 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Šta je građanima i privredi Srbije donela 2005:
Otrežnjenje pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda
Početak 2005. bio je u znaku akontacija. Građani su poslednjih dana 2004. ispisivali brdo čekova ne bi li nekako bar za novogodišnje praznike sebi priuštili, lepši svet od onog koji im je pružala prosečna plata od 193 evra i pretekli najavljivana velika poskupljenja koje donosi uvođenje PDV. Privrednici, u želji da izbegnu nova poreska opterećenja, uvozili su kao nikada do tada. Kasnijim analizama ustanovljeno je da je pred kraj 2004. godine ionako visok defict spoljnotrgovinske razmene uvećan za oko jednu sedminu, ali je zato prva tri meseca 2005. godine statistika beležila visoke stope rasta proizvodnje i izvoza i dosta veliki pad uvoza. U novu 2006. građani ulaze sa iluzijom da se bolje živi nego što to dopušta prosečna plata od 209 evra a tu iluziju pružaju im platne kartice i «laki keš» krediti. Ček na poček otišao je u istoriju, a u novčaniku prosečnog stanovnika Srbije sada se, tvrde statističari, nalazi bar jedna plastična kartica. Da li se na "leđima" svakog stanovnika Srbije nalazi proseku i po jedan kredit, teško je reći iako će 2005. godina svakako ostati zapamćena po kreditnom bumu - Privredi i stanovništvu odobreno je više od 135 milijardi dinara novih kredita. Iako je prosečan građanin Srbije i dalje manje zadužen, od svojih suseda, svega oko 130 evra, duplo više kredita koje se slilo u njihove džepove zadalo je dosta brige kreatorima ekonomske politike, posebno centralnoj banci koja je imala težak zadatak da sve instrumente kojima raspolaže usmeri na obuzdavanje prebrze kreditne ekspanzije jer je ocenjeno da ona ubrzava inflaciju. Ispostavilo se, međutim, da je NBS izgubila trku sa poslovnim bankama i da je prevaga na tasu ipak bila na strani građana koji su ozbiljno shvatili da je dovoljno «da uđu i izađu iz banke» sa kešom u ruci. Iluziju da se može bolje živeti od okvira koji daje realna zarada, koja je uzgred realno povećana za 5,7 odsto i prvi put posle više od decenije pratila rast privredne aktivnosti, čitave godine «kvario» je Međunarodni monetarni fond. . Pod njegovim pritiskom letos je prvo «otrežnjena» država koja je iz deficita morala da pređe u suficit, odnosno naterana je da ne troši više nego što stvara, nego naprotiv da štedi. Plaćajući ceh za oklevanje u realizaciji datih obećanja u 2004. godini, Vlada je tražeći šestomesečno produžavanje roka za završetak trogodišnjeg aranžmana koji je povezan i sa otpisom dodatnih 700 miliona dolara duga prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, teška srca, povlačila poteze koji nisu bili baš najpopularniji. Ograničila je rast mase zarada u javnim preduzećima, ali su joj izmakle kontroli lokalne samouprave i njihova javna preduzeća. Konačno je završila izdvajanje sporednih delatnosti iz javnih preduzeća i prebacila ih na Agenciju za privatizaciju koja treba da im nađe novog vlasnika. Morala je da krene i u privatizaciju nekih osnovnih delatnosti makar izborom privatizacionog ili strateškog savetnika. Zasekla je i u prava korisnika budžetskih sredstava, pre svega penzionera i korisnika subvencija. Vojsku, zdravstvo i prosvetu naterala je da se racionalnije ponašaju time što će smanjivati broj zaposlenih da bi im plate bile povećane pa je tako na spisku onih koji na zarade računaju iz budžeta čak 43 hiljade ljudi manje. Svi ti potezi nisu dočekani sa velikim oduševljenjem kako onih koji su time bili pogođeni ali ni poslanika koji su većini delu vladinih poteza morali da daju zeleno svetlo. Natezanje oko izmena penzijskog zakona i podele NIS na tri dela koštalo je državu nove neizvesnosti oko završetka sporazuma sa MMF koja će trajati sve do početka februara naredne godine. U senci stalnih pretnji prekida tog sporazuma i posledica koje bi to donelo, ostalo je sve drugo što je učinjeno tokom 2005. godine. Uhodavan je i sistem PDV koji budžetu doneo 40-tak odsto više sredstava nego što je donosio porez na promet. Značajno je pojednostavljen proces registracije preduzeća i pre isteka godine registrovano je i 10-hiljadito. Počeo je da se primenjuje novi Zakon o stečaju, donet je novi Zakon o hipoteci. U procesu privatizacije kroz 422 aukcije i 32 tenderske prodaje ostvaren je privatizacioni prihod od oko 390 milioan evra. Na berzi nikada nije bilo življe o čemu najbolje svedoči ostvareni promet od oko 1,5 milijardi evra vrednosti trgovanja akcijama. Samo kroz sistem preuzimanja ostvareno je 800 miliona evra a u zemlju se slilo ukupno 1,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je rekord od početka tranzicije. Sve to prosečni građanin iz perspektive svojih prosečnih 209 evra nije zapazio. Međutim, zapazile su to međunarodne organizacije.Tako je Srbija od Svetske banke proglašena za rekordera u brzini reformi koje su učinjene. Poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje sa B+ na BB- sublimirani je izraz pomaka koji je učinjen. Srpska privreda međito, i dalje je veoma krhka, jer gotovo polovina ostvarenog godišnjeg kolača ide u potrošnju, prihodi mnogih građana još zavise od države i zato je Srbija i dalje skupa država kojoj je kao i njenim građanima svojevrsno otrežnjenje preko potrebno da bi mogli da krenu dalje. Surova igra brojki Ddruštveni proizvod u 2005. povećan je 6,5 odsto, što znači da sada svaki prosečni građanin «raspolaže» sa 3183 dolara. Javni dug Srbije sveden je na 48,6 odsto BDP, ali u konsolidovanom bilansu javnih finansija nema više deficita nego 2,1 odsto BDP suficita. Srbija je izvezla robe za 4,5 milijardi dolara a uvezla za 11 milijardi čime je zabeležila deficit od 6,5 milijardi dolara ali ipak za 700 miliona dolara manji nego godinu dana ranije. Kurs dinara je u odnosu na evro za godinu dana depresirao za 10,3 odsto, ali su zato devizne rezerve zemlje dostigle 5,7 milijardi dolara. Ostvaren je istina skroman, ali ipak rast zaposlenosti od 0,9 odsto. Izvor: "Danas".
Kompanija Knjaz Miloš dobila HACCP sertifikat
Kompanija Knjaz Miloš dobila je jedan sertifikat kao potvrdu kvaliteta svojih proizvoda. Reč je o HACCP sertifikatu (Hazard Analisyis and Critical Control Point) - kojim se potvrđuje kvalitet i zdravstvena ispravnost proizvoda kontrolom kritičnih tačaka u procesu proizvodnje. Dobijanje sertifikata dokaz da "Knjaz" kontroliše proizvodnju i zdravstvenu bezbednost proizvoda po najvišim standardima, što je jedan od preduslova za izvoz u zemlje Evropske unije - ističe se u saopštenju kompanije Knjaz Miloš i podseća na činjenicu da kao jedini proizvođač mineralne vode u Srbiji, ta kompanija poseduje i akreditovanu i vrhunski opremljenu laboratoriju, koju kao referentnu koriste i drugi proizvođači mineralnih voda u Srbiji. U saopštenju se dalje dodaje da je sertifikat i dopunio "kolekciju" sertifikata, koju već poseduje Knjaz Miloš. Reč je o sertifikatima JUS ISO 9001:2001i međunarodnom SQS sertifikatu ISO 9001:2001, kojima se potvrđuje da su proizvodi Knjaza Miloša vrhunskog kvaliteta. Izvor: "Danas".
Željko Popović, predsednik Upravnog odbora Naftne industrije Srbije:
Imamo jake argumente za odbranu vertikalne privatizacije NIS
Godina na izmaku bila je ključna za našu kompaniju, jer smo dobili organizacione temelje, na kojima bi trebalo da se sprovede složen proces transformacije u firmu sposobnu da se suoči sa svim izazovima, ne samo domaćeg već i svetskog tržišta. Drugi okvir kroz koji treba posmatrati ostvarene rezultate poslovanja čine veoma nepovoljni, netržišni uslovi koji su bili nametnuti NIS, posebno u prvoj polovini, obeleženi po nas izrazito štetnim cenovnim relacijama. Uprkos tome, NIS je u bezmalo svim parametrima ne samo ispunio ono što je bio zacrtao planom za ovu godinu nego je u nekim ključnim poslovnim segmentima ostvario i više od toga, pa s obzirom na to ima mesta konstataciji da je reč o jednoj od najuspešnijih godina u poslovanju ovog kolosa - kaže u razgovoru za Danas Željko Popović, predsednik Upravnog odbora Naftne industrije Srbije. Kako ocenjujete proces transformacije NIS iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo i šta očekujete od privatizacije kompanije? - Svima nam je poznato u kakvom je zaostatku Srbija i njena privreda u odnosu na druge zemlje bližeg i daljeg okruženja, koje teže istom cilju - integraciji u evropsko i svetsko tržište. Nama koji se nalazimo na čelnim pozicijama ključnih kompanija ove zemlje poverena je izuzetno teška misija da nadoknadimo izgubljeno vreme i tražimo prečicu od EU. Stoga moram da naglasim da je NIS od 1. oktobra, kada je sa pozicije Javnog preduzeća, ustrojen kao akcionarsko društvo, zaključno sa 2005, uspeo da sprovede glavne organizacione promene, dakle da za tri meseca uradi ono za šta je drugim sličnim kompanijama trebalo godinu, godinu i po do čak dve godine. Do kraja juna NIS bi trebalo da zaokruži proces reorganizacije, sa matičnom kompanijom NIS a.d. koja bi ispod sebe imala tri firme NIS-Naftagas, NIS-Petrol i NIS-TNG. Što se tiče privatizacije, stav menadžmenta, ali i sindikata kompanije, kao i resornog ministarstva, zasnovan između ostalog na pozitivnim iskustvima drugih jeste da bi najbolje rešenje bila vertikalna privatizacija, a u okviru toga prodaja 15 do 25 odsto celine kompanije konzorcijumu od tri, četiri, pet strateških partnera. Ovakvom strategijom bi, kako kompanija, tako i država profitirali u drugom krugu privatizacije, kroz prodaju dodatnog paketa akcija, dokapitalizacijom značajno uvećane vrednosti. Smatramo da je teško pronaći argumente koji bi osporili takvu poslovnu logiku, odnosno dali za pravo zagovornicima horizontalne privatizacije NIS. Prodajom rafinerija, ili drugih organizacionih celina, dramatično bi bio obezvređen ostatak kompanije. Mnoge domaće firme u procesu privatizacije nude i paket dugova pa se na tendere eventualni kupci i ne javljaju ili se firme prodaju u bescenje. Do skora je i NIS bio pred stečajem. Da li se situacija popravila? - Jasno je da je prvi i najvažniji korak u procesu restrukturiranja kompanije, koji traje već godinu i po, predstavljala njena finansijska konsolidacija, gde su postignuti dobri rezultati. Dovoljno je, uostalom, podsetiti da je ovaj menadžment nasledio kompaniju sa negativnim kapitalom od 250 miliona evra, što je po svim osnovama ekonomske politike bilo dovoljno za uvođenje stečajnog postupka. Uprkos tome mi ćemo ovu godinu završiti sa pozitivnim kapitalom od jedne milijarde dolara i imati čistu dobit od 2,2 milijarde dinara, što jasno govori kakav smo posao obavili i zašto sa optimizmom izlazimo pred možda još veće izazove. U protekloj godini NIS je uspeo da sanira interna dugovanja od 400 miliona evra, pošto je prethodno regulisao dug prema Kini za naftu i Rusiji za gas koji su isporučivani našoj zemlji devedesetih godina. Na NIS sada i partneri i konkurencija gledaju kao na kompaniju koja vredi i koja se dalje razvija, koja više ne mora da juri kredite, već joj same banke kucaju na vrata i koja sa takve pozicije izlazi pred strateške partnere i ulazi u proces privatizacije. Vladina uredba o cenama naftnih derivata nije dosledno sprovođena. Očekujete li da bi problema moglo biti i sledeće godine i da li se prema vašim procenama može očekivati stabilizacija cene nafte na svetskom tržištu? - Nepoštovanje uredbe, posebno u prvoj polovini 2005, kada je NIS zbog makaza između rastućih cena nafte na svetskom tržištu i odobrenih cena derivata kod kuće, praktično kupovao petrolej za dolar, a prodavao ga kroz derivate za recimo 85 centi, koštalo nas je sto miliona dolara, koliko su prihodi NIS smanjeni. Jasno je da bi takvo ponašanje u narednoj godini, obesmislilo logiku tržišnog poslovanja, odnosno ostvarenja profita kojom se rukovodi NIS, posebno u godini u kojoj kompanija ulazi u proces privatizacije. Stoga verujem da će i Vlada to uvažiti. Imajući u vidu da NIS nije više javno preduzeće i da ima druge prioritete, kao i činjenicu da njegov menadžment ima mandat da ga što bolje pripremi za privatizaciju, jasno je da mi očekujemo i tražimo da uredba striktno prati kretanje cena nafte na svetskom tržištu, jer nemamo nameru da svesno proizvodimo gubitke. Nezahvalno je i praktično nemoguće upuštati se u prognoziranje daljih kretanja cena nafte na svetskom tržištu, imajući u vidu činjenicu da su one često dirigovane netržišnim, spekulativnim, političkim potezima i interesima. Prognoze izbegavaju čak i vodeće berzanske kuće od kojih se to očekuje, mada većina analitičara ne očekuje u godini koja dolazi veća pomeranja u odnosu na sadašnje pozicije od nešto iznad 50 dolara po barelu. Investicioni iskorak Koji su prioriteti NIS u 2006. godini? - Očekujemo i planiramo da u uslovima jače konkurencije odbranimo osvojene pozicije na domaćem tržištu, mereći, međutim, sada šta je isplativije proizvoditi i plasirati. Naše planske pozicije za 2006. godinu, što se tiče proizvodnje, prerade i prometa su manje-više na nivou ovogodišnjih, ali u narednom periodu nameravamo da napravimo suštinski iskorak u investicionoj politici. Poznato je da su obe naše rafinerije tehnološki u velikom zaostatku za potrebama tržišta, pa u 2006. godini menadžment planira da investira oko 180 miliona dolara, pre svega u taj segment kako bi omogućio kompaniji da uskoro počne da proizvodi i plasira goriva po svetskim standarima. NIS je već sada u stanju da planira iz sopstvenih sredstava 100 miliona dolara za investicije, a preostali deo obezbediće se pozajmicom od banaka, odnosno posredstvom takozvanog pretprivatizacionog kredita. Poslovna logika kojom se rukovodimo nije nova, nju su sledile i druge kompanije u okruženju, na primer rumunski Rompetrol, čije iskustvo govori da su se uložena sredstva višestruko isplatila povećavajući u momentu privatizacije ukupnu vrednost firme. NIS je sada u poziciji i da planira prodor i na tržišta regiona, tako da mi pripremamo detaljnu studiju isplativosti eventualne kupovine rafinerije u Bosanskom Brodu, koja će uskoro biti stavljena na tender, a u planu su i ulaganja u kupovinu delova distributivne mreže u nekim od zemalja iz okruženja. Onog trenutka kada NIS bude osposobljen da proizvodi najkvalitetnije derivate, krenućemo i dalje u osvajanje tržišta, uzvodno, što priliči odvažnima, Dunavom prema zapadu. Izvor: "Danas".
Privrednici, ekonomisti i bankari o tome šta nas čeka 2006:
Srećna nova, još teža
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište Inflacija najmanje 14 odsto - Vrlo je teško praviti prognoze za narednu godinu pošto se očekuje rešavanje geopolitičkih pitanja u vezi s Kosovom, Republike Srpske, referenduma u Crnoj Gori, novog aranžmana sa MMF-om i pregovora o stabilnosti i pridruživanju EU. Ako na ekonomski život oni budu imali veći negativni uticaj, slika 2006. godine biće gora nego što bi inače izgledala, a to je ovako: stopa privrednog rasta biće nešto niža nego ove godine, inflacija će biti oko 14 odsto ako bude dogovora sa MMF-om, odnosno, bar 20 odsto ako ne bude, nezaposlenost će rasti jer nema značajnijih "grin fild" investicija, a direktne strane investicije će biti oko 700-800 miliona evra, ako ne bude velikih privatizacija. Dinar će brže padati nego ove godine i bilo bi poželjno da prati inflaciju kako se ne bi destimulisao izvoz, dok će plate u javnom sektoru realno padati, a u privatnom rasti, u zavisnosti od kvaliteta preduzeća. Danijel Cvjetićanin, profesor na BK univerzitetu Nema razloga za optimizam - Nemam preciznu ideju kakva će biti 2006. godina. Sve tranzicione godine su teške, tako da ne očekujem neke spektakularne promene u odnosu na ovu godinu. Ipak, očekujem da nam bude malo bolje, mada nema razloga za optimizam. Što se tiče stope nezaposlenosti, još nismo dotakli dno, što znači da očekujem da se nastavi smanjivanje broja zaposlenih. Dragan Đurić, vlasnik "Zekstre", "Nolita", "Šumadije", Veterinarskog zavoda... Stezaćemo kaiš - Sledeća godina biće bolja za privredu, ali i najteža do sada. Moraćemo puno da radimo, a svi projekti koji su započeti ove godine daće rezultate u drugoj polovini 2006. godine. Biće više nezaposlenih, sada ih već ima 1,2 miliona i to će nas naterati da još više stežemo kaiš. Ako plate budu pratile kurs evra, biće dobro. Kori Udovički, Fond za razvoj ekonomske nauke Neće biti kako želimo - Ako je pitanje da li će nam biti kako mi želimo ili kako se sećamo da nam je bilo, odgovor je neće. Ali ako je pitanje hoće li nam biti bolje u sledećoj godini, mislim da hoće. I ove godine nam je bilo bolje nego prethodne. Na putu smo dobrog privrednog rasta i brzog rasta izvoza i dok u međunarodnom okruženju ne počne da se smanjuje tražnja za našim izvozom, a hoće jednom, biće dobro. Ne bi trebalo da budemo pesimisti, jer stranci kada čitaju novine pomisle kako je ovde loše, a Srbija je dobra zemlja za investiranje. Božidar Đelić, direktor Kredi agrikol banke za istočnu Evropu Teška godina - Sledeća godina biće godina tranzicije u tranziciji. Moraće da bude žrtvovana da bi se održala makroekonomska stabilnost. Zbog toga će se, kako je najavio i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, dogodine voditi tvrđa monetarna i fiskalna politika da bi se ispravile greške učinjene u prethodne dve godine. To će dovesti do pada privrednog rasta, što će se opet smanjiti zaposlenost. Mislim da će stvaranje novih radnih mesta biti neutralisano otpuštanjima u privatizaciji. Biće to teška godina, najverovatnije najteža još od 2000, ali može da donese rezultate, da ne bude potpuno izgubljena. Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta Uzeti sudbinu u svoje ruke - U sledećoj godini bolje će živeti samo oni koji, pored postojećeg, nađu još jedan posao. Ko se ne snađe za još jedan dodati izvor prihoda dobiće onoliko koliko mu daju. Svima, koji svoju sudbinu ostave u državnim rukama, biće gore. Nikola Pavičić, generalni direktor "Sintelona" Podvig ako plate ostanu iste - Sledeća godina će biti bolja nego ova. Sve je više firmi koje dobro posluju i to mora da donese boljitak. Ali postoje rizici, kao što je pitanje da li će se inflacija obuzdati. Vlada mora da podrži uspešne privrednike, da smanji poreze na zarade i na profit i da ukine poreze na izvozne proizvode. Dogodine će se nastaviti trend oslobađanja od viška radnika u privatizovanim preduzećima, ali će novootvorene firme uposliti jedan broj ljudi. U ukupnom zbiru, negativna komponenta će prevagnuti, tako da će se nastaviti rast nezaposlenosti. U poslednje dve-tri godine imali smo povećanje plata koje je nadmašivalo mogućnosti, pa u 2006. godini očekujem da zarade ostanu na sadašnjem nivou, što bi bio podvig. Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu Potreban nadzornik iz MMF - Glavna zebnja je u tome što vlada nije ispunila mnogo toga najavljenog za ovu godinu kao, na primer, jednocifrenu inflaciju, što kod građana i privrednika stvara rezerve na projekcije za 2006. godinu. To je veći problem nego same projekcije, koje su takođe nategnute, da opet pomenem inflaciju koja je neuverljivo postavljena na 9,3 odsto. Nije dobro ni to što je rečeno da će sledeća godina biti posvećena stabilizaciji inflacije, makar žrtvovali privredni rast. U udžbeniku za makroekonomiju za prvu godinu Ekonomskog fakulteta zaista stoji da su niska inflacija i privredni rast u konfliktnom interesu, ali u državi kao što je naša u kojoj postoje monopoli na tržištu, a privatizacija nije završena, vlada ambijent u kojem se paralelno mogu razvijati obe kategorije. To znači da se inflacija ne sme suzbijati restriktivnim merama NBS, a bilo bi dobro i da se nastavi saradnja sa MMF-om kako bi imali nekog da nas nadzire. Zoran Drakulić, predsednik kompanije "Ju point" Privreda nije na prvom mestu - Ova vlada je dokazala da je spremna da učini mnogo da bi ostala na vlasti. Ne očekujem da će izbori biti skoro, a ova vlada je dokazala da se ne brine mnogo o privredi. Shodno tome, nažalost ne očekujem ništa bolju situaciju za privredu nego što je bila u 2005. Da bi se stanje i klima za privredu poboljšali, mora doći do novih izbora kako bi se napravila ekspertska vlada i kako bi ljudi iz privrede sa iskustvom rešavali nagomilane probleme. Srbija jedino tako može da napreduje. Treba omogućiti više investicionih radova, jer bi to dalo zamah privredi. Napokon, ministar finansija Mlađan Dinkić ovih dana je uručio "lepu" čestitku privrednicima. Iako po zakonu resorno ministarstvo do 25. u mesecu mora da vrati novaana ime PDV-a, to se nije desilo. Pretpostavljam da nema para u budžetu, a ministar se hvali budžetskim suficitom da bi našminkao finansije zbog MMF-a. Privreda isključivo radi da bi napunila budžet, ona nije prioritet za vladu. Zato, nažalost, ne očekujem boljitak u 2006. godini. Miroslav Miletić, direktor "Bambija" Više rada - Teško je prognozirati, ispostavilo se da smo loši prognozeri, jer da bi bili dobri, moramo imati državne organe koji ispune to što obećaju, pre svega mislim na nivo inflacije. Jedino što je poslednjih godina konstanta je niska kupovna moć. To se ne može popraviti uzimanjem kredita, već boljom organizacijom i sa više rada i korišćenja nekih resursa kao što je poljoprivredno zemljište, koji su zanemareni. Budućnost je u malim porodičnim kompanijama i pronalaženju strategije "kako preživeti", kako na ličnom tako i na državnom planu. Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
