Izvor: Dnevnik.

VODIC KROZ BERZU: Velika ocekivanja

Svaki investitor ulaže u hartije od vrednosti kako bi ostvario godišnji prinos ili zaradu. Ova zarada dolazi u vidu rasta cene akcije tokom vremena (kapitalna dobit) ili dividende koja predstavlja deo godišnje zarade kompanije koja se isplacuje akcionarima. U zavisnosti od poslovanja kompanije i trenda tržišta ovi prinosi mogu varirati u velikoj meri.
Tako, na razvijenim tržištima svaka zarada u vidu dividende koja je veca od 5 odsto na tržišnu vrednost smatra se veoma dobrim prinosom dok je rast cene akcija od 20 i više odsto više nego zadovoljavajuci. U zemljama u tranziciji, povecani rizik i nestabilan finansijski sistem omogucava mnogo vece prinose, narocito kada je u pitanju kapitalna dobit s obzirom da se dividende veoma retko isplacuju. Tako su u mnogim zemljama u tranziciji prinosi na godišnjem nivou bili veci od 100 odsto, a izuzetak nije predstavljala ni naša Berza gde se na pojedinim investicijama zaradivalo nekoliko puta više za godinu dana. Naravno, ovakve vrste investicija su skopcane sa veoma visokim rizikom koji postoji u tranzicionim zemljama, pa ne cudi ni kada se neka ulaganja ne ostvare uz željena ocekivanja.
Cinjenica da su se na Beogradskoj berzi u poslednjih nekoliko meseci mogle ostvariti zarade od preko 100 odsto u kratkom vremenskom intervalu veoma su iskrivile horizont videnja mnogih investitora. Nerealno je ocekivati da ce se trend rastuceg tržišta nastaviti u ovakvom ritmu i sigurno ce cene mnogih akcija doživeti korekciju. Kada bi se ovaj tempo nastavio godišnji prinosi bi premašivali prinose na visoko rizicne akcije americkih Internet kompanija ciji je nagli uzlet završio surovim pucanjem naduvanog mehura. Nadajmo se samo da se ovakav scenario nece desiti na domacem finansijskom tržištu.

Izvor: Dnevnik.

KRETANJA NA DOMACEM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU: „Metalac” porastao 25 puta!

Blagi rast nastavljen je na kontinuiranom tržištu koje sacinjavaju najbolje domace akcije. Da nedelja ne bi bila okarakterisana kao stagnirajuca, pobrinule su se akcije “Metalca”, te holdinga “Energoprojekt” i “Pupin Telekom”. Gornjomilanovacka fabrika emajliranog posuda povecala je tržišnu vrednost za više od 16 odsto dostižuci istorijski maksimum od 3.500 dinara, što je fenomenalnih 25 puta više od aprila 2002. god. kada se ova akcija pojavila na Beogradskoj berzi. Holding “Energoprojekt” ponovo je bio na korak od istorijskog maksimuma sa najvecim obimom prometa na ceni od 1.250 dinara dok je zemunski “Pupin” zabeležio povecanje vrednosti od 26 odsto dostižuci do sada najvišu vrednost od 1.400 dinara. Ostale akcije na kontinuiranom tržištu su uglavnom stagnirale osim najmanje likvidnih rumske “Fabrike kože” i “Dunava” iz Grocke koje su usled male tražnje zabeležile pad tržišne vrednosti.
Na aukcijskom tržištu gde se koristi metod preovaladujuce cene mnoge akcije i dalje beleže visok rast. Becejski “Sojaprotein” dostigao je 10.000 dinara što je u nominalnom iznosu nivo blizak ceni po kojoj je ova firma preuzeta kupovinom državnog paketa akcija davne 2002. godine. Rast od 42 odsto na nedeljnom nivou sigurno nece biti i kraj nadanjima akcionara naše najvece sojare, s obzirom na odlicne rezulate poslovanja ove firme.
Ostale vojvodanske akcije imale su promenljive rezultate. Somborsko “Sunce” se vratilo na nivo od 12.481 dinar, dok je “Sintelon” ponovo na 6.000. Akcije davno zaboravljene vrbaške “Medele” porasle su više od 34 odsto protekle nedelje, dok je poljoprivredno gazdinstvo “Kozara” iz Banatskog Velikog Sela poraslo u ceni više od 40 procenata u ocekivanju borbe za preuzimanje. Kao najozbiljniji takmac spominje se industrija mesa “Matijevic”.

Izvor: Dnevnik.

Koncesija Aerodroma Beograd: Uskoro rezultati tendera za kargo

Tender za kargo terminal na Aerodromu „Beograd“ je i dalje pod velom tajni. Rukovodstvo aerodroma porucuje da ce sve tajne otkriti sredinom ove nedelje kada budu saopštili da li je „Din korp“ ili „Svisport“ zadobio njihovo poverenje i koncesije za narednih 15 godina. Oni smatraju da pre toga nije potrebno da se zna bilo šta o tenderu koji je od znacaja za Srbiju.
Zakon o javnim nabavkama je jedini argument kojim nadležni opravdavaju svoje cutanje o celoj tenderskoj proceduri.
Ali, takode po zakonu, u tenderskoj komisiji treba da bude neparan broj clanova i pri njenom formiranju bilo ih je zaista pet. Medutim, Miodrag Milovanovic, clan komisije i predsednik Upravnog odbora aerodroma, ima, kako saznajemo, zdravstvene probleme, zbog kojih ne može adekvatno da obavlja ovaj posao. Dakle, u komisiji ostaje paran broj clanova, a na aerodromu, kako su nam i sami potvrdili, Milovanovicu nisu našli zamenu.
- Iako je covek bolestan, i dalje je živ i vodi se kao clan tenderske komisije. Kakve to sad ima veze - pitaju se na beogradskom aerodromu, ne želeci da prihvate da je to kršenje zakona. Pri kraju tenderskog postupka i velikog posla za Srbiju, ocigledno je nebitno da li su na okupu svi clanovi komisije koji treba da donesu konacnu odluku od koje ce zavisiti i sudbina aerodroma, pa i države u narednih 15 godina.
Da podsetimo, „Blic“ je nezvanicno saznao da su se potencijalni kandidati pri preuzimanju dokumentacije pismeno obavezali da o tenderu dve godine nece progovoriti ni rec. Tako javnost tendera gubi svaki smisao.
Sumnja se, s razlogom, da je jedan od rukvodilaca aerodroma održavao kontakte sa jednim od ucesnika tendera, što ukazuje na mogucnost pristrasnosti.
U Vladi Srbije dobro obavešteni pojedinci za sada cute iako su upoznati sa skandalima firme za koju lobiraju pojedinci koji kroje sudbinu Balkana. Direktori Aerodroma „Beograd“ nemaju vremena da o tome govore iako je u pitanju davanje koncesije na 15 godina i posao koji se procenjuje na 60 miliona dolara.

Izvor: Blic.

Ministarstvo privredo odgovorilo na primendbe Saveta za borbu protiv korupcije u vezi Predloga zakon

Ministarstvo privrede Republike Srbije je odgovorilo na primebde iznete u dokumentu Saveta za borbu protiv korupcije u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu.
U nedavno objavljenom dokumentu Saveta za borbu protiv korupcije stoji da izmenama zakona Akcijski fond dobija daleko vecu ulogu nego što je do sad imao. "Akcije koje se nalaze u njegovom portfelju sada dobijaju pravo upravljanja - postaju obicne akcije - medutim one u stvarnosti postaju mnogo više od obicnih akcija: preduzece ce ubuduce morati da dobije dozvolu od Akcijskog fonda za citav niz radnji, bez obzira na procenat akcija koji se nalazi u rukama Akcijskog fonda. Cak i u slucajevima koji nisu tako retki, kada Fond poseduje samo 2 odsto akcija, preduzece ce morati da traži (i dobije!) dozvolu za investicije. Kako Akcijski fond ima u svom potrfelju akcije velikog broja preduzeca, jasno je da ce on svoje pravo koristiti samo u nekim slucajevima, što je u potpunosti ostavljeno na volju direktoru Fonda. Ova apsurdna situacija je u suprotnosti sa odredbama tek usvojenog Zakona o privrednim društvima i daje Fondu veca prava nego što imaju obicni akcionari", stoji u dokumentu.
U odgovoru Ministarstva privrede stoji da ce Akcijski fond ce glasati pismenim izjašnjavanjem srazmerno procentualnom ucešcu u kapitalu akcionarkskog društva, kao i da taj broj glasova ulazi u kvorum u procesu glasanja, a na osnovu navedenog Akcijski fond ne stavlja veto na odluke društava. Dalje se navodi da Akcijski fond ne imenuje clanove upravnog odbora niti predstavnike u skupštini akcionara, osim u tridesetak preduzeca u kojima Akcijski fond ima preko 50 odsto od ukupnog broja akcija sa pravom glasa. Sve navedeno bice definisano Pravilnikom koji propisuje Ministar cime se obezbeduje isto postupanje prema svim akcionarskim društvima. - Uvodenje obaveznosti prospekta otvorenih akcionarskih društava u Zakonu o Akcijskom fondu je nacin prevazilaženja problema orocene prodaje akcija iz portfelja Akcijskog fonda, a u cilju ubrzanja privatizacije. Na žalost, ovo se odnosi samo na društva iz portfelja Akcijskog fonda, a može smatrati prelaznim rešenjem do izmena Zakona o tržištu hartija od vrednosti u cijoj nadležnosti je regulisanje obaveznosti Prospekta za berzu za sva akcionarska društva, naglašava se u komentaru Ministarstva. Dalje se navodi da je trgovanje akcijama bez prospekta predvideno Zakonom o Akcijskom fondu kao mogucnost, medutim realizacija zavisi od Pravila poslovanja Beogradske berze koja donosi Upravni odbor berze, dok Komisija za hartije od vrednosti daje saglasnost. Ministarstvo istice da se zaštita prava manjinskih akcionara ne reguliše Zakonom o Akcijskom fondu vec Zakonom o privrednim društvima. Zadatak i cilj Akcijskog fonda je prodaja akcija koje su mu prenete uz maksimizaciju prihoda i priliv investicija u društva cije akcije su predmet prodaje. Medutim, samo izjašnjavanje Akcijskog fonda, odnosno korišcenje prava upravljanja služice kao preventiva u upravljanju i zaštiti prava manjinskih akcionara.

Ubrzanje privatizacije na više nacina
U Ministarstvu isticu da ce se izmenama i dopunama Zakona o Akcijom fondu ostvariti pozitivni efekti u prevenciji i javnosti poslovanja društava, kao i da ce delovanje Akcijskog fonda, u cilju sprovodenja clana 14. Zakona o Akcijskom fondu biti upravljeno ka zaštiti vrednosti državne imovine, a posredno i zaštiti imovine manjinskih akcionara. Dodaje se takode, da ce izmenama biti postignuto ubrzanje procesa privatizacije na više nacina, jer izmene zakona predvidaju mnogo više modela prodaje akcija, a vec se javljaju zahtevi vecinskih vlasnika da otkupe akcije iz portfelja Akcijskog fonda, jer im ne odgovara upravljacko pravo. Poslednji navedeni benefit odnosi se na obaveznost dostavljanja prospekta za trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi izlaskom na tržište, odnosno berzu.

Izvor: Danas.

Akcionarima PIK „Cacak” po 700.000 dinara

Vecinski paket od 56 odsto akcija fabrike za preradu i konzerviranje krompira PIK “Cacak”, prodat je na Beogradskoj berzi, dok ce ostatak od 44 odsto društvenog kapitala biti privatizovano na aukciji. Vecinski paket akcija posedovalo je 216 radnika malih akcionara, koji su u te akcije dobili tokom 1992. godine kao kompenzaciju za deo neisplacenih licnih dohodaka do tog perioda. U njihovom vlasništvu bilo je ukupno 14.480 akcija koje su prodali pre dvadesetak dana na Beogradskoj berzi po pocetnoj ceni od 10.200 dinara po akciji, receno je agenciji Beta u fabrici “PIK Cacak”. Radnici su u proseku dobili po 712.000 dinara za svoje akcije, a najviše je dobio jedan radnik koji je od prodaja svojih akcija zaradio 1,581 miliona dinara.

Izvor: Dnevnik.

Dragiša Okolišanov, direktor Agencije za privredne registre: Preko 1.200 firmi upisano u registar

- Direktor Agencije za privredne registre Dragiša Okolišanov izjavio je da je od pocetka godine toj instituciji podneto oko 2.200 zahteva za registraciju novih privrednih subjekata i preregistraciju onih koji su upisani u Trgovinske sudove. Okolišanov je za agenciju Beta rekao da je zadovoljan dosadašnjim ucinkom, jer je do sada obradeno preko 1.200 zahteva. On je dodao da bi približan broj privrednih subjekata koji su aktivni u Srbiji mogao da se zna tek sredinom godine.
On je pozvao sve vlasnike preduzeca koja su registrovana u trgovinskim sudovima da ne cekaju posledni trenutak za preregistraciju, koja je do 15. juna besplatna.
Prema njegovim recima, nakon tog datuma preregistracije više nece biti moguce, jer ce takve firme preci u status neaktivnog privrednog subjekta i izgubice pravo na ime.
"Ukoliko vlasnici tih preduzeca budu želeli ponovo da aktiviraju firmu, morace da plate taksu i da pripreme svu dokumentaciju kao da se preduzece prvi put registruje", kazao je Okolišanov. On je dodao da je izmenama Zakona o registraciji privrednih subjekata, predvideno da se, ukoliko privredni subjekt bude u "neaktivnom statusu" godinu dana, automatski pokrece postupak likvidacije i brisanje iz registra. Okolišanov je istakao da je Srbija regionalni lider u oblasti registracije privrednih subjekata što je pokazano Forumu jugoistocne Evrope o preduzetništvu koji je održan od 7. do 9. februara u Tirani.

Izvor: Danas.