 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Đelić doveo u Srbiju najveću evropsku banku
Meridijan banka iz Novog Sada i francuska banka Kredi Agrikol potpisaće u nedelju ugovor o dokapitalizaciji. Ugovorom je predviđeno da Kredi Agrikol postane vlasnik 71 odsto akcija, dok će postojeći akcionari Meridijan banke zadržati 29 odsto. Prilikom otpočinjanja razgovora o strateškom partnerstvu sa Kredi Agrikolom, iz Meridijan banke je saopšteno da je cilj tog partnerstva "zauzimanje vodeće uloge na tržištu finansijskih usluga u Srbiji, uz poseban naglasak na poslove sa stanovništvom i privredom", prenosi Beta. Po kapitalu koji iznosi 46 milijardi evra, Kredi Agrikol je najveća banka u Evropi i druga je po veličini u svetu. Prošlogodišnji prihod te banke iznosio je 24,32 milijarde evra, dok je profit bio 3,97 milijardi evra. Ukupna aktiva od čak 918 milijardi evra je 150 puta veća od ukupne aktive celog bankarskog sektora Srbije. Bivši ministar finansija Božidar Đelić biće postavljen na mesto direktora Kredi Agrikol grupe za istočnu Evropu. Izvor: Glas javnosti.
Ko kupuje beogradske hotele
„Plaza“ hoće „Jugoslaviju“
Za hotel „Jugoslavija“ postoji zainteresovanost na desetine kupaca, kako iz SCG tako i inostranstva, ali je još neizvesno ko će 30. juna, za kada je zakazano javno nadmetanje, učestvovati i kupiti ovaj hotel, čija je početna cena 42,3 miliona evra. Vrlo brzo može se očekivati i raspisivanje javnog poziva, a potom i prodaja hotela „Metropol“, koji je takođe u vlasništvu „Dunav osiguranja“, za koji takođe ima interesenata. Razlog neizvesnosti u vezi sa prodajom hotela „Jugoslavija“ koji ima osam spratova, uključujući i tehničkuv etažu, na ukupnoj površini od 53.000 kvadrata, jeste visoka cena, ali i depozit od 2,9 miliona evra koji mora vda se uplati na račun Agencije za privatizaciju. - Pre dve godvine Upravni odbor „Dunav osiguranja“ bio je doneo odluku o prodaji „Jugoslavije“ i „Metropola“. Tada su ova dvva hotela procenjena na 12,5, odnosno na 9,5 miliona evra. Iako se ušlo u proceduru, nikad nije postignut dovgovor o njihovoj prodaji - kaže Dimitrije Stamenović, prethodni generalni direktor „Dunav osiguranjav“. Inače, Agencija za privatizaciju u ime „Dunav osiguranja“ i za njegov račun obaviće prodaju „Jugoslavije“ (94 odsto vlasništva hotela je društveni kapital, dok je ostatak akcionarski). Drugim rečima, budžet od privatizacije neće imati direktnu korist, ali će ona biti ostvarena kada se ova osiguravajuća kuća bude prodavala. Isto će se odnositi i za „Jatove“ hotele „Slavija A“, „Slavija B“, „Slavija luks“ i apartmane na Kopaoniku koji bi trebalo da budu ponuđeni na prodaju. Naime, zahtev Međunarodnog monetarnog fonda koji mora da se ostvari jeste izdvajanje sporednih od osnovne delatnosti javnih preduzeća. Kako je nedavno rečeno na Sajmu turizma u Beogradu, predstavnici „Plaze“ pokazali su interesovanje za „Jugoslaviju“ i „Metropol“, dok Grci merkaju „Moskvu“. U proteklom periodu, o stanju i vlasničkim odnosima u srpskim hotelima raspitivali su se i predstavnici „Šeratona“, „Meriota“, „Kempinskog“ i „Akora“. - Uskoro nas očekuje i privatizacija hotela „Novi Sad“ iz Novog Sada i „Fontane“ iz Vrnjačke Banje. Međutim, da bi mogla da otpočne prodaja hotela „Moskva“, „Mažestik“ i „Balkan“, potrebno je da se izmeni Zakon o hartijama od vrednosti - saznajemo u Agenciji za privatizaciju. Ova tri hotela, posebno atraktivna zbog toga što se nalaze u centru Beograda, privatizovana su po prethodnom zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine. U njima država ima oko 40 odsto vlasništva, dok je ostatak u rukama 1.917 malih akcionara. Izvor: Blic.
U BEOGRADU SUTRA POČINjE GODIŠNjA SKUPŠTINA EBRD
Gosti pristižu, potpisuju se ugovori
Godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, najznačajniji međunarodni događaj u Srbiji u poslednje tri decenije, posle zasedanja Svetske banke i MMF-a sedamdesetih godina i Samita nesvrstanih, koji se u Beogradu održava sutra i prekosutra, 22. i 23. maja, zaista može da počne. Tačnije, aktivnosti u okviru ovog skupa, kao uvod u zvanični i radni deo, već su počele tokom jučerašnjeg dana. Pre svega, dolaskom predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj Žana Limijera, koji je oko podneva stigao u Beograd, da bi se već oko 15 časova sastao sa predsednikom vlade Srbije Vojislavom Koštunicom i članovima srpske delegacije – potpredsednikom Miroljubom Labusom i ministrima Mlađanom Dinkićem, Predragom Bubalom, Milanom Parivodićem i Velimirom Ilićem. Potom je posetio pogone kompanije za preradu i pakovanje kafe „Grand prom”, čiji je razvoj kreditiran i iz kase EBRD i sinoć u Palati federacije, zajedno sa ministrima Dinkićem i Ilićem, potpisivanjem ugovora ozvaničio odluku banke da sa još 88 miliona evra podrži srpske reforme: sa 72 miliona izgradnju mosta kod Beške i rekonstrukciju autoputa Novi Sad – Beograd, a sa 16 dalji razvoj sektora malih i srednjih preduzeća. Dan domaćina Sem najviših predstavnika EBRD, juče su u Beograd iz celog sveta počeli da stižu prvi od oko 3.000 učesnika skupštine. Ovom skupu, kako je najavljeno, prisustvovaće oko 59 državnih delegacija, predvođenih premijerima, ministrima finansija i guvernerima centralnih banaka, vodeći svetski bankari i predstavnici multinacionalnih i nacionalnih kompanija, potencijalni investitori u srpsku privredu i bankarstvo. I naravno, sve njih prati prava armija novinara, oko petsto stranih koji su, kao i uvek kad je reč o velikim i značajnim svetskim skupovima, stigli kao prethodnica i od juče pre podne već zaposeli Centar „Sava”. Današnji dan, nakon prepodnevne radionice o razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija u tranzicionim zemljama, biće zapravo dan zemlje domaćina. Vlada Srbije će, u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), u popodnevnim satima održati Investicioni forum SCG. Na forumu će pet ključnih ekonomskih ministara predstaviti državne aktivnosti za brži ekonomski razvoj, investicionu klimu i potencijale za ulaganje u našu zemlju. Biće to prilika za pravu investicionu ofanzivu: da vladini čelnici upute direktni poziv potencijalnim investitorima da ulažu u Srbiju i ukažu im na postignuti reformski napredak i prednosti poslovanja u odnosu na druge zemlje regiona. Istovremeno, učesnici foruma moći će da se upoznaju sa kapacitetima i proizvodnim programima domaćih banaka i kompanija i sa njima uspostave direktnu saradnju. U sklopu foruma, SIEPA organizuje i izložbu domaće privrede pod nazivom „Najbolje iz Srbije i Crne Gore” koja će biti otvorena tokom trajanja skupa. Očekuju se i prvi konkretni dogovori o saradnji i prvi ugovori domaćih sa stranim kompanijama. Od Biznis foruma do prijema Godišnju skupštinu EBRD sutra će otvoriti srpski premijer Vojislav Koštunica, zajedno sa crnogorskim Milom Đukanovićem, a Poslovni forum ministar finansija Mlađan Dinkić, kao domaćin skupa po funkciji guvernera naše zemlje u EBRD i potpredsednik EBRD. Biznis forum je zamišljen kao serija od pet diskusija na kojoj će biznis lideri, predstavnici vlada i eksperti iz sveta ukazati na trendove i izložiti svoje poglede na zbivanja u EBRD regionu. U programu skupa najavljen je i okrugli sto premijera zemalja regiona, nacionalne prezentacije država, sesije o mogućnostima, šansama i rizicima investiranja u JIE i razvoju tržišta u ovom regionu, smanjenju korupcije u cilju privlačenja investitora, ulozi opština i gradova u podsticanju lokalnog i regionalnog razvoja, tranzicionom zakonodavstvu, ženama u biznisu i vladi... Predviđeni su i prijemi za učesnike u Palati federacije i kod predsednika Tadića, niz bilateralnih i susreta sa novinarima, kulturnih i protokolarnih događaja, do posebnog programa za supružnike guvernera u EBRD, čiji će domaćin biti supruga ministra Dinkića. Vlada Srbije i grad Beograd, koji su u organizaciju ovog skupa uložili oko 300 miliona dinara, potpuno su, kako je ove nedelje najavio ministar Dinkić, spremni da šansu koja se pružila našoj zemlji za popravljanje imidža u svetu na najbolji mogući način iskorite. Spremni su svi, kaže, od državnih institucija, preko Centra „Sava” do pratećih servisnih službi (od Aerodroma Beograd do policije i hotelijera) da ovo bude najbolje organizovana skupština EBRD. Podrška za reforme Za manje upućene, valja još jednom podsetiti na ulogu i značaj EBRD. Reč je o značajnoj, ali relativno novoj bankarskoj instituciji, osnovanoj po uzoru na Svetsku banku, sa sedištem u Londonu 1991. godine i ispostavama u 27 zemalja srednje i istočne Evrope i Zajednice Nezavisnih Država, koje su, sa drugim zemljama i EU i Evropskom investicionom bankom njeni akcionari - vlasnici. SRJ je januara 2001. postala 27. država u kojoj deluje EBRD, a u martu iste godine banka je otvorila stalnu kancelariju u Beogradu, kada je i potpisan ugovor o prvom projektu, da bi godinu dana kasnije bila odobrena i strategija za našu zemlju. Za kratko vreme EBRD je postala najveći pojedinačni investitor u SCG, sa oko 690 uloženih miliona evra u 35 projekata, od agrobiznisa do bankarstva, energetike, transporta (železnice), opštinske infrastrukture i podrške lokalnim preduzetnicima. Banka je, radeći sa partnerima iz javnog i privatnog sektora, iz drugih izvora mobilisala još oko 1,2 milijarde evra dodatnih investicija. Dalja ulaganja umnogome zavise od napretka naših reformi i ostarivanja ciljeva koje banka podržava, kao što su oporavak domaće privrede, priliv stranog kapitala, konsolidacija reformi, podsticanje jačanja konkurentnosti i preduzetništva, javnog servisa... Prema ocenama EBRD u najnovijoj strategiji za državnu zajednicu SCG ostvaruje napredak u privrednom rastu, ali su potrebne dodatne reforme koje bi dalje sprovele tranziciju ka tržišnoj privredi. Od uspeha u ostvarivanju reformskih ciljeva, zavisiće i stepen podrške EBRD našoj zemlji. Izvor: Politika.
GRČKA VELIKI INVESTITOR U SRBIJI
Autoput glavni zadatak
Kao veliki centar juga i jugoistoka Srbije i najveći srpski grad, Niš je posle Beograda najbliži Grčkoj, na samo 300 kilometara od granice. Zato je uvek na prvom mestu razmišljanja grčkih investitora. Proteklih godina, upravo zbog blizine sa grčkom granicom i direktnih veza dva naroda, Grčka je u okvirima mogućnosti pomagala Niš i njegove stanovnike. Međutim, i da mnogo više investira u Srbiji, rekao je juče u Nišu ambasador Grčke Mihail Spinelis, koji uskoro odlazi na novu dužnost. – Prioritetan zadatak i Srbije i Grčke jeste da u saradnji sa Skopljem sagrade moderan autoput kroz ovaj deo Balkana, sa svim potrebnim sadržajima, kako bi se stvorila najkraća i savremena veza krajnjeg juga sa srednjom i zapadnom Evropom. Veliki deo sadašnjeg autoputa je u lošem stanju i mora hitno da se sanira, a paralelno i da se investira u novi i moderniji. Grčka je spremna da odmah izvrši pritisak na dve velike evropske bankarske organizacije, koje bi finansijski pomogle izgradnju saobraćajnice, ali i da aktivira svoje investitore da se uključe u posao koji što pre treba da se završi. Za našu zemlju je od izuzetnog značaja da ova drumska saobraćajnica bude što pre sagrađena jer će omogućiti mnogo kraći put za stanovnike Grčke do središnje Evrope, ali i obezbediti jeftiniji i bezbedniji transport svoje robe i proizvoda u svet. Istovremeno, naš je plan da veliki broj grčkih investitora angažujemo i za izgradnju sadržaja pored novog autoputa, poput hotela i motela, benzinskih stanica i drugih pratećih objekata – rekao je Mihail Spinelis. U susretu sa gradonačelnikom Niša Smiljkom Kostićem razgovaralo se i o konkretnim investicijama Grčke na niškom području, a grčki konzul u Nišu Dimitros Spinelis je najavio mnogo veće prisustvo grčkih firmi u ovom delu Srbije: – Nisu Grčka i Srbija povezane samo zbog istorije i turizma. Uvek je postojala i značajna robna razmena. Aktuelna zbivanja u Evropi i svetu nalažu bliskost na svim poljima, od političkih, preko ekonomskih, do kulture i sporta. Unazad nekoliko godina u Nišu uspešno rade predstavništva grčkih firmi za proizvodnju, stambenu izgradnju, promet nafte i derivata i u oblasti trgovine. Verujemo da ćemo tu uspešnu saradnju još više unaprediti jer postoje obostrani interesi. Niš je spreman da prihvati ponuđenu saradnju, rekao je gradonačelnik Smiljko Kostić, očekujući da će već ove godine biti napravljen veliki iskorak u zbližavanju i povezivanju Niša i Soluna, odnosno cele regije severne Grčke. Veliki broj grčkih državljana boravio je poslednjih meseci na zimskim odmorima na Kopaoniku, u banjsko-klimatskim mestima na rehabilitaciji i lečenju, odavno postoji saradnja u lovnom turizmu... Sledećeg leta iz ovog dela Srbije ponovo će, kao nekada, veliki broj turista letnje godišnje odmore provesti na Egejskom moru. Konzul Grčke u Nišu Dimitros Ksenitelis rekao je da je izdavanje turističkih viza državljanima Srbije krajnje liberalizovano, a rok za dobijanje viza skraćen na samo dva dana. Izvor: Politika.
|
|
|
|
|
|
|
|
