Šta vas konkretno pitaju ljudi koji žele da ulože novac u Srbiju?
- Jedan od problema sa kojima se Srbija susreće je poznavanje same zemlje. Mnogo ljudi o vama zna malo, a i to što su čuli uglavnom je povezano sa Miloševićevom erom. Morate da koristite svaku priliku da svetu pružite što više pravih informacija o vašoj zemlji. Što više to budete pokušavali - tim bolje. Srbiji je neophodno da stalno bude u centru zbivanja. Dolazim u kontakt sa mnogim investitorima koji ozbiljno razmatraju mogućnost da ulože novac u Srbiju ali ne mogu da dobiju pouzdane informacije o šansama koje im se ovde pružaju. Veoma je važno da ti ljudi dobiju prave podatke.

Nezaposlenist je jedan od velikih problema. Stara preduzeća su prestala da rade a sektor malog i srednjeg biznisa nije se toliko razvio da bi mogao da pruži veće šanse za zapošljavanje. Kako tu pogurati razvoj?
- Strane investicije nude veliku šansu za mali i srednji biznis. Oni mogu da uđu u lanac snabdevača multinacionalnih kompanija koje već posluju u Srbiji. Te kompanije imaju obavezu da u svoj lanac uključe snabdevače sa domaćeg tržišta gde god to mogu. Zato bi srpska preduzeća koja imaju šansu trebalo da se potrude i svoj rad usklade sa zahtevima i standardima tih kompanija. Druga stvar koju morate sami da uradite je moderno radno zakonodavstvo. Zakon o radu koji je donet u martu ove godine nije takav, po meni to je korak nazad: povećaće nezaposlenost, ohrabriti one koji radnike zapošljavaju na crno, povećati troškove za radnu snagu.

Kada smo već kod novih zakona, koje od njih bi trebalo doneti što pre kako bi strani investitori ovde imali prepoznatljiv pravni ambijent ?
- Vaša Vlada je uradila veoma mnogo na tom planu. Puno novih zakona je i predloženo i usvojeno. Ali, pravni sistem mora da bude harmonizovan, jer u suprotnom nemamo očekivane efekte. Neke zakone je neophodno inplementirati u vaš sistem, kao što je onaj o elektronskom potpisu, recimo. Veoma je važno da se što pre donese zakon o denacionalizaciji, investicionim fonovima, novi zakon o spoljnoj trgovini, akcionom fondu, računovodstvu i reviziji i doborovoljnom penzionom osiguranju.

Koliko su strani investitori zainteresovani za ulaganja u poljoprivredu? Vojvodina je za to posebno zainteresovana.
- Sektor poljoprivrede je veoma zanimljiv za strane ulagače, oni su već uvideli da se ovde mogu proizvoditi veoma kvalitetni poljoprivredni proizvodi. Najveće je interesovanje za ulaganje u proizvodnju voća i povrća. Ovde se susrećemo sa istim problemom kao i kod drugih ulaganja: investitori ne mogu da dobiju pouzdane informacije o mogućnostima za ulaganje.

Na koju bi zemlju koja je sa uspehom prošla tranziciju Srbija mogla da se ugleda?
- Srbija ima tu prednost da može da preuzme pozitivna iskustva od drugih zemalja. Ja radim u oblasti poreza i tu možete da se ugledate na Mađarsku. Oni su uveli sistem povezanih poreskih popisa, a to je kod stranih investitora budilo sigurnost. Rumunija je sa uspehom iskoristila prednost jeftine radne snage. To su za vas dobri primeri, a ja bih dodao da u Srbiji obrazovanje, znanje stranih jezika i trošpkovi radne snage stavljaju zemlju u dobru poziciju. Agencije za promociju mogućnosti investiranja su veoma dobro radile u Češkoj Republici i u Bugarskoj i rezultat nije izostao. Strani investitori su došli i zadržali se u tim zemljama. Bilo bi dobro proučiti njihova iskustva i videti gde su bili uspešni.

Kako nastaviti proces privatizacije i naći vlasnike za preduzeća koja nisu tako atraktivna kao pivare ili duvanska industrija?
- Najvažnije je biti realan. Te manje zanimljive kompanije se ne mogu držati u nekom neodređenom statusu. Kada kupuju ta preduzeća investitori nisu spremni da na sebe preuzmu veliku odgovornost. Neće u njima ostati ni svi programi, ni svi zaposleni, kada se promeni svojinska struktura. Mnogi kažu da nam je uzaludan sav trud kad nam je politička situacija takva da odbija strane investitore.

Kakva su vaša iskustva u tom pogledu ?
- Politička stabilnost u zemlji je veoma bitna za strane investitore. Najviše me pitaju o Kosovu i koliko bi taj problem mogao da utiče na destabilizaciju zemlje. Zato bi određivanje budućeg statusa Kosova trebalo da bude jedan od prioriteta. Zainteresovani ulagači se interesuju i koliki je stepen podrške radikalnoj partiji. Međutim, što je više stranih investitora u zemlji to je manje interesovanja za politku, jer zainteresovani dobijaju obaveštenja iz prve ruke od onih koji već rade ovde. Dodao bih da je i stalan, dobar i efektivan PR veoma bitan i za Srbiju, a i za ceo region.

Gde ste vi, gospodine Ahern, sticali iskustva o investiranju?
- U Beograd sam došao iz Varašave, gde sam radio do novembra 2002. godine. Rođen sam u Zimbabveu, studirao u Južnoj Africi, diplomirao na Univerzitetu u Johanesburgu i nosim Afriku u srcu. Van posla najviše me interesuje sport.

Strane banke ipak ulažu ovde
Često se čuje da u Srbiji radi mnogo stranih banaka, ali da one ne investiraju novac ovde. Otkud to?
- Ne slažem se sa takvim stavom. Sve dok nije počela privatizacija banaka sa većinskim državnim vlasništvom sve strane kuće koje su dolazile ovde su imale grinfild investicije. Znači kranule su od početka, jasno je da su sve direktno uložile novac u vašu zemlju. Važno je razumeti da sektor usluga manje ulaže direktno u proizvodnju a više u obrazovanje zaposlenih, nove tehnologije i razvoj infrastrukture. U mnogim okolnostima pokazalo se da nije uvek neophodno postići visoku cenu kod privatizacije. Bitnije je obezbediti strateškog partnera koji je spreman da dugoročno ulaže u privredu i zemlju. Po meni je veoma važno da su se za privatizaciju vaših banaka javile odlične strane banke iz različitih zemalja. Sve one imaju odličnu reputaciju, a to je i više nego odlično za razvoj biznisa u svim oblastima.

Izvor: Dnevnik.