 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Rukovodstvo, sindikati i akcionari Srboleka izrazili podršku ponudi bugarske kompanije Sofarma:
Ne želimo da doživimo sudbinu Jugoremedije
Rukovodstvo, sindikat i udruženja manjinskih akcionara kompanije javno su juče, na konferenciji za novinare podržali ponudu za preuzimanje akcija koju je dala vodeća bugarska kompanija Sofarma izražavajući stav da hoće tu kompaniju za svog strateškog partnera. - Akcije Srboleka na berzi kupuje vlasnik Jugoremedije, preko povezanih lica. On planira da kupi samo 50 odsto - kontrolni paket i da smanji delatnost Srboleka, bez ikakvih investicija. Ostale akcije tada će biti bezvredne. Zato apelujemo na akcionare, i Akcijski fond, da ne prodaju akcije preko berze, već da ih deponuju na račun Sofarme i podrže tu ponudu. Ukoliko ponuda Sofarme uspe, svi akcionari, vlasnici 100 odsto akcija Srboleka, uspeće da naplate vrednost stvorenu tokom duge tradicije postojanja kompanije Srbolek. Kupci na berzi, vlasnici Jugoremedije, u proseku su do sada plaćali kupljene akcije 1.320 dinara, što je manje nego što nam Sofarma nudi. Sofarma akcionarima nudi otkup svih ponuđenih akcija po ceni od 1.401 dinar, kao i jasan, kako investicioni tako i socijalni program. Akcije Sofarma su kotirane na berzi i kao rezultat izvanrednog poslovanja, cena akcija od početka godine pokazuje rast od 60 odsto. Sofarma, koja je stabilna kompanija spremna je da u naše preduzeće uloži minimum 20 miliona evra i obavezala se da neće otpuštati radnike, već da će broj zaposlenih povećati za 100, da će u njih ulagati, kao i u opšti razvoj kompanije - tvrde predstavnici Srboleka. Prema njihovim rečima Sofarma se obavezala da investira u izmeštanje fabrike iz centra grada, proširenje pogona i povećanje proizvodnje, nove licence i marketing. Osim toga predstavnici Sofarme obavezali su se da sa rukovodstvom Srboleka potpišu Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Postignut je i dogovor o izgradnji na lokaciji u Vrčinu - zajednička proizvodnja čvrstih formi, a u Sarajevskoj ulici - zajednička izgradnja poslovnog centra. - Želimo da objavimo i da su Srbolek i Sofarma zvanično potpisali Predugovor o ekskluzivnom pravu korišćenja registrovanih lekova na trzištu Srbije iz oba portfolija - Srboleka i Sofarme. Kompletnu prodaju i distribuciju obezbeđuje srpski partner, a Sofarma kreditira i isporučuje repromaterijal, modernizuje proizvodnju i obezbeđuje GMP standard i GDP standarde, neophodne za plasman i distribuciju proizvoda u EU. Srbolek je mnogo više od nekretnina na atraktivnoj lokaciji. Naša i dužnost domaće javnosti je da Srbolek - najstariju faramceutsku kuću, spasimo od propasti koju je doživela Jugoremedija. Srbolek zaslužuje partnera kakva je Sofarma i akcionari, zaposleni i država to treba da omoguće - istakao je generalni direktor Miroslav Ilić. Izvor: "Danas".
Tender za čačanske Puteve produžen do 2. decembra
Tender za prodaju čačanskog preduzeća "Putevi" produžen je do 2. decembra na zahtev dve firme koje su otkupile tendersku dokumentaciju, izjavio je direktor tog preduzeća Goran Dunjić. On je agenciji Beta rekao da su tri strane i dve domaće firme otkupile tendersku dokumentaciju Puteva i dodao da su dva preduzeća tražila da se rok za predaju ponude produži za dve sedmice. Agencija za privatizaciju Srbije raspisala je u septembru ove godine tender za prodaju 70 odsto kapitala čačanskih Puteva čija je vrednost procenjena na 152 miliona dinara. Putevi, koji su osnovani 1962. godine, bave se izgradnjom, rekonstrukcijom i održavanjem puteva, obradom kamena i proizvodnjom i ugradnjom asfalta. Preduzeće poslednjih pet godina posluje pozitivno, zapošljava 269 radnika i poseduje asfaltnu bazu, kamenolom u Loznici, postrojenja za preradu kamenog agregata, vozno-mašinski park, upravnu zgradu i poslovne objekte u Čačku, Gornjem Milanovcu i Guči. Izvor: "Danas".
Englezima istraživanje :
Do zlata bez tendera
Rezerve zlata u rudniku „Blagojev kamen“ kod Majdanpeka gde je do sada iskopano oko pola tone ovog plemenitog metala, ispitivaće engleska firma „Mureks“. Istražno pravo Ministarstvo rudarstva i energetike dodelio je toj firmi daleko od očiju javnosti. Da će Englezi istraživati ovo bogato nalazište zlatonosnog kvarca gde se procenjuje od osam do dvadeset grama po toni, za „Blic“ je potvrdio i direktor Instituta za bakar (iz sastava Rudarsko-topioničarskog basena Bor) Vlastimir Trujić. Borski institut, inače, raspolagao je do sada i istražnim i eksploatacionim pravom nad „Blagojevim kamenom“. - Ministarstvo rudarstva i energetike zauzelo je stav da se, ukoliko borski institut nema sredstava za nastavak eksploatacije ovog rudnog ležišta, dodeli nekoj zainteresovanoj kompaniji. Pošto mi nismo bili u mogućnosti da to uradimo, prava su pripala firmi „Mureks“ koja će imati samo pravo istraživanja. Ukoliko se utvrde profitabilne rezerve zlata, ministarstvo će raspisati tender za dodelu prava na eksploataciju - rekao nam je Trujić i dodao da obično prvenstvo na eksploataciju ima ona firma koja je istraživala. Prema informacijama koje smo dobili od Trujića, Englezi će u doistraživanje uložiti do pola miliona evra, a sa Institutom su predstavnici firme potpisali Ugovor o saradnji koja će se ogledati u pružanju usluga, pomoći u izradi projekta i izboru najbolje tehnologije za eksploataciju. Inače, ovaj rudnik došao je u žižu javnosti oktobra 2003. godine kada se saznalo da se nakon 5. oktobra srušio deo svoda rudnika nakon čega je zaustavljena eksploatacija zlatonosnog kvarca koji se koristio u RTB-u. Tada je izražena sumnja da je u pitanju klasična sabotaža i da je rudnik miniran, a kada je otkriveno i da su tri jame rudnika potopljene, Opštinsko tužilaštvo naložilo istragu protiv N. N. lica zbog nesavesnog poslovanja. Rezultati istrage nikada nisu saopšteni. Izvor: "Blic".
Izložba srpske privrede u Moskvi od 29. novembra do 1. decembra
Rusko tržište šansa za oporavak
Srpska privreda imaće priliku od 29. novembra do 1. decembra da u okviru Nacionalne izložbe "Srbija 05" u Moskvi, prikaže robu i pokuša da otvori vrata ruskom kapitalu u Srbiji. Naš uvoz iz Rusije je danas skoro deset puta veći od izvoza, a deficit u razmeni sa ovom zemljom ove godine biće veći od milijardu dolara. Izložba će biti pogodna prilika i za sprovođenje u delo dogovora dve vlade o još većoj liberalizaciji robne razmene, posle čega bi čak 98 odsto proizvoda bilo oslobođeno carine. Uslov je da roba ima sertifikat o poreklu, što znači da mora da bude proizvedena u Srbiji ili oplemenjena sa najmanje 51 odsto vrednosti. Međutim, iako se već dve, tri godine veliki broj proizvoda plasira na rusko tržište bez naplate carinskih dažbina, naša privreda nije u stanju da odgovori zahtevima ovog tržišta, ni u pogledu kvaliteta, ali ni cene. "Moramo da promenimo mišljenje o Rusiji jer to više nije zemlja socijalizma i barter aranžmana. Mislim da mnogi privrednici još ne shvataju da su ruski biznismeni danas školovani ljudi, kojima votka nije primarna"- kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca. Zapanjen sam, dodaje on, brzinom reformi u Rusiji. "Sigurno je da je danas teže prodati robu u Rusiji nego u Nemačkoj i ono što u EU košta jedan evro, ovde je 0,99 centi. Oni znaju šta je kvalitet, i imaju stroge standarde i propise, istovetne onima koji važe u Nemačkoj ili SAD. Znači, ako niste konkurentni, nemate šta da tražite. Osim toga, roba se mora prilagoditi i njihovom dizajnu", kaže Vukadinović i dodaje da srpski privrednici više ne mogu od države da očekuju pomoć. "Njena podrška je jedino ta što je obezbedila bescarinski tretman naše robe pa, umesto sa 15 odsto carinske stope, srpski proizvod opterećen je samo sa jedan do dva odsto na ime troškova carinske evidencije", podseća Vukadinović. Srbija je 2004. godine uvezla iz Rusije robe za čak 1,4 milijarde dolara, a izvezla za samo 158 miliona dolara. U prvih devet meseci ove godine uvezeno je za 1,2 milijarde dolara, a izvezeno za 160 miliona dolara. Čak 88 odsto uvoza iz Rusije su energenti, od čega je najviše zastupljena nafta, sa 54 odsto. Više od 650 miliona dolara u tri tromesečja ove godine potrošeno je na uvoz nafte. Sledi gas koji čini četvrtinu uvoza. Privredna komora Srbije će na Sajmu otvoriti i četiri predstavništva u unutrašnjosti, kako bi naši privrednici mogli da dopru i do udaljenih delova ove zemlje. Filijale će biti otvorene u Jekaterinburgu, Krasnodaru, Orenburgu i Sankt Peterburgu - kaže Dragana Muždalo, samostalni savetnik PKS za Rusku Federaciju i zemlje ZND. Rusi su prošle godine investirali 240 miliona dolara u Srbiju, a 2005. godine ušli su u "Gošu" i dve firme bivšeg "Minela". Više šanse za industriju nameštaja Šansu za povećanje izvoza u Rusiju Dragana Muždalo vidi pre svega u prehrambenoj industriji, tekstilu i proizvodnji obuće i odeće i nameštaju. Posebno zato što će primenom dogovora o liberalizaciji trgovine Rusija ukinuti carinu za uvoz gotovog nameštaja, dok su do sada naši proizvođači morali da izvoze nameštaj u delovima, pa da ga tamo sklapaju. Jedan od bitnih ciljeva Sajma je i privlačenje ruskog kapitala, a Rusi su najviše zainteresovani za energetski sektor, kako za kupovinu tako i za remonte termoelektrana i hidroelektrana, pre svega "Đerdapa". Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
