne može da se opredeli izmedu lokalnih tajkuna i ozbiljnih strateških investitora.
Ukoliko vlada Srbije izade sa ponudom za prodaju 40 odsto akcija pre nego što se okonca postojeci konkurs za prodaju manjinskog paketa akcija ili ako prihvati netransparentnu ponudu Divca za dokapitalizaciju ili, ako cak dozvoli kotiranje akcija na Berzi, to ce po Medojevicu biti nezabeležen slucaj u zemljama u tranziciji da se za jedno preduzece primenjuju istovremeno cak tri tehnike.
„Nema potrebe da isticem kakva bi poruka otišla u medunarodnu finansijsku javnost gde bi se Srbija predstavila kao zemlja u kojoj umesto vlade upravljaju lokalni tajkuni”, zakljucio je ovaj konsultant.Spreciti „pravno nasilje”
Aktiv penzionera akcionara „Knjaza Miloša” uputio je juce pismo premijeru Srbije Vojislavu Koštunici, koordinatoru u Ministarstvu za privredu Predragu Bubalu, potpredsedniku vlade Miroljubu Labusu i ministru finansija Mladanu Dinkicu, u kome traži da stanu na put „pravnom nasilju” u vezi sa aktuelnom privatizacijom arandelovackog preduzeca.
U pismu je navedeno da se penzioneri akcionari osecaju obmanuti postupkom vlade i Agencije za privatizaciju zato što niko od njih nije našao za shodno da ih ukljuci u dosadašnje pregovore i dogovore s menadžmentom oko strategije prodaje preduzeca, iako su vlasnici 18 odsto ukupnog akcijskog kapitala.
Aktiv penzionera ocenio je da takvo ponašanje stvara negativan utisak na potencijalne investitore, što direktno utice na tržišnu cenu njihovih akcija. „Posedujemo informaciju da ce vlada u toku procesa aktuelnih javnih ponuda istupiti sa svojom javnom ponudom za prodaju akcija u svom portfelju, koja ce znacajno odstupiti od realnih interesa investitora i da ce na taj nacin ugroziti interese malih akcionara u postupku odobrenih javnih ponuda za preuzimanje”.
U tom smislu akcionari ce tražiti sve vidove zaštite, ukljucujuci i sudsku, istaknuto je u pismu i navedeno da vlada i Agencija za privatizaciju mogu svojom ponudom da se oglase tek posle 21. septembra, kada budu okoncane sve radnje oko tekuceg procesa javnih ponuda. „Svako ranije oglašavanje znacice miniranje postojecih ponuda, haos medu akcionarima, direktno ugrožavanje zakona sa nanošenjem ogromne štete ponudacima, sitnim akcionarima i brokerskoj kuci koja ih zastupa”, porucio je Aktiv penzionera akcionara „Knjaza Miloša”.
Branimir Soldatovic, direktor "Zastava Kamioni" optužuje konsultantsku kucu Citadel za prevaru
Generalni direktor "Zastava Kamiona" Branimir Soldatovic optužio je konsultantsku kucu "Citadel" iz Beograda da koci privatizaciju "Zastavine" fabrike kamiona. "Citadel" je tvrdi naš sagovornik naplatio usluge vezane za pripremu privatizacije preduzeca Grupe "Zastava vozila" (Fabrika automobila i "Zastava Kamioni" a još nije pripremio ni tendersku dokumentaciju za privatizaciju "Kamiona", niti zapoceo pregovore sa Ivecom o tome da li ta italijanska kompanija želi da proda svoj deo kapitala (32 odsto) u "Zastava - Kamionima".
- Necuveno je da me niko iz te konsultantske kuce nikada nije konsultovao u vezi s privatizacijom "Kamiona" - kaže Soldatovic za Danas, naglašavajuci da se u poslednje vreme nekoliko inostranih kompanija interesuje za privatizaciju "Zastavine" fabrike kamiona, ali da neodgovornost i inertnost Citadela preti da osujeti te poslovne aranžmane.
Podsetimo da je za privatizaciju "Kamiona" zainteresovana i kompanija za proizvodnju kamionskih nadgradnji "Spajder" iz Grcke. Ozbiljniji razgovori sa tom grckom kompanijom o njenom ulaganju, ili kupovini "Zastava Kamiona" još uvek ne mogu da pocnu, jer se ne zna kakav je stav Iveca kad je kapital te italijanske kompanije u "Zastavi" u pitanju.
Upuceniji deo ovdašnje javnosti se, inace, priseca da je polovinom juna 2002. godine u "Zastavi" na poprilicno velika zvona najavljena druga faza restrukturiranja i konsolidacije Grupe "Zastava", koja je podrazumevala i privatizaciju "Zastavinih" preduzeca, pre svih - Fabrike automobila i "Zastava Kamiona". Tada je saopšteno da je republicka Agencija za privatizaciju drugu fazu konsolidacije "Zastave" poverila savetodavnom konzorcijumu koji su cinili strucnjaci cetiri firme na celu sa Citadelom iz Beograda - kuce Odien iz Praga.
- Na osnovu prve faze koja predstavlja dijagnozu kompanije, odredicemo osnovu za dalji proces restrukturiranja. Cilj je da nademo strateškog partnera za "Zastavu", podignemo nivo proizvodnje, i investicija i zaposlimo ljude, ne samo u "Zastavi", vec i u preduzecima, koja zavise od nje - izjavljivao je sredinom juna 2002. direktor Citadela Milutin Nikolic.
Druga faza restrukturiranja "Zastave", koja je podrazumevala i privatizaciju Fabrike automobila i "Kamiona", prema najavama celnika Citadela i Odien trebalo je da bude okoncana u julu 2003. godine. Od tog jula 2003. do danas prošlo je 13 meseci, a od privatizacije, odnosno strateških partnera Fabrike automobila i "Zastave Kamiona" ovde ni traga ni glasa. Završni pregovori sa Tupanjcem
Kragujevac - Predsednik Odbora za industriju Skupštine Srbije Veroljub Stevanovic izjavio je juce da predstoje završni pregovori sa americkim biznismenom srpskog porekla iz Cikaga Brankom Tupanjcem o ulaganjima u Grupu "Zastava vozila".
- Ako Tupanjac sa svojim kapitalom ude u "Zastavu" i u nju unese novu opremu, onda ce brzo uslediti obnova fabrike i poceti proizvodnja novog modela automobila što ce biti impuls za oživljavanje 75 odsto srpske privrede - kaže Stevanovic i podseca da je Tupanjac u Vladi Srbije priložio garancije americkih banaka na iznos od 500 miliona evra, koliko planira da uloži u "Zastavu".
"Fordovi" modeli iz Kragujevca
Veroljub Stevanovic, predsednik Odbora za industriju Skupštine Srbije i gradonacelnik Kragujevca, kaže da Vlada Srbije mora dati garancije srpskom biznismenu iz Cikaga Branku Tupanjcu za ulaganje u "Zastavu" jer to znaci opstanak 70 odsto metalne industrije u Srbiji, koja zapošljava nekoliko stotina hiljada radnika.
Samo u kragujevackoj fabrici posao bi zadržalo 8.000 radnika. Na podsecanje da naša država tokom aranžmana sa MMF-om ne može biti direktan garant komercijalnog zaduženja, on precizira da "onda, ocigledno, mora da bira izmedu opstanka Srbije i ultimatuma medunarodnih finansijskih organizacija". Kao u Detroitu
- Pitanje Srbije važnije je od onoga što traži MMF i Vlada Srbije mora da ucini napor, pokaže autoritet i obezbedi odredene garancije. "Zastava" može da pravi kvalitetan automobil marke "ford", isto onako kao što se to radi u fabrici u Detroitu, a za ono što namerava Branko Tupanjac vec postoji gotov projekat u "Zastavi" - kaže Stevanovic i podseca da je kragujevackoj fabrici automobila za ovaj posao potrebno oko 300 miliona evra, a da Tupanjac nudi i mnogo više od toga.
Stevanovic istice da je rec o ozbiljnom i uglednom biznismenu koji može da obezbedi garancije americkih banaka za investiciju od blizu pola milijarde dolara. Prema njegovim recima, Tupanjac se dva puta sastao sa premijerom Vojislavom Koštunicom i generalnim direktorom "Zastava vozila" Zoranom Radojevicem, pa bi konacan dogovor trebalo uskoro da usledi.
- O razgovorima sa gospodinom Tupanjcem i pregovorima koji su u toku, upozant sam od marta, odnosno aprila ove godine - kaže Zoran Mihajlovic, predsednik sindikata kragujevacke fabrike "Zastava automobili". Mihajlovic napominje da je, prema onom što gospodin Tupanjac namerava da radi, rec o sasvim novom modelu automobila i ulaganju u novu opremu i automatizatiju fabrike. Novi model i delovi
- Ono što Tupanjac donosi je jedna linija novog modela "forda" kao i proizvodnja automobilskih delova i sklopova - kaže Mihajlovic. Kada neko donosi petsto miliona dolara, to znaci da je ozbiljan i sindikat je spreman da razgovara pre svega o tome koliko je potrebno radnika i koji su to ljudi. Ono što smo tražili od svih potencijalnih partnera do sada to je i ovom prilikom - socijalni program i zaštitu radnika - kaže Mihajlovic i dodaje da je sa americkim biznismenom razgovarao u vreme održavanja ovogodišnjeg beogradskog Sajma automobila i da je Tupanjac vec tada izrazio želju da se sastane sa predstavnicima sindikata kragujevacke fabrike.
Nemacka trgovinska kompanija "Metro" u Kragujevcu
Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, rekao je juce da ce vodeci nemacki velikoprodajni lanac "Metro Cash & Carry" za dve nedelje zapoceti gradnju objekta u Beogradu, vrednog 15 miliona evra. U ovom objektu, koji treba da pocne s radom do kraja ove godine, bice uposleno oko 300 radnika. To ce biti samo prvi od ukupno osam do deset takvih centara koje "Metro" planira da izgradi u Srbiji do 2007. godina i time zaposli 2.000 radnika. Procenjuje se da ce ukupan iznos uloženih sredstava biti oko 150 miliona evra.
Labus je na konferenciji za novinare, održanoj posle sastanka sa predstavnicima ove nemacke kompanije, istakao znacaj ulaska drugog po velicini velikoprodajnog lanca u svetu na ovo tržište jer ce cak 80 odsto asortimana ciniti domaca roba. Potpredsednik vlade dodao je i da ce "Metro" narucivati robu iz naših fabrika i prodavati je na stranom tržištu, što ce povecati naš izvoz. Labus je izrazio ocekivanje da ce i druge nemacke firme slediti primer ovog trgovinskog lanca.
Damir Firšt, direktor ove kompanije za jugoistocnu Evropu, podsetio je da vec dugo planiraju ulaganje u Srbiju, ali da su se na prvu investiciju odlucili tek posle donošenja Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji se primenjuje od naredne godine. On je najavio velikoprodajne centre za vlasnike firmi i preduzetnike u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, kao i u ostalim vecim gradovima Srbije. Za lokaciju 1,5 miliona evra
Na racun Fonda za uredenje gradevinskog zemljišta u Kragujevcu "leglo" je 1,5 miliona evra kojih je za kupovinu lokacije buduceg megamarketa uplatila trgovinska firma "Metro". Direktor Fonda Dragutin Radosavljevic izjavio je da je ova firma kupila lokaciju u Industrijskoj zoni sa ukupnom površinom od cetiri hektara i 80 ari i da planira da svoj prvi megamarket u Srbiji, površine 14.000 kvadratnih metara, izgradi do sredine 2005. godine i zaposli tri stotine radnika. Prema do sada izvršenim istraživanjima, buduci megamarket u Kragujevcu trebalo bi da "privuce" dnevno od 15.000 do 20.000 kupaca.
|
