 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Kako se poljoprivreda Srbije priprema za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju:
Viza za pristup svetskom tržištu
U narednim mesecima Srbiju čekaju pregovori o zaključivanju sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, kao i pregovori o pristupanju Svetskoj trgovinskoj asocijaciji. Oba procesa podrazumevaju dalju liberalizaciju poljoprivrednog tržišta, što znači da će nivo domaće podrške poljoprivredi, carinska zaštita i izvozne subvencije pretrpeti značajne promene. To, međutim, ne bi trebalo shvatiti kao zahtev koji nam neko nameće, naprotiv, usvajanje standarda koji važe svuda u svetu u našem je interesu - ističe Miloš Milovanović, stručni saradnik u Odeljenju za integraciju u STO i EU Ministarstva poljoprivrede Srbije. Naš sagovornik podseća da ulazak u STO znači nesmetani pristup tržištu 148 zemalja članica između kojih se obavlja 97 odsto ukupnog svetskog prometa. Članstvo u STO donosi ne samo slobodnu, već i fer i korektnu razmenu roba i usluga, zasnovanu na principima Sporazuma o poljoprivredi STO, koji predstavlja pokušaj uspostavljanja tržišno orijentisanog sistema trgovine poljoprivrednim proizvodima u svetu. Pristup STO podrazumeva i usvajanje jasno definisanih pravila poslovanja, koja garantuju sigurnost stranim investitorima i predvidivost trgovinske politike. Sve to bi trebalo da podigne nivo direktnih inostranih investicija u našoj zemlji - U pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom ključne su tri oblasti - pristup tržištu i u tom kontekstu carinska zaštita, zatim podrška poljoprivredi i izvozne subvencije. Prilagođavanja do kojih dolazi u pregovorima sa STO mogu se pokazati na primeru tzv. tarifnog ekvivalenta ( TE ). Naš tarifni ekvivalent u poljoprivredi je u početnoj fazi pregovora sa STO utvrđen na nivou od 22,1 odsto, dok u Hrvatskoj sada iznosi 10,4 a u Makedoniji 9,5 odsto. Obe zemlje već su obavile pregovore i realno je očekivati da će i kod nas kada se okončaju TE biti na približno istom nivou. I domaća podrška bi trebalo da pretrpi određene promene, pri čemu će se ostvarivati transfer iz tzv. Amber Box u Grin Box i smanjivati direktna podrška cenama, uz pomeranje naglaska na strukturalne mere. Trend u STO je postupno smanjenje i ukidanje izvoznih subvencija - navodi Milovanović. Prema njegovim rečima, tokom rada na izradi Strategije za pregovore sa STO treba identifikovati sektore poljoprivrede u kojima smo već konkurentni, ali i one koje bi trebalo i dalje štititi. Pregovori će uslediti kada za to dođe vreme, ali svakako ne pre održavanja prvog sastanka Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO, koji bi trebalo da se desi u drugoj polovini godine. Korak po korak do svetskih standarda - Prvi korak koji treba učiniti u procesu pristupanja STO predstavlja izračunavanje tzv. tarifnog ekvivalenta ( TE) kojim se u procentima izražava nivo zaštite poljoprivredno - prehrambenih proizvoda. Tarifni ekvivalent se utvrđuje kako za pojedinačne proizvode, čime je obuhvaćeno 1189 tarifnih linija u poljoprivredi, tako i za sve poljoprivredne proizvode ( prosečan TE ). Posao izračunavanja TE već je završen, kao i sve što je vezano za naredni korak, ispunjavanje ACC / 4 forme. Reč je o tehničkom obaveštenju STO o domaćim merama podrške i izvoznim subvencijama. Mere podrške obuhvataju dozvoljene, odnosno mere koje ne podležu obavezi smanjenja ( tzv. Green Box mere ), mere koje direktno utiču na tržišne tokove i stoga su izričito zabranjene i podležu obavezi smanjenja ( Amber Box ) i tzv. izuzete ili Blu Box mere. Treći značajan korak predstavlja harmonizacija zakona. Aktivnosti su u toku i treba podsetiti da se i u zemljama članicama STO to tretira kao nezavršen proces - kaže Danijela Bardić, stručni saradnik u Odeljenju za integraciju u STO i EU Ministarstva poljoprivrede Srbije. Izvor: Danas.
U Vojvodini prodato 421 preduzeće za 222 miliona evra
U dosadašnjem toku privatizacije u Vojvodini prodato je 421 preduzeće za 222 miliona evra, a kupci su se obavezali da u njih investiraju 133 miliona evra, saopšteno je na sednici Odbora Skupštine APV za privatizaciju. Zbog neispunjavanja obaveza raskinuto je 14 ugovora o prodaji, a Agenciji za privatizaciju podnete su tužbe za raskid kupoprodajnih ugovora u još 56 preduzeća. U republički budžet od prodaje vojvođanskih preduzeća slilo se 13,5 milijardi dinara, dok je u pokrajinski trebalo da stigne 3,3 milijarde dinara, a već duže vreme republika duguje pokrajini 730 miliona dinara privatizacionih prihoda. Izvor: Danas.
U Vojvodini prodato 421 preduzeće za 222 miliona evra
U dosadašnjem toku privatizacije u Vojvodini prodato je 421 preduzeće za 222 miliona evra, a kupci su se obavezali da u njih investiraju 133 miliona evra, saopšteno je na sednici Odbora Skupštine APV za privatizaciju. Zbog neispunjavanja obaveza raskinuto je 14 ugovora o prodaji, a Agenciji za privatizaciju podnete su tužbe za raskid kupoprodajnih ugovora u još 56 preduzeća. U republički budžet od prodaje vojvođanskih preduzeća slilo se 13,5 milijardi dinara, dok je u pokrajinski trebalo da stigne 3,3 milijarde dinara, a već duže vreme republika duguje pokrajini 730 miliona dinara privatizacionih prihoda. Izvor: Danas.
Različita tumačenja Uredbe o derivatima države i naftaša
Gorivo hoće-neće poskupeti
Prema novoj uredbi o cenama derivata nafte, koja nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“ stupa na snagu u subotu, 28. maja, gorivo u Srbiji bi trebalo da poskupi. Skupština Srbije je, međutim, za ponedeljak, 30. maj, najavila raspravu o predlogu izmena i dopuna Zakona o akcizama, kojim bi se smanjila državna zahvatanja, a cena goriva na benzinskim pumpama ostala ista. Trodnevni vakuum, od stupanja na snagu uredbe do izglasavanja izmena i dopuna Zakona o akcizama, mogao bi za posledicu da ima pomenuto povećanje cena derivata nafte na domaćim pumpama. Iako je ministar finansija Mlađan Dinkić pre dva dana rekao da uredba o formiranju cene naftnih derivata stupa na snagu u subotu i da se tek tada stiču uslovi da Ministarstvo energetike uputi zahtev Ministarstvu finansija za povećanje cena goriva, naftaši tvrde da zakon kaže drugačije. Vlada Srbije je, naime, pre nekoliko nedelja usvojila, a pre neki dan objavila novu uredbu prema kojoj su cene derivata nafte bez fiskalnih dažbina (akciza i poreza) na osnovu važećih cena sirove nafte (tipa URAL) u svetu i kursa dolara povećane. Stupanjem na snagu uredbe, menjaju se i cene goriva kod nas. - Uredba je pravosnažna od subote, 28. maja, i u njoj su objavljene nove cene osnovnih derivata nafte bez fiskalnih dažbina. Ovo nije izmena stare uredbe, već je doneta nova sa usklađenim cenama derivata sa cenom sirove nafte - objašnjavaju u resornom Ministarstvu rudarstva i energetike. U Naftnoj industriji Srbije tvrde da zbog različitog tumačenja uredbe još uvek nisu doneli odluku o tome da li će menjati cene na svojim pumpama, ali napominju da je 20. maja objavljen tekst nove uredbe o cenama, čija primena počinje 28. maja, kad bi trebalo da budu povećane cene derivata. - Pošto su povećane cene goriva bez fiskalnih dažbina, trebalo bi da dođe i do promene maloprodajnih cena na benzinskim stanicama. Kada Skupština Srbije usvoji najavljene promene akciza, mi bismo smanjili cene goriva na pumpama - kažu u NIS-u i dodaju da je korekcija usledila kao posledica promene cena sirove nafte i kursa dolara, od poslednje korekcije cene goriva u Srbiji, početkom februara. Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković zakazao je za ponedeljak, 30. maj, sednicu Skupštine Srbije koja će na dnevnom redu, pored amandmana na Ustavnu povelju, imati i izmenu Zakona o akcizama, kojom je predviđeno smanjenje budžetskih prihoda od akciza na benzin, čime se otklanja potreba da gorivo u Srbiji poskupi zbog usklađivanja sa cenom nafte na svetskom tržištu. Kako je navedeno u saopštenju iz kabineta Markovića, „zahvaljujući efikasnoj saradnji Skupštine i Ministarstva finansija, benzin u Srbiji neće poskupeti“. Inače, dva i po meseca od podnošenja zahteva za izmenu i dopunu Zakona, je prošlo, a predlog Ministarstva finansija je stajao u skupštinskoj fioci, a naftaši su beležili minuse u poslovanju. Ako bi u ponedeljak Skupština ipak usvojila izmenjeni Zakon o akcizama, gorivo bi na našim pumpama bilo skuplje za tri ili četiri dinara po litru svega nekoliko dana, uvoznici bi pozitivno poslovali, ali bi državna kasa gubila. Izvor: Blic.
|
|
|
|
|
|
|
|
