 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
ZAVRŠENA 14. GODIŠNJA SKUPŠTINA Evropske banke za obnovu i razvoj
Beograd je zaista svet
Četrnaesta godišnja skupština Evrpske banke za obnovu i razvoj završila je juče dvodnevno zasedanje u Beogradu. Na zatvaranju poslednje sednice Upravnog odbora guvernera EBRD predsednik banke Žan Lemijer ocenio je da je održavanje Skupštine bio ključni događaj za region čiji značaj ne treba potcenjivati. On se zahvalio na dosadašnjem radu guvernerima koji napuštaju Odbor, a posebno vlastima Srbije i Beograda za nesebičnu pomoć koju su pružili održavanju Skupštine: - Skupština je bila veoma dobar sastanak za region i EBRD. Bilo je prisutno 2.500 učesnika i više od 1.000 biznismena, što je sa poslovne i investicione tačke gledišta veoma dobro. Lemijer je na završnoj konferenciji za novinare u Centru Sava ocenio naročito uspešnim sastanak sa premijerima zemalja u regionu, koji su izneli šta je neophodno za poboljšanje poslovne klime i diskutovali o rešenjima za pitanja institucionalnih okvira, saradnje među državama, problemima granica i ugovorima o slobodnoj trgovini. Biznismene je zanimala implementacija vladavine prava i poboljšanje sudskog sistema. - Region doživljava progres, okrenut je Evropi, a bolji su i signali koji iz Evrope stižu u region. Prisutna je promena u stavu investitora i oni su zainteresovani za ulaganja. Ovaj region je mesto gde postoje prilike za ulaganje i danas se nalazi na mapi investitora - rekao je Lemijer i dodao da će EBRD nastaviti prisustvo u jugoistočnoj Evropi. Govoreći o radu Skupštine, predsednik EBRD rekao je da su guverneri pozdravili rezultate banke i rukovodstva, kao i plan pomeranja na Istok. Lemijer je podsetio da je bilo sporenja o tome kada EBRD treba da napusti zemlje srednje Evrope. Komentarišući izostanak premijera Hrvatske, Lemijer je rekao da vlade odlučuju koju će delegaciju poslati, ali da izostanak visokih predstavnika Hrvatske nema veze sa EBRD, već da je reč o razlogu koji je "deo istorije regiona". Ipak, on je ocenio da je Hrvatska veoma važna za region i da ima dobar razvoj i čvrsto opredeljenje za članstvo u Evropskoj uniji. Uspeli smo da organizujemo jedan ovako značajan skup i pokazali da je zaista Beograd svet. Na ovoj konferenciji pokazali smo da se imidž Srbije menja i sada je vreme za investicije u Srbiju, ali i u čitav region. Na najbolji način promovisana je teza da regioni brišu granice, a investitori su ti koji treba da doprinesu da one budu izbrisane što pre. Ovo su samo neke od ocena koje su sumirajući dvodnevni rad Skupštine Evropske banke za razvoj, koja je održana u beogradskom Sava centru, istakli potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, ministar finansija, Predrag Bubalo, ministar privrede, Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. - Organizacijom ovog skupa dokazali smo da sve možemo ako hoćemo i sada je, valjda, vreme da pokažemo da je to naša normalna praksa - naglasio je Miroljub Labus, ističući u prvi plan da je čitav posao oko organizacije ovog međunarodnog skupa pokazao na najbolji način kako dobro mogu da sarađuju Vlada Srbije i grad Beograd. Sumirajući rezultate svojih susreta sa komesarom za ekonomska i monetarna pitanja EU Hoakimom Almunjom, Labus je najavio početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji za oktobar. U međuvremenu biće rađeno na dogovoru oko pristupa Srbije i svih drugih zemalja regiona finansijskim i investicionim fondovima Evropske unije i načinu korišćenja tih sredstava u periodu od 2007-2013. kako bi čitav region brže krenuo napred. Porušene zgrade ruže Beograd Uz brojne pohvale koje su učesnici skupa EBRD uputili domaćinima, istaknuta je i jedna zamerka na koju je ukazao Mlađan Dinkić. Reč je o porušenim zgradama u centru Beograda, za koje stranci misle da ruže grad, u kojem su se, inače, veoma dobro osećali i proveli, i otuda njihova inicijativa za što bržom sanacijom porušenih zgrada. Beograd je spreman da sa svoje strane tome maksimalno doprinese - rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, ali je podsetio da je reč o zgradama koje su u vlasništvu Republike i da odatle mora krenuti inicijativa. Za istim stolom Koliko smo se u lepom svetlu prikazali celom svetu, pokazala je i večera koja je upriličena za najviše zvaničnike i učesnike Skupštine EBRD, na kojoj sam prvi put video da za jednim stolom sede svi predstavnici Srbije i Crne Gore na jednom mestu, naglasio je uz osmeh Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Živ grad, ljudi sa nadom Po završetku konferencije Lemijer je upitao inostrane novinare da li im se sviđa Beograd. On je dodao da je prestonica Srbije "živ grad, da se ljudi u njemu nadaju i da se EBRD mora vratiti u njega". Novinar iz Velike Britanije poručio mu je da se nada da će i sledeće godine organizovati skupštinu u Beogradu jer je "mesto na kojem se skupština održava u Londonu grozno". Izvor: Danas.
U Privrednoj komori Srbije predstavljen plan pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji:
Članstvo u STO snažan signal investitorima
Od zemalja u regionu samo SCG i BIH nisu u članstvu Svetske trgovinske organizacije. Pristupanje Srbije STO stoga ima veliki značaj, imajući u vidu da predstavlja i obaveznu stepenicu u procesu ulaska u punopravno članstvo Evropske unije - istakao je Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije na jučerašnjoj prezentaciji procesa pristupanja Srbije STO. Prema njegovim rečima, brojne su pogodnosti koje Srbija može da ostvari uključivanjem u organizaciju koja okuplja 148 zemalja i obuhvata više od 90 odsto svetske trgovine. Na taj način će, tvrdi Milosavljević, biti postavljena osnova za razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama članicama STO, što će predstavljati i snažan signal potencijalnim investitorima da je uspostavljen stabilan i kvalitetan ambijent za privređivanje. Članstvo u STO može doprineti i u bržem i efikasnijem rešavanju spoljnotrgovinskog deficita sa kojim se sada suočavamo. - Prezentacija aktivnosti koje u naredne tri godine predstoje u procesu pristupanja STO predstavlja i početak saradnje Vlade i Privredne komore Srbije na ovom zadatku od suštinskog značaja za zemlju i Privredna komora Srbije je spremna da u tome pruži aktivan doprinos- istakao je Milosavljević. Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije Duško Lopandić podsetio je da će za razliku od drugih zemalja koje su već išle tim putem, Srbija u isto vreme voditi pregovore u još dve oblasti, stabilizaciji i pridruživanju sa EU i regionalnim trgovinskim sporazumima. - Generalni savet STO doneo je 15. februara ove godine odluku o posebnom pristupanju Republike Srbije i obrazovanju Radne grupe za pristupanje Srbije. Mi smo 4. marta podneli Memorandum o trgovinskoj politici i nadamo se da ćemo ovu fazu završiti do kraja juna. U toku je izrada dokumenta ACC o faktičkom stanju, a Svetskoj trgovinskoj organizaciji treba dostaviti i Plan zakonodavnih aktivnosti. Očekujemo da bi prvi sastanak Radne grupe za pristupanje mogao biti održan u septembru, što bi simbolično označilo početak konkretnih bilateralnih pregovora - najavio je Lopandić. Izvor: Danas.
Zašto država žuri sa privatizacijom osiguravajućih kompanija
Jeftina prodaja srpskog tržišta
Ne postoje dovoljno dobri razlozi za prodaju dve državne osiguravajuće kuće, "Dunav" i DDOR, koje pokrivaju dve trećine tržišta. Taj ishitreni potez doneo bi više loših nego dobrih rezultata - tvrde stručnjaci za oblast osiguranja. Oni procenjuju da bi jedan od glavnih razloga za prodaju mogao da bude politički. U Sloveniji i Hrvatskoj strane firme drže deset od 25 odsto tržišta, s tim da su vodeće državne kuće "Triglav" i "Kroacija". A guverner Narodne banke i ministar finansija Radovan Jelašić i Mlađan Dinkić potvrdili su tokom sednice EBRD-a da će u septembru započeti procedura prodaje srpskih osiguravajućih kompanija. "Mnogo smo postigli u bankarskom sektoru, što ne znači da nema više izazova, pogotovo u nadzoru osiguravajućih kuća", kazao je guverner i dodao da će se uskoro krenuti sa privatizacijom dve velike državne osiguravajuće kompanije. On je izrazio očekivanje da će do jula biti usvojen novi zakon o osiguranju i da će do septembra biti imenovani savetnici za privatizaciju. Dinkić je bio konkretniji. On je spomenuo da za DDOR već postoje zainteresovani kupci. Dve najveće srpske kuće "Dunav" i DDOR drže oko dve trećine tržišta. U "Dunavu" država ima 93 odsto akcija, a u DDOR-u 51 odsto. "Dunav" je ovih dana krenuo u prodaju hotela "Jugoslavija", a aukcija za drugi hotel "Metropol" trebalo bi da bude raspisana za oko mesec i po dana. Na ovaj način "Dunav" će dobiti oko sto miliona evra gotovog novca što bi mogao da upotrebi za uvećanje svog kapitala. Prodaja hotela pokrenuta je, kako kažu u "Dunavu", jer "prema novom zakonu o osiguranju neće moći da se bave drugim poslovima osim osiguranja". Ovaj potez mogao bi da se posmatra i kao vrsta dokapitalizacije i podizanja vrednosti kompanije što je bio jedan od uslova za privatizaciju. Takođe, iza toga možda stoji pokušaj rukovodstva da jačanjem kompanije ubedi nadležne da odlože prodaju. Stav menadžmenta "Dunava" je da je sada rano za prodaju jer su na tržištu nepovoljni uslovi. Privatizacija u DDOR-u je još lakša, jer je dokapitalizacija obavljena delimično ulaskom slovenačkog kapitala kupovinom deset odsto akcija. I ekonomista Boško Živković smatra da bi brza privatizacija državnog kapitala u dve najveće osiguravajuće kuće bila pogrešna, jer je tržište osiguranja u Srbiji nerazvijeno. "To bi, pre svega, bio čin prodaje, odnosno kupovine tržišta, a ne portfolija", kaže on i upozorava da je u tome poučno iskustvo Slovenije, ali i nekih zemalja koje nisu žurile sa prodajom državnog osiguranja. - Srbija ima još veći razlog da sa tim ne žuri, zato što je ovaj segment kod nas mnogo nerazvijeniji od bankarskog sektora, čija će privatizacija biti okončana tek iduće godine. Tržište osiguranja prvo treba urediti tako da omogući veću konkurenciju, a što bi podiglo kvalitet i broj usluga. U suprotnom, brzom prodajom samo bismo jednu vrstu monopola zamenili drugim - smatra Živković koji dodaje da bi to predstavljalo jeftinu prodaju tržišta. "Kapacitet našeg osiguravajućeg sektora jako je mali kada vidimo koliko se tu novca i premija vrti u odnosu na društveni proizvod Srbije. Po tome se vidi da smo u ovoj oblasti tek na početku, što znači da je pre svega potrebno da se ovde uvedu neki ozbiljni strateški igrači", pojašnjava Živković. Vlasništvo Inače, u Srbiji sada ima 22 osiguravajuće kuće. Od njih je u potpunom stranom vlasništvu četiri; Grave, Viner štediše, Dunav-TBI i Milenijum, koji drži hrvatska Kroacija, a u još dve ima stranog kapitala. Agencija posrednik Miodrag Đorđević, direktor Agencije za privatizaciju, kaže da novac od prodaje hotela "Jugoslavija" i "Metropol" ide "Dunavu", a ne u budžet. On pojašnjava da je Agencija ovde samo posrednik jer se ova prodaja dela imovine "Dunava" obavlja ne zbog Zakona o privatizaciji već odredbi zakona o osiguranju. Izvor: Glas javnosti.
|
|
|
|
|
|
|
|
