 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Ivana Dulić Marković, ministar poljoprivrede:
Država ove godine neće otkupljivati pšenicu
U robnim rezervama ima 200.000 tona pšenice i ako provere potvrde tu brojku država neće otkupljivati pšenicu - izjavila je juče u Somboru Ivana Dulić Marković, ministar poljoprivrede. Ona je podsetila da je cena pšenice na berzi osam dinara i procenila da će to biti i tržišna cena u vreme žetve. Pitanje je da li će mlinovi imati novca za otkup i da li će poljoprivrednici, čija je kalkulacija 10 dinara po kilogramu pristati da prodaju pšenicu. Razmišljamo o tome da ratarima koji se opredele za veću cenu ponudimo kratkoročne kredite za finansiranje jesenje setve, a možda ćemo da finansiramo i skladištenje - rekla je mr Ivana Dulić Marković, dodajući da ne veruje da će zbog kvaliteta pšenice ove godine biti ozbiljnijeg izvoza. Ove godine neće biti premija, a ministarka je podstetila da je država 2003. otkupljivala žito po osam dinara, dok je tržišna cena dostigla 14 dinara. Lane je na zeleno nuđeno 7,5 dinara, a tržišna cena bila je za dinar manja. Izvor: "Danas".
Počela berba malina u valjevskom kraju:
Otkupna cena 39 dinara za kilogram
U pojedinim selima Podgorine počela je berba malina ovogodišnjeg roda, potvrđeno je agenciji Beta u Zavodu za poljoprivredu u Valjevu. Prema rečima stručnjaka za zaštitu bilja u tom zavodu Jovana Milinkovića, prvi kilogrami maline predati su otkupljivačima u selima oko Osečine i Pecke, u Ostružnju, Lopatnju, selu Osečini, a večeras će se u posao uključiti i preduzeće Podgorina fruht iz Osečine. Milinković je dodao da će narednih dana berba početi i u ravničarskom delu valjevskog malinogorja, koje se prostire na oko 2.200 hektara. Direktor Podgorine fruhta iz Osečine Čedomir Nikolić kaže da je kampanja malina počela stidljivo i najavljuje da će ta kompanija kilogram malina plaćati 39 dinara. Nikolić pojašnjava da Podgorina fruht neće maline deliti na prvu i drugu klasu zbog toga što iskustvo govori da je procenat "rolenda", maline ekstra kvaliteta, nizak i da iznosi 32-33 odsto ukupnog roda, pa će ta kompanija zbog toga malinu kupovati za griz i koncentrat. - Cenu malina diktira svetsko tržište i mi nemamo novaca da plaćamo socijalni mir. Poljaci, kao veliki proizvođači, koji su stimulisani od Evropske unije oborili su cenu malina na 55 evro centi za kilogram. Za nas bi najbolje bilo kada u sezoni berbe ne bismo ni kupovali malinu od zemljoradnika, nego da to činimo kasnije, kada bar 150 od oko 300 hladnjača u Srbiji bude moralo da proda po kamion-dva robe da bi isplatilo zarade zaposlenima, dug seljacima i obaveze državi - naglasio je Nikolić. Najave pojedinih udruženja malinara iz valjevskog i užičkog kraja da će za kilogram malina prvog kvaliteta tražiti 60 do 80 dinara, Nikolić kaže da su nerealne "taman koliko i stalne prozivke izvoznika kako ih svake godine pljačkaju". Izvor: "Danas".
Stigla samo jedna ponuda za kupovinu najveće konditorske fabrike
"Grand" u "Štarku"
"Grand kafa" je, najverovatnije, budući vlasnik "Soko Štarka" zato što pored njihove ponude za preuzimanje 100 odsto akcija ove konditorske fabrike nije stigla nijedna druga. "Grand" minimalno kupuje 36 odsto akcija, a spreman je da otkupi i sve ponuđene. Jedina mogućnost da ponuda propadne je da akcionari ne daju nalog za prodaju najmanje 36 odsto vlasništva. Ponuđena cena je 900 dinara po akciji. U narednih sedam dana, do 29. juna, oko 3.500 akcionara koji poseduju 58 odsto akcija, kao i država sa 42 odsto u Akcijskom i PIO fondu, treba da donesu konačnu odluku o prodaji. Menadžment "Štarka" je najavljivao zainteresovanost i nekih multinacionalnih kompanija ali, i pored spekulacija da su među njima "Nestle", "Kraft", kao i investicioni fond koji vodi "Salford", oni se nisu oglasili. Prema nekim informacijama, uprava "Štarka" je lobirala za tendersku prodaju udruženog paketa države i malih akcionara. Ali, prema našim informacijama, to je nerealna priča jer bi, kao kod "Knjaza", bila stvorena dodatna konfuzija kod malih akcionara. Tim pre što su male šanse da bi na tenderu bila dobijena veća cena od 36 miliona evra, koliko nudi "Grand" za ceo "Štark". Miodrag Đorđević, direktor Agencije za privatizaciju, kaže da će o prodaji državnih akcija "Grandu" odluka biti doneta ovih dana. "Grand" je, uz otkup 100 odsto akcija, spreman da investira narednih godina oko 15 miliona evra, kao i da obezbedi pet miliona evra za socijalni program. Na konstataciju da ova ponuda ima skoro sve elemente tendera, Đorđević podseća da je, ipak, reč o obećanju koje nema snagu ugovorne obaveze. "Međutim, onaj ko je spreman da plati za fabriku 36 miliona evra, sigurno je ozbiljan investitor koji namerava da uloži značajna sredstva", kaže on. Milanka Stanimirović, predsednik Udruženja akcionara "Štarka", ističe da je najveći broj akcionara, sve do juče, čekao da vidi da li će neka kompanija dati bolju ponudu. "Pošto se to nije desilo, očekujem da će do naredne srede najveći broj vlasnika deponovati akcije "Grandu". Reč je o korektnoj ponudi jer kupuju ceo paket, a zbog investicionog i socijalnog programa, ona ima sve elemente tendera. Nama nije cilj samo što viša cena akcije nego da 2.400 radnika "Štarka" zadrži svoje radno mesto i obezbede egzistenciju", kaže Stanimirović i dodaje da se kupac obavezuje da neće biti otpuštanja radnika. Ona, međutim teško optužuje menadžment fabrike zato što obmanjuje akcionare da ne žure jer su za njihovu fabriku zainteresovane i neke multinacionalne kompanije. "Za kupovinu našeg preduzeća potrebno je desetine miliona evra i očigledno investitori nisu spremni da uskoče sa tolikim novcem. Prema mojim informacijama, država ne planira tender za "Štark" i zato neka svaki akcionar dobro razmisli šta će da radi sa svojim vlasništvom. "Grand" je ponudio cenu 30 odsto višu od knjigovodstvene vrednosti, kaže Stanimirović. Izvor: "Glas javnosti".
Da li će Srbija prodati rafinerije:
Vlada hoće, NIS neće
Usvajanjem plana reorganizacije NIS-a učinjen je prvi korak ka privatizaciji nacionalne naftne kompanije. Stavovi Vlade i menadžmenta NIS uglavnom se poklapaju, izuzev kada je reč o sudbini rafinerija u Pančevu i Novom Sadu. U NIS-u se zalažu za „vertikalnu privatizaciju“ svih delova kompanije, a protiv su rasprodaje pojedinačnih delova. Vlada je, pak, 12. maja donela odluku da bude izabran privatizacioni savetnik za rafinerije, a da tender za njihovu prodaju bude raspisan do kraja godine. U NIS-u kažu da je odluka Vlade posledica prepiske između Ministarstva finansija i MMF-a i da sa drugim detaljima vezanim za tender za izbor privatizacionog savetnika nisu upoznati. No, da se na ovoj ideji ubrzano radi potvrđuju i reči Zorane Milanović, savetnika za energetiku Miroljuba Labusa, koja u tekstu objavljenom na sajtu „Enerdži obzervera“ navodi da će Vlada ići u prodaju rafinerija, ali da odluku o kupcu neće donositi na osnovu političke naklonjenosti Istoku ili Zapadu. Milanović ističe da će bez pronalaženja stateških investitora rafinerije biti ubrzo zatvorene. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi upravo većinsko vlasništvo stranaca moglo dovesti do zatvaranja rafinerija, te da bi strani kupac mogao brzo i za male pare da dođe u posed i distributivnog lanca, posle čega bi državni monopol bio zamenjen monopolom neke strane kompanije. Ozren Ocić, rukovodilac Sektora za razvoj pančevačke rafinerije, takođe na sajtu „Enerdži obzervera“, kaže: - Nijedna ozbiljna vlast ne bi trebalo da ima dilemu da li su joj potrebne rafinerije. Jer njihovo zatvaranje u našim uslovima ne znači samo da će oko 2.000 ljudi ostati bez posla, već znači i potpunu zavisnost od uvoza gotovih derivata, kao i neviđene devizne izdatke za uvoz cele palete proizvoda za potrebe petrohemijske i hemijske industrije - tvrdi Ocić podsećajući da Srbija oko 20 odsto potreba za naftom zadovoljava sa domaćih nalazišta. Uprkos ovih i sličnih upozorenja, potpredsednik Vlade Miroljub Labus najavio je da će do kraja jula biti raspisan tender za privatizacionog savetnika za privatizaciju obe rafinerije. To potvrđuje da transformacija NIS-a neće teći glatko tim pre što je različitim centrima moći u interesu da se taj proces obavi daleko od očiju javnosti. Jer, svaka nova afera, poput ovih koje je poslednjih meseci inicirao Zoran Drakulić, pokreće široku javnu debatu koja se lako može pretvoriti u frontalni napad na vladu i njoj bliske biznismene čiju specijalnost predstavljaju upravo poslovi sa naftom i električnom energijom. Budući da vladin plan reorganizacije NIS-a ne može stupiti na snagu ukoliko Skupština Srbije ne ukine postojeći Zakon o NIS-u, svi su izgledi da će poslanička rasprava o ovoj temi biti izuzetno zanimljiva. I verovatno u stilu preksinoćnog TV duela Dinkić-Drakuklić. Izvor: "Blic".
TRIBINA O AKCIONARSTVU U "POLITICI" AD
Udruženje Politikinih akcionara "Ribnikar" organizuje u četvrtak, 23. juna tribinu posvećenu akcionarstvu u Politici AD. Akcionarima će u dosadašnjim iskustvima u vlasničkoj transformaciji Politike AD, kao i o aktuelnim vlasničkim prilikama kod nas, govoriti prof.dr Stojan Dabić. U seriji ovakvih budućih sastanaka, koje će organizovati Udruženje Politikinih akcionara "Ribnikar", akcionare će, o ostvarivanju njihovih prava, informisati naši najpoznatiji stručnjaci za pitanja tranzicije i privatizacije. Tribina će se održati u prostorijama opštine Stari grad u Makedonskoj 42 u 17h. Izvor: "Politika" od 22.06.2005. godine.
|
|
|
|
|
|
|
|
