NOVI ZAKON O STEČAJU KRENUO U ŽIVOT: Bankroti zvone na vratima
Šest meseci nakon njegovog donošenja - Skupština Srbije je Zakon o stečajnom postupku usvojila 23. jula prošle godine - prvog februarskog dana 2005. počela je primena jednog od najvažnijih reformskih propisa. Neefikasno stečajno zakonodavstvo dugo je bilo jedna od glavnih odlika srpske ekonomije. Stečajni postupak je prosečno trajao sedam godina, što nas je stavljalo na samo začelje liste koju je, nakon obimnog istaživanja, sastavila Svetska banka (WBRD). Po mišljenju dr LJubomira Madžara, propisi koji regulišu “tržišni istražni postupak” najslabije su uređen segment privrednog zakonodavstva u zemljama tranzicije.
Suočavanje sa novim regulama neće biti nimalo prijatno, jer Zakon bitno pojednostavljuje i ubrzava stečajni postupak. Predviđena su tri razloga za otvaranje stečajnog postupka: kada preduzeće u periodu od 45 dana ne može da odgovori svojim obavezama, kada obustavi sva plaćanja u roku od 30 dana i kada se učini verovatnim da postojećim obavezama neće moći da odgovori do dana njihovog dospeća (preteća nesposobnost plaćanja). U tim okolnostima nadležni trgovinski sud otvara stečajni proces.
Zakon je predvideo nekoliko organa koji su zaduženi za sprovođenje stečajnog postupka: stečajno veće, stečajnog sudiju, stečajnog upravnika, skupštinu i odbor poverilaca. Bitno je promenjena uloga stečajnog upravnika i ustanovljena nova, veoma značajna, institucija odbora poverilaca.
Stečajni upravnik predstavlja neku vrstu stečajnog advokata. NJegova je obaveza da čuva imovinu preduzeća koje je u stečaju, odnosno da očuva stečajnu masu. U veoma kratkom roku, 30 dana po otvaranju stečajnog postupka, obavezan je da sačini plan stečaja, predračun troškova i vremensku dinamiku procesa. Uz to, stečajni upravnik mora da sačini popis imovine i početni stečajni bilans, da obavesti banke o otvaranju stečaja i spreči odliv sredstava s računa, te da utvrdi osnovanost, obim i prioritet potraživanja. Uslov za angažovanje je licenca Agencije za licenciranje koju obnavlja svake 3 godine, za učinjenu štetu odgovara ličnom imovinom, a apanažu za dobro obavljen posao stiče u obliku naknade i nagrade. Činjenicom da se nagrada može vezati za određen procenat od vrednosti stečajne mase, stačajni upravnik se direktno stimuliše da ubrza postupak i da iz stečajne mase izvuče što više.
Odbor poverilaca je, štiteći svoje interese, meritoran da odluči da li je neko preduzeće moguće reorganizovati, ili je neumitan bankrot. Da ne bi bilo zabune, stečaj nekog preduzeća ne podrazumeva automatski i bankrot. Pod bankrotom se podrazumeva namirivanje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, dok se reorganizacija svodi na namirivanje poverilaca, na način i pod uslovima, koji su određeni planom reorganizacije. Uslov za reorganizaciju je procena da je u određenoj firmi moguć oporavak i sa tom procenom se mora složiti odbor poverilaca. Zanimljiv je i redosled namirivanja. Iz stečajne mase se najpre podmiruju troškovi stečajnog postupka, zatim na red dolaze radnici (neisplaćene zarade za 12 meseci pre otvaranja stečajnog postupka i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u poslednje dve godine), javne obaveze u poslednja tri meseca (država) i na kraju ostali poverioci (rizik biznisa!).
Mada izgleda apsurdno, novi propisi o stečaju idu na ruku, pre svega, radnicima. Ne samo zbog redosleda namirivanja - ako se izuzmu troškovi stečajnog postupka prioritet imaju neisplaćene zarade - već i zbog podstrekivanja korisnog tržišnog mehanizma koji dr LJubomir Madžar naziva “reciklažom tržišnih resursa”. Naime, efikasan stečajni postupak, bez obzira da li je reč o bankrotu ili reorganizaciji, ubrzava ponovno angažovanje zarobljenih privrednih potencijala u posrnulom preduzeću (opreme, repro materijala, radne snage). Što agonija neke firme kraće traje opšta šteta je manja. Neće predstavljati iznenađenje ako se uskoro, u firmama koje prolaze kroz proceduru stečaja, kao na Zapadu pojave organizovane radničke straže koje bi čuvale imovinu preduzeća (mašine, zalihe gotovih proizvoda i repro materijala). To je potencijal, ne samo za namirivanje neisplaćenih zarada, već i za pokretanje nekog drugog posla.
Nažalost, efikasna primena stečajnog zakonodavstva, koja se svodi na jednostavnu poruku: “ili si spreman za tržišnu utakmicu, ili nisi”, nezamisliva je bez reforme trgovinskih sudova. NJihova efikasnost i nepristrasnost već je dovedena u pitanje. Kako će se izboriti sa slučajevima gde je ulog velik, nasleđena procedura zamršena i bogomdana za isplative usluge, ostaje da se vidi. Ministar finansija mr Mlađan Dinkić smatra da bi privatni i novoprivatizovani sektor privrede u 2005. mogao da ostvari još bolje rezultate, dok će se ostala preduzeća ili restrukturirati ili otići u bankrot. Za takav, neumitan slede događanja, nije dovoljna samo načelna spremnost Vlade, već i brza, hrabra i nepristrasna ruka sudske vlasti.Izvor: Dnevnik.
RTB Bor pred restrukturiranjem: Otvaraju se novi, a gase stari rudnici
- U Rudarsko-topioničarskom basenu Bor neki pogoni sa zastarelom tehnologijom biće ugašeni, smanjiće se broj zaposlenih, ali će sigurno biti otvoreni i novi rudnici. Strane investitore interesuju rudne rezerve i zato će geološka istraživanja na prostoru Bora, Majdanpeka i okoline biti nastavljena. Sve što je ekonomski nerentabilno i ekološki štetno, nema izgleda da opstane.
To nije samo sugestija Svetske banke, koju je angažovalo Ministarstvo za privredu da pomogne u restrukturiranju RTB-a. Doduše, stručnjaci SB smatraju da brže treba rešavati probleme Bora, ali to bi bilo opasno zbog socijalnih tenzija - rečeno na jučerašnjoj konferenciji za novinare na kojoj je govorio Borivoje Stojadinović, generalni direktor RTB-a, i Dragan Veličković, predsednik opštine Bor.
Ceo proces stvaranja "Novog Bora" do privatizacije treba da traje najviše dve godine, mada je konačni rok u ovom trenutku nemoguće precizirati. Višak zaposlenih, kako je rečeno, utvrdiće se prema principima koji vladaju u razvijenijim ekonomijama.
- Iz koncepta privatizacije RTB-a treba da se isključi Fabrika opreme i delova sa 900 zaposlenih, jer to preduzeće ima sve uslove da samo rešava svoju budućnost. Institut za bakar postaće verovatno državna firma, prevashodno zbog budućih ekoloških istraživanja. Postoje ideje da Topionica i Rafinacija budu zatvorene, ali njihova sudbina biće okončana kada se zaokruži celokupna sirovinska osnova - rekao je Stojadinović.
Veličković je naglasio da od RTB-a zavisi ne samo opština, nego i ceo region i da će Vlada Srbije obezbediti obećani inostrani kredit od 40 miliona dolara za stabilizaciju proizvodnje, a samim tim i lakše preživljavanje do konačne privatizacije.
- Premijer Koštunica obećao je da će sve učiniti da se ostvari ideja o osnivanju savremenog centra za žandarmeriju na borskom aerodromu. U prvom planu je ekonomski aspekt, a tek potom bezbednosni - objasnio je Veličković. Dug
- Naše ukupne obaveze prema poveriocima "teške" su oko 500 miliona dolara, ali kada se odbije dug prema Londonskom i Pariskom klubu koji se odnosi na RTB, taj iznos biće umanjen za 140 miliona dolara. Ovaj koncept podržavaju i u Ministarstvu za privredu. Razgovori o tome tek predstoje - podsetio je Borivoje Stojadinović. Izvor: Glas javnosti.
Ministar Milan Parivodić za 2005. najavio: Milijarda dolara stranih ulaganja
Očekujem da će strana ulaganja u našu zemlju u 2005. godini premašiti milijardu dolara. Želimo da podstaknemo ulaganja u slabije razvijena područja, kao i u razvoj klastera auto-delova, informacione i komunikacione tehnologije i vino - rekao je Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, povodom sto dana svoga rada u ministarstvu.
Prema njegovim rečima, već su izvršene dve krupne bankarske transakcije kojima će nekoliko stotina miliona evra ući u Srbiju.
- Dobio sam pozitivne signale od evropskih zvaničnika i zato se nadam da će studija o izvodljivosti imati pozitivan ishod po Srbiju. Naravno, politički uslovi koji se odnose na Haški tribunal moraju, pre svega, biti zadovoljeni - smatra Parivodić.
Rešavanje pitanja Haga i Kosova je, prema njegovim procenama, veoma važno za stabilizaciju stanja koje bi privuklo strane investitore, jer Srbija još nije konkurentno tržište, ali ima dosta prostora za nova ulaganja.
Takođe, Kuba duguje između 80 i 180 miliona dolara Srbiji, a Angola oko 40 miliona dolara. Zato će se Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom angažovati kako bi se našlo rešenje za vraćanje ovih dugova koji bi bili od velike koristi za našu zemlju.
- Neophodno je i da Srbija uskoro postane članica Svetske trgovinske ogranizacije, jer bez toga nema ni pregovora o ulasku u Evropsku uniju. Zato planiramo da što pre usvojimo zakon o spoljnoj trgovini, kao i niz zakona koji će nam olakšati saradnju sa evropskim zvaničnicima i investitorima - rekao je Parivodić.
Zvaničnu odluku o početku procedure ulaska Srbije u tu organizaciju trebalo bi da saznamo 15. februara, kada će zasedati Generalni savez STO. Izvor: Blic.
Poseta Libiji značajna za Jugoimport
Direktor 'Jugoimporta SDPR' Stevan Nikčević izjavio je da je poseta državno-privredne delegacije Libiji bila izuzetno značajna za to preduzeće jer je okončana potpisivanjem novih ugovora.
Kao rezultat dugogodišnje saradnje, zaključeni su ugovori o modernizaciji i remontu ranije isporučene vojne opreme i obuci pripadnika libijskih oružanih snaga, ali i isporuci novih vojnih tehnologija, rekao je Nikčević u Tripoliju, dodavši da je reč o više miliona dolara. Izvor: Ekonomist.
Akcije "Knjaza Miloša" na berzi od 2. februara
Iako je najavljeno da će država na Beogradskoj berzi, juče na prodaju izneti paket od 18.271 akcija "Knjaza Miloša" to se nije dogodilo. Naime u toku jučerašnjeg dana nije izdat nijedan nalog za prodaju ali ni za kupovinu akcija ovog aranđelovačkog preduzeća.
Na Beogradskoj berzi ističu da to nije ništa neobično, s obzirom na to da ne postoji vremenski limit u kojem je neophodno izneti akcije na trgovanje, ali je za očekivati da će se one pojaviti narednih dana, jer je tako predviđeno Ugovorom između FPP Balkan Limitida i Akcijskog fonda. Akcijski fond je u dnevnom listu "Politika" objavio oglas kojim obaveštava sve zainteresovane da će se 2. februara uključiti u trgovanje akcijama i otpočeti sa prodajom prve tranše akcija Knjaza Miloša iz svog portfelja (po metodu preovlađujuće cene). Podsećanja radi, Ugovorom zaključenim između Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda i FPP Balkan Limitida ovaj investicioni fond se obavezao da na Beogradskoj berzi u četiri tranše otkupi 150.838 akcija iz portfelja Fonda, po ceni od 18.000 dinara za jednu akciju, u slučaju da ni jedan drugi kupac ne ponudi višu cenu.
Prema utvrđenoj dinamici Balkan Limitid bi do 31. januara 2005. godine trebalo da otkupi 18.271 akciju, za drugi krug, odnosno do 28 februara predviđen je otkup 9.135 akcija, dok bi treći krug otkupa iste količine akcija (9.135) trebalo da se obavi do 31. marta 2005. godine. Četvrti otkup 114.295 akcija trebalo bi da se realizuje u roku od šest meseci, od dana zaključenja ugovora. Balkan Limitid je dužan da akcije iz četvrtog kruga otkupi po korigovanoj ceni. Prema deviznoj klauzuli ugovora, korekcija cene se vrši na dan četvrtog otkupa. Pored FPP Balkan Limitida zainteresovanost da otkupi prvu tranšu akcija Knjaza Miloša (18.271), iskazao je i investiconi fond Salford. Izvor: Danas.
|
