OD SUTRA ODLUČUJUĆA RUNDA PREGOVORA MMF-a I SRBIJE: Trinaesti maj, dan finansijske istine
Misija MMF-a, koju predvodi Pirita Sorsa i delegacija Srbije, na čijem je čelu guverner NBS Radovan Jelašić, počeće sutra poslednju rundu pregovora. Izvori »««Dnevnika« bliski obema stranama tvrde da će dva dana po okončanju razgovora, koji će trajati od 4. do 11. maja, MMF saopštiti definitivnu odluku o daljoj sudbini trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom. Pri tome su moguća samo dva rešenja, produženje ili prekid aranžmana. Iz MMF-a stižu signali da su obe varijante u igri i da su još uvek »sve karte na stolu«.
Ukoliko želi da MMF produži aranžman, zaključen u maju 2002. Vlada Srbije bi do 13. maja trebalo da uveri sagovornike iz Vašingtona da postoje velike šanse da se uspešno i u kratkom roku okonča peta revizija, odnosno da se MMF saglasi sa ekonomskom politikom koja se vodi u Srbiji. U tom slučaju, NBS bi uskoro mogla da računa na novu tranšu kredita od oko 200 miliona dolara. Ovakav scenario podrazumeva da u narednih nedelju dana dve strane dogovor »u principu«, postignut sredinom aprila u Vašingtonu, prošire i na sve detalje.
MMF će u predstojećim razgovorima zapravo i insistirati na tim »nijansama«, jer su principijelni, ključni parametri ekonomske politike za naredni period više-manje usaglašeni. Zato će se koplja i lomiti u raspravama o merama za realizaciju dogovorenih ciljeva, s tim što će srpska strana pokušati da MMF-u ukaže da njegova »terapija« ne daje uvek rezultata i da za lečenje srpske ekonomije možda i ne treba toliko menjati lekove, koliko njihovu dozu i tempo terapije.
Ukoliko, međutim, ne bude postignuta puna saglasnost i o načinu uzimanja »lekova«, MMF će, po svemu sudeći, 13. maja neće Srbiji odobriti dodatnih tri-četiri meseca, već će odmah suspendovati trogodišnji aranžman. U tom slučaju Srbija (i Crna Gora) neće moći od MMF-a da povuče preostalih 290 miliona dolara kredita. Svojevremeno je, naime, MMF Srbiji i Crnoj Gori odobrio ukupno oko 990 miliona dolara, u međuvremenu je iskorišćeno oko 700 miliona, a za povlačenje preostalih sredstava je neophodno da MMF u sklopu pete, a kasnije i poslednje, šeste revizije, da »zeleno svetlo«, odnosno saglasnost na ekonomsku politiku Vlade Srbije. No, tih 290 miliona dolara neiskorišćenih kredita biće najmanja šteta, jer će spoljni dug SCG, ukoliko MMF suspenduje trogodišnji aranžman, automatski porasti za oko 700 miliona dolara(675 miliona dolara Srbiji i Crnoj Gori 25 miliona ). SCG je, naime, u novembru 2001. potpisala sporazum sa Pariskim klubom, po kome će ta grupa poverilaca našoj zemlji otpisati dodatnih 15 odsto potraživanja vrednih oko 4,5 milijarde dolara samo ako se uspešno okonča trogodišnji aranžman sa MMF-om. Direktna šteta bi, dakle, bila skoro milijardu dolara, a indirektna neuporedivo veća. Tim pre što, po rečima ministra finansija Mlađana Dinkića, bez sporazuma sa MMF-om ne bi mogla da se nastavi saradnja ni sa Svetskom bankom, niti bi Srbija mogla da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Uz to, suspenzija aranžmana bi svakako u svetskim finansijskim i poslovnim krugovima bila protumačena kao signal da se u Srbiji ne vodi »zdrava« ekonomska politika, što bi se sigurno odrazilo i na slabiji priliv direktnih stranih investicija u narednom periodu. No, koliko god zvučalo apsurdno, to što je Pariski klub otpis dodatnih 15 odsto svojih potraživanja uslovio uspešnim okončanjem aranžmana sa MMF-om, moglo bi da olakša poziciju srpskih pregovarača. I u MMF-u su, naime, svesni da će eventualnom suspenzijom aranžmana natovariti Srbiji na leđa novih 700 miliona dolara duga.
Očito je, dakle, ulog veliki i zato će predstojeći razgovori biti možda teži od svih dosadašnjih. Toga su, izgleda, svesne obe strane. Srpski pregovarači su do sada pokazivali nešto više optimizma da će i ova, odlučujuća runda pregovora biti okončana dogovorom sa MMF-om. Izvori bliski srpskom pregovaračkom timu podsećaju na izjave zvaničnika da će u Srbiji dodatno morati da se steže kaiš. To bi, po njihovom mišljenju, moglo da se protumači kao spremnost da se prihvate uslovi MMF-a, pa se domaća javnost unapred priprema za pojačane mere štednje.
Osim konačnog ishoda, o predstojećim pregovorima se skoro sve zna. Za Srbiju je dodatni problem što je april okončan sa inflacijom od 0,8 odsto. Iako su cene porasle za manje od jedan odsto, Vlada je verovala da ta stopa može biti još manja, oko 0,5 odsto mesečno u čitavom drugom tromesečju. Ovako, prva četiri meseca završena su sa inflacijom od 5,9 odsto i praktično je »potrošeno« skoro dve trećine poskupljenja, planiranih za čitavu 2005. Da bi Vlada godišnju inflaciju održala na projektovanih 9,6 odsto, od maja do decembra cene ne bi u proseku smele da rastu za više od 0,4 odsto. To se graniči sa naučnom fantastikom, jer tek sledi poskupljenje električne energije, a pitanje je i koliko će još dugo, zbog poskupljenja sirove nafte, moći da se drže cene goriva. A, MMF je i tokom prethodnih rundi pregovora pokazao zabrinutost zbog visoke inflacije.
MMF će svakako insistirati i na rešenju problema deficita platnog bilansa i na ubrzanju strukturnih reformi, odnosno restrukturiranja javnih preduzeća, što podrazumeva i brzu privatizaciju preduzeća, koja će biti osnovana izdvajanjem sporednih delatnosti. Misija MMF će u Beograd doputovati i sa izričitim zahtevom da se smanji potrošnja, a ima nagoveštaja da će zbog toga tražiti od Vlade i NBS da pooštre fiskalnu politiku. Iako domaći ekonomisti upozoravaju da bi dodatno zavrtanje monetarnih slavina poguralo naviše ionako visoke kamatne stope, a to bi privredu gurnulo u recesiju, koja je već na pomolu, izvori »Dnevnika« ne isključuju mogućnost da će MMF od NBS tražiti neke mere za neutralisanje navodnog viška likvidnih sredstava. U svakom slučaju, MMF zbog relativno visoke inflacije i ne pomišlja na mogućnost popuštanja monetarnih dizgina. Srpski pregovarači od Misije MMF-a mogu da očekuju i zahteve vezane za kvalitet fiskalnog prilagođavanja, odnosno veće smanjenje tekućih rashoda, pa i kroz ukidanje subvencija gubitašima i bržu reformu državne uprave.
Pre ove, odlučujuće runde, Vlada Srbije preuzela je obavezu da budžetski eficit smanji sa prvobitno planiranih 20,5 na 4,5 milijarde dinara, ili na samo 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda-BDP, što je daleko ispod deficita mnogo razvijenijih zemalja. Vlada se, takođe, obavezala da će deficit u platnom bilansu ove godine smanjiti za oko 900 miliona evra i svesti ga sa prošlogodišnjih 15,5 na 11 odsto BDP-a. Da bi to ostvarila neopohodno je da se izvoz poveća za 25, a uvoz za najviše 9 odsto. Iako na prvi pogled to deluje nemoguće, podaci za prvi kvartal su više nego ohrabrujući, jer je izvoz bio za preko 50 odsto veći, dok je uvoz bio manji nego u istom periodu 2004.
Iako je Vlada zbog prihoda većih od očekivanja planirala rebalans budžeta, taj višak neće smeti da se troši. To je izričit zahtev MMF-a zbog procene da bi usmeravanje tih sredstava u dodatnu potrošnju povećalo tražnju, od koje bi se deo zadovoljio iz uvoza, što bi produbilo spoljnotrgovinski i deficit u bilansu tekućih plaćanja. A, pojačane mere štednje zapravo za cilj i imaju obaranje platnobilansnog deficita, ali i inflacije na „podnošljivi“ nivo.Izvor: Dnevnik.
Spora privatizacija osiguranja: Strah od stranaca
Dva najveća osiguravajuća društva, „Dunav“ i DDOR „Novi Sad“, zauzimaju gotovo dve trećine tržišta osiguranja u Srbiji. Otuda i budućnost osiguranja u Srbiji ponajviše zavisi od sudbine ove dve firme i načina na koji one budu privatizovane. U Narodnoj banci smatraju da je pre započinjanja procesa privatizacije neophodno pripremiti i realizovati program restrukturiranja i ojačati finansijski položaj obe firme. Prethodna vlada tako nešto pokušala je u „Dunavu“, ali je proces, iz ne baš jasnih razloga, obustavljen. Zašto?
Dimitrije Stamenović, bivši generalni direktor „Dunava“, kaže da je, uz saglasnost Vlade premijera Đinđića, u ovom osiguranju tokom 2002/03. godine krenuo pretprivatizacioni proces u saradnji sa AFC, delom Svetske banke koji se bavi investicijama u privatni sektor. Ideja je bila da AFC kupi 20 odsto akcija „Dunava“ i tako sa svežim novcem pospeši proces restrukturiranja, podigne vrednost kompanije i uspostavi zdrav koncept poslovanja. Po njegovim rečima, procenjujući vrednost „Dunava“ na 250 miliona dolara, AFC je bio spreman da u kompaniju uloži 50 miliona.
- Posle ubistva premijera Đinđića u Vladi dolazi do promene pristupa i počinje da se zagovara ideja da se AFC-u ne dozvoli kupovina 20 odsto akcija, već da „Dunav“ od njih uzme kredit u istom iznosu, pa ako ne bude mogao da ga vrati, da se dug konvertuje u akcije AFC-a. Ja nisam bio spreman da to prihvatim jer „Dunavu“ nije bio potreban kredit i zato što sam smatrao da je prvi koncept znatno transparentniji. Nakon moje smene i AFC je izašao iz posla sa „Dunav osiguranjem“ - kaže Stamenović, ističući da je za kupovinu 20 odsto akcija „Dunava“ od strane AFC-a postojala pismena saglasnost Vlade Srbije koju je potpisao pokojni premijer Đinđić.
Bivši ministar finansija Božidar Đelić, koga smo prekinuli na godišnjem odmoru u krstarenju Nilom, kaže da nije bilo pismene saglasnosti Vlade za projekat sa AFC i da je za „Dunav“ neophodno da prvo obavi dokapitalizaciju, da proda hotele kojima gazduje, pa da tek onda krenu pripremne radnje za proces privatizacije.
I Mirko Petrović, aktuelni generalni direktor „Dunav osiguranja“, smatra da bi po državu bilo štetno da sada krene u prodaju osiguravajućih društava. Kao primer Petrović navodi Hrvatsku i Sloveniju koje još uvek nisu privatizovale svoja najveća osiguranja - „Triglav“ i „Kroaciju“. Na slovenačkom tržištu osiguranja strane kompanije učestvuju sa svega 10, a u Hrvatskoj sa oko 25 odsto. Istovremeno učešće „Triglava“ u Sloveniji iznosi 40, a učešće „Kroacije“ u Hrvatskoj 43 odsto. Ocenjujući da bi brza privatizacija osiguravajućih društava bila štetna, Petrović tvrdi da bi država dugoročno mogla od osiguranja da ostvaruje veoma visok i konstantan prihod. Što se tiče procene vrednosti „Dunava“, koja se najčešće kreće od 170 do 200 miliona evra, Petrović smatra da bi, posebno sa razvojem životnog osiguranja koje je kod nas tek u začetku, za nekoliko godina vrednost „Dunava“ mogla da se utrostruči.
I generalni direktor DDOR „Novi Sad“ Bogdan Kuzmanović smatra da tržište osiguranja ne treba olako prepustiti strancima. Po njegovom mišljenju, neodmereno prepuštanje tržišta strancima nosi sa sobom veliku opasnost da se novac odlije u inostranstvo. Direktor druge po veličini osiguravajuće kuće u kojoj slovenački kapital učestvuje sa oko 10 odsto očekuje da nadležno ministarstvo uskoro definiše strategiju privatizacije državnog i društvenog kapitala. Interesovanje za dobre kompanije poput DDOR „Novi Sad“ postoji, a Kuzmanović kaže da će se sa njima pregovarati tek uz odobrenje nadležnog ministarstva. Koliko su stavovi čelnika dve najveće osiguravajuće kuće zasnovani na realnoj osnovi, a koliko su posledica straha od konkurencije i gubitka monopolske pozicije, teško je proceniti. Tek, očito je da lov na krupnu divljač u srpskom osiguranju tek predstoji. Kada će i pod kojim uslovima sezona lova biti otvorena Vlada Srbije, po običaju, nema jasan stav. Izvor: Blic.
|
