 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Privatizacija Naftne industrije Srbije :
Kao na buvljaku
Jasna strategija o privatizaciji Naftne industrije Srbije ne postoji, mišljenje je sa kojim se slažu svi energetski stručnjaci. Otud priča o NIS liči na prodaju automobila u Bubanj potoku, kome prvo otkinete retrovizor, probušite gume, a onda ga vozite na pijacu, jer ćete ga tako sigurno prodati za manje pare. - Imamo ministra finansija koji, s jedne strane, ne primenjivanjem uredbe o cenama „unosi“ dve milijarde duga u NIS a, s druge, na sva zvona objavljuje da će prodati rafinerije do kraja godine. Kad neko kupuje firmu, njena vrednost se meri i na osnovu bilansa, a mi sakatimo NIS pred prodaju - objašnjava za „Blic“ Aleksandar Ćirilović, predsednik Odbora za energetiku DS. Prema njegovim rečima, odsustvo jasne strategije najbolje se vidi iz različitih stavova Vlade i manadžmenta kompanije o mogućim modelima privatizacije. - Vlada mora prvo da definiše da li se proces restrukturiranja i modernizacije kompanije sprovodi i na koji način i iz kojih izvora finansiranja će biti izvršena privatizacija. A onda, na koji način - da li prodajom većinskog ili manjinskog dela akcija celokupnog NIS, ili prodajom delova kompanije - kaže Ćirilović. S obzirom na to da je Ministarstvo rudarstva i energetike završilo pripremu akata za transformaciju NIS, čiji je predlog usvojila Vlada, kompanija se deli na akcionarsko društvo i još dva javna preduzeća, od kojih će jedno biti za transport nafte, a drugo za transport, skladištenje i distribuciju gasa. - Na ovaj način se formira akcionarsko društvo zatvorenog tipa, gde država ima 100 odsto akcija, a koje bi preuzelo prava i obaveze sadašnjeg NIS. Kad bi, jednog dana, država odlučila da proda deo akcija, to bi značilo da društvo postaje otvoreno - kaže Željko Martinović, PR Ministarstva rudarstva i energetike. Ovakva podela bi, uprkos najavama ministra finansija, trebalo da znači da će biti izabran model dokapitalizacije, uz prodaju dela akcija cele kompanije. Da bi postigla svoj cilj - da postane nacionalna kompanija harmonizovana na regionalnom tržištu, NIS je neophodno prvo modernizovati, preko pretprivatizacionog kredita, a potom privatizovati, stav je menadžmenta kompanije. - Poželjan scenario je etapna privatizacija koja omogućava ulazak strateških investitora i široku distribuciju akcija posle završetka procesa modernizacije i reorganizacije - kaže Đorđe Mihajloviće, pomoćnika za razvoj generalnog direktora NIS. Ne postoji, tvrdi on, jedan idealan partner za NIS koji bi sveobuhvatno pokrio sve zahteve. - Partneri bi mogli da nađu svoj interes u podeli rizika, zajedničkom nastupu na tržištima, zadovoljenju dela sopstvenih interesa i slično - istakao je Mihajlović i naveo „Šel“, „Lukoil“, „Mol“, „Petrol“, „Gazprom“ i „Petrobart“ kao potencijalne strateške partnere. Suprotno predlozima NIS, Vlada Srbije, prema tvrdnjama predsednika skupštine Nafta a.d. Nebojše Atanackovića, ubrzano se priprema tender za prodaju NIS. Na taj način država bi formirala dva preduzeća, jedno za promet a drugo za preradu nafte, koje bi ubrzo i privatizovala. Stručnjaci tvrde da bi na taj način nacionalna naftna kompanija bila prodata u bescenje. - NIS je trenutno na najnižoj vrednosti i ne može biti jeftiniji nego što je sad. Ako je to tako, onda je bolje da se postepeno prodaju akcije, kako mu ulaganjem raste vrednost - kaže Aleksandar Ćirilović i objašnjava da je mnogo puta pominjano strateško partnerstvo, zapravo, prodaja kompanije. - Potpisivanje protokola o strateškom partnerstvu jeste pokušaj da se na mala vrata privatizuje NIS. U redu, može taj princip, ali da se to uradi transparentno, da se raspiše javni poziv i onda dovede neko ko ima najbolju ponudu. Ali, pre toga, moramo da imamo jasan biznis plan razvoja - smatra Ćirilović. Bar onakav kakav ima prodavac u Bubanj potoku. Naravno, ne onaj s početka teksta. Izvor"Blic"
Energyobserver.com i Danas istražuju: Sjaj i beda privatizacije energetskog sektora u Makedoniji:
Nije samo reka Vardar mutna
U makedonski energetski sektor uskoro bi trebalo da pristignu strane investicije od najmanje 250 miliona evra. Na listi inostranih kompanija koje treba da doprinesu oživljavanju privrednih aktivnosti u Makedoniji našli su se ruski naftni gigant Lukoil, nemački Simens, kao i slovenačke kompanije Energotuš i Turboinstitut. I sve bi bilo dobro da bolje ne može biti da pomenute firme ne nameravaju, a makedonska vlada je spremna da im u tome udovolji, da dođu do željenih lokacija i fabrika bez javnog nadmetanja, odnosno direktnompogodbom u "četiri oka". Prema analizi veb sajta Energyobserver.com ruski naftni gigant Lukoil traži lokacije za izgradnju četrdesetak benzinskih stanica, a zainteresovan je i za privatizaciju OHIS, najvećeg hemijskog preduzeća u Makedoniji. Slovenački Turboinstitut traga za zemljištem i rekama za koncesionu izgradnju dvadesetak mini hidrocentrala, a ljubljanska kompanija Energotuš namerava da, na luksuznim lokacijama, gradi supermarkete sa benzinskim stanicama. U Makedoniju je pristigao i nemački gigant Simens čija je namera da u Skoplju gradi termoelektranu na gas snage 160 MW i još tri mini centrale. - Opozicija, deo stručne javnosti i domaći investitori otvoreno optužuju Vladu da se ogrešila o transparentnost prilikom sklapanja poslova sa nekima od potencijalnih inostranih investitora - izjavila je za Danas Sijka Pištolova, urednik sajta Energyobserver.com Prema njenim rečima, oštre kritike izrečene su na račun dogovora o koncesijama koje su ponuđene slovenačkoj firmi Turboinstitut. - U analizama koje su napravile opozicione partije kaže se da je tom direktnom pogodbom slovenačkim investitorima omogućeno da naprave profit od oko 500 miliona evra u koncesionom periodu od 30 godina, a na račun društvenog interesa. Kao argument u prilog optužbi o "mutnom" ugovoru opozicija navodi brzopotezne promene Zakona o energetici i ekspresno potpisivanje prvog dokumentaiz sporazuma između Vlade i Turboinstituta, prvog dana po objavljivanju pomenutih zakonskih korekcija u Službenom glasniku Republike Makedonije. Sa istim optužbama na račun Vlade istupio je i veći deo lokalnih energetskih eksperata koji, braneći interese domaćih investitora, tvrde da je reč o 20 lokacija za mini hidrocentrale o čijoj raspodeli Vlada nema jasno postavljene kriterijume, a nije bilo ni javnog konkursa - kaže Pištolova. Sumnje u transparentnost posla izazvala je i direktna pogodba Vlade sa ruskim Lukoilom o izgradnji 40 benzinskih stanica. Generalni direktor Makpetrola(najveći prometnik derivata nafte u Makedoniji) Andreja Josifovski okarakterisao je sklopljeni posao "veoma čudnim" iznoseći činjenicu da su za te lokacije bile zainteresovane kompanije Šel, Britiš Petroleum i OMV, koje takođe ostvaruju godišnji prihod od oko milijardu evra. Makedonski biznismeni tvrde da Lukoil pokušava da kupi još 40 pumpi i to uglavnom lociranih u većim gradovima. U Makedoniji ima više od 85 privatnih benzinskih stanica organizovanih u strukovnoj organizaciji, Makpetrol ima 115 prodajnih mesta, a po nekoliko benzinskih stanica imaju i grčko - makedonska rafinerija OKTA i Feršped. Energyobserver.com Izvor"Danas"
|
|
|
|
|
|
|
|
