Radenska želi izvorište Klokot banje
Slovenacka fabrika mineralne vode i sokova "Radenska" jedan je od zainteresovanih za kupovinu izvora u okviru Klokot banje, kod Uroševca na Kosovu. Konkurs za prikupljanje ponuda za kupovinu izvora istice 8. septembra, a potencijalni kupci moraju kosovskoj Agenciji za privatizaciju, izmedu ostalog, da predlože plan investicija u naredne dve godine i broj novozaposlenih, izjavio je za dnevnik "Finance" Miroslav Kert, direktor kosovsko-slovenacke banke "Kasabank". Prema istraživanju ceških geologa, izvor u okolini banje Klokot kod Uroševca slabo je iskorišcen, odnosno njegovi kapaciteti iskorišceni su samo dva odsto, iako je izvor visokog kvaliteta.
Austrijski investitori zainteresovani za Sever i Srbijanku
Predrag Bubalo, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, koji se juce sastao sa Hubertom Gorbahom, austrijskim vicekancelarom i saveznim ministrom za saobracaj, inovacije i tehnologiju izjavio je da su austrijski investitori veoma zainteresovani za privatizaciju firmi Sever iz Subotice i Srbijanke iz Valjeva. Prema njegovim recima potencijalni kupac Severa je austrijska ATB kompanija, dok je za Srbijanku zainteresovan Rauh.
- Tema sastanka bila je formiranje Poslovnog saveta izmedu SCG i Austrije, kao moguceg oblika saradnje, što je dobilo pozitivnu ocenu i austrijskog premijera. Planirano je da ovaj vid saradnje zapocnemo formiranjem tri radne grupe, za transport i infrastrukturu, bankarstvo i industriju, rekao je Bubalo.
Uz konstataciju da se dobri politicki bilateralni odnosi mogu unaprediti samo dobrom privrednom saradnjom, Gorbah je naglasio da je neophodno izgraditi vodene puteve, prvenstveno na Dunavu i organizovati sve vidove transporta. Gorbah je najavio izradu Studije o osnivanju terminala za trimodalni pretovar robe.
- Srbiji su potrebne direktne investicije i drago mi je što cemo ucestvovati u privatizaciji. Austrija ce biti na raspolaganju da ucestvuje pri odobravanju sredstava za finansiranje projekata u Srbiji, ocenio je Gorbah.
Uprkos pritiscima Divac ne odustaje od dokapitalizacije Kompanije "Knjaz Miloš"
Sa predstavnicima preduzeca "Knjaz Miloš" potpisao sam Pismo o namerama cime smo ispunili obavezu iz Memoranduma o razumevanju. Time su nastavljene pripremne aktivnosti za dokapitalizaciju "Knjaza" koja bi trebalo da se obavi u naredna dva meseca - izjavio je juce na konferenciji za novinare Vlade Divac i još jednom zvanicno potvrdio da nece odustati od kupovine "Knjaza Miloša".
On je pozvao predstavnike države, da se oglase da li odustaju od prethodno postignutog dogovora. - Ukoliko potpisnici Memoranduma smatraju da dokapitalizacija nije najbolje rešenje za "Knjaz", ja se odmah povlacim - naglasio je Divac, uz napomenu da mu je od pocetka namera bila da investira u Srbiji. Divac je negirao tvrdnje da iza kapitala njegove firme MAG 12 LLC stoje neke inostrane kompanije, poput "Koka Kole" i naglasio da je on stopostotni vlasnik.
Predsednik konsultantske kuce Ces Mekon, Zvonimir Nikezic, podsetio je da je proces dokapitalizacije zapocet još 23. septembra 2003. godine uz poštovanje zakonom predvidene procedure.
- Stav Divca je otpocetka bio nedvosmisen. Ukoliko jedna od dveju strana - preduzece Knjaz Miloš ili država - ne prihvataju ovaj dogovor on želi da mu se na nacin kako je to uobicajeno u poslovnom svetu to i saopšti i on ce da odustane od tog posla. Divac ne želi da bude predmet špekulacija niti talac dogovora iz oktobra 2003. godine - izjavio je Nikezic i dodao da se bez obzira na okolnosti proces dokapitalizacije nastavlja a sledeci korak je obracanje Komisiji za hartije od vrednosti za dobijanje saglasnosti za emitovanje novih akcija.
Direktor pravnog sektora u konsultantskoj kuci Ces Mekona, Sanja Graic-Stepanovic osvrnula se na pravni aspekt istovremenog odvijanja ova dva procesa, što je kako tvrdi, unelo dodatnu pravnu nesigurnost svih ucesnika narocito malih akcionara koji su zbunjeni ovim pravnim haosom.
- Pravno gledano ova dva postupka ne treba da teku paralelno. Jer osim toga što se unosi pravna nesigurnost stvara se i situacija da se na mala vrata dogodi tzv. neprijateljsko preuzimanje. To mora da se izbegne i državni organi su dužni da to sprece Osim toga, još jedan kriterijum se mora uzeti u obzir, a to je koji je postupak prvi zapocet, rekla je Graic-Stepanovic i dodala da je najbolje rešenje da se okonca jedan proces pre nego što se nastavi drugi ili da Komisija za HOV precizira ko od ponudaca ima prednost.
Govoreci o prednostima jednog i drugog modela ona je podsetila da dokapitalizacija podrazumeva kupovinu akcija ali i jak investicioni program što garantuje siguran razvoj preduzeca i rast vrednosti akcija.
Osim toga, akcionarima se garantuje da ce njihove akcije biti otkupljene po transakicionoj ceni, dok kod javnog preuzimanja to nije slucaj. Dokapitalizacija podrazumeva i povecanje osnovnog kapitala i najzad kod strateške dokapitalizacije postoji strateški investitor s jedne i preduzece s druge strane, dok kod ponude akcionar samostalno odlucuje o sudbini preduzeca.Bubalo: Prednost investitorima
Beograd - Prednost treba dati onim kompanijama koje žele ne samo da otkupe akcije, vec i da znacajno investiraju u osavremenjavanje kapaciteta i da zaposleni u toj fabrici imaju svoj socijalni program, rekao je Predrag Bubalo, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, komentarišuci privatizaciju kompanije "Knjaz Miloš". Ministar je ocenio da je transparentnost najbolji put da svako ko je zainteresovan bude ukljucen. Najniža cena 100 miliona evra
- Dokapitalizacijom Divac postaje vlasnik paketa od 51 odsto akcija "Knjaza". Medutim, o kojoj je sumi predvidenoj za otkup tog paketa, zapravo rec, ni Vlade Divac ali ni njegovi zastupnici nisu hteli da govore uz obrazloženje da ce sacekati da se uradi procena vrednosti kapitala preduzeca. Prema recima predsednika Ces Mekona Zvonimira Nikezica to je još uvek poslovna tajna, ali je naglasio da je "donja cena 100 miliona evra, što je u poredenju sa 18 miliona evra, koliko je Balkan Limitid ponudio za otkup 40 odsto kapitala, znatno više". DINKIC: Udruživanje paketa akcija
Beograd - Stav Vlade Srbije je da izade sa ponudom da se objedine akcije države (40 odsto) u Knjaz Milošu sa akcijama malih akcionara, kako bi se postigla povoljnija cena - izjavio je Mladan Dinkic, republicki ministar finansija i ekonomije i dodao da bi država trebalo da preuzme aktivniju ulogu u procesu privatizacije ovog preduzeca imajuci u vidu da ranije ponudene cene nisu bile adekvatne.
Otpis dugova preduslov za privatizaciju gubitaša
Potpisivanjem sporazuma izmedu slovenackog "Cimosa" i "Livnice" iz Kikinde okoncan je višemesecni rad na privatizaciji ovog kolektiva. To je prva srpska fabrika koje se privatizuje posle završenog restrukturiranja, a zanimljiva je i po tome što je prvi put prilikom raspisivanja tendera, postavljen uslov da se konacan tekst sporazuma finalizuje tek posle dogovora s poveriocima. Dogovoreno je da ova fabrika prede u ruke novog vlasnika tek pošto reši problem potraživanja. U pregovorima s poveriocima medu kojima je bila i država, koparski "Cimos" je prihvatio obavezu da izmiri i deo zatecenih dugova u visini od 31 milion evra.
Kada je država odlucila da na sebe preuzme 1,7 milijardi dolara dugova smederevskog "Sartida", mnogi su to docekali na nož iako su ekonomisti dokazivali da je takav potez jedino celishodno rešenje za privatizaciju kolektiva koji su godinama smatrani gigantima srpske privrede, a ispostavilo se da su zapravo bili njeni najveci gubitaši. Primera radi, ukupne obaveze RTB Bor dostižu 425 miliona dolara od cega cak 75 odsto duga cine neizmirene obaveze prema državi, dok dug za struju premašuje 24 miliona evra. JAT je recimo najzaduženije javno preduzece u Srbiji ciji su dugovi 16 puta veci od ukupnog kapitala, dok su dugovi EPS nadmašili 129 milijardi dinara, a NIS 145 milijardi dinara. Povremeno je država tim preduzecima otpisivala deo dugovanja, cime su njihova salda gurana dodatno u minuse. U takvoj situaciji nije lako do svesti dopirala poruka bivšeg ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovica koji je posle prodaje "Sartida" za "samo 23 miliona dolara" govorio da nije najvažnija cena po kojoj je železara prodata vec cinjenica da se "država rasteretila velikog balasta jer nece morati iz budžeta da namiruje plate radnika, ni EPS nece morati da knjiži minus za struju koja mu nece biti placena, a kasa Fonda za zdravstveno i penziono osiguranje nece biti uskracena za ono što "prihoduju" plate zaposlenih u "Sartidu". Danas, njegove reci ponavljaju koordinator Ministarstva za privredu Predrag Bubalo i ministar finansija Mladan Dinkic koji kažu da ce i u "Livnici" ali i u još 67 preduzeca koja ce biti privatizovana po istom modelu najmanje biti važni budžetski prihodi ostvareni na taj nacin. Mnogo je važnije da ce biti skinuti sa spiska za subvencije i da ce poceti redovno da izmiruju svoje obaveze koje do sada nisu ispunjavali. Država dakle pokazuje spremnost da otpisom dugova firmama koje ulaze u privatizaciju te firme ucini atraktivnijom za kupca. Treba podsetiti da 26 preduzeca sa spiska za restrukturiranje duguju više od milijardu evra, od cega se dve trecine odnose na državu.
Ekonomisti ovakvom potezu ne mogu da nadu mane, utoliko pre što su nam i strani poverioci, od onih u medunarodnim monetarnim institucijama, preko Londonskog i Pariskog kluba, pa do privatnih investitora kakav je recimo bio "Fijat", otpisali dve trecine potraživanja. Mnoga preduzeca, narocito javna, žale se da im država do sada nije izvršila cak ni otpis vec otpisanih dugova, tako da su njihovi tekuci bilansi i dalje optereceni starim kreditima i kamatama. Recimo dug "Zastave" prema domacim bankama višestruko je veci nego što je bio dug prema "Fijatu". Ulazak strateškog partnera u "Zastava automobile", ocena je strucnjaka, oživelo bi 75 odsto srpske privrede. Može li se taj podatak uopšte meriti time po kojoj ceni ce "Zastava" biti prodata a pogotovu sve stopirati u nadi da ce neko hteti da preuzme nagomilane dugove ili da ce oni moci da budu naplaceni a da fabrika i dalje nastavilja da za pola godine tržištu isporucuje manje od 7.000 automobila.
Dobro je da je Vlada pricu o "kriminalnoj prodaji Sartida" zamenila onom o otpisu dugova jer to je model koji može da ima uspeha u privatizaciji velikih gubitaša.
|
