 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Devizne rezerve povećane za milijardu evra
Devizne rezerve Narodne banke Srbije povećane su u proteklih devet meseci za milijardu evra, odnosno za 34,8 odsto i na kraju septembra dostižu 4,2 milijarde evra, saopštila je Narodna banka Srbije. Samo u septembru devizne rezerve su uvećane za 94 miliona evra, a taj nivo dovoljan je da obezbedi pokrivenost novčane mase od 263 odsto, ili šestomesečnog uvoza. Ovakav nivo deviznih rezervi, po oceni NBS, obezbeđuje potrebnu stabilnost kursa dinara i omogućava Srbiji da više ne povlači nova kreditna sredstva od Međunarodnog monetarnog fonda i plaća na njih kamatu, uključujući i poslednju preostalu tranšu iz aktuelnog finansijskog aranžmana sa ovom međunarodnom institucijom. Bez obzira na to što dodatna sredstva za podršku platnom bilansu i deviznim rezervama više nisu potrebna, za reformsku legitimaciju Srbije neophodna je pozitivna ocena MMF, iskazana kroz uspešno okončanje poslednje, šeste revizije tekućeg i eventualno, novog programa, navodi se u saopštenju. Izvor: "Danas".
Grupa Zastava vozila oglasila prodaju prava na nepokretnosti u Hrvatskoj:
Novac od prodaje namenjen vraćanju duga Fijatu
Grupa Zastava vozila oglasila je ovih dana javni poziv za prodaju prava na nepokretnosti kragujevačke fabrike u Hrvatskoj, odnosno u Zagrebu i Pučišću na Braču. Prodaja prava na Zastavinu imovinu u Hrvatskoj trajaće do 21. oktobra, a pisane ponude za kupovinu te imovine primaće se "isključivo na srpskom jeziku". Zamenik generalnog direktora Grupe Zastava vozila Dragan Srejović, objasnio je za Danas zašto se insistira na tome da će primati samo pisane ponude "na srpskom jeziku". - Prodaja prava na Zastavinu imovinu, bez obzira nato u kojoj državi se ta imovina nalazi, sprovodi se po zakonima i na jeziku zemlje koja to pravo prodaje. Otuda će se i ponude za kupovinu prava na našu imovinu u Hrvatskoj primati isključivo na srpskom jeziku - kaže Srejović. On ističe da će Zastava u Hrvatskoj prodavati prava na svoje nepokretnosti, a ne i nepokretnosti zbog toga što je imovina kragujevačke fabrike u susednoj državi u međuvremenu dobila nove korisnike. - Pokušavali smo u više navrata da sa hrvatskom državom ovaj problem rešimo dogovorom, ali svi pokušajni ostali su bez rezultata. Delimično i zato što je Hrvatska poslednja država bivše SFRJ koja je potpisala Sporazum o sukcesiji i još nije donela zakonska i podzakonska akta za sprovođenje tog sporazuma. Imajući to u vidu, procenili smo da bi u ovom trenutku jedino bilo moguće ponuditi na prodaju prava na nepokretnosti naše fabrike u Hrvatskoj, a budući vlasnici tog prava će u posed te imovine ući po zakonima hrvatske države - kaže Srejović. Zamenik generalnog direktora Grupe Zastava vozila ističe da očekuje da će kragujevačka fabrika prodajom prava na svoju imovinu u Hrvatskoj dobiti najmanje 3,9 miliona evra. - Mislim da Zastavina imovina u Hrvatskoj vredi znatno više, ali kako prodajemo pravo na nepokretnosti, a ne samu imovinu, onda je realno očekivati da za nju dobijemo oko 3,9 miliona evra - ističe Srejović i dodaje da je novac namenjen vraćanju duga italijanskom Fijatu. Zastava Fijatu duguje još oko 11 miliona evra. Taj dug, prema dogovoru sa italijanskom kompanijom, treba da bude vraćen do 31. marta naredne godine, i to novcem od prodaje i privatizacije preduzeća nekadašnje Grupe Zastava vozila. Na prodaju poslovni prostor i odmaralište u Pučišću Grupa Zastava vozila u Zagrebu prodaje pravo na posedovanje poslovne zgrade, površine oko 4.700 kvadratnih metara, zatim servisnog centra (oko 10.000 kvadrata), skladište od 3.742 metra kvadratna i hale za montažu površine 6.440 kvadratnih metara. U Pučišću na Braču Zastava prodaje odmaralište koje je sagrađeno 70-ih godina prošlog veka, a prostire se na površini od oko 2.000 metara kvadratnih. Izvor: "Danas".
Aranžman sa MMF od presudnog značaja
Devizne rezerve u proteklih devet meseci povećane su za 1,08 milijardi evra i sa rastom od 34,8 odsto na kraju septembra dostigle su nivo od 4,20 milijardi evra. Samo u prošlom mesecu ostvaren je rast deviznih rezervi od 94 miliona evra, iako je tokom septembra na ime izmirenja obaveza prema inokreditima i MMF-u isplaćeno 75,1 milion evra, a po osnovu stare devizne štednje i Zajma za privredni preporod 9,5 miliona evra, saopštava NBS. "Ovakav nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 263,3 odsto, kao i pokriće skoro polugodišnjih potreba uvoza robe. Samo u prošlom mesecu, na primer, priliv po osnovu otkupa deviza iznosio je 172,8 miliona evra, dok je deblokada zlata kod Credit Suisse Zurich uvećala devizne rezerve za 27,6 miliona evra. Od početka godine do 30. septembra dinar je nominalno depresirao prema evru za 6,9 odsto", precizira NBS. Ovakav nivo deviznih rezervi, po oceni NBS, obezbeđuje potrebnu stabilnost za vođenje politike kursa dinara i omogućava Srbiji da ne povlači više nova kreditna sredstva od MMF-a i plaća na njih kamatu, uključujući i poslednju preostalu tranšu iz aktuelnog finansijskog aranžmana sa ovom međunarodnom institucijom. Međutim, uspešan završetak ovog aranžmana do kraja godine je od presudnog značaja za rejting naše zemlje na međunarodnom finansijskom i investicionom tržištu, kao i za odnose i sa drugim finansijskim institucijama. Pre svega, dodaje NBS, sa Pariskim klubom koji treba da otpiše Srbiji preostalih 15 odsto reprogramiranog duga u iznosu od oko 750 miliona dolara, ali tek nakon uspešnog završetka aranžmana sa MMF-om. Izvor: "Glas javnosti".
Italija daje novi kredit
Predsednik vlade Vojislav Koštunica ocenio je juče da će sledeće godine u ovo doba SCG imati potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji i da će započeti drugi fazu pristupanja. "Proces pristupanja SCG EU nezaustavljiv je i više nije pitanje kako, nego kada", rekao je on otvarajući plenarnu sednicu Druge poslovno-kulturne manifestacije "Italija u Beogradu", kojoj prisustvuje 450 italijanskih kompanija. Italija je ove godine postala spoljnotrgovinski partner Srbije broj jedan. Izvoz u Italiju je porastao za 120 odsto, a uvoz za 42. Zamenik ministra proizvodnih aktivnosti zadužen za spoljnu trgovinu Adolfo Urso rekao je da će u oktobru biti realizovana prva tranša od pet miliona evra italijanskog kredita za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji, ukupne vrednosti 33 miliona evra. Urso kaže da su italijanski privrednici do sada investirali u energetiku, građevinarstvo, obućarstvo i drvnu industriju u SCG. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus istakao je da makroekonomsko stanje u Srbiji nije perfektno i da postoje problemi inflacije i trgovinskog deficita, koji je značajno smanjen i održiv je. "Imamo inflaciju od oko 15 odsto godišnje, što nas sve zabrinjava i zbog čega će prvi cilj Vlade Srbije iduće godine biti obaranje rasta cena ispod 10 odsto", rekao je Labus. On je najavio da se do kraja godine očekuje sporazum sa Pariskim klubom i konačno rešenje spoljnjeg duga Srbije. Izvor: "Glas javnosti".
Labus:Poboljšana investiciona klima u Srbiji
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izrazio je uverenje da će se italijanski partneri uveriti da se investiciona klima u Srbiji poboljšala u odnosu na pre godinu dana.Na skupu "Dani Italije", koji okuplja više od 450 italijanskih firmi u Beogradu, Labus ih je pozvao da ulažu u cetralno regionalno tržište sa 50 miliona potrošača i koriste mogućnosti slobodnog uvoza i potencijal privrednog rasta. On je istakao da makroekonomsko stanje u Srbiji nije perfektno i da postoje problemi inflacije i trgovinskog deficita, koji je značjano smanjen i trenutno je održiv. "Imamo inflaciju od oko 15 odsto godišnje, što nas sve zabrinjava i zbog čega će prvi cilj Vlade Srbije iduće godine biti obaranje rasta cena ispod 10 odsto", ukazo je Labus. Trgovinski odnosi sa Italijom su, prema njegovim rečima, najuspešniji, a u robnoj razmeni ostvaren je napredak kao ni sa jednom drugom zemljom. On je dadao da je prokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa Italijom sa prošlogišnjih 40 odsto sada povećana na 80 odsto. Labus je najavio da se do kraja godne očekuje sporazum sa Pariskim klubom poverioca i definitivno rešenje spoljeng duga Srbije. Potpredsednik Vlade Crne Gore Branimir Gvozdenović izjavio je da se uz podršku italijanskih partnera očekuje povećanje turističkih prihoda sa 235 miliona evra na 600 miliona evra. On je kazao da je Vlada Crne Gore tražila kredit od italijanske vlade od 15 miliona evra za podršku malom biznisu i izrazio nadu da će Srbija i Crna Gora uskoro realizovati 16 miliona evra donacije italijanske vlade, iz juna 2001. godine. Gvozdenović je istakao da Crna Gora i Italija pre svega mogu sarađivati u razvoju slobodne trgovinske zone u Crnoj Gori kao i u oblasti energetike i poljoprivrede. On je dodao da se saradnja može pospešiti i kombinovanim prevozom između luka Crne Gore i Italije. Partnere iz Italije Gvozdenović je pozvao da iskoriste hidro i energetske potencijale, kao i rudno bogatstvo Crne Gore, kao i da se uključe u ponovljeni tender za prodaju rudnika uglja u Pljevljima, koji će uskoro biti objavljen. On je rekao da je od velikog značaja da se sa italijanskim partnerima razvije zona slobodne trgovine, koju će podstaći pogodnosti u fiskalnom i carinskom sistemu. Dodao je da će se stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) za turizam smanjiti na sedam odsto i da je porez na profit već smanjen sa 20 na devet odsto. Izvor: "Ekonomist".
SDI u Srbiji dve milijarde evra do kraja godine?
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izrazio je danas očekivanje da će strane direktne investicije u Srbiji ove godine dostići rekordnih dve milijarde evra, što je dvostruko više nego prošle godine. Obraćajući se učesnicima manifestacije "Italija u Beogradu" u Centru "Sava" Dinkić je rekao da očekuje i da će tri italijanske banke koje će ući na srpsko tržište doprineti povećanju stranih direktnih investucija. On je precizirao da je ovogodišnji spoljnotrgovinski deficit Srbije u razmeni sa Italijom šest puta manji u odnosu na prošlu godinu i izrazio nadu da će se nakon današnje manifestacije taj trend nastaviti. Ministar finansija je naveo da je očekivana godišnja stopa privrednog rasta Srbije oko pet odsto godišnje i pozvao italijanske privrednike da iskoriste prednosti ugovora o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa zemljama regiona, kao i mogućnost bescarinskog izvoza u Rusiju. Dinkić je rekao da je javni dug Srbije tri puta manji u odnosu na 2000. godinu. On je dodao da sledeće godine očekuje "bum" na tržištu nekretnina i izrazio uverenje da će italijanski privrednici naći interes u tome. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić naveo je da je odobreni kredit italijanske vlade od 33 miliona evra za pomoć malim i srednjim preduzećima već počeo da se realizuje. Predstavnici finansijskih institucija i osiguravajućih kompanija iz Italije govorili su o mogućnostima ulaganja u srpsku privredu i uputili italijanske privrednike u moguće olakšice. Predsednik italijanske regije Furlanija-Julijska Krajina (Friuli-Venezia Giulia) Rikardo Ili (Ričardo Illy) upozorio je da, ukoliko Srbija i Crna Gora do početka 2007. godine ne postanu pridružene članice Evropske Unije, može dođi do ograničenja u funkcionisanju zone slobodne trgovine. Italijanski ambasador u SCG Antaonio Zanardi Landi predstavio je na skupu dva arhitektonska rešenja - "Italijansku palatu u Beogradu" i "Nova vrata Beograda". U "Italijaskoj palati", prema njegovim rečia, biće smeštene kancelarije mnogih italijanskih institucija u Srbiji, dok "Nova vrata Beograda" predstavljaju idejno rešenje za srušene zgrade u NATO bombardovanju na početku ulice Kneza Miloša. Izvor: "Ekonomist".
|
|
|
|
|
|
|
|
