SRBI I SLOVENCI PRAVE GIGANT: Trijumvirat „Droge” „Grand Proma”, i „Kolinske”
Najveći proizvođač kafe u Srbiji i Crnoj Gori, beogradski “Grand Prom” najavio je juče da će sklopiti strateško partnerstvo sa slovenačkim prehrambenim kompanijama “Droga” i “Kolinska”. “Ujedinjenjem te tri velike kompanije biće omogućeno stvaranje novog giganta u prehrambenoj industriji u jugoistočnoj Evropi”, izjavio je agenciji Beta predsednik “Grand proma” Slobodan Vučićević, koji će biti jedan od najvećih akcionara u novoj grupi i generalni direktor za poslove kafe…Izvor: Dnevnik.
PARIVODIĆ: Oko milijardu dolara stranih investicija
- Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić izjavio je juče na sastanku članova Američke privredne komore u Srbiji i Crnoj Gori da su pred Srbijom ozbiljni zadaci - dobijanje pozitivne Studije izvodljivosti i početak pregovora o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tu je, takođe, privlačenje direktnih stranih investicija u iznosu od najmanje milijardu dolara, kao i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
On je podsetio da je na snagu stupio Zakon o izvršnom postupku a da je pri kraju i izrada zakona o hipoteci i zakona o arbitraži.
- Jedan od naših najvažnijih zadataka je i usvajanje zakona o spoljnoj trgovini koji će biti usaglašen sa principima Svetske trgovinske organizacije. On će biti liberalan zakon jer, recimo, više neće biti potrebno pribavljanje dozvola za zaključenje ugovora dok će akcenat biti stavljen na vođenje statistike i praćenje makroekonomskih kretanja - rekao je Parivodić.
On je istakao da je u toku izrada zakona o industrijskim parkovima koji će stranim investitorima skratiti vreme za početak poslovanja jer će biti u prilici da koriste već izgrađene proizvodne kapacitete umesto da gube vreme na pribavljanju neophodnih dozvola. Komentarišući nepostojanje zakona o restituciji Parivodić je rekao da je to postalo ideološko pitanje u državi i da se često u javnosti čuje da bi taj posao Srbiju mogao da košta 600 milijardi dolara koje nema.
Komentarišući sankcije koje su SAD uvele Srbiji Parivodić je rekao da to nije ukočilo pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da Srbija dobro sarađuje sa SAD. On je sankcije nazvao pucnjem u vazduh i dodao da je nesaradnja sa Hagom uticala na njihovo uvođenje. Izvor: Danas.
NA SVETSKOJ KLACKALICI: Dolar pao, nafta skočila
Finansijska tržišta reagovala su obaranjem dolara i skokom cena nafte na vesti da azijske centralne banke nameravaju da svoje devizne rezerve popune drugim valutama sem dolara i da će potražnja za naftom ostati i dalje veoma snažna. Dolar je oštro pao, a cene nafte su opet skočile na više od 50 dolara za barel. Cene akcija su na svim svetskim berzama u padu, što je danas zadalo šok investitorima, javljaju agencije… Izvor: Dnevnik.
Da li će i Koka-kola plaćati 60 para po prodatom litru vode iz Vlasinke:Koncesije umesto rasprodaj
Mineralna voda kao nacionalno bogatstvo svuda u svetu eksploatiše se po sistemu koncesije. Međutim, iako Srbija ima Zakon o koncesijama, on još uvek nije zaživeo. Pitanje - kako je Zakonom regulisana eksploatacija mineralne vode kada preduzeće za proizvodnju mineralne vode kupi neka strana kompanija, ponovo je aktuelizovano prodajom fabrike "Vlasinke". Koka - kola je plativši 21,5 miliona evra, postala ne samo vlasnik fabrike, već je dobila i pravo na esploataciju izvorišta. Iako je Zakonom o koncesijama predviđeno da se pravo korišćenja daje na ograničeni rok, obično na 20 godina, Koka-kola će najverovatnije, pravo eksploatacije da koristi na neograničeni rok.
Nikola Marjanović, direktor Direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u jednoj od ranije datih izjava (povodom kupovine Knjaza Miloša) objasnio je za Danas da u tome nema ničega spornog s obzirom na to da kupac osim prava na ekploataciju, dobija i obavezu plaćanja naknade za ekploataciju mineralne vode.
To je regulisano Uredbom o visini naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka. Problem je međutim što je veoma niska nadoknada i što se voda ne plaća prema zahvaćenom već prema prodatom litru. Zbog toga se u praksi često dešavalo da se nameštanjem poslovnih knjiga sakriva stvarna količina prodate vode. Ilustracije radi, korisnik plaća 60 para po prodatom litru i ta cena nije menjana od 1. janura 2004. godine. Država je do sada možda mogla da toleriše da društveno preduzeće ostvaruje prihod na njen račun plaćajući simboličnu nadoknadu za eksploataciju mineralne vode, jer nije bilo smisla da samoj sebi naplaćuje.
Ali, kada takvo preduzeće pređe u privatne ruke, onda se situacija menja, utoliko pre što voda postaje ekonomska kategorija i pravo bogatstvo a naknada koja se sada plaća je daleko ispod svih ekonomskih parametara. Pitanje koje se sada nameće je da li će i Koka-kola plaćati 60 para po litru vode iz Vlasinke ili će pomenuta Uredba biti korigovana, a država od toga imati veće koristi.
Otvoreno je i pitanje da li će Koka-kola ostvariti pravo na ekploataciju svih izvorišta Vlasinke na područuju od oko 60 kilometara. Ukoliko bi se poštovao Zakon o koncesiji, u slučaju da novi vlasnik Vlasinke tek namerava da ekploatiše izvorišta koja do sada nisu korišćena trebalo bi da to pravo dobije u konkurenciji sa svim zainteresovanim firmama na javno raspisanom tenderu. Međutim, na konferenciji za novinare koja je održana u ponedeljak nisu se mogli čuti detalji Ugovora, pa čak ni to da li je sa državom dogovoreno i jasno razgraničeno koja prava ali i obaveze dobijaju novi kupci fabrika koje koriste prirodne resurse.
Sanda Parezanović iz predstavništva Koka-kole u Beogradu rekla nam je da ni njima još uvek nisu poznati svi detalji Ugovora koji se odnose na eksploataciju do sada nekorišćenih izvorišta, ali da će čim dobije te informacije one biti prosleđene medijima. Izvor: Danas.
„Rosa” dobila šansu
Predsednik Upravnog odbora Holding kompanije Simpo Milan Nikolić rekao je juče FoNetu, povodom prodaje fabrike vode Rosa Koka-Koli, da je toj kompaniji „bio pre svega cilj da dobar brend dobije šansu da se razvija”… Izvor: Dnevnik.
Kredit 33 miliona evra
U prisustvu italijanskog ministra spoljnih poslova Đanfranka Finija sinoć je u rezidenciji italijanskog ambasadora potpisan Sporazum o italijanskom kreditu u vrednosti od 33 miliona evra za mala i srednja preduzeća u Srbiji, prenosi FoNet.
Sporazum su potpisali ministar finansija Mlađan Dinkić, guverner NBS Radovan Jelašić i predstavnik italijanske kreditne kuće Artinđankasa Karlo Larćineze. Dinkić je objasnio da je reč o takozvanom "mekom kreditu", sa niskom kamatnom stopom, otplatom od 17 godina i počekom od pet godina. Izvor: Glas javnosti.
|
