 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
U Valjaonici bakra u Sevojnu premašen rekord od 3.000 tona
Mesečna proizvodnja u Valjaonici bakra u Sevojnu, dostigla je nivo od 3.017 tona bakra i bakarnih legura. - Nakon trinaest godina, prvi put je premašena mesečna proizvodnja od 3.000 tona - navodi se u saopštenju Informativne službe Valjaonice bakra. Tako dobri rezultati posledica su ulaganja ali i puštanja u rad topioničke peći livnog uređaja broj 4, čijom je revitalizacijom topionički kapacitet povećan za više od 30 odsto. - Valjaonica bakra mogla bi da izraste u najmoderniju livnicu bakra u ovom delu sveta a prioritet bi trebalo dati revitalizaciji postojeće opreme. Izvor: "Danas".
Povećanje deviznih rezervi za više od milijardu evra dobar znak za nastavak pregovora sa Međunaro
Inflacija i penzije ukočili pregovore sa MMF
Vest da su u ovoj godini, devizne rezerve Narodne banke Srbije povećane za više od milijardu evra odnosno da su krajem septembra bile za 34,8 odsto veće nego početkom godine, svakako je dobrodošla u trenutku kada se očekuje nastavak pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom o završetku trogodišnjeg aranžmana koji, između ostalog, podrazumeva i otpis dodatnih 15 odsto duga prema poveriocima Pariskog kruga. To što danas Srbija raspolaže deviznim rezervama koje premašuju pet milijardi dolara i što je u septembru ostvaren rast od 94 miliona evra, iako je u toku septembra na ime izmirenja obaveza prema inokreditorima i MMF isplaćeno 75,1 milion evra, a po osnovu stare devizne štednje i Zajma za privredni preporod - 9,5 miliona evra, moglo bi da odigra značajnu ulogu u uveravanju Misije MMF da Srbija ide putem koji je zajednički trasiran u maju 2002. godine. Od momenta potpisivanja aranžmana sa MMF devizne rezerve zemlje su takoreći utrostručene, i danas samo rezerve NBS obezbeđuju pokrivenost novčane mase sa 263,3 odsto, kao i pokriće polugodišnjih potreba uvoza robe, što je siguran znak da se postepeno vraća narušena makroekonomska stabilnost zemlje posle prošlogodišnjeg rekordnog deficita u spoljnotrgovinskom bilansu koji je dostizao 13,7 odsto BDP. Ali, u iščekivanju reakcije iz Vašingtona u vezi sa proračunima efekata izmena penzijskog zakona na budžet Srbije za 2006. godinu ne mogu se prenebreći i drugi signali. Počev od onog koji je posle najnovijih razgovora sa Misijom MMF javnosti saopštio guverner NBS Radovan Jelašić ukazavši na to "da još uvek postoje značajni izazovi koje treba prevazići, a odnose se, pre svega na tekući platni bilans, smanjivanje inflacije i dalje sprovođenje strukturnih reformi". Guverner je podsetio da je, kad je reč o NBS, uočeno da je u prvih osam ovogodišnjih meseci ostvaren značajan kreditni rast, što ukazuje na potrebu da se otkloni opasnost da takva kreditna aktivnost "pregreje" domaću tražnju i time utiče na inflaciju. U kapitalnom delu platnog bilansa može se videti da je u junu, julu i avgustu, povučeno ukupno 760 miliona dolara srednjoročnih i dugoročnih kredita. Ali, dok se potezi centralne banke jasno vide, o ostalima se malo zna. Zvaničnici ne saopštavaju ni kakve su reakcije MMF na njihovu računicu u vezi sa efektima penzijskog zakona na ukupnu ekonomsku politiku, pa zbog toga i spekulacije oko toga da li i kada Misija MMF ponovo dolazi u Beograd. Ukoliko uprkos optimističkim izjavama predstavnika Vlade, aranžman kojim slučajem ipak ne bude okončan, to neće značiti samo povećan trošak od nekoliko desetina miliona dolara u budžetu Srbije po osnovu kamata, nego i ozbiljan gubitak kredibiliteta zemlje u budućim razgovorima sa Evropskom unijom, Svetskom bankom i drugim međunarodnim istitucijama i organizacijama. Podgrevanje utisaka u javnosti da MMF ucenjuje Srbiju nije dobro. Kao što nije dobro ni sve probleme koji očito postoje na relaciji sa MMF, prebacivati na zakon o penzijama. Jer, ključni problem Srbije jeste visoka inflacija. Miljković: Državi nije potreban kredit MMF Dejan Miljković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže za Danas da je država i ranije mogla da odluči da ne "povuče" kredit od Međunarodnog monetarnog fonda, imajući u vidu nivo deviznih rezervi kojima raspolaže Narodna banka Srbije. - Zbog čega bi država plaćala kamatu na kredit MMF ako joj on realno nije potreban. To je ekonomski opravdan i racionalan predlog guvernera NBS Radovana Jelašića, jer je nivo deviznih rezervi optimalan i u slučaju poteškoća dovoljan da servisira naš uvoz tri do četiri meseca - smatra Miljković. On ističe da je u razgovorima predstavnika Vlade i MMF zaključeno da, kada je reč o kretanju kursa dinara, treba voditi izbalansiranu politiku. To znači da treba sprečiti ozbiljnije slabljenje domaće valute, a s druge strane kretanje kursa dinara treba uskladiti sa stopom inflacije da bi se sprečio pritisak na cene. Izvor: "Danas".
UO NIS: REORGANIZACIJE KOMPANIJE U TRI FAZE
Naftna industrija Srbije saopštila je juče da je Upravni odbor te kompanije usvojio Makroorganizaciju kompanije, kojom se utvrđuju izvršne i upravne nadležnosti organa i definiše jedinstvena makrostruktura matice i ogranaka društva. Na sednici UO koja je održana juče u Novom Sadu utvrđeno je da do 31. oktobra u NIS Naftagas, treba da budu integrisani NIS Inženjering i Jugopetrol nafta. Do tada će sa radom početi i ogranak društva pod nazivom NIS Petrol u čiji sastav ulaze rafinerije nafte Pančevo i Novi Sad, NIS Jugopetrol (osim Jugopetrol nafte) i NIS Naftagas promet. Osim toga, biće formirani ogranci kompanije NIS TNG i NIS Ugostiteljstvo i turizam. U ovom periodu biće formirana NIS Matica sa funkcijama korporativnog razvoja, sistemske podrške i korporativnog komuniciranja, ekonomsko - finansijskom i pravnom funkcijom, kao i upravljačkim nadležnostima. U narednoj fazi reorganizacije odnosno, do 1. januara 2006. godine, biće formiran NIS Holding koji će činiti NIS Matica i četiri ogranka, kao četiri samostalna pravna lica. Odlukom UO predviđeno je da se poslednja faza implementacije nove makroorganizacije završi do 30. juna 2006. godine kada će biti ostvareno sjedinjavanje rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, kao i sjedinjavanje prometnih organizacija NIS Jugopetrola i NIS Naftagas prometa. Izvor: "Danas".
"Srbijanka" ide u stečaj
Poreska uprava predložila je Trgovinskom sudu u Valjevu da pokrene stečajni postupak za Poljoprivredno-industrijski kombinat "Srbijanka" zbog nagomilanih dugova. Najveći poverilac "Srbijanke" je "Agrobanka", koja od tog preduzeća potražuje 17 miliona evra po osnovu kredita iz 1983. godine, koji je tada bio 3,5 miliona dolara. - Iznenađeni smo odlukom države da u našoj kompaniji pokrene stečaj jer očekujemo da će se kratkom roku biti utvrđeno da su potraživanja "Agrobanke" znatno manja. Tražimo još 30 dana kako bismo u pregovorima sa "Agrobankom" rešili pitanje duga, kao i rok od 60 dana da se organizuje nova akcijska prodaja "Srbijanke" - kaže zamenik direktora "Srbijanke" Milojko Pantić. On je objasnio da poslovodstvo "Srbijanke" smatra da je osnovni dug te kompanije 1983. godine bio 3,5 miliona dolara, a da su u "Agrobanci" došli do 17 miliona evra na osnovu pretpostavke da Narodna banka Srbije neće prihvatiti dug iz sukcesije, s obzirom na to da je kredit uzet u vreme bivše SFRJ. Izvor: "Glas javnosti".
Otvaranje tržišta energije:
Energetika Srbije u EU
Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, potpisaće 25. oktobra u Atini ugovor o formiranju zajednice za energetiku, kojom će biti omogućeno stvaranje tržišta za promet prirodnog gasa i električne energije između Evropske energetske zajednice, SCG, Albanije, Bugarske, BiH, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Turske i misije UN na Kosovu. Potpisivanjem tog ugovora, energetski sektor u Srbiji dobiće pristup fondovima Evropske unije za finansiranje raznih projekata iz ove oblasti. - Na ovaj način domaće tržište električne energije postaće otvoreno. To znači da ćemo struju moći da nabavljamo i od drugih, a ne samo od Elektroprivrede Srbije, kao i da će druge zemlje moći da koriste električnu energiju proizvedenu u Srbiji - objašnjava Željko Martinović, portparol Ministarstva. Uslovi za prenos energije iz drugih zemalja biće dosta povoljniji nego kada je reč o klasičnom uvozu. - Zemlje koje sada potpisuju ovaj ugovor morale su dosta toga da urade kako bi stekle uslove za to. Pored prometa električne energije, za Srbiju je značajan i promet prirodnog gasa, jer se do 2015. planira uvođenje gasa u 400.000 domaćinstava u Srbiji, južno od Save i Dunava - ističe Martinović i dodaje da se pregovara o povezivanju rumunskog i srpskog gasovoda, kao i da je moguće da će promet gasa za Hrvatsku i BiH ići preko Srbije. Nakon stvaranja tržišta za promet prirodnog gasa i električne energije na prostoru jugoistočne Evrope, mogu se očekivati i slične pogodnosti za tržište nafte i naftnih derivata. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
