Izvor: Glas javnosti.

ŠTA DONOSE IZMENE PRIVATIZACIONIH ZAKONA? Većinske vlasnike spustiti na zemlju

Najavljene izmene najvažnijih privatizacionih zakona: osnovnog koji nosi baš taj naziv i dva prateća (o Akcijskom fondu i tržištu hartija od vrednosti), već duže vreme su povod oštrih polemika u stručnim ekonomskim krugovima. Primedbe se kreću, od oštrog generalnog stava da se predviđenim izmenama ruši tržište, dovodi u pitanje nastavak procesa privatizacije i prenaglašava pozicija države, do znatno odmerenijeg ukazivanja da bi to mogao da bude svojevrstan udar na investitore što će dovesti do pada atraktivnosti srpskog privatizacionog tržišta.
Stav koji je u najnovijem broju "Ekonomist magazina" izneo dr Života Ristić razlikuje se od navedenog načina razmišljanja. Univerzitetski profesor i autor zapažene stručne knjige "Novo evropsko berzansko pravo", tvrdi da će primenom novih propisa biti ostvarena tri značajna cilja. Pre svega, ispravlja se jedan akcionarski paradoks. Akcije kojima je raspolagao Akcijski fond, odnosno država, nisu ni bile akcije, jer svom vlasniku nisu davale nikakva upravljačka i materijalna prava. Menjajući status tih deonica, dajući im upravljačku formu, logiku i status, država šalje jasan signal tržištu. Pri tome joj je manje važna materijalna strana vlasničkog prava od one upravljačke, čime se postiže drugi značajan cilj. Učestvujući u upravljanju preduzećima država nema nameru da štiti samo svoje, već i interese malih akcionara. Tako se stiže i do trećeg, možda najvažnijeg cilja. Ukupan državni odnos prema privatizaciji i akcionarstvu se menja: od tvrdokornog anglosaksonskog principa zaštite većinskih akcionara ka kontinentalnim evropskim standardima gde mali akcionar nije na periferiji zakonske regulative, već u samom njenom centru.
Time je, smatra dr Ristić, država jasno pokazala da hoće da spreči dalje razvlačenje akcionarske imovine, prekine dalju uzurpaciju prava malih akcionara od strane većinskih vlasnika, zaustavi dalje urušavanje poslovne etike i morala i da od kriminalnih radnji nekih srpskih akcionarskih gazda zaštiti, ne samo svoje, već i interese miliona sitnih akcionara koji su njeni poreski obveznici. Ako se takve tendencije ne bi prekinule, u pitanje bi bio doveden opstanak, ne samo domaćeg akcionarstva, već i većeg dela nacionalne ekonomije.
Stoga ovaj poznavalac berzanskog prava predlaže da se, kroz stručne i naučne rasprave, oformi nacionalni koncept akcionarstva koji bi vodio računa o našem mentalitetu, političkoj i ekonomskoj zrelosti i kulturi, ali i o našem samoubilačkom nasleđu. On navodi da bi država, što pre tim bolje, snagom vlasti morala da zaštiti sve deoničare čija su prava ugrožena, ili od strane određenog broja akcionarskih prevaranata uzurpirana, oteta i oduzeta.
Da bi se to ostvarilo, nužan je strog pristup države, koja bi svim gazdama u akcionarskim društvima zabranila svaki oblik otuđenja iz društva i najmanjeg iznosa imovine. Polazi se od toga da većinski vlasnik ne može posmatrati imovinu akcionarskog društva kao svoju ličnu. Ona je njegova u onoj meri koliko je njegovo vlasničko učešće, ali je i imovina drugih akcionara srazmerno njihovom učešću u kapitalu akcionarskog društva.

Da sve bude jasno
Država bi, smatra dr Ristić, snagom svog autoriteta morala da obaveže akcionarska društva da u svoje statute ugrade mehanizme zaštite akcionara. Da takve odredbe ne bi ostale mrtvo slovo na papiru, odnosno da bi mali akcionari znali gde se nalazi njihov akcionarski brod i u kom smeru plovi, nužno je da akcionarske gazde svoj rad, a posebno svoje namere, učine dostupnim akcionarima i zainteresovanoj javnosti.

Izvor: Dnevnik.

Egipćani traže Zastavinu "skalu"

- Firma "El nasko" iz Kaira naručila je od kragujevačke fabrike automobila novu količinu delova za proizvodnju 240 "skala 128". Popularna "osmica" proizvodila se u Egiptu skoro petnaest godina, a prestala je potpisivanjem ugovora sa "Zastavom" o montaži "floride", pre četiri godine.
Ovih dana "El nasko" će, kako se očekuje, izmiriti dugovanja koja ima prema "Zastavi", nakon čega će uslediti i isporuka delova za "skalu".

Izvor: Glas javnosti.

Slabo interesovanje za kupovinu domaćih fabrika piva: Stranci "napili" srpsko tržište

- Privatizacija srpskih pivara pripremala se više godina, prodaja pojedinih se otegla, a u međuvremenu inostrane pivarske kompanije, koje su prve stigle na tržište, ojačale su svoju poziciju i priterale uza zid one pivare koje se tek nude na prodaju - BIP, Jagodinska i Vršačka pivara.
Kakav je tržišni položaj tih neprodatih firmi, takva im je i cena i mogućnost da dobiju partnera. Belgijski "Interbru" vlasnik je Apatinske pivare, danski "Karlsberg" pivare Čelarevo, a turski "Efes" je ušao u pančevačku i zaječarsku fabriku. Stranci su kombinovali dokapitalizaciju, odnosno kupovinu novih akcija kroz povećanje kapitala, i otkup od malih akcionara, jer su ove fabrike privatizovane po ranijem zakonu.
U Srbiji je, prema nekim podacima, prošle godine prodato 4,9 miliona hektolitara piva, a samo kapaciteti Apatinske, Zaječarske i Pančevačke pivare skoro da mogu da proizvedu ovu količinu. Veliki bum je napravila i MB pivara koja ima kapacitete od preko milion hektolitara godišnje.
Zato i ne čudi da se kupci na upravo završen tender za privatizaciju BIP-a, Jagodinske i Vršačke pivare nisu utrkivali, jedva da će se neko pojaviti. Tenderska komisija je trebalo u petak da objavi imena takmaca za BIP i Jagodinsku fabriku, ali to nije učinila. Spekulisalo se da za BIP, poznatu i kao Vajfertovu pivaru, koja ima 1.800 radnika, neće stići nijedna ponuda za 51,3 odsto kapitala, koji se prodaje.
Vojvođanska firma "Pan bir" pominje se kao mogući kupac Jagodinske pivare koja ima oko 500 zaposlenih. Obe ove fabrike su takođe ranije privatizovane, ali je zbog prebijanja dugova sa državom na ime poreza i kredita Fonda za razvoj, udeo malih vlasnika smanjen. Za Vršačku pivaru je još ranije stigla samo ponuda beogradske firme "Unionmarket", koja, kako se tvrdi, za većinski kapital, ne računajući moguće prihvatanje otplate dugova i investicije nudi samo jedan evro. Ovo bi posle prodaje nekih šećerana po tri evra bio drugi takav slučaj.
Siniša Vučković direktor ove pivare tvrdi da to nije tačno pri čemu nije hteo da iznosi detalje ponude pre nego što se završe pregovori. "Voleli bismo mi da je stiglo 15 ponuda, ali privatizacija se pripremala četiri godine, a u međuvremenu smo dobili veliku konkurenciju. Novi vlasnik treba da preuzme i stare dugove, a oni nisu precizirani, a samo prema Pariskom klubu imamo dug od nekoliko miliona evra", kaže Vučković i dodaje da je oprema zastarela i da treba investirati u novu tehnologiju. Ova fabrika ima 300 radnika i okrenuta je danas lokalnom tržištu Banata i Braničevskog okruga.

Izvor: Glas javnosti.

Dostavljen izveštaj Vladi Srbije: Državi više od 58 odsto u „Mobtelu“

Savet za borbu protiv korupcije traži od Vlade Srbije da stavi van snage zaključak od 24. juna 2004. godine međuresorne radne grupe, koja je utvrdila da vlasnički odnosi u kompaniji „Mobtel“ treba da iznose 58,8 odsto za državu, a 41,2 odsto za „BK trejd“, stoji u izveštaju Saveta koji je upućen Vladi.
Jedan od zahteva Saveta odnosi se na utvrđivanje odgovornosti svih učesnika u ovoj korupciji u kojoj je država pretrpela ogromnu štetu, pokretanje sudskih postupaka protiv svih čelnika PTT, članova Upravnog odbora PTT i članova UO „Mobtela“ iz ovog preduzeća, kao i odgovornih ljudi u Vladi, jer nisu ništa preduzeli da se spreči pljačka državne imovine.
Obiman izveštaj sadrži iscrpne podatke o nezakonitostima pri osnivanju preduzeća, o neispunjavanju ugovornih obaveza pri nabavci opreme i o izvlačenju profita iz „Mobtela“ preko Karićevih povezanih preduzeća.
- Smatramo da vladina komisija, a i njeni članovi to priznaju, nije imala uvid u svu dokumentaciju, posebno ne u finansijsko poslovanje „Mobtela“, pa nije mogla da napravi validnu procenu o vlasničkim odnosima. Osim toga, njihov izveštaj sadrži veoma krupne nedostatke i ne daje dovoljno elemenata da bi Vlada mogla da ga prihvati i na osnovu njega donosi dalje odluke - objašnjava za „Blic“ Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Ona podseća i na zabeležen sukob interesa, jer je u radnoj grupi učestvovao Bogoljub Lazić, tada zamenik ministra za kapitalne investicije, a kasnije smenjen zbog sukoba interesa, jer je sve vreme bio pomoćnik direktora „Mobtela“.
- Izveštaj u čijoj izradi je on učestvovao takođe mora biti preispitan zbog sukoba interesa, jer je on mogao bitno da utiče na valjanost izveštaja - kaže Verica Barać.
„Iako je zaključila da nije imala sve potrebne i relevantne podatke, i nije uradila ekonomsku analizu osnivanja i desetogodišnjeg rada ove kompanije, radna grupa zaključuje da je vlasnički odnos 58,76 odsto države prema 41,24 odsto stranog ulagača. Jedan član komisije je izdvojio svoje mišljenje i Vladi i javnosti dostavlja poseban izveštaj, tvrdeći da je učešće države preko 70 odsto“, navodi se u izveštaju Saveta.
U izveštaju se među brojnim već poznatim nepravilnostima pominje i činjenica da je „Mobtel“ korišćenje numeracije (pozivni kodovi 061, 063) dobio od Zajednice JP PTT i da je koristio sve druge pogodnosti kao da je član Zajednice, a da nije finansirao rad JP PTT. Za poređenje, „Telekom Srbija“ je od 2001. godine do 2004. godine po ovom osnovu platio oko 200.000.000 dinara.
Ukazuje se i na činjenicu da je do polovine 2001. godine za pozive prema mobilnoj mreži važio popust od 50 odsto, zbog čega je fiksna mreža na jednoj strani od svojih korisnika naplaćivala upola manje, a na drugoj strani plaćala „Mobtelu“ iznos od 1,85 dinara za svaki minut takvog saobraćaja. Na ovaj način je država oštećena za oko 81 milion evra. Zaključivanjem interkonekcijskog ugovora, „Mobtel“ je prestao da plaća fiksnoj mreži saobraćaj koji šalje i time prestao da plaća PTT licencu na koju se bio obavezao ugovorom o osnivanju u trajanju od 20 godina i u iznosu od 90 miliona dolara.
U isto vreme „Mobtel“ je dobio vrlo visoku cenu interkonekcije u svoju korist. Tako je po ovom osnovu do oktobra 2003. dobio 68 miliona dolara državnog novca. Zaključivanjem sporazuma o privremenoj nadoknadi za izgubljenu dobit zbog uključenja drugog operatera, dobit PTT je sa 49 odsto u „Mobtelu“ smanjena na 36 odsto.
- Ostaje pitanje zašto država i PTT ni posle 2000. godine nisu ništa preduzeli da zaštite svoj interes u kompaniji koja je nezakonito osnovana i ostvarivala profit zahvaljujući bliskosti sa Miloševićevim režimom. Dakle, Savet će posebno insistirati na odgovornosti vlada posle 2000. godine. Zato ćemo tražiti da se utvrdi tačno kako se ta velika korupcija odvijala. Sada su na potezu UBPOK i tužilaštvo koji treba da ispitaju odgovornost čelnika PTT, članova UO PTT i UO „Mobtela“ iz redova pošte, kao i rad resornih ministarstava - kaže Verica Barać. Ona napominje da je Vlada imala mehanizme da prekine tu korupciju, ali je sve radila u korist „BK trejda“ i Bogoljuba Karića.

Izvor: Blic.

Austrijanci i Rusi žele „Prvu petoletku”

Rok za prikupljanje ponuda u postupku privatizacije preduzeće "Prva petoletka" iz Trstenika produžen je do 29. aprila, a za kupovinu većinskog paketa akcija do sada su svoje ponude dostavile jedna ruska i jedna austrijska kompanija, izjavio je Tanjug u direktor marketinga "Petoletke"...

Izvor: Dnevnik.