 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Invej prikupio više od 25 odsto akcija Milana Blagojevića
Zemunska firma Invej uspela je da prikupi više od 25 odsto akcija preduzeća za proizvodnju aparata za domaćinstvo Milan Blagojević iz Smedereva. Rok za davanje naloga za prodaju akcija Milana Glagojevića istekao je juče, tako da će tek za tri dana biti objavljeni zvanični podaci o broju kupljenih akcija, ali je, prema podacima brokerske kuće M&V Investment izvesno da je ponuda Inveja uspela. Invej je u oktobru dao ponudu za preuzimanje najmanje 25 odsto akcija Milana Blagojevića po ceni od 2.000 dinara za jednu akciju. Nominalna vrednost akcija Milana Blagojevića je 600 dinara, a poslednja cena po kojoj su se akcije tog preduzeća prodavale na Beogradskoj berzi je 1.801 dinar. U državnom vlasništvu je 23,69 odsto akcija te smederevske fabrike, a sa preostalih oko 76 odsto akcija raspolažu mali akcionari. Invej već poseduje 5,96 odsto akcija Milana Blagojevića, tako da bi sa preuzimanjem 25 odsto akcija postao vlasnik 30,93 odsto kapitala tog preduzeća. Invej je od nedavno većinski vlasnik Vitala iz Vrbasa, a na tenderu je ranije kupio Rubin iz Kruševca. Ta firma, u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija, koja je bila poznata po cigaretama "fast", prošle godine je dobila licencu za proizvodnju cigareta u Srbije. Izvor: "Danas".
Kori Udovički, predsednik Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) i glavni i odgovorni urednik publi
Suficit u budžetu nužan je ako želimo da oborimo inflaciju
Za nas je u ovom trenutku izuzetno važno i dobro da imamo suficit. Sa još većim suficitom sasvim sigurno bismo zaustavili inflaciju ali bi on morao biti pažljivo proizveden kako ne bi oborio privredni rast. Bilo bi sjajno da uz suficit imamo i manju javnu potrošnju, kao i manje poreze. Ali samo smanjenje poreza koje bi eliminisalo suficit delovalo bi pregrevajuće na ekonomiju - kaže Kori Udovički, glavni i odgovorni urednik publikacije Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, komentarišući primedbe koje su proteklih dana upućene na račun predloženog budžeta za 2006. godinu. - Činjenica je da sve zemlje koje se muče sa inflacijom kao i mi idu na smanjenje deficita. Malo je onih koje prelaze na suficit. Ali, nema pravila. Svaka zemlja mora da proceni sama šta je u datom trenutku za njenu privredu najbolje. Činjenica je da mi imamo veliku tražnju. To ne znači da treba da ograničavamo građane ako oni odgovorno vode svoje finansije, ali Narodna banka Srbije treba kroz superviziju da pazi da ne dođe do rizičnog i prebrzog rasta kredita. Ono što država mora da radi je da smanji javnu potrošnju. U javnom sektoru svako nepotrebno trošenje mora da bude eliminisano ako želimo da obuzdamo inflaciju. Sada u državi ima suviše rasipništva. U zdravstvu recimo trošimo veći deo GDP od zemalja u okruženju, i to bez uračunate participacije građana. Kamioni dobara i resursa nam se gube, negde se strašno rasipa, a država nikako da počne da menja svoje ponašanje. Tek kada počne restrukturiranje osnovnih delatnosti u javnom sektoru moći ćemo da kažemo da se krenulo sa strukturnim promenama i, kad se tome doda uvođenje pune finansijske discipline u privatnom sektoru (tako što će neplatiše stvarno ići u stečaj, a sudovi ga sprovoditi) tada će koreni inflacije trajno biti eliminisani - objašnjava Udovički. Oni tvrde da monetarna politika u zemljama gde je tako visok stepen evroizacije, kontroliše samo vrh ledenog brega. Narodna banka, kaže ona, može da zaustavi kreditnu kreaciju kako bi smanjila višak tražnje koji podiže inflaciju. Ako neko drugi ne uradi svoj posao i ne smanji neproduktivne troškove i tražnju, NBS će to morati da uradi i da time ugrozi privredni rast, a to je velika šteta. Međutim, ni Ministarstvo finansija ne može samo da smanjuje troškove države. To mora da bude odluka cele vlade, a preduslov za to je postojanje jedinstvene vizije, a ne spahijska podela na ministarstva jer problem finansija nije problem samo jedne partije. Pošto te saglasnosti očito nema, onda će na monetarnoj strani morati da se zaustavlja rast, umesto da se zaustavlja inflacija. - Inflacija od 9,3 odsto projektovana za 2006. godinu nije realna. Imaćemo, verovatno, dvocifrenu inflaciju zato što se Srbija nalazi u fazi tranzicije i restrukturiranja, a tada su i drugi imali više stope inflacije. To, međutim, ne znači da stopa inflacije sme da pređe 20 odsto. Ali, umesto da insistiramo na tome da inflaciju držimo na jednocifrenom nivou, trebalo bi da se skoncentrišemo na promenu privredne strukture. To je svakako veliki posao, a plašim se da ova vlada za to nema kapaciteta - skeptična je Kori Udovički. Zanimljiv je, međutim, njen stav da će planirani rast GDP od pet odsto biti veći što se objašnjava visokim prilivom kapitala, kreditnom ekspanzijom, značajnim rastom izvoza i uvozom koji ponovo raste. - Nešto bitno se dešava ove godine u našoj ekonomiji. Pre svega reč je o spoljnoj trgovini gde izvoz beleži visoku stopu rasta. Dok nismo završili analizu pribojavali smo se da nam neke prividne stvari koje se dešavaju zamagljuju osnovna dešavanja, recimo efekti uvođenja PDV. Međutim, utvrdili smo da to popravljanje spoljnotrgovinskog deficita nije samo magla. Izvoz u Srbiji zaista kreće i to na širokom frontu. Još 2004. godine bilo je jasno da je krenuo izvoz čelika iz Sartida, ove godine mu se pridružio i šećer i to su krupne izvozne stavke. Međutim, kada se izvoz podeli u tri kategorije, gde su u jednoj gvožđe, čelik i obojeni metali, lideri koji rastu 40-50 odsto, u drugoj dinamični izvoznici kao što su hemija, petrohemija i što je posebno zanimljivo odeća i obuća, gde izvoz u proseku raste 28 odsto, a u trećoj svi ostali izvoznici, najzanimljivije je što se pokazuje da kada izdvojite prve dve grupe vidite da preostala polovina izvoznika takođe ima nezanemarljivo visoku stopu rasta u proseku oko 16 odsto. To sve govori da je uspostavljen jedan ozbiljan trend koji ukazuje na oporavak privrede - tvrdi Udovički. Ona podseća da je kod nas tražnja i dalje velika, što znači da bi roba mogla da se plasira i na domaćem tržištu, ali se ipak ide na izvoz. To je pouzdan znak da su strukturne promene koje su došle sa privatizacijom okrenule privredu ka izvozu. To je i dokaz da su privatna preduzeća koja su počela da se formiraju 90-ih počela da pronalaze partnere u inostranstvu, odnosno da plasiraju robu na svetsko tržište. - Očito je sada na delu integracija našeg tržišta sa svetskim i to je dobar signal. Uticaj kursa je u svemu tome beznačajan. Uostalom, kada je kurs bio devalviran, nije bilo izvoza, sada kada je apresiran izvoz raste. Očito kurs nije ključni problem našeg izvoza, bitno je vreme koje je bilo potrebno da se privreda trasformiše i ono što je posebno značajno kada je o izvozu obuće i odeće recimo reč da administrativne barijere, kakva je pečat kancelarije državne zajednice na izvoznoj deklaraciji, ne ometaju realizaciju povoljnih ugovora sa EU. A strašno je što je jedna godina zbog toga izgubljena - zaključuje Kori Udovički. Nerentabilnost ugrađena u cenu proizvoda Veliki broj subjekata na tržištu i dalje ne odgovara u potpunosti za svoje finansijske obaveze. Mnogo je državnih i društvenih firmi koje posluju po sistemu «lako ćemo», ali ima i dosta privatnih firmi koje umesto da smanjuju troškove kada se pokaže da ne posluju rentabilno jednostavno podignu cene. Ima suviše privrednih subjekata koji mogu da odbrane svoju monopolsku poziciju i onda dolazimo do inflacije koja naprosto jeste tu jer imamo veću tražnju od ponude - ističe Udovički. Uloga MMF Već prilikom sklapanja sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom jasno se znalo da je inflacija prouzrokovana strukturnim problemima, samo je bilo pitanje kada je moguće krenuti sa strukturnim refomama i smanjenjem javne potrošnje. U prvoj godini svakako ne, ali već 2003. to je bilo moguće. Korak unazad napravljen je 2004. promenom vlade. Finansijska disciplina u zemlji i to ne samo popuštanjem u okviru budžeta, nego i van njega, je oslabila. Nije zato ovolika inflacija nesupeh MMF-ovih preporuka, nego to što nije još veća, zapravo je rezultat njihovih pritisaka na ovu vladu da napravi zaokret u svojoj politici od polovine 2004. godine. Problem je u tome što se inflacija već tada dobro zahuktala i nije ju lako zaustaviti - tvrdi Kori Udovički. Izvor: "Danas".
Do kraja godine privatizovaće se najstarije kraljevačko preduzeće:
Ukrajinci kupuju Fabriku vagona
Fabrika vagona, najstariji kraljevački kolektiv, najverovatnije će biti privatizovan do kraja godine. Industrijski savez Dombasa (ISD) iz ukrajinskog grada Donjecka zainteresovan je za kupovinu 70 odsto kapitala ovog društvenog preduzeća. Ukrajinci su, naime, jedini odgovorili na poziv tenderske komisije Agencije za privatizaciju, pa se očekuje da do kraja godine bude potpisan i kupoprodajni ugovor. Ukrajinci se uglavnom bave crnom metalurgijom, a njihov koncern ima fabrike u desetak evropskih zemalja. Prošle godine ostvarili su profit od tri milijarde evra, a planiraju da do 2010. godine postignu rekord u proizvodnji čelika od 15 miliona tona. - Predstavnici ISD dva puta su dolazili u Kraljevo da bi se uverili čime raspolaže Fabrika vagona. Prihvatili su naš predlog investicionog programa, ali još uvek nije preciziran način ulaganja. Mi smo zahtevali da se u prve dve godine intenziviraju investicije, a Ukrajinci bi da to malo odlože. O tome ćemo se tek dogovarati - kaže Rodoljub Maričić, direktor FVK. Ukrajinci su, prema Maričićevim tvrdnjama, prihvatili i socijalni program koji ne predviđa da se radnici u prvoj godini po preuzimanju otpuštaju. O načinima zbrinjavanja tehnoloških viškova tek će se razgovarati. - U svemu tome će učestvovati reprezentativni sindikat. Istina je da ima dosta onih koji sumnjičavo gledaju na privatizaciju FVK. Država je napravila oprost dugova firmama koje se privatizuju. Ukoliko se to ne desi, stečaj nam ne gine. Naša jedina šansa je, dakle, u privatizaciji - naglašava Maričić. Fabrika vagona osnovana je 1936. godine kao Železnička radionica, ali je nakon Drugog svetskog rata izrasla u giganta mašinogradnje. Sedamdesetih godina zapošljavala je preko pet hiljada radnika i godišnje proizvodila preko hiljadu vagona. Ekonomske sankcije su pogubno uticale na njen razvoj, pa je najveći broj stručnjaka i radnika otišao "trbuhom za kruhom". Danas fabrika zapošljava svega 800 radnika i "preživljava" zahvaljujući remontu starih vagona. Ipak, imovina ovog preduzeća je velika, pa se očekuje da će se pregovori s Ukrajincima pozitivno završiti. Izvor: "Glas javnosti".
Zašto cene naftnih derivata u Srbiji nisu niže?
Uredba koči pojeftinjenje goriva
Pojeftinjenju goriva na pumpama u Srbiji za sada neće biti, iako je cena sirove nafte u odnosu na 30. avgust na svetskom tržištu, kada je imala maksimalnu cenu od skoro 71 dolar za barel, niža za čak 20,5 odsto. Iz ministarstva rudarstva kažu da će podneti inicijativu za pojeftinjenje goriva, ali samo u slučaju da se taj trend pada cene ustali i u narednih mesec dana, kako se precizira Uredbom o formiranju cena derivata na pumpama. U ministarstvu finansija kažu da oni mogu da reaguju ali tek na inicijativu resornog ministarstva rudarstva i energetike. Još pre nedelju dana u Crnoj Gori cene goriva na „Jugopetrolovim“ benzinskim pumpama niže su za dva do pet centi po litru. U Srbiji, međutim, i dalje se čeka da se stvore uslovi da se tako nešto desi. - Nadležni bi trebalo da se pridržavaju postojeće uredbe i da snize cene goriva jer, ako se reaguje pri svakom poskupljenju, trebalo bi da isto tako budu brzi i kada nafta u svetu pojeftini - smatra Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine „Nafta“ a.d. Isti stav ima i ekonomista Stojan Stamenković. On u svojoj kolumni u nedeljniku „Ekonomist“ kaže da iako je cena sirove nafte za oko 20 odsto niža nego krajem avgusta, on nije primetio da neko govori o sniženju cena derivata. - Benzinskih pumpi u privatnim rukama ima dovoljno za zdravu konkurenciju, ali sve one već petu godinu mogu da nabavljaju svoju robu kod jednog državnog prerađivača nafte - navodi Stamenković. U Petrobart - AVIA smatraju da se shodno parametrima iz Uredbe o formiranju cena derivata nafte Vlade Republike Srbije nisu stekli uslovi za korekciju cena derivata na pumpama. Oni to obrazlažu podatkom da je došlo do pada cene sirove nafte za 6,5 odsto, ali da istovremeno došlo do rasta kursa dolara od 4,5 odsto. Kako „Blic“ saznaje u Naftnoj industriji Srbije, bez obzira na pad cene nafte na svetskom tržištu, neće biti pomeranja cene goriva kod nas. Razlog je to što procenat promene svetske cene nafte nije dostigao 2,5 odsto, u ovom slučaju na niže, a što je delimično posledica rasta dolara. Mr Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, za „Blic“ objašnjava da je ovo pojeftinjenje nafte na svetskom tržištu od 20,5 odsto u odnosu na kraj avgusta uzrok odluke razvijenih zemalja da iznesu iz svojih strateških rezervi naftu na tržište, kao i da povećaju ulaganja u rafinerijske kapacitete. Prognoza je i da će u 2006. u odnosu na ovu godinu biti povećana tražnja za naftom od 3,5 odsto, a što je posledica visokog ekonomskog rasta, kaže Nikolić. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
