NAŠE PIVARE OTKUPILI UGLAVNOM STRANCI: Ponuda za BIP do sredine marta
Svaki stanovnik Srbije popije u proseku pedeset litara piva godišnje, pokazuje statistika. To je sto litara manje od tradicionalnih svetskih pivopija Nemaca i Ceha. Ljubitelji piva, sudeci prema prošlogodišnjim podacima, najviše su potezali caše i flaše sa ,,jelen” pivom, na drugom mestu je „MB rodic”, slede „vajfert” i „pils plus” pa „lav” pivo, zatim „nikšicko” i BIP pivo. Na sedmom mestu je „jagodinsko” pivo, a slede „atlas” pivo, „niško”, „vršacko” i „zrenjaninsko” pivo.
Piju se, naravno, i strana piva ali u zanemarljivom procentu.
Ali, iako nismo preterano naklonjeni stranom pivu, za naše pivare su i te kako zainteresovani stranci. Tako je, najpre, Apatinsku pivaru otkupio belgijski „Interbru”, danski „Karlsberg” opredelio se za pivaru u Celarevu, turski „Efes” je kupio Pancevacku i Zajecarsku pivaru, a domaci „Pan bir” Zrenjaninsku i Becejsku pivaru, dok je vlasnik Valjevske pivare Atlas banka.
Medu onima koji tek cekaju kupce su Niška pivara sa 40 odsto društvenog kapitala, Jagodinska pivara sa 53, Vršacka pivara sa 95 i Beogradska industrija piva sa 51 odsto društvenog kapitala. Znacajni deo tržišta piva sa 1.200.000 hektolitara „pokriva” privatna firma „Rodic MB”, na koju, kako kažu dobri poznavaoci ovog tržišta, vec bacaju oko strani investitori. Mogucom prodajom „Rodica MB” i ostalih pivara dobice se konacne konture tržišta piva na našim prostorima. Sada se za preostale pivare, osim vec zainteresovanih, pojavljuju i tri firme koje do sada nisu zakoracile na naše prostore. To su južnoafricki „SAB Miler”, holandski „Hajneken” i americki „Enhajzer Buš”.
Ideja je bila da se tri neprodate pivare – BIP i pivare u Jagodini i Vršcu – ponude tržištu u paketu. Preovladao je, medutim, stav da je za BIP, koji ima najveci kapital, povoljnije da sam bude ponuden strateškom partneru. Podsetimo, ova firma, osim fabrika piva na beogradskom „Mostaru” i u Skadarliji, poseduje i fabriku sokova i vode, slada i sirceta, kao i tocionice u tri grada. Zatim, tu su i turisticki objekti na Zlatiboru i u Budvi.
Sredina marta rok je do kada bi strateški partneri, a po nezvanicnim podacima za BIP je zainteresovano sedam kupaca, morali da „odreše kesu” i iznesu konkretne ponude. Koliko ce ih biti ostaje da se vidi. Ovo tim pre što su za te pivare, istina nezvanicno, zainteresovani tri proizvodaca i cetiri investiciona fonda.
Poredenja radi, nedavno je, istina samo po kapacitetima ne i po boljoj tehnologiji i manjem broju zaposlenih sa BIP-om, slicna pivara „Union” u Ljubljani, prodata slovenackom „Laškom” za 70 miliona evra.Izvor: Politika.
Trgovinski sud u Nišu danas odlučuje: Stečaj u "Hisaru"?
- Na zahtev grupe radnika kompanije "Hisar" u Prokuplju u Trgovinskom sudu u Nišu danas će biti održano ročište na kome će se raspravljati o eventualnom uvođenju stečaja u firmi, u kojoj su inače, na snazi privremene mere Vlade Srbije, uvedene pre dve godine.
Svoj zahtev za pokretanje stečajnog postupka, grupa bivših radnika "Hisara" obrazlaže nelikvidnošću firme i blokadom žiro- računa dužom od godinu dana.
Takođe, ova grupa radnika ocenjuje da je stečaj neophodan zbog narušenih međuljudskih odnosa, nepoštovanja Zakona o radu od strane direktora, neisplaćivanja zarada radnicima, rasprodaje mašina i uništavanja društvene imovine. Inicijatori stečaja, takođe ocenjuju, da ukoliko bude uveden stečaj, neće omesti postupak privatizacije za koju se "Hisar" priprema.
Na drugoj strani rukovodstvo kompanije ocenjuje zahtev kao neosnovan, tvrdeći da se za stečaj nisu stekli uslovi.
- Žiro- račun firme koji je povremeno, a ne neprekidno bio blokiran, od pre mesec dana funkcioniše normalno, proizvodnja raste iz meseca u mesec, plate se izmiruju redovno, kaže Novica Radosavljević, direktor "Hisara" i dodaje da poslovodstvo ima sporazum sa sindikatom o reprogramu zarada iz prošle godine i da realizacija socijalnog programa o zbrinjavanju viška od oko 250 radnika ide bez problema.
Stečaj u "Hisaru" ne može biti uveden i zbog toga, što je, kako kaže Radosavljević, Agencija za privatizaciju donela odluku o izradi programa za restrukturiranje firme. Izvor: Glas javnosti.
„Treca sreca” za fabriku hartije?
Posle dve neuspele privatizacije, Fabrika hartije iz Cacka bice na aukcijskoj prodaji 31. marta u Beogradu… Izvor: Dnevnik.
Država duguje građevinskim preduzećima 4,4 milijarde dinara: Putari će dobiti pare do avgusta?
Srpski putari upozoravaju da im država za izvedene radove u prošloj godini duguje 4,4 milijarde dinara, zbog čega je neizvestan početak pune građevinske sezone u martu. Oni kažu da ne vide način kako će im dug biti izmiren, a da se, osim toga, njihovi troškovi uvećavaju zbog kredita i basnoslovnih kamata, koje su podigli da bi platili radnike i dobavljače. Putari naglašavaju da bi bili srećni kad bi im država plaćala bar svaka tri meseca i strahuju da će ove godine malo raditi.
- Koliko budemo imali snage i resursa - nafte, goriva, bitumena i ostalog materijala, radićemo. S druge strane, zavisimo i od dobavljača, pa ne znamo da li ćemo u nekim situacijama uspeti da se dogovorimo da nam izađu u susret i daju traženi materijal bez novca - objašnjava Dušan Bogojević, direktor "Niskogradnje", građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović".
Bogojević kaže da među građevincima niko nema predstavu, a ni uveravanja, "kada će država da nam izmiri dug, a nemamo ni sa kim o tome da pričamo". Osim toga, on podseća da dug datira i iz 2003, te da će se, ukoliko putari budu radili i ove godine, on samo uvećavati. "Ipak, moramo da radimo. Ne plaše nas priče da će doći stranci, oni neće da rade bez para", objašnjava Bogojević.
U Republičkoj direkciji za puteve izjavili su da putari ne treba da se brinu i da oni čine sve da izmire postojeći dug.
- Trenutni dug smanjujemo, i do avgusta ćemo ga izmiriti u potpunosti. Kako ćemo to obezbediti? Posle usvajanja zakona o putevima, što očekujemo do 1. aprila, dobijaćemo deset odsto od akcize za motorni benzin, dizel i plin, a u martu trebalo bi da poskupi i putarina za 50 odsto. Deo para će se obezbediti i iz budžeta - kaže Branko Jocić, direktor Direkcije za puteve.
Jocić podseća da se prošle godine radilo mnogo više nego prethodnih godina, a i ove će. Glavni "radni" punktovi biće autoput Beograd-Novi Sad, Niš-Dimitrovgrad, tuneli u Sićevačkoj klisuri, tunel i most u Ovčar banji, put Beograd-Vršac zbog održavanja Evropskog prvenstva u košarci, obilaznica Beograda i petlja kod Novog Sada. Odustali od blokade puteva u novembru
U Srbiji postoji više od 20 građevinskih i putnih preduzeća sa oko 12.000 zaposlenih. Oni su prošlog novembra "ucenili" državu blokadom glavnih magistrala u zemlji, ukoliko im se ne izmiri dug. Posle pregovora, da bi isplatila dug od pet milijardi dinara, država je podigla kredit i zadužila Direkciju za puteve sa dve milijarde dinara. Izvor: Glas javnosti.
NOVI SERVIS BEOGRADSKE BERZE: Direktna veza sa berzom
Od danas u holu zgrade SIV III (Omladinskih brigada 1 na Novom Beogradu) gde je sedište Beogradske berze, pocinje sa radom Info centar berze, odnosno pult za informacije. Radno vreme Info centra bice od 10 do 15 sati svakog radnog dana.
U tom centru zainteresovanima ce biti dostupni razliciti „proizvodi” berze – kursne liste, adresar brokerskih kuca, podaci iz trgovanja na godišnjem i mesecnom nivou (cifarski i graficki), regulativa, publikacije i sve drugo što cini ponudu berze.
Dan kasnije, 1. marta pocece sa radom novi servis Beogradske berze BELEX.info koji ce svim zainteresovanim pravnim licima i gradanima omoguciti najbrži uvid u trgovanje. Korisnici ce dobijati informacije u trenutku kad su nastale, što znaci da ce direktno moci da prate trgovanje, kretanje cena, odnos ponude i tražnje, cifarske i graficke izvode i na osnovu toga mogu da donesu odluku, odnosno da se opredele za prodaju ili investiranje.
Takode ce zainteresovanima biti omogucen i direktan pristup prospektu preduzeca emitenta akcija, kao i rezime najvažnijih podataka iz tog dokumenta.
Detaljnije informacije o pretplati i uslovima korišcenja ovog servisa, prema saopštenju berze, mogu se potražiti na veb-stranici: www.belex.info.
Uskoro, zainteresovanim korisnicima bice omoguceno i dnevno korišcenje servisa, uz pomoc SMS poruke. Izvor: Politika.
DOBRA SARADNJA SINDIKATA I POSLODAVCA U „LAFARŽU BFC”: Camac s dva kormilara
Pre tri godina beocinska fabrika cementa zapošljavala je 2.100 radnika i godišnje proizvodila oko milion tona cementa, s kapacitetom od 1,2 miliona tona godišnje ovog gradevinskog materijala. Dolaskom francuske kompanije “Lafarž” kao vecinskog vlasnika fabrike, svim radnicima zagarantovan je posao u sledecih pet godina. Medutim, u protekle tri godine podsticajna sredstva za dobrovoljni odlazak iz kolektiva uzelo je oko 1.300 radnika, tako da danas, tri godine posle privatizacije cementare, radi 800 radnika koji proizvode približno istu kolicinu cementa, a proizvodni kapacitet je povecan na milion i petsto hiljada tona godišnje.
U kakvom ambijentu se odvijala vlasnicka transformacija naše najvece cementare i šta danas kažu predstavnici sindikata i menadžmenta, da li se planiraju novi dobrovoljni odlasci i šta je s bivšim zaposlenima tema je o kojoj za naš list govore direktor cementare DŽordž Bobvoš i predsednik reprezentativnog sindikata Branko Covic.
- Za sada nije u planu ponuda zaposlenima za dobrovoljno napuštanje kompanije - kaže DŽordž Bobvoš. Medutim, Pojedinacnim kolektivnim ugovorom ta mogucnost je predvidena. Poslodavac može, ako to proceni celishodnim, da zaposlenima ponudi program dobrovoljnog odlaska. Sadašnja organizacija rada adekvatna je ovom tržištu. Cak je i transport cementa ostao deo kompanije, za razliku od nekih drugih cementara gde nije. Od 1.300 bivših radnika oko 40 odsto je našlo novo zanimanje, a oni preostali su problem i za nas i našu okolinu.
Znajuci tešku situaciju u zemlji, sagovornik objašnjava da su imali nameru pokretanja poslovnog inkubatora još pre dve i po godine, medutim, tadašnja lokalna vlast nije imala dovoljno sluha za tako nešto.Nije razumela šta znaci izgradnja infrastrukture za zapocinjanje novog biznisa - od obezbedivanja poslovnog prostora, do saveta kako postati privatnik.
- Mi smo dali naš prostor, pokušali smo da nademo partnere kod opštine, poslovnih banaka, Univerziteta... da inkubator oživi, kako bi deo bivših zaposlenih kroz ovu pomoc mogao da nade novo poslovno mesto za sebe ili da sam sebi osnuje privatni biznis - objašnjava Bobvoš.- Koncept za to koristili smo iz drugih zemalja gde inkubator radi, poput Poljske i Rumunije. Tamo su radnici dobili manje novca nego ovde, gde su otpremnine e “težile” ukupno oko 16 miliona evra, prosecno oko 12.300 evra po radniku.
Koja je to karika koja je kod nas nedostajala? Sagovornik kao glavni razlog istice nedovoljno svesti kod lokalne samouprave.Medutim, posle izbora došli su novi ljudi i, kako problem nezaposlenosti bivših radnika još uvek postoji, pitanje poslovnog inkubatora ce se ponovo aktivirati. Novo rukovodstvo je otvoreno prema ovoj ideji i ovo ce biti kljucni projekat buduce saradnje s opštinom, koji bi ove godine mogao da zaživi.
Otežavajuca okolnost je što su bivši radnici u meduvremenu potrošili vecinu novca, pa su danas u još težoj situaciji. Ali, Bobvoš kaže da svako donosi odluku za sebe. LJudi su se slobodno javili za odlazak iz cementare i slobodno trošili novac za šta su smatrali da je prioritet. Na našu primedbu da nas socijalizam nije naucio kako da zapocnemo vlastiti biznis i da li bi bilo bolje da se masa novca usmerila fondovima koji bi zaposlili ljude, sagovornik dodaje da je generalno nemoguce rešiti višak radnika u zemlji. “Coveka se ne može tretirati kao da je džak. Ako on sam ne zna kako da potroši novac, ko onda zna”.
- Mi smo bili na raspolaganju svakome ko je tražio pomoc, ali ne može jedan covek da misli umesto drugog - kaže Bobvoš. - Rešenje viška zaposlenih u zemlji je moguce oživljavanjem ekonomije, velikim investicionim ulaganjima, a da se usluge, bankarstvo i komercijala podignu na viši nivo i taj sektor je u svim drugim zemljama apsorbirao ljude koji su otišli iz fabrika. Sada se prica o teškocama u javnim preduzecima, od JAT-a do NIS-a, o višku radnika, ali problem je nastao ranije, ali niko nije želeo da se time bavi - ocenjuje Bobvoš.
Sagovornik smatra da višak radnika nije državni problem, iako bi to svako želeo da prebaci na državu, što “nije fer”. Kaže da država treba da stvori okvire, koji, uostalom, postoje. Ali, kao apsurd navodi vece plate u vanprivredi nego privredi i smatra da smo jedina zemlja gde državni cinovnici zaraduju više od privrede, koja mora biti pokretac razvoja. Zbog toga niko i nije motivisan da izade iz državne administracije.
S obzirom na cinjenicu da je cementaru tužilo oko 1.000 radnika koji su, kako tvrde, dobrovoljno pod navodnicima napustili fabriku i nisu dobili odgovarajucu naknadu, Branko Covic podseca da je svaki radnik mogao da se informiše o uslovima odlaska u Agenciji. Sindikat je s poslodavcem pregovarao o modelu paketa dobrovoljnog odlaska, najpre se nije složio s predlogom, organizovao je zborove i ubedivao zaposlene da imaju radno mesto i zagarantovane licne dohotke kroz sledecih pet godina, medutim, 1.040 radnika su u prvom krugu potpisali ugovor o odlasku. Covic kaže da je tužba stvar suda, ti radnici danas sindikat ne pitaju ništa, a on se ne bi ni ukljucivao, jer je svako licno potpisao ugovor o odlasku.
Ove godine u cementari je na snazi novi pojedinacni kolektivni ugovor, koji su krajem decembra prošle godine potpisali naši sagovornici. DŽordž Bobvoš kaže da se mnogo toga kroz tri godine promenilo na bolje i prilikom potpisivanja novog ugovora svaka strana je imala osecaj pobednika. On je izrazio želju da “radnici budu dobro motivisani i zadovoljni, s pozitivnom energijom, jer se obe strane nalaze u zajednickom camcu koji plovi ka istom cilju”.
Covic dodaje da svakog meseca poslodavac i sindikat analiziraju primenu kolektivnog ugovora, kupoprodajnog ugovora i socijalnog programa. Pre dolaska “Lafarža” predsednik sindikata u cementari je bio profesionalac, danas se sindikalne aktivnosti odvijaju posle radnog vremena, svi aktivisti sindikata su volonteri. Medutim, treba znati da je pregovaracki tim pripremio cak 70 stranica materijala koji se odnosi na novi kolektivni ugovor. Osnova pregovora je Zakon o radu, ali zbog zajednickog cilja ka boljemu, u ugovoru ima odredbi koje su iznad zakona i povoljnije za radnike. Ali, za to je neophodno mnogo neprospavanih noci. Skuplje prekovremeno
Covic kaže da su za novi kolektivni ugovor s poslodavcem pregovarali dva meseca i on je doneo poboljšanje za zaposlene. Ove godine predvideno je prosecno povecanje zarada od pet odsto, ali se od dolaska “Lafarža” neto plate mesecno koriguju za rast troškova života, a poreze i doprinose placa poslodavac. Naknada za prekovremeni rad sada iznosi 27 posto, rad na državni i verski praznik placa se 100 posto, za nocni rad 45 posto, a rad subotom i nedeljom 30 posto više.
Otpremnine radnicima koji odlaze u penziju povecane su na tri prosecne bruto zarade, vece su i jubilarne nagrade, a regres ce biti na nivou prosecne bruto zarade u poslednja tri meseca i isplatice se sa zaradom za maj. Ukoliko se ostvari godišnji profit od 10,1 milion evra, svaki radnik ima pravo na cetiri posto od prosecnog neto licnog dohotka, u suprotnom dobija 1 posto od ukupne godišnje neto zarade. Kolektivni ugovor kao uzor
Istog dana kada je potpisan, Pojedinacni kolektivni ugovor upucen je u centralu sindikata u Beograd. Vec 40 preduzeca su ga tražila da im posluži kao uzor za izradu sopstvenog. Medutim, Branko Covic kaže da to nije tako jednostavno, najpre treba da se izmedu sindikata i poslodavca izgradi sistem koji funkcioniše. Izvor: Dnevnik.
Prvo firma pa kredit
Nezaposleni koji preko Fonda za razvoj budu hteli da dobiju kredit za otpocinjanje sopstvenog biznisa, morace prvo da registruju neku zanatsku radnju, izjavila je za „Blic“ Olivera Božic, direktor Fonda za razvoj. Prema njenim recima, pravila Fonda su takva da zajmotražilac mora imati registrovanu radnju i otvoren žiro-racun, ali otvaranje radnji, kako objašnjava Božiceva, nece biti veliki problem za nezaposlene, jer se radnje po najnovijim propisima lako i brzo registruju.
Nezaposleni nece morati Fondu da dostavljaju biznis planove, vec samo da popune odgovarajuci upitnik, a Upravni odbor Fonda odlucice kome ce kredit biti dodeljen, a kome ne. Prednost pri dobijanju kredita imace oni koji osmisle mali biznis u proizvodnom delu ili sektoru usluga, dok oni koji nameravaju da se bave trgovinom ne treba da racunaju na kredit od Fonda. Prednost ce imati i nezaposleni koji otvaranjem privatnih radnji ponude zapošljavanje veceg broja ljudi.
Rok za vracanje ovih kredita bice od tri do pet godina, sa godinom poceka i godišnjom kamatom od jedan odsto, dok ce za obezbedenje kredita, kako navodi Božiceva, biti primenjena „blaga vrsta hipoteke“. Iz Ministarstva finansija otvaranje ove kreditne linije najavljeno je za mart, a za ovu svrhu je, kažu, obezbedeno 7,5 miliona evra. Ukoliko bude velikog interesovanja, u šta ne treba sumnjati, pokušace da se nade još dodatnih sredstava za rešavanje velike nezaposlenosti u zemlji. Izvor: Blic.
|
