 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Godina berićetna za kukuruz:
Biće ubrano oko 7,5 miliona tona zlatnog zrna
- Ova godina bila je izuzetno rodna kada je reč o kukuruzu. Velika količina padavina i posebno to što su one bile odlično raspoređene pogodovalo je ovoj kulturi. Vegetacija kukuruza je produžena i berba je u punom jeku. Stoga je važno da bude dovoljno sunčanih i toplih dana kako bi se ubiranje kvalitetnog roda moglo uspešno privesti kraju, a miholjsko leto koje će, prema najavama meteorologa potrajati, moglo bi da olakša posao zemljoradnicima - kaže za Danas Života Jovanović, viši naučni saradnik u Institutu za kukuruz iz Zemun polja. Stručnjaci tog instituta, na osnovu ispitivanja i saradnje sa velikim brojem poljoprivrednih stanica i naučnih ustanova, procenjuju da će ove godine prosečan prinos kukuruza u Srbiji dostići šest tona po hektaru. - Imajući u vidu da je ova kultura proletos zasejana na blizu 1,3 miliona hektara realno je očekivati da će ove godine biti ubrano oko 7,5 miliona tona kukuruza. Domaće potrebe za kukuruzom, koje uključuju kako ljudsku tako i stočnu ishranu, procenjuju se na oko 4,5 miliona tona, što znači da za izvoz ostaje najmanje tri miliona tona kukuruza, što bi donelo značajan devizni priliv - tvrdi naš sagovornik. Prema njegovim rečima, sadržaj vlage u srednje ranom kukuruzu ( grupa zrenja FAO 300 i FAO 400 ) sada se kreće između 17 i 20 odsto. To znači da su ti hibridi sazreli i mogu odmah da se beru i skladište. Kod kukuruza grupe zrenja FAO 500 sadržaj vlage je između 20 i 23 odsto, dok srednje kasni hibridi ( FAO 600 i FAO 700 ) imaju sadržaj vlage između 25 i 30 odsto. - Posebno je značajno da u strukturi setve u narednim godinama budu zastupljeni hibridi kraće vegetacije ( od FAO 300 do FAO 500 ), zbog ranijeg sazrevanja i mogućnosti za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa u uslovima intenzivne agrotehnike - naglašava Jovanović. Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije izašao je ovih dana u javnost sa procenom da kilogram kukuruza rod 2005. ne bi trebalo da košta manje od 6,5 dinara, imajući u vidu da je cena kukuruza prošlogodišnjeg roda oko 7,5 dinara po kilogramu. Kako je cena stoke veoma povoljna, on je savetovao poljoprivrednim proizvođačima da ne prodaju kukuruz u sirovom stanju, već da mu uvećaju cenu i ostvare veću zaradu tako što će ga koristiti za tov svinja. Hibridi Instituta za kukuruz iz Zemun polja - U grupi zrenja FAO 300 do FAO 400 eksperti Instituta za kukuruz preporučuju korišćenje hibrida ZP 341, ZP 360 i ZP 434. Kada je reč o grupi zrenja FAO 500 odlično se pokazao hibrid ZP 578, a u kategoriji srednje kasnih hibrida preporučuju se hibridi ZP 677, ZP 680, ZP 684, ZP 704 i za silažu ZP 735 - ističe Života Jovanović, iz Instituta za kukuruz iz Zemun polja. Izvor: "Danas".
Grand prom kupio plantažu u Brazilu
Kompanija Grand prom saopštila je da je zaokružila proces kupovine plantaže u regiji Minas Žerais u Brazilu, poznatoj po gajenju najkvalitetnije kafe u svetu čime će omogućiti da najbolje sorte kafe budu dostupne i građanima u Srbiji i regionu. U saopštenju se navodi da je reč o strateškom potezu kojim će Grand prom kontrolisati kvalitet kafe i proces njene proizvodnje od samog početka. Povodom kupovine plantaže Grand prom za 26. oktobar najavljuje organizaciju večeri Brazila u Beogradu. Izvor: "Danas".
Ko koči usvajanje zakona o preuzimanju:
Finansijski lobiji jači od zahteva tržišta
Prema podacima Komisije za hartije od vrednosti, od početka godine registrovano je 70 ponuda za preuzimanje firmi, od kojih samo pet nisu bile uspešne. Upravo iz tog razloga iz Komisije za hartije od vrednosti apeluju da je krajnje vreme da se usvoji zakon o preuzimanju. Zbog čega Ministarstvo finansija još uvek nije parlamentu prosledilo pomenuti zakon, ako se zna da je Nacrt zakona urađen još u januaru ove godine, pita se i ovdašnja stručna javnost. U Ministarstvu finansija potvrđeno nam je da se preostali set finansijskih zakona već nalazi u skupštinskoj proceduri, ali kada je reč o zakonu o preuzimanju u toku je prikupljanje mišljenja, zatim zakon ide Vladi na usvajanje da bi se "uskoro" i on našao u skupštinskoj proceduri. Svi zakoni, kako nam je rečeno, trebalo bi da ako sve ide po planu budu usvojeni do kraja jeseni. Konsultant Udruženja malih akcionara Branko Pavlović, tvrdi da zakon o preuzimanju neće nikada biti usvojen u postojećoj formi, a kao osnovni razlog on navodi "količinu interesa koja će njegovim usvajanjem biti ugrožena" - Čitao sam taj Nacrt zakona u maju ove godine, kada je njegovo donošenje još bilo aktuelno. Tada nisam imao nikakve primedbe, ali mislim da on neće biti nikada usvojen u toj formi upravo zbog odredbe da ukoliko ponuda uspe mora da se otkupi 100 odsto akcijskog kapitala. Količina interesa koja bi tom odredbom bila ugrožena i koja upravo mešetari u ostatku akcija na oborenoj ceni ogromna je. Izrada zakona poslužila je nekima samo kao "maska", i pokriće da se nešto zapravo menja i ide napred. Ne treba zaboraviti da su "finansijski lobiji jači i od Ministarstva finansija - kaže Pavlović i dodaje da će sve dok postoje razlike u akcionarskim glasačkim pravima biti aktuelna igra na razlikama, koja ne bi smela da bude ugrožena donošenjem zakona koji bi sve učesnike stavio u ravnopravan položaj. Neki od stručnjaka ne vide ništa loše ni u važećoj ponudi za preuzimanje. Tako recimo, ekonomista, Boško Mijatović smatra "potpuno prirodnim da sitne firme koje su silom prilika postale akcionarska društva to prestanu da budu putem ponude za preuzimanje. "To što se gubi materijal sa tržišta i to je potpuno prirodno. Berza ionako ne bi imala profit da se te firme nalaze na listingu. Takve firme treba da nalaze takve načine prodaje, kaže Mijatović. Branislav Ćosić, direktor Sal Konsaltinga ističe da bi osim u Ministarstvu finansija odgovor trebalo potražiti i u Komisiji za hartije od vrednosti. - Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac bi trebalo da ima bolju prohodnost do Ministarstva finansija od berzanskih stručnjaka - naglašava Ćosić, aludirajući pre svega na političku povezanost predstavnika ove dve institucije. On ističe da se odredba o otkupu svih 100 odsto akcija svakako treba uvesti, više zbog domaćih investitora koji se više opredeljuju za varijantu da otkupljuju samo manje pakete, a da putem berze dokupe ostale akcije ili izglasavanjem dokapitalizacije prođu što jeftinije, dok sa strancima to nije slučaj, jer su oni daleko ozbiljniji igrači koji obično nude otkup svih akcija. Bivši član Komisije za hartije od vrednosti Dušan Bajec smatra da finansijski lobiji nisu "glavni krivac" zbog kojeg se menjaju zakoni već je reč o neusaglašenosti koncepcija u samoj stručnoj javnosti. - Ne verujem da finansijski lobiji vrše bilo kakav pritisak, jer za tim nema potrebe. Sadašnje odredbe o preuzimanju su ionako dosta liberalne i teško je da tu može doći do korupcije. Dakle, transparentnost u preuzimanju je zagarantovana. Ovde je, po mom mišljenju, reč o sukobu dve različite koncepcije - anglosaksonske koja je liberalnija i po kojoj je dovoljno samo ponudu objaviti i druga, čiji sam i ja zastupnik, kontinentalno evropska i podrazumeva da treba da postoje institucije koje će da prate sprovođenje te procedure - naglašava Bajec. Izvor: "Danas".
Kikindski hotel Narvik uskoro na berzi
Privatizacija nekadašnjeg ponosa Kikinde, hotela Narvik, najzad počinje preko brokerske kuće AS. Cena jedne akcije je 6.700 dinara a mali akcionari, njih 420, poseduju 58 odsto akcija dok je u posedu države paket od 42 odsto akcija. Najveći hotel severnog Banata ima 17 hiljada kvadratnih metara prostora i poseduje 180 kreveta, pokriveni bazen površine 700 kvadratnih metara koji nije rentabilan a gasne instalacije i oprema su zastareli. Prisutna je i opterećenost dugovima s obzirom na to da je povučen kredit od 15 miliona dinara od Fonda za razvoj i kredit u iznosu od sedam miliona dinara za obrtna sredstva, 120 zaposlenih potražuje tri plate a znatni su i dugovi za vodu i gas. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
