 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
TRIBINA O AKCIONARSTVU U "POLITICI" AD
Udruženje Politikinih akcionara "Ribnikar" organizuje u četvrtak, 23. juna tribinu posvećenu akcionarstvu u Politici AD. Akcionarima će u dosadašnjim iskustvima u vlasničkoj transformaciji Politike AD, kao i o aktuelnim vlasničkim prilikama kod nas, govoriti prof.dr Stojan Dabić. U seriji ovakvih budućih sastanaka, koje će organizovati Udruženje Politikinih akcionara "Ribnikar", akcionare će, o ostvarivanju njihovih prava, informisati naši najpoznatiji stručnjaci za pitanja tranzicije i privatizacije. Tribina će se održati u prostorijama opštine Stari grad u Makedonskoj 42 u 17h. Izvor: "Politika".
Konverzijom akcija Energoprojekt menja vlasničku strukturu:
Priprema za strateško partnerstvo
Upravni odbor Energoprojekta doneo je, na sednici održanoj 8. juna, odluku o vlasničkoj transformaciji tog preduzeća. Kako je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare izjavio generalni direktor Energoprojekta Vladan Pirivatrić, cilj je da se dokapitalizacijom uveća vrednost kompanije i da se tako pripremi za prodaju dobrom strateškom partneru. - Vlasnička transformacija će se odvijati u četiri faze. Najpre će se obaviti konverzija akcija malih akcionara i države u zavisnim preduzećima u akcije holdinga. Zahvaljujući tome, holding će postati stoprocentni vlasnik zavisnih preduzeća (trenutno je vlasnik 51 odsto). Emitovaćemo ukupno 4,2 miliona akcija, od čega će 3,3 miliona akcija biti namenjeno konverziji, dok će ostalih 900.000 biti u funkciji privlačenja svežeg kapitala putem otvorenog poziva svim zainteresovanim profesionalnim investitorima. Posle ove transformacije država će zadržati 29,6 odsto akcja, mali akcionari će imati 67 odsto, a novi akcionari svega devet odsto učešća u akcijskom kapitalu - naglasio je Pirivatrić i dodao da će zamena akcija biti dobrovoljna. Pirivatrić je podsetio da je pre donošenja ove odluke Upravni odbro Energoprojekta konsultovao sve relevante faktore, pre svega državu kao najvećeg akcionara, a zatim i sindikat. - Za 30. jun zakazana je Skupština akcionara na kojoj će akcionari izneti svoj stav. Tada ćemo znati i ko je od investitora zainteresovan za našu ponudu o dokapitalizaciji, jer smo im dali rok do 24. juna da se prijave. Za sada vam ne možemo reći o kojim kupcima naših akcija je reč, osim da su to uglavnom strani investitori - istakao je Pirivatrić i naglasio da očekuje da se do kraja jeseni okonča konverzija akcija. Predstavnik konsultanskog tima koji je radio na pripremi ovog projekta vlasničke transformacije Energoprojekta, Dejan Šoškić istakao je da je sasvim moguće da će, ako se pokaže uspešnim, ovaj model "razmene akcija" moći da se primeni i na druge holdinge, kojima i danas, komplikovana vlasnička struktura otežava efikasno poslovanje. Što se tiče cene pojedinačne akcije Energoprojekta na berzi ona trenutno iznosi 900 dinara, a prema Šoškićevom mišljenju, ne treba strahovati da će ona, usled povećane ponude padati, jer je reč o akcijama iz iste serije. Od dokapitalizacije 12 miliona evra Akcionari u zavisnim preduzećima će prilikom konverzije samo menjati svoje akcije za akcije holdinga i to će biti na dobrovoljnoj osnovi. Jedino će 900.000 akcija iz nove serije biti ponuđeno na prodaju i to po ceni od 1.106 dinara. Rukovodstvo Energoprojekta očekuje da putem dokapitalizaciju dođe do svežeg kapitala u iznosu od oko 12 miliona evra. Sredstva će biti iskorišćena za kadrovsko restrukturiranje, profitabilne investicije (u planu je izgradnja nove poslovne zgrade dok bi se postojeća stavila u komercijalne svrhe), ali i za otpremnine, jer u ovoj, kao i u ostalim firmama, 20 odsto kadrova ne drži korak sa tehnološkim inovacijama u oblasti projektovanja. Energoprojekt je jedna od naših najuspešnijih firmi iz ove oblasti. Njene akcije spadaju u najlikvidnije i nalaze se na kontinuiranom trgovanju a njihova cena je 902 dinara. U prošloj godini prihod "Energoprojekta" je bio oko 185 miliona dolara, dok je planirano da u ovoj godini bude 217 miliona dolara. Izvor: "Danas".
Fabrika kablova u Jagodini na prodaju u "komadu"
Zajednički stav Sindikata Fabrike kablova u Jagodini i Skupštine holdinga je da prilikom privatizacije ne sme doći do cepanja tri velike proizvodne celine - Elmos, Nova i Stara fabrika, već ih treba prodati kao jedno preduzeće. Kako je novinarima izjavio predsednik Samostalnog sindikata Fabrike kablova Dragan Rajić, Sindikat će se zalagati za dobar socijalni program koji će predvideti otpremnine od najmanje 100 evra po godini staža. Fabrika kablova, u kojoj je zaposleno 3.780 radnika, trenutno je u restrukturiranju, a tender za prodaju bi trebalo da bude raspisan do kraja godine. Izvor: "Danas".
Vlada usvojila novu organizaciju Naftne industrije Srbije
Prvo se prodaju rafinerije ulja
Naftna industrije Srbije u drugoj polovini godine trebalo bi da bude podeljena na dva javna preduzeća i jedno akcionarsko društvo. U akcionarsko društvo će ući dosadašnji delovi NIS-a Naftagas, rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, Jugopetrol i Naftagas-promet i sve sporedne delatnosti osim rafinerija ulja u Kruševcu i Beogradu. Iz NIS-a će biti izdvojeni delovi preduzeća koji se bave transportom nafte i derivata i činiće jedno preduzeće, dok će delovi koji se bave transportom, prometom i skladištenjem prirodnog gasa činiti drugo. Ovo će biti dva nova javna preduzeća i to u državnom vlasništvu, odnosno neće biti povezana sa NIS-om. Novi Plan reorganizacije NIS-a usvojila je Vlada Srbije na poslednjoj sednici u petak. "U okviru akcionarskog društva postojaće tri zavisna preduzeća - u jednom će biti proizvodnja i istraživanje sirove nafte, u drugom rafinerije nafte i prometnici derivata i u trećem sporedne delatnosti. Rafinerije ulja u Kruševcu i Beogradu su najvećim delom izdvojene iz NIS-a i prešle su u nadležnost Republike Srbije, tako da bi uskoro mogle da budu privatizovane. Oko uljnih rafinerija NIS je završio najveći deo posla tako da je sada na potezu Agencija za privatizaciju", objasnila je Smiljana Cvikić, pomoćnik generalnog direktora NIS-a za opšte, pravne i kadrovske poslove. U odnosu na predlog menadžmenta NIS-a, prema njenim rečima, iz novog preduzeća sada su izdvojene delatnosti transporta nafte i derivata kao i transport skladištenje i promet gasa. Preduzeće za transport nafte i derivata upravljaće transportom sirove nafte naftovodima i transportom derivata produktovodima, dok će se drugo javno preduzeće baviti upravljanjem transportnim sistemima za prirodni gas, skladištenjem prirodnog gasa, upravljanjem distributivnim sistemom i snabdevanjem tarifnih kupaca. Vlada smatra da su ove delatnosti od opšteg značaja za državu i zbog toga moraju da budu organizovane kao javna preduzeća, rekla je Cvikić i dodala da će do kraja juna iz NIS-a, uz otplatu stimulativnih otpremnina, otići 1.630 zaposlenih što je oko deset odsto ukupnog broja radnika. Tender za savetnika Do kraja jula vlada bi mogla da raspiše tender za izbor privatizacionog savetnika za NIS. "Savetnik bi trebalo da predloži kako i šta privatizovati, ali će konačnu odluku ipak doneti vlada", istakla je ona i dodala da nova organizacija NIS-a nije prepreka da se obavi privatizacija. Izvor: "Glas javnosti".
U BAČKOJ PALANCI RADI DOMAĆI SUPERIZVOZNIK:
„Tarket”, srpski šampion profita
“Tarket” u Baèkoj Palanci nastao je pre tri godine kao zajednièka firma A. D. “Sintelon” i nemaèko-francuske multinacionalne kompanije. Na istom poslu našli su se prvi i drugi evropski proizvoðaè podnih podloga - reèeno je na konferenciji za štampu koja je prireðena za domaæe novinare u ovoj fabrici. - Sa 350 radnika u Palanci i prošlogodišnjim ukupnim prihodom od 83.000.000 evra mi smo najprofitabilnija fabrika u Srbiji gledano finansijske pokazatelje i broj zaposlenih - rekla je Snežana Bošnjak menadžer za odnose sa javnošæu u ovoj fabrici. U 2004. godini fabrika je izvezla PVC podova u vrednosti od 63.000.000 evra i svrstala se meðu prva èetiri izvoznika u Srbiji. “Tarket” je u Srbiji do sada investirao 57.000.000 evra, a dnevno se proizvede preko 100.000 kvadratnih metara podnih podloga ili 24.000.000 kvadratnih metara godišnje. U ovoj fabrici napominju da im je cilj da na kraju 2007. godine ostvare prihod od 15 miliona evra èime æe se panalaèka fabrika svrstati meðu najbolje delove internacionalne kompanije “Tarket” koja je prisutna u 50 zemalja u svetu. “Sintelon” i nemaèko-francuska kompanija imaju zajednièku fabriku podnih obloga u ruskom gradu Otradni koja je po proizvodnji najveæa u svetu i zapošljava oko 1.000 radnika. U prošloj godini cela kompanija od prodaje podnih obloga inkasirala je oko 290.000.000 evra od èega je 47.000.000 evra bio profit. Planirano je da do 2008. godine ova multinacionalna kompanija dostigne prodaju u vrednosti od pola milijarde evra. - U oktobru ove godine u Baèkoj Palanci pustiæemo u rad fabriku višeslojnog parketa èime æemo zaokružiti investiciju vrednu 15.000.000 evra - rekao je Slavoljub Martinoviæ, izvršni direktor “Tarket” d.o.o. Poizvodni kapacitet iznosiæe 2,2 miliona kvadratnih metara parketa na godinu, a vrednost takve proizvodnje dostiæi æe 40.000.000 evra. Èak 90 odsto ove proizvodnje namenjena je izvozu, a za lokalnu zajednicu od velikog znaèaja je podatak da æe uskoro u ovoj fabrici naæi 200 radnika. Takoðe, do posla æe doæi dosta firmi u Srbiji koje æe kao dobavljaèi sirovina i repromaterijala, ili kao kupci i prodavci uèestvovati u repro lancu. Izvor: "Dnevnik".
Cvikić: NIS se ne gasi već menja svoj organizacioni oblik
Pomoćnik direktora Naftne industrije Srbije (NIS) Smiljana Cvikić izjavila je da se odlukom Vlade Srbije o restrukturiranju NIS-a ta nacionalna kompanija ne gasi već samo menja svoj organizacioni oblik.Ona je na konferenciji za novinare kazala da je NIS do sada bio organizovan po principu koji je dosta otežavao njegovo poslovanje jer je bio dosta veliki, ali da će kompanija sigurno sa novom organizacijom bolje i uspešnije poslovati. Vlada Srbije usvojila je u petak 17. juna odluku o restrukturiranju NIS-a. Prema toj odluci poredviđeno je da se NIS podeli na tri preduzeća, od koja će dva biti Javna (JP), dok će jedno biti Akcionarsko društvo (AD) NIS. Prema rečima Cvikićeve, Javna preduzeća koja će se izdvojiti iz NIS-a biće: JP za transport nafte i naftnih derivata i JP za transport, distribuciju i skladištenje gasa. U sastavu AD NIS biće tri zavisna preduzeća: jedno koje će se baviti istraživanjem i proizvodnjim, drugo prometom i preradom nafte i njenih derivata, dok će u trećem ostati preduzeća koja se bave sporednim delatnostima. Cvikićeva je naglasila da će javna preduzeća koja se budu izdvojila iz NIS-a biti samostalni pravni subjekti koji mogu biti privatizovani ako vlada tako odluči. Prema njenim rečima i sva preduzeća koja ostaju u AD NIS-u privatizovaće se isto u skladu sa odlukom vlade, a na osnovu predloga privatizacionog savetnik koji bi trebalo da bude poznat do kraja jula. Izvor: "Ekonomist".
Hrana i čelik srpski aduti-rast izvoza 51 odsto
Vodeći izvozni proizvodi, a ujedno i aduti spoljne trgovine Srbije, kako prošle tako i ove godine, jesu gvožđe, čelik, šećer, maline, gume, polietilen i lekovi. Već u prvom kvartalu zabeležen je rast izvoza za 51 odsto, tako da očito nema bojazni da se neće moći ispuniti zahtev MMF da rast ovogodišnjeg izvoza u odnosu na prošlogodišnji bude 25 odsto. Procenjuje se da u Srbiji posluje čak 3.000 uvoznika i 1.300 izvoznika. Prošle godine spoljnotrgovinski deficit iznosio je 7,4 milijardi dolara, što je duplo više od izvoza. Za prva četiri meseca izvoz je bio 1,37 milijardi dolara, dok je deficit tek nešto malo veći - 1,46 milijardi dolara. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, deficit je znatno manji. Primat u izvozu imaju gvožđe i čelik. „Ju-Es stil“ je prošle godine izvezao u vrednosti od 420 miliona dolara, što čini čak 90 odsto srpskog izvoza gvožđa i čelika. - Procene su da će kompanija iz Smedereva ove godine da ostvari rast prodaje u inostranstvu od 45 odsto. Trend rasta izvoza imaju i gume. U prva četiri meseca zabeležen je rast izvoza proizvoda od kaučuka 26 odsto. Naš glavni izvoznik guma je pirotski „Tigar“, koji 94 odsto svoje proizvodnje plasira u Evropsku uniju - naglašava mr Goran Nikolić, istraživač saradnik Privredne komore Srbije. Lekovi takođe spadaju među deset glavnih izvoznih proizvoda. Po rečima našeg sagovornika, u 2004. „Hemofarm“ je izvezao medikamenata za 67 miliona dolara, dok bi u 2005. izvoz trebalo da bude skoro dupliran. Jedna od perjanica srpskog izvoza jeste i šećer, a 2004. godine prodato je u inostranstvu za 159 miliona dolara. Pozitivan spoljnotrgovinski saldo beležimo i kod izvoza voća i povrća svetu. Primat imaju maline - 113 miliona dolara. Suficit se beleži i kod prodaje pečuraka, dinja i lubenica, višanja, jagoda, kajsija, šljiva, krompira, paprika... Zarada se ostvaruje i na izvozu konja za klanje, ždrebadi za priplod, golubova. Lane smo izvezli rakiju za 1,4 milion dolara, ali je prodaja klekovače i džina bila skromnija - 19.000 dolara. Neko se dosetio, pa je inostranog kupca našao za seme komorača i kleke. Godišnji pazar - 678.000 dolara. Iako Srbija nije zemlja gde se uzgaja kafa, odavde se ona izvozi. Prošle godine prodato je prženog crnog zrna za 753.000 dolara. I metlari su zaradili izvozom od 7,3 miliona dolara. Razlika između onog što kupimo i prodamo je 690.000 dolara. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
