 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Uoči završne runde pregovora sa MMF o trogodišnjem finansijskom aranžmanu Narodna banka Srbije n
Nove mere za zauzdavanje inflacije
U trenucima kada se očekuje konačna odluka Međunarodnog monetarnog fonda o nastavku pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom u vezi sa okončanjem trogodišnjeg finansijskog aranžmana, izjava guvernera centralne banke Radovana Jelašića, da Srbija neće povući preostali iznos kredita od MMF, čak i ako se pregovori uspešno privedu kraju, zazvučala je kao vrhunsko iznenađenje. Posle svih diskusija u srpskom parlamentu ali i van njega povodom usvajanja izmena zakona o penzisjkom i invalidskom osiguranja u kojima je često, kao argument za neprihvatanje uslova MMF isticano baš to da "nama njihove pare nisu potrebne" može se steći pogrešan utisak da je "odbacivanje" poslednje tranše kredita signal MMF da "mi ne pristajemo na ucene i da ne moramo ni da završimo ovaj aranžman". Naravno, istina nije ni blizu takvim ocenama. Dobrim poznavaocima ekonomskih prilika u zemlji najava guvernera ne predstavlja nikakvo iznenađenje jer znaju da su devizne rezerve visoke i stabilne, ali i to da nam veliki priliv deviza iz inostranstva, ma koliko se upirali da privučemo strane investitore, predstavlja problem sa stanovišta održavanja makroekonomske stabilnosti. U sistemu u kome je prisutan visok stepen evroizacije, "odbacivanje" dodatnih stotinak miliona dolara u ovom trenutku predstavlja na jednoj strani smanjenje troškova države jer i ovi krediti znače trošak za zemlju, a s druge minimalno, ali i te kako važno, smanjenje rasta viška likvidnosti koje postoji na tržištu i koje bi NBS morala dodatnim merama da steriliše, kako bi smanjila pritisak na inflaciju. Kroz repo operacije do sada je već sterilisan višak likvidnosti od 20,4 milijarde dinara, a za nepunih mesec dana od kada je ponovo emitovala svoje hartije od vrednosti, NBS je poslovnim bankama prodala i 4,4 milijarde dinara svojih blagajničkih zapisa, od čega su dve milijarde dinara zapisi sa dužim rokom dospeća od dva meseca. Upravo zato je sa najavom nepovlačenja preostalih oko 940 miliona dolara, odobrenih pre tri godine, izmenama odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, nastavljeno povećavanje stope za obračun obavezne rezerve, koja se primenjuje na proširenu osnovicu sa sedam na 18 odsto, kako bi, prema utvrđenoj dinamici, ona u novembru dostigla 29 odsto i izjednačila se sa stopom obavezne rezerve na devizne depozite pravnih lica. Uz to, u osnovicu za obračun obavezne rezerve uključeni su i depoziti, krediti i druga sredstva primljena iz inostranstva po poslovima koje banke obavljaju za treća lica, kako bi se sprečila mogućnost da banke izbegnu izdvajanje obavezne rezerve prevođenjem svojih uobičajenih poslova u ovu formu komisionih poslova. Nasuprot tome, za jedan procentni poen smanjeno je obavezno deponovanje kod NBS novoprikupljene devizne štednje, sa sadašnjih 43 na 42 odsto kako bi banke bile dodatno stimulisane da se angažuju na prikupljanju štednje, umesto da svoju kreditnu aktivnost proširuju zaduživanjem u inostranstvu. Najnovije mere NBS jasno pokazuju da mesta paušalnim ocenama da Srbiji MMF nije potreban jednostavno nema jer makroekonomska stabilnost jeste uspostavljena ali nju valja i stalno održavati, što je po svemu sudeći teži deo posla. Zato, kako je naglasio i sam guverner, Srbija mora da učini sve da bi posle završetka ovog, sklopila nov aranžman sa MMF. To svakako neće biti finansijski aranžman, nego verovatno sporazum koji imaju svi naši susedi (osim BIH) o nekoj vrsti nadzora nad finansijskim sektorom, što takođe znači da će MMF i te kako biti uključen u ostvarivanje mera naše ekonomske politike. "Šargarepa" u toj vrsti aranžmana je što su bez njega vrata pristupu svetskom finansijskom tržištu praktično zatvorena, a saradnja sa Svetskom bankom i Evropskom unijom dovedena u pitanje. Izvor: "Danas".
Kupovinom akcija Nacionalne štedionice grčka EFG banka, bez tendera, dobila najunosniji bankarski
Isplata devizne štednje podigla cenu akcija NŠ
Iako je EFG Eurobanka za otkup većinskog paketa akcija Nacionalne štedionice platila pet puta višu cenu, ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da država nije želela da proda svoj paket akcija, između ostalog, i zato da "nekome ne bi palo na pamet da stopira isplatu stare devizne štednje". Aleksandar Vlahović, savetnik EFG Eurobanke, kaže za Danas da je ova banka, upravo zbog činjenice da Nacionalna štedionica servisira isplatu stare devizne štednje, bila spremna da ponudi tako visoku cenu za otkup. - Izjava ministra Dinkića je potpuno besmislena i ne postoji ni promil sumnje da će EFG Eurobanka stopirati isplatu obveznica stare devizne štednje, jer je to jedan od najunosnijih bankarskih poslova - kaže Vlahović. Uprkos takvim tvrdnjama, ipak se nameće pitanje da li bi država sada mogla da raspiše tender i da taj posao dodeli nekoj drugoj banci koja bi ponudila bolje uslove odnosno nižu proviziju. - Prema Zakonu o isplati obveznica stare devizne štednje, dug države prema deviznim štedišama je deklarisan kao javni dug. To znači da država može i sada da raspiše tender, i da isplatu devizne štednje poveri nekoj drugoj banci, jer je dužna da brine o interesima vlasnika tih štednih uloga. Ne treba zaboraviti da banke kojima je poveren taj posao vuku sredstva iz državnog budžeta odnosno da su one samo servis isplate, tako da država ima pravo da putem tendera pronađe najboljeg "servisera". To je važno naglasiti, imajući u vidu visoke provizije koje ove banke naplaćuju prilikom isplate. Država je dužna da raspisivanjem tendera omogući konkurenciju i time smanji inače visoke troškove koje građani sada plaćaju bankama - smatra Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Na pitanje da li je to moguće, imajući u vidu da je NŠ dobila novog većinskog vlasnika, Živković kaže da je raspisivanje tendera moguće i u tim uslovima. Ministar finansija je odgovarajući na optužbe da je dodeljivanjem posla isplate stare devizne štednje Nacionalnoj štedionici državu bacio u gubitak, isticao da taj posao nije htela da prihvati nijedna druga državna banka "jer nisu htele da navuku bedu na vrat". Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije tvrdi, međutim, da ima dokaze da on nije nudio taj posao nijednoj drugoj banci, kao i da su prema njenim saznanjima, Vojvođanska i Komercijalna banka bile veoma zainteresovane za taj posao. Ona, takođe, ističe da je EFG Eurobanka imala insajdere u Nacionalnoj štedionici koji su "otkrili šta se tamo zapravo krije" pa su iz tog razloga ponudili čak pet puta višu cenu. Imajući to u vidu, teško je poverovati da će država raspisati tender za isplatu stare devizne štednje. To je potvrdio i Dinkić koji smatra da je tender besmislen jer je NŠ uložila 2,5 miliona evra u infrastrukturu za taj posao, kao i da je već isplaćeno 95 odsto štednih uloga. U Narodnoj banci Srbije kažu da je od ukupnog duga po osnovu stare devizne štednje (4,2 milijarde evra) do sada isplaćeno oko 700 miliona evra. Tome treba dodati i oko 200 miliona evra koje je država 2000. godine, dakle, pre donošenja Zakona o isplati stare devizne štednje, isplatila štedišama. To znači da država štedišama duguje još oko 3,5 milijardi evra a reč je uglavnom o krupnim štedišama kojih ima oko pet odsto. U Nacionalnoj štedionici podsećaju da ova banka servisira oko 70 odsto isplate, od čega oko sedam odsto spada u obaveze prema štedišama Jugoskandika, Dafiment banke i Borske banke. Do sada je preko NŠ isplaćeno 470 miliona evra. Izvor: "Danas".
Mnogo stranih kompanija zainteresovano za gasifikaciju Srbije:
Borba za posao od milijardu evra
"NIS Energogas" i italijanska kompanija "Aćegas" pre mesec dana potpisali su ugovor o namerama za stvaranje zajedničke firme za gasifikaciju, čime je favorizovana ova kompanija u poslu gasifikacije Srbije. Ceo posao gasifikacije vredan je skoro milijardu evra. Iako su predstavnici ove dve firme i deset opština centralne Srbije potpisali samo Memorandum o izradi studije o opravdanosti formiranja jednog ovakvog preduzeća, nije jasno na osnovu kojih kriterijuma izabrano je baš ovo italijansko preduzeće. Potpisivanje sporazuma sa "Aćegasom" nagoveštava da u gasnom sektoru počinje utrkivanje oko dobijanja poslova gasifikacije. Do sada je jedino "Energogas" mogao da uvozi i prodaje gas, kao i da gradi glavnu gasovodnu mrežu. Sada će sve kompanije koje dobiju licencu od Agencije za energetiku moći da grade distributivne gasovode, ali i da prodaju gas potrošačima. Licencirane firme će se u konkurentskim uslovima boriti za svakog potrošača. Preko Memoranduma Italijani su se sa opštinama izborili da sebi dosta olakšaju posao jer će ubrzati dobijanje dozvola za gasifikaciju na njihovim teritorijama. Memorandum kao oblik početka saradnje nedavno je primenio i NIS. Predstavnici ove kompanije potpisali su više memoranduma o saradnji sa ruskom kompanijom "Lukoil", koji su mnogi nazvali privatizacijom na mala vrata. I ovaj memorandum sa Italijanima podrazumeva da u novoosnovano preduzeće "Energogas" unese i već izgrađenu distributivnu mrežu, koja je vlasništvo firme "Srbijagas", koja je nastala iz NIS-a. To bi se, takođe, moglo protumači kao početak privatizacije. Da je u gasnom sektoru počela žestoka borba oko poslova, potvrdila je i nedavna izjava gradonačelnika Niša da je ruska kompanija "Gazprom" spremna da investira u gasifikaciju ovog dela Srbije. Inače, ova kompanija još ima koncesiju na gradnju gasovoda i distribuciju gasa južno od Pojata u blizini Niša. Potpisivanje ugovora sa Italijanima posledica je akcije Ministarstva energetike i "Energogasa" koji su pre više meseci započeli potpisivanje ugovora sa opštinama Srbije u cilju ubrzanja gasifikacije. Formula koju su predstavili bila je partnerstvo opština, "Energogasa" i privatnog kapitala u obavljanju ovog posla, ali je i tada bilo nejasno kako će se obaviti izbor privatnih partnera. Ceo gasni deo NIS-a biće izdvojen u firmu "Srbijagas". Ovo preduzeće počinje da "radi" od 1. oktobra i biće u državnom vlasništvu. Ipak, prema nezvaničnim informacijama, samo deo koji se bavi upravljanjem magistralnim gasovodima ostaće državni, a ostalo će biti privatizovano. Opštine biraju firme? Milutin Prodanović, direktor "NIS Energogasa", kaže da Memorandum predstavlja samo nameru da se nešto uradi, a ne da je nešto definitivno dogovoreno. "Inicijativu za potpisivanje Memoranduma sa italijanskom firmom pokrenule su opštine, a mi smo samo to podržali. Predstavnici ove kompanije obišli su opštine i one su pristale da sarađuju sa njima. Taj projekat će ubrzati gasifikaciju i doneti dobrobit našim građanima. Na kraju, ovo su podržala dva ministarstva, energetike i ekonomskih odnosa sa inostranstvom", objašnjava Prodanović. Izvor: "Glas javnosti".
Počela privatizacija fabrika za proizvodnju ulja i maziva:
Kruševački FAM uskoro na tenderu
Privatizacija jedne od najmodernijih fabrika za proizvodnju ulja i maziva na Balkanu Fabrike maziva i ulja FAM u Kruševcu počela je pre nekoliko dana. Kruševački FAM i Rafinerija nafte u Beogradu, koja takođe proizvodi ulja i maziva, izdvojene su iz Naftne industrije Srbije i u petak je Agencija za privatizaciju pokrenula proces privatizacije. U Agenciji za privatizaciju kažu da bi u narednom periodu trebalo da bude određen metod prodaje FAM-a i Rafinerije nafte u Beogradu. "Ova odluka će uslediti uskoro, a onda će finansijski savetnik uraditi procenu vrednosti ovih firmi", kažu u Agenciji za privatizaciju. Još se ne zna da li će se FAM i Rafinerija nafte u Beogradu prodavati preko aukcije ili tendera. Zasad je izvesnije da će to biti tender, koji će biti raspisan za nekoliko meseci. Zbog strateške važnosti ovih preduzeća, moguće je da se rok do raspisivanja tendera i produži. Za kupovinu fabrika ulja i maziva, posebno FAM-a, ima dosta zainteresovanih kompanija, ali se još nisu pojavile najveće. Zasad su zainteresovani samo regionalni igrači iz Mađarske, Hrvatske, Engleske, Bugarske, Grčke. Privatizacija FAM-a biće veoma zanimljiva jer radnici i menadžment nameravaju da učestvuju kao konzorcijum i probaju da kupe svoje preduzeće. Branislav Jovanović, direktor FAM-a, kaže da je radnicima poslat upitnik o zainteresovanosti da učestvuju u konzorcijumu. "Vrednost kompanije je velika jer je lider u proizvodnji specijalnih maziva, masti i sredstava za hlađenje i podmazivanje pri obradi metala. Izvozimo u sve bivše republike SFRJ i u Bugarsku. U pregovorima smo da se naši proizvodi nađu i u Albaniji i u Rumuniji. Svake godine fizički obim izvoza povećava se za petinu i sada dostiže oko 25 odsto ukupne proizvodnje", kaže Jovanović. - Proizvodnja ulja i maziva je tako organizovana da se odvija regionalno. S obzirom na to da je reč o savremenoj fabrici koja može da proizvodi sve vrste ulja i maziva, FAM bi, na primer, mogao da bude regionalni centar za proizvodu ovih proizvoda poznatih svetskih kompanija - ističu poznavaoci prilika u ovom sektoru i dodaju da neće biti jednostavno utvrditi realnu cenu. Priznate marke Najpoznatiji proizvodi FAM-a su ulja feniks i maziva mast "for". Rafinerija nafte u Beogradu takođe proizvodi motorna i industrijska ulja i maziva, kao i ulja i maziva koja se koriste u poljoprivredi i građevini. Najpoznatije marke ove fabrike su galaks, korsantin i AT. Izvor: "Glas javnosti".
"Sloboda" preti Ministarstvu odbrane
Skupština fabrike "Sloboda" iz Čačka usvojila je zaključak da se, ukoliko Ministarstvo odbrane nastavi politiku neupošljavanja proizvodnih kapaciteta namenske industrije, preispita odluku iz 2002. kojom je 51 odsto kapitala fabrike preneto državi pod uslovom da Ministarstvo obezbedi posao za 25 odsto zaposlenih, kaže direktor Radomir Ljujić. Po odluci vlade, počeo je proces odvajanja civilnog i vojnog dela kompanije kako bi se stvorilo preduzeće sa uposlenim kapacitetima i rentabilnim poslovanjem. Međutim, Ministarstvo nije ispoštovalo postignute dogovore, pa je razumljivo nezadovoljstvo svih u fabrici. A u "Sloboda aparatima" suočavaju se sa padom proizvodnje i izvoza, nemogućnošću servisiranja tekuće proizvodnje, gubitkom proizvodnih kapaciteta i naglom liberalizacijom tržišta. Rešenje je u iznalaženju strateškog partnera, pa su početi razgovori sa velikim firmama, kao što su "Boš", "Simens"... Izvor: "Glas javnosti."
U 2005. oko milijardu dolara ino-ulaganja
Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u prvih šest meseci 2005. godine iznosio je 725 miliona dolara. Dominirale su investicije u novcu, a glavni nosioci bili su strani strateški partneri u bankarskom sektoru, za razliku od prethodnih godina gde je pokretač bio realni sektor. Da bi se ulaganja u Srbiju povećala, prema mišljenju ekonomista trebalo bi poboljšati celokupno poslovno okruženje koje se odnosi na carinske i na poreske stope, kao i na administrativnu i monetarnu politike. Do sada se putem privatizacije realnog sektora na našem tržištu pozicioniralo dvadesetak multinacionalnih kompanija, uključujući i manje strane kompanije koje su se pojavljivale kao kupci u aukcijskim prodajama ili u sastavu konzorcijuma sa domaćim partnerima. Strani kapital je zastupljen u 103 preduzeća. - Zatvoreno tržište, slaba konkurencija i postojanje monopola često su razlozi zbog kojih investitori dolaze u Srbiju. Od ukupnih investicija, „grinfild“ investicije su veoma male. Zato treba poboljšati celokupno poslovno okruženje - ističe Miroslav Prokopijević, predsednik Centra za slobodna tržišta i dodaje da treba sniziti carine koje su kod nas dva puta veće nego u Evropskoj uniji, da treba smanjiti poreske stope i broj poreza, kao i da evro mora postati konkurentan dinaru, što bi sprečilo Narodnu banku da neograničeno štampa novac. On smatra da administrativne procedura treba da postane mnogo brža i da bude naklonjena biznisu, kao i da kapitalni tokovi moraju biti liberalizovani. Da bi se stvorilo adekvatno poslovno okruženje, neophodno je donošenje zakona, prvenstveno zakona o restituciji i zakona o investicionim fondovima, jer je onima koji ulažu to veoma važno. - Važno je da se obezbedi sprovođenje svih zakona i da u okviru zakonodavnog sistema Srbije institucije funkcionišu efikasno u smanjenju stepena korupcije, jer oni koji imaju kapital zaziru od korupcije - smatra Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
