I austrijska Erste banka u trci za kupovinu Novosadske banke: Nadmetanje tri žestoka konkurenta
Odmah posle prvomajskih praznika biće poznato koja će od tri velike evropske banke - Erste banka, Unicredit ili EFG banka - postati nov vlasnik Novosadske banke. Zainteresovanost dveju vodećih banaka u regionu centralne Evrope-austrijske Erste banke i italijanske Unicredit, za dobre poznavaoce kretanja u oblasti bankarstva ne predstavlja veliko iznenađenje. Dosadašnje iskustvo govori da ove banke dolaze na tržišta za koja se procenjuje da imaju perspektivu brzog razvoja, ali i da okosnicu sopstvenog razvoja vide u širenju u nekom od regiona. Na pitanje zašto je Erste banka zaitneresovana baš za Novosadsku banku, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor Erste bank grupacije Andreas Trajhl kaže: "Zato što je reč o dobroj, iako maloj banci, zato što je ona u Vojvodini i zato što će Srbija ući u EU."
Osnovni moto vodeće banke koja posluje u grupi 60 austrijskih štedionica i koja je od 1997. godine krenula u ekspanzija, jeste da bude najbolja u svojoj klasi i to ne samo na tržištu Austrije, već i u regiona centralne Evrope ali i da svuda gde dođe prenese sistem koji je uspela da izgradi u sopstvenoj zemlji a koji podrazumeva da je banka na raspolaganju klijentima 24 časa u toku dana , sedam dana u nedelji. Takvom razvojnom politikom uspela je da za sedam godina izraste u banku sa više od 12 miliona klijenata. Sledeći procenu da će se regionu centralne Evrope, u narednih desetak godina priključiti i region jugositočne Evrope, u Erste banci je ocenjeno da je pravo vreme za osvajanje novih tržišta među kojima je i srpsko. U prvom pokušaju, izabrana je, ne slučajno, Vojvodina kao deo Srbije sa najvišim standardom, što se takođe uklapa u poslovnu politiku Erste banke da se akcenat stavi na privlačenje klijenata «srednje klase». Razlog više za učešće u kupovini Novosadske banke bila je i ocena da je Vojvodina područje sa potencijalno najvećom brzinom širenja mreže malih i srednjih preduzeća, koja su druga ciljna grupa Erste banke. Vojvodina je uz to zanimljiva i sa regionalnog aspekta kao područje koje se oslanja na Hrvatsku i Mađarsku, zemlje u kojima Erste banka već ima razvijenu mrežu.
- Da biste imali respektabilne bankarske poslove potrebno je tržište od najmanje 40 miliona stanovnika. U ovom trenutku Erste banka zauzima oko 10 odsto tržišta Hrvatske i Mađarske i čak 35 odsto tržišta Slovačke. U Češkoj imamo dva puta više klijenata nego u Austriji. Naša bilansna suma premašila je prošle godine 33 milijarde evra, a neto dobit je bila 533 miliona evra. Namera nam je da se u narednih pet godina, širenjem u Mađarskoj i u Hrvatskoj, uz ulazak na srpsko i rumunsko tržište koja su procenjena kao potencijalno najjača tranziciona tržišta, učvrstimo kao vodeća grupa u oblasti finansijskih usluga u regionu - ocena je Andreasa Trajhla.
Procenjuje se da bi dolazak jedne ovakve jake banke podigao nivo konkurentnosti bankarskog sektora u Srbiji, što bi u krajnjoj liniji moglo da dovede do snižavanja kamata.
Osim toga, mala i srednja preduzeća mogla bi da dobiju dobrog posrednika koji bi ih vodio do kreditnih linija koje nudi Evropska unija i pre ulaska Srbije u njeno članstvo.
- Pošto smo uvideli koliko je duga i komplikovana procedura uključivanja u korišćenje fondova EU, 2003. godine osnovali smo kancelariju za kontakte sa EU, stvorili timove stručnjaka dobro upućenih u proceduru EU, njene propise i pravila, i tako svojim klijentima olakšali pristup povoljnim finansijskim sredstvima EU i koja nisu mala.
Za period od 2000. do 2006. godine u struktuirnim fondovima EU bilo je 195 milijardi evra, a najviše sredstava povukle su Češka, Slovačka i Mađarska, između jedne i dve milijarde evra svaka. Pokazalo se da je samo u Češkoj povučeno više od 7,2 miliona evra za polovinu od stotinak projekata, a druga polovina je u toku odobravanja. Iskustvo koje donosi Erste banka u komunikaciji sa Evropskom komisijom za Srbiju bi kao državu, kao i za mala i srednja preduzeća kao klijente, svakako bilo dragoceno - tvrde u Erste banci.Izvor: Danas.
"Cimos" podiže na noge Livnicu
- Livnica Kikinda predstavlja model uspešno privatizovane firme koja je od velikog gubitaša prerasla u izvozno orijentisan kolektiv - izjavio je ministar finansija Mlađan Dinkić. On je dodao da je za sedam meseci, od kako je ovo preduzeće preuzela slovenački "Cimos" , vidljivo ozdravljene preduzeća.
U prva dva meseca ove godine Livnica je izvezla robe u vrednosti pet miliona evra a do kraja 2005. na inostrana tržišta biće plasirano 80 odsto proizvodnje. To će Kikinđanima omogućiti zaradu u ovoj godini od ukupno 27,3 miliona evra. Od početka godine počele su redovno da se isplaćuju i zarade, a napravljen je i plan za isplatu zaostalih plata u narednih 18 meseci.
Dinkić je najavio da će Vlada pomoći izvozno orijentisanim firmama da dobiju još povoljnije kredite s kamatom od samo tri odsto na godišnjem nivou kako bi povećali izvoz. "Na preporuku menadžmenta, velikim izvoznicima, kojima se brže vraća PDV, država će smatrati i one firme koje ostvare više od 70 odsto ukupnih prihoda od izvoza bez obzira da li su do tog momenta ostvarili 10 miliona evra - rekao je Dinkić. Izvor: Glas javnosti.
„Unionmarket” bi Vršačku pivaru
Tenderska komisija Agencije za privatizaciju, koja prati sprovođenje tendera o prodaji Industrije piva i sokova “Vršačka pivara”, odlučila je da započne pregovore s beogradskim preduzećem za spoljnu i unutrašnju trgovinu “Unionmarket”... Izvor: Dnevnik.
Inostrani poslovi "Mostogradnje"
- Beogradska "Mostogradnja" saopštila je juče da je potpisala ugovor o rekonstrukciji mosta u Santo Domingu, prestonici Dominikanske Republike. Radovi će početi u ovom mesecu, a radnici te građevinske firme biće angažovani na montaži oko 400 tona elemenata čelične konstrukcije, prenosi Beta.
"Mostogradnja" trenutno gradi u Rusiji rezervoar za skladištenje nafte, a kako se ističe, nalazi se i pred ugovaranjem rekonstrukcije dva rezervoara zapremine 42.400 kubnih metara za potrebe libijske rafinerije. Izvor: Glas javnmosti.
|
