 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Na Beogradskoj berzi ove godine obrnuto pola milijarde evra:
Stranci neće obveznice
Prosečan dnevni promet Beogradske berze u ovoj godini bio je oko 2,5 miliona evra od čega se najveći deo, čak 81,4 odsto, ostvaruje prodajom akcija preduzeća. Ukupna trgovina ove godine do 15. decembra iznosila je 550 miliona evra. Skoro svaku drugu transakciju obavio je strani investitor s tim da ne postoje objedinjeni podaci. Berza više nema podataka o tome ko je kupio akcije neke firme, već objavljuje samo imena brokera koji ih zastupaju. Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze upozorila je da se tržište mora pojačati sa novim vrednosnim hartijama jer u suprotnom strani investitori neće imati više interesa da ovde ulažu svoj kapital. "Investicioni fondovi raspolažu velikom količinom novca i oni će ulagati ovde jedino ako postoji dovoljno hartija za njihov kapital. To, međutim, ne može da uradi berza, već država koja treba da pozicionira javna preduzeća, objašnjava Dostanić. Ove godine na berzi su bile listirane akcije 871 preduzeća, ali je trgovano sa 580. Najlikvidnije su hartije 34 preduzeća koja se zahvaljujući tome nalaze u svakodnevnom, odnosno kontinuiranom trgovanju . Najveći promet imale su akcije "Alfa plama" iz Vranja, "Hemofarma" i AIK banke, a u grupi firmi koje su obrnule više od milijardu dinara na berzi ove godine su i "Sintelon", "Meridijan banka", "Energoprojekt" kao i "Knjaz Miloš". Za razliku od akcija, strance ove godine nisu mnogo zanimale obveznice stare štednje jer su u ukupnoj kupovini učestvovali samo sa 16 odsto. Inače, ove godine su se prodavale i akcije same berze koja inače posluje kao akcionarsko društvo, a prodavci su bili njeni osnivači, banke i osiguravajuća društva. Izvor: "Glas javnosti".
Sorsa: Srpska ekonomija jača
Šefica Misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju i Crnu Goru Pirita Sorsa ocenila je da je srpska ekonomija jača nego pre tri godine, ali da još mnogo toga treba da bude urađeno. "Sada je važno da se smanji ranjivost koja bi mogla da proizađe iz visoke inflacije i spoljnjeg deficita, i dalje poboljša konkurentnost", ocenila je Sorsa u intervjuu za novogodišnji dvobroj Ekonomist magazina. Prema njenim rečima, pozitivno je to što je prosečan industrijski rast od 2002. godine pet odsto, što je udeo privatnog sektora povećan sa 40 na 55 odsto, uspostavljen efikasni većinski privatni bankarski sistem sa rastućom depozitnom bazom i obimom kredita, a javne finansije postavljene na zdraviju osnovu, sa suficitom i smanjenjem javne potrošnje. Međutim, kaže Sorsa, ekonomija u Srbiji je još krhka: inflacija i spoljni dug ostaju previsoki a distribucija rasta može da bude poboljšana. "Veliki deo krhkosti i teškoća u smanjenju neravnoteže ogleda se u činjenici da je previše resursa i dalje u nereformisanim delatnostima - previše društvenih preduzeća čeka da bude privatizovano ili zatvoreno, a sektor javnih preduzeća treba reformisati", ocenila je predstavnica MMF. Ona je istakla da vladama nije lako da donesu i primene ove odluke. "Ali kada se jednom nešto dogovori, treba da bude primenjeno", rekla je Sorsa, i navela primer dogovora oko reforme penzionog sistema i privatizacije NIS. Osvrćući se na problem privatizacije javnih preduzeća u Srbiji, ona je istakla da je, kada preduzeća ostvaruju gubitke i opstaju samo uz pomoć iz budžeta uzimajući resurse od, na primer, obrazovanja i zdravstva, bolje da se zatvore ili prodaju i da se razvije pozitivna osnova za razvoj privatnog sektora. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
