pretraga sajta

Arhiva vesti Stagflacija kuca na vratima SAD? U Volstritu raste strah zbog mogućeg povratka stagflacije, stanja koje nastaje kada se mlak ekonomski rast pomeša sa rastućom inflacijom i stvori otrovnu kombinaciju koja može da osakati ekonomiju. Na početku godine, izgledlo je da je privreda SAD u dobrom stanju. Federalne rezerve su, povećavajući više puta osnovnu kamatu, uspevale da održavaju spor ekonomski rast, taman toliko da drže inflaciju u šaci. Neki ekonomisti su pričali o povratku ekonomije "zlatnih loknica" - ni vruće ni hladno, baš kako treba. Sada, međutim, izgleda kao da su ti dani davno prošli. Brige zbog inflacije i sporog rasta postale su osnovna tema u ekonomskim krugovima i poslednjih sedmica su uzdrmale berze. Stagflacija iz sedamdesetih godina izrasla je iz petrolejskog embarga OPEK koji doveo do četvorostrukog skoka cena. Inflacije je buknula a privredni rast je bio ugušen. Danas kao da je na pomolu i sličan scenario - cene nafte su početkom aprila dosegle rekordnih 58 dolara za barel. Mada su sad pale na oko 48 dolara, ipak su znatno više od prošlogodišnje cene od 40 dolara za barel. Ovi skokovi cena, zajedno sa velikim poskupjenjima druge robe i padom vrednosti dolara, izazvali su inflatorni pritisak. Osnovne potrošačke cene, u koje ne ulaze hrana i energija, porasle su u SAD za 3,3 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu, što je značajno više od 2,5 procentnog poskupljenja tokom 2004. Istovremeno, rast bruto nacionalnog dohotka niži je za 3,1 odsto od očekivanja. Shodno tome, ekonomisti su skresali svoje procene ukupnog rasta za celu godinu na oko 3,4 odsto što je znatno manje od 4,4 odsto rasta ostvarenog 2004. Ipak nije sasvim izvesno da li stagflacija kuca na vratima. Jer, iako cene nafte rastu, trebalo bi da pređu 90 dolara za barel da bi u realanom novcu bile veće od cena iz godina nafnih šokova. Osim toga, međunarodna tvrgovina, koja se značajno povećala sa 11 odsto BNP iz sedamdesetih na 25 odsto danas, podstakla je konkurentsku trku. Tome treba dodati i pad broja radnika uključnenih u sindikate, sa 25 odsto pre tri decenije na 12,5 odsto danas. S druge strane mogućnost stagflacije se ne može zanemariti, posebno u monetarnoj politici Federalnih rezervi. Centralna banka SAD je prošle sedmice povećala osnovnu kamatnu stopu za četvrtinu procenta, na tri odsto, što je osmo uzastopno poskupljenje novca od prošlog juna, kada je osnovna kamata bila samo jedan odsto. Federalne rezerve moraju pažljivo da mere učinak svoje politike monetarnog zatezanja. Ako nastave da povećavaju troškove pozajmljivanja, ulaze u rizik kočenja privrednog rasta. Ali, sa druge strane: ako više kamatne stope ohlade privredu pa potražnja malaksa, cene će pasti. Izvor: Danas. KERAMIKA MLADENOVAC PONOVO TRAŽI KUPCA Agencija za privatizaciju trebalo bi, do kraja maja, da raspiše novi tender za prodaju većinskog kapitala Keramike. Ukoliko drugi tender za prodaju većinskog kapitala te mladenovačke firme ne uspe, Keramika će biti predmet aukcijske prodaje, odnosno postoji mogućnost da se izvrši restruktuiranje ili da bude uveden stečajni postupak - kaže Branko Todorović direktor AD Keramika. Prema njegovim rečima, razgovori na temu "privatizacija" vođeni su sa predstavnicima nemačkog preduzeća Duravet - renomiranog proizvođača sanitarne keramike, koji su zainteresovani za kupovinu Sanitarne i firme Šidel, čije je rukovodstvo iskazalo zainteresovanost za ulaganje u fabriku Cevi. Međutim, pre nekoliko dana, predstavnici Duraveta odustali su od kupovine. Predstavnici sindikalnih organizacija u Keramici smatraju da je privatizacija neminovnost, ističući da je za ovu mladenovačku firmu najbolje da kupac bude inostrano lice. Međutim, prema Todorovićevoj proceni, stranog kupca neće biti. Izvor: Danas. Izvoz pirotskog Prvog maja premašio tri miliona evra Generalni direktor pirotske Industrije odeće Prvi maj Miroslav Golubović izjavio je da je to preduzeće u prošloj godini izvezlo robe u vrednosti od 3,3 miliona evra. "Poslovodstvo je zadovoljno ostvarenim izvoznim rezultatima, jer smo održali izvoz na nivou iz 2003. godine i to sa 1.000 radnika manje, koji su proglašeni tehnološkim viškom i kojima su isplaćene otpremnine", rekao je on pirotskom nedeljniku Sloboda. Govoreći o započetom procesu privatizacije, direktor Prvog maja je kazao da je jedna holandska firma Agenciji za privatizaciju uputila pismo o namerama u kojem je izrazila interesovanje za kupovinu fabrike konfekcije. "Pored partnera iz Holandije za određene delove Prvog maja interesovanje su pokazali i Italijani i Grci", rekao je Golubović, naglasivši da "ne postoji ni jedan kupac koji će kupiti celo preduzeće" i da fabrika Konfekcije ima veće šanse u procesu privatizacije od fabrike trikotaže. Golubović je dodao i da je Prvi maj već dve godine u procesu privatizacije, naglasivši da će prema najavama Vlade taj proces u velikim sistemima biti završen do polovine naredne godine. Izvor: Danas. Američki Najlondž kupuje Fabriku viskoze Lozofan Američka korporacija Najlondž najverovatnije će kupiti fabriku viskoze Lozofan iz Loznice, saopštila je danas Služba za informisanje te opštine. Kako se navodi u saopštenju, predstavnici američke firme prošle sedmice boravili su u Loznici, gde su tokom sedmodnevnog boravka upoznali opštinsko rukovodstvo o izvesnosti kupovine Lozofana. Predstavnici Najlondža tokom razgovora izrazili su zadovoljstvo podrškom koju lokalna uprava daje realizaciji projekta sa Viskozom. Stručnjaci američke korporacije Najlondž na čelu sa predsednikom Džordžom Hrabikom prvi put su posetili holding kompaniju Viskoza 18. februara ove godine. Tada su sa rukovodstvom lozničke kompanije razgovarali o mogućnostima prodaje Lozofana radi njegovog pretvaranja u pogon za prozivodnju sunđera na bazi celuloze. Hrabik je tada procenio da bi, ukoliko izveštaj tehničkih stručnjaka američke korporacije o Lozofanu bude povoljan, do realizacije projekta moglo doći za najviše godinu dana. Broj zaposlenih u obnovljenom delu Viskoze kretao bi se između 100 i 200, a godišnja vrednost proizvodnje u gotovoj robi bila bi između 10 i 20 miliona dolara dok bi se skoro celokupna proizvođa izvozila. Sunđer iz Loznice bi se plasirao na zapadnoevropsko tržiste, a jedan manji deo u Kinu i Australiju, a oživljavanjem proizvodnje u Lozofanu, mogli bi biti uposleni i ostali pogoni Viskoze. Izvor: Danas. Godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj Pozitivni dinamizam na Balkanu U okviru 14. godišnje skupštine EBRD juče je u Sava centru počeo dvodnevni sastanak Borda guvernera 60 zemalja članica EBRD. Poželevši dobrodošlicu u Beograd više od 3.000 političkih i poslovnih lidera sveta, premijer Srbije Vojislav Koštunica je naglasio da je ovo najveći i najznačajniji skup koji se održava u našoj zemlji u protekle tri decenije. - Odluka da Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) održi Skupštinu u Beogradu predstavlja snažnu i jasnu poruku sveta da odaje priznanje za veliki napredak koji smo učinili i da računa na našu zemlju u daljem procesu evropskih integracija. Srbija i Crna Gora pokazuju da su zemlja koja pruža sigurnost za ulaganja stranim investitorima, koja je otvorena za ekonomsku saradnju i koja ima velike ekonomske potencijale - rekao je Koštunica. Podsećajući na to da su zemlje koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije: BIH, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora i Slovenija u proteklim godinama ostvarile dobru političku i ekonomsku saradnju, Koštunica je naglasio da regionalna saradnja izgrađena na evropskim načelima demokratije, poštovanja ljudskih prava i dobrosusedstva snažno ojačava nastojanje zemalja Zapadnog Balkana da pravovremeno pristupe Evropskoj uniji. - Uvereni smo da je to jedini put za rešavanje svih sporova, uključujući i pronalaženje trajnog i stabilnog rešenja za Kosovo i Metohiju. Moramo pronaći rešenje koje će predstavljati kompromis. Rešenje u kojem niko neće biti pobednik i rešenje kojim niko neće biti gubitnik. Srbija je spremna za rešenje pitanja Kosova i Metohije, zasnovano na kompromisu i na evropskim i međunarodnim demokratskim načelima koja bezrezervno štite teritorijalni integritet i suverenitet svih država - rekao je Koštunica. Naglašavajući da Evropska banka za obnovu i razvoj očigledno ima vodeću ulogu u pozitivnoj transformaciji celog ovog prostora, premijer Srbije je naveo da je dosad EBRD investirala blizu 700 miliona evra u našu zemlju, a prikupljeno je i dodatnih 780 miliona evra pored fondova banke. Izvor: Danas. Aktivnosti EBRD u Srbiji i Crnoj Gori Hemofarm kao ogledni primer za ulaganje Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD zaključno sa 31. decembrom 2004. godine potpisala je ugovore o podršci za 33 projekta u Srbiji i Crnoj Gori, i vrednost tih investicija iznosi ukupno 683 miliona evra od kojih je čak 41 odsto sredstava usmereno ka projektima u privatnom sektoru. U publikaciji "Region u tranziciji", pripremljenoj povodom Skupštine EBRD ističe se da će Banka i dalje imati krucijalnu ulogu u razvoju transporta, energetskog sektora i saobraćajne infrastrukture u zemlji. Prioritet će biti dat onim infrastrukturnim projektima koji imaju regionalnu dimenziju, kao i u nastavku procesa restrukturiranja javnih preduzeća iz energetskog sektora naše zemlje. Značajne aktivnosti već se odvijaju u cilju stvaranja zajedničkog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi. Evropska banka za obnovu i razvoj poseban značaj daje oglednim projektima, od kojih se u izveštaju Skupštini posebno spominje Hemofarm grupa, vodeći proizvođač lekova u Srbiji i Crnoj Gori. Zahvaljujući zajmu od 18 miliona evra koje je Banka odobrila 2002. godine, Hemofarm je obezbedio modernizaciju fabričkih postrojenja i najviše standarde proizvodnje. Drugi zajam EBRD Hemofarmu, vredan 22 miliona evra, odobren je 2004. godine za izgradnju fabrike medicinske opreme u Rusiji. Fabrika će biti jedna od prvih u Rusiji izgrađena po standardima GMP. U EBRD ocenjuju da Hemofarm ima mlad ali iskusan menadžment tim, da završni godišnji računi kompanije zvuče dobro, a snažno se generišu prihodi koji su fokusirani na podizanje likvidnosti. Izvor: Danas.

"Mali" akcionari Emitenti Posrednici Investitori