 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Primer C ponudio 20.000 dinara po akciji C marketa i otkup 33,4 odsto kapitala:
Akcionari traže oglašavanje Miškovića
Firma Primer C objavila je juče ponudu u kojoj je navela da je spremna da otkupi najmanje 33,4 odsto od ukupno emitovanih 200.798 akcija C marketa po ceni od 20.000 dinara za akciju. Osnov za utvrđivanje ponuđene cene je nominalna vrednost akcija koja iznosi 13.354 dinara, dok je knjigovodstvena 16.975 dinara. Firma Primer C ostala je jedini ponuđač nakon odluke Komisije za hartije od vrednosti da ne dozvoli kompaniji Ašmor da nastavi postupak preuzimanja akcija. Obrazloženje Komisije je da isti ponuđač nije dao početnu ponudu i garanciju, odnosno postupak preuzimanja akcija je započelo društvo za upravljanje "Ashmore investment management limited London", dok je garanciju dostavio fond "Ashmore global specijal situations fund limited the Island of Guernsey". Posle odluke da diskvalifikuje jednog od ponuđača, u javnosti već stižu optužbe na račun Komisije. Međutim, u Komisiji naglašavaju da nisu imali drugog izlaza osim da se pozovu na Zakon o upravnom postupku po kome "stranka koja ima legitimitet je lice pod čijim je zahtevom pokrenut postupak", a to je u konkretnom slučaju ono pravno lice koje je dalo prvobitnu ponudu i garanciju. - Ašmor je imao 14 dana da pripremi neophodnu dokumentaciju. Predstavnici ovog fonda su se često raspitivali u Komisiji za određene povlastice, ali Komisija to nije mogla da im omogući. Čak i ako krenemo od pretpostavke da su prvi put osnovali firmu, imali su dovoljno vremena da pripreme sve papire. Ovde je, međutim, reč o ozbiljnoj firmi za koju radi tim advokata i koja dovoljno poznaje srpsko tržište kapitala jer je već učestvovala u ponudama za preuzimanje - izjavila je za Danas PR Komisije za hartije od vrednosti Vesna Vujić. Prema njenim rečima, veoma je simptomatično da nije prvi put da se Ašmoru dešavaju ovakve stvari. Zapravo, slična situacija se dogodila sa preuzimanjem Luke Beograd, jer su samo deset minuta pre isteka roka dostavili ponudu, ali bez bankarske garancije, a isti je slučaj bio i sa preuzimanjem Knjaza Miloša kada takođe nije bila dostavljena bankarska garancija. U Ašmoru nisu želeli da komentarišu novonastalu situaciju. Međutim, poznata je činjenica da se veliki investicioni fondovi retko kad pojavljuju kao direktni učesnici u preuzimanju firmi. Veoma često se u zemljama u tranziciji, u kojima još uvek nije usvojen zakon o investicionim fondovima, u ime fondova pojavljuju ovlašćene firme za upravljanje sredstvima tih fondova koje garanciju da će posao realizovati do kraja, obezbeđuju od velikih poslovnih banaka. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, kaže za Danas da je skoro neminovno da se kao učesnik u preuzimanju pojavi firma za upravljanje sredstvima a ne fond koji tim sredstvima raspolaže, što bi Komisija trebalo da zna, pa tako, i u prvom kao i u drugom krugu, ponudu i garanciju nije mogao da podnese investicioni fond već agent - firma koja ga zastupa. Komentarišući preuzimanje C marketa, on naglašava da dosadašnja događanja u vezi sa ovim preduzećem dovode u sumnju ispravnost čitavog postupka, pa samim tim i ispravnost postupanja Komisije za hartije od vrednosti. Kovačević smatra da je već do sada bilo dovoljno "vozanja" u vezi sa C marketom, pa je vrlo moguće da i u ovom slučaju "ima navijanja sa strane". Ne precizirajući o čijem navijanju je zapravo reč Kovačević naglašava da ga ne bi iznenadilo da je kao i u slučaju Knjaza Miloša, Vlada Srbije "umešala prste". Iako čvrsto veruju da će doći do realizacije dogovora sa Miroslavom Miškovićem, akcionari C marketa strahuju da će opet biti izigrani. Kod njih se pojavila i nedomica da li ih pojedinačni ugovor sklopljen sa kompanijom Delta M obavezuje da ne smeju da deponuju svoje akcije kod ovlašćenog brokera. Oni očekuju da se Mišković što pre oglasi i saopšti im svoje namere. Strah da će njihove akcije ostati "van otkupa" potkrepljen je i činjenicom da upravo objavljena ponuda Primera C glasi samo na 33,4 odsto akcija jer se u portfelju Udruženja akcionara nalazi 52 odsto akcija. -Slobodan Radulović već sada kontroliše 23,6 odsto akcija i postoje realne šanse da on otkupi akcija samo od akcionara koji su mu lojalni. Za preostale akcionare je najveća opasnost da se on zadrži na tom procentu. Još lošija varijanta je da i Radulović povuče svoju ponudu, obavi dokapitalizaciju emitovanjem novih 140.000 akcija i tako obezvredi vrednost firme, ali i vrednost svih naših akcija - kaže predsednik Skupštine akcionara C marketa Boža Prgomelja. Ko je Ašmor Kao jedna od vodećih svetskih kompanija za upravljanje fondovima, Ašmor Investment Menadžment, specijalizovan je za tržišta u razvoju. Ashmore su osnovali članovi menadžerskog tima u Londonu 1992. godine, kao deo bankarske grupe Australija i Novi Zeland, upravljajući početnim kapitalom od 18 miliona dolara. Firma je postala nezavisna i u većinskom vlasništvu zaposlenih od 1999. godine. Danas upravlja sa više od 11 milijardi dolara (podatak iz juna 2005. godine), preko različitih fondova, odvojenih računa i strukturisanih finansijskih proizvoda. Poverenje ovoj kompaniji ukazali su i ključni učesnici na tržištima kapitala - centralne banke, vlade i penzione korporacije, institucije i individualni klijenti sa visokim finansijskim potencijalom, investirajući preko Ashmore. Izvor: "Danas".
Energetika se prodaje bez ikakvog plana
Srpska energetika nalazi se na prekretnici i javnost već može da uoči prve loše posledice dugogodišnjeg nepostojanja strategije razvoja sektora. NIS je pred privatizacijom, koja je neminovna, ali po scenariju MMF-a koji je može da bude nepovoljan za kompaniju. Prema najavama iz Svetske banke, u EPS-u treba odvojiti proizvodnju od prodaje struje, što takođe može da bude nepovoljan način ulaska u privatizaciju. MMF je od Vlade Srbije tražio da reformiše javna preduzeća i krene u privatizaciju. Odgovor Vlade Srbije bio je "prodaćemo rafinerije". Uprkos negiranju da neće popustiti pred zahtevima MMF-a da se traži savetnik za prodaju samo rafinerija nafte već celog NIS-a, izjave mogućih savetnika i predstavnika MMF-a su demantovali Vladu Srbije. Naime, mogući savetnici u privatizaciji NIS-a govore samo o prodaji rafinerija, i ističu da je sada najpovoljnija situacija za prodaju ovih kapaciteta. I Harald Hiršhofer, predstavnik MMF-a u SCG, pre dva dana izjavio je da je "prvi korak u privatizaciji NIS-a učinjen angažovanjem savetnika za prodaju rafinerija, po mogućstvu u kombinaciji sa ostalom imovinom". Inače, Ministarstvo za energetiku je u jeku rasprave oko načina privatizacije MMF-u dostavilo više od deset razloga zašto je samo privatizacija rafinerija loša. Pošto je sa NIS-om situacija manje-više jasna, na red je došao EPS. Hiršhofer kaže da je "reforma velikih državnih preduzeća, kao što su EPS, NIS i Jat u zaostajanju". EPS je odvojio sve sporedne delatnosti i prenos struje u posebne kompanije. Zato se nameće pitanje - šta još treba uraditi? Odgovor je dao sam Hiršhofer koji je rekao da se u domenu javnih preduzeća MMF oslanja na ekspertizu Svetske banke. Karolin Jungr, šef Kancelarije Svetske banke u SCG, nedavno je izjavila da bi EPS trebalo da se podeli na dve firme proizvodnju struje i distribuciju. Podela EPS-a na dve firme ne bi morala da bude loša ideja jer bi obe firme ostale u državnom vlasništvu, a poboljšalo bi se upravljanje i smanjila administracija. Ipak, s obzirom na iskustva u regionu, u Elektroprivredi su zabrinuti jer su pojedine kompanije u regionu tako podeljene, a onda su "stranci" pokupovali distribucije i podigli cenu struje. Izvor: "Glas javnosti".
Radnici "Vitala" poslati na odmor
Nakon najava sindikalnih organizacija vrbaskog "Vitala" da se zbog slanja velikog broja zaposlenih na plaćeno odsustvo uslediti protesti radnika, zemunsko preduzeće "Invej", koje je odnedavno većinski vlasnik fabrike saopštilo je da je "odluka da se određeni broj zaposlenih nađe na plaćenom odsustvu sasvim opravdana i u skladu sa zakonom". Razlog za takvu odluku je nedostatak sirovina i usled toga nemogućnost "Vitala" da radi punim kapacitetom, tvrdi "Invej", čiji je vlasnik Predrag Ranković-Peconi. - Ako određeni broj ljudi mora da ode na plaćeno odsustvo, to nikako ne znači da će oni dobiti otkaz. "Vital" je ove godine otkupio samo 20.000 tona suncokreta od planiranih 60.000 tona, što je neophodna količina za normalan rad uljare. Takvi propusti sa sirovinama se ne smeju dešavati ukoliko želimo da se borimo sa konkurencijom i poslujemo uspešno. Kupiti većinski paket akcija jedne firme znači i preuzeti sve njene probleme. Bez obzira kakav je problem, mi ga moramo rešiti zajedno sa "Vitalom" - istakao je direktora "Inveja" Dejan Stanković. Izvor: "Glas javnosti".
Fabrika „Milan Blagojević“ čeka kupce
Jedini zvanični kupac akcija smederevske fabrike štednjaka AD „Milan Blagojević“, donedavno najuspešnije fabrike ove vrste u zemlji, jeste zemunska firma „Invej“, koja je zainteresovana da otkupi 25 odsto akcija. Ponuda za preuzimanje akcija proizvođača popularnog šporeta „smederevac“ ističe 20. novembra, a akcionari su i dalje podeljeni u dva tabora, od kojih jedan zagovara prodaju akcija, a drugi ćuti i podržava menadžment koji se još ne izjašnjava. „Invej“ je ponudio da kupi 25 odsto akcija po ceni od dve hiljade dinara i biće verovatno jedini kupac nakon zatvaranja ponude za koji dan. „Invej“ je akcionarima obećao velika ulaganja i proširenje asortimana, kao i povećanje proizvodnje sa sadašnjih 180.000 jedinica godišnje na gotovo 300.000, o čemu će razgovori sindikata, akcionara i kupca početi nakon 20. novembra. Kako tvrde izvori „Blica“, menadžment fabrike „Milan Blagojević“, čiji su „smederevci“ grejali čitavu bivšu Jugoslaviju, od početka godine vrši pritisak na radnike da ne prodaju akcije, trudeći se da uspori postupak i obezvredi vrednost akcija kako bi direktori ostali što duže u foteljama. Generalni direktor MBS Slobodan Perišić odbio je da o tome govori za „Blic“, smatrajući da „nije trenutak“, dok predstavnik kluba akcionara MBS Branko Cvetković tvrdi da je u fabrici na delu lov u mutnom. - Ljudi se plaše jer nemaju prave informacije, a menadžment, koji ima neverovatnih 20 direktora, okupio je oko sebe akcionare kluba „Meteor“ i hoće, čak i mimo zakona, da uspori prodaju akcija. Najviše akcija pripada penzionerima, a njima je najlakše manipulisati, dok direktori za to vreme sebi dele enormne plate. Predstoji nam crnački rad, jer fabrika koja zapošljava 1.300 radnika svake godine posluje sa gubitkom od milion evra, a za devet meseci ove godine gubitak je 62 miliona dinara - kaže Cvetković. Predsednik sindikata ASNS Ljupče Mitić tvrdi da fabrika trenutno nema zaliha robe i repromaterijala, a da proizvodnja u novembru, iako je sezona u jeku, neće biti veća od 18.000 štednjaka. - Proizvodili smo i više od 24.000 štednjaka mesečno u sezoni, a direktori ni do danas, posle devet meseci, nisu saopštili ovogodišnje rezultate plasmana i zarade. Ponuda „Inveja“ je dobra, pre svega jer neće menjati delatnost i to treba reći malim akcionarima. Menadžment, koji sa radnicima komunicira saopštenjima, upozorava da „Invej“ ne pominje obaveze prema višku radnika, opominjući zaposlene da ne žure sa iznošenjem akcija na prodaju, jer tako ne stiču prednost. Poslednji put na berzi akcije MBS prodavane su po ceni od 1.800 dinara. MBS je inače privatizovan po starom zakonu i 58 odsto akcija pripalo je malim akcionarima, 18 odsto Akcijskom fondu, a 23 odsto je društveni kapital. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
