 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Sindikat Naftne industrije Srbije predlaže formiranje novog akcionarskog društva:
NIS - Kapital upravlja državnom imovinom i pravima NIS?
Uoči privatizacije Naftne industrije Srbije sindikati tog preduzeća izaći će pred rukovodstvo ove naftne kompanije i Vladu Srbije sa nacrtom zakona kojim je predviđena besplatna podela akcija. Nacrt zakona o osnivanju akcionarskog društva za upravljanje sredstvima i pravima koje koristi NIS za njih je uradio stručni konsultant Branko Pavlović, a isti model mogao bi biti primenjen i na radnike drugih javnih preduzeća. Prema odredbama nacrta, Republika Srbija trebalo bi da osnuje akcionarsko društvo NIS - Kapital na koje će biti preneto upravljanje državnom imovinom i pravima koje koristi NIS. Naftna kompanija bi, za korišćenje te imovine i prava, novoformiranom preduzeću trebalo da plaća određenu naknadu. Naknada za korišćenje imovine države, odnosno imovine NIS - Kapitala, bila bi isplaćivana tromesečno, a NIS - Kapital stekao bi i određeno učešće u dobiti korisnika sredstava. Upravni odbor imenovala bi Skupština akcionara što znači da bi do prodaje NIS - Kapitala glavnu reč i dalje vodila država. Posle toga usledile bi dve emisije akcija. U prvoj emisiji 70 odsto akcija NIS - Kapitala pripalo bi državi, a po 15 odsto zaposlenima i Privatizacionom registru, dok bi cela druga emisija pripala Penzionom fondu. Zaposlenima koji bi dobili 15 odsto akcija nove firme smatrali bi se svi radnici NIS, kao i penzioneri. Nominalna vrednost njihovih akcija bila bi izračunata množenjem punih godina radnog staža sa 200 evra, ali zbir njihovih vrednosti ne bi smeo da premaši 15 odsto vrednosti akcija cele kompanije. Osim toga, 10 odsto državnih akcija odmah bi bilo kotirano na berzi. Želja zaposlenih je da najpre usledi podela akcija pa tek onda prodaja NIS - Kapitala i celokupnog NIS kako bi za svoje akcije dobili valjanu cenu. Kako je obrazložio Pavlović, cilj izrade nacrta, osim pravedne podele akcija radnicima javnih preduzeća, trebalo bi da bude i racionalizovanje upravljanja državnom imovinom i javnim preduzećima, kao i sužavanje polja političkih manipulacija i voluntarizma u odlučivanju. Uvidom u nacrt zakona koji se odnosi na NIS može se zaključiti da bi glavna meta potencijalnih kupaca postao NIS - Kapital u čijim bi se rukama našla sva državna imovina koju koristi NIS (rafinerije, benzinske pumpe, oprema), dok bi preduzećima (Naftagas, Jugopetrol, FAM, Rafinerije u Pančevu i Novom Sadu) kao jedini kapital ostali radnici koji poznaju tehnološki proces. Usvajanjem nacrta u ovom obliku svakako bi u vodu pala i priča o parcijalnoj prodaji delova NIS jer bi kupovinom, recimo, 20 odsto akcija NIS - Kapitala, kupac postao vlasnik 20 odsto kapitala u svim delovima NIS i ne bi bio u prilici da odabere onaj deo koji bi mu bio najinteresantniji (osim ako ne bi bilo obavljeno i restrukturiranje NIS - Kapitala). Izvor "Danas"
U prvih šest meseci na Beogradskoj berzi ostvaren promet od oko 21,4 milijarde dinara:
Rekord od 5,6 milijardi dinara zabeležen u martu
U prvih šest meseci ove godine na Beogradskoj berzi ostvaren je rast obima prometa kao i povećanje broja zaključenih transakcija. Sa poslednjim danom juna realizovan je promet od oko 21,4 milijarde dinara što je za 2,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U ukupnom obimu trgovanja akcije su učestvovale sa 80,5, a državne obveznice sa 19,5 odsto - izjavila je na konferenciji za štampu Grozdana Dostanić, direktor Beogradske berze. Prema njenim rečima u ovom periodu obavljeno je 86 hiljada transakcija što je za 39,6 odsto veći broj transakcija nego u prvom polugodištu prošle godine. Inače, rekordni promet od 5,6 milijardi dinara ostvaren je u martu ove godine od čega se 3,7 milijardi dinara odnosilo na trgovanje akcijama a 1,9 milijardi dinara na promet obveznica. Tada je i indeks berze bio 1595, dok je u junu on nešto niži i iznosi 1528. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze poslednjeg dana juna iznosila je 5,6 milijardi evra što u odnosu na kraj maja predstavlja rast od čitavih 72 odsto. Zasluga za to pripada novim hartijama od vrednosti koje su se pojavile na berzanskom tržištu, dok je rast deviznih obveznica rezultat povećanja njihove cene. Od početka trgovanja obveznicima Republike Srbije, na Beogradskoj berzi je ostvaren promet od oko 359,05 milioan evra. Međutim, kako ukazuju berzanski analitičari, evidentno je opadanje interesovanja stranih investitora, naročito kada je reč o trgovini obveznicama stare devizne štednje gde se prinos kreće od 4,88 odsto za seriju A 2006. do 6,19 odsto za seriju A 2015. Izvor "Danas"
Na srpskom tržištu:
Kontinental banka - NLB grupa
Na nedavno održanoj sednici Skupštine akcionara Kontinental banke odlučeno je da ta banka, nakon prodaje Novoj ljubljanskoj banci, nosi naziv Kontinental banka AD Novi Sad - Grupa Nove ljubljanske banke (skraćeno NLB Grupa). Za predsednika Upravnog odbora imenovan je Andrej Hazabent, a njegov zamenik biće Niko Kač. Osim njih, u UO izabrani su Pjer van Kajzerbilk, Milan Marinič i Branko Kobal. Predsednik Nadzornog odbora biće Anton Ribnikar, a članovi Vanja Jurčevič i Mateja Pfajfer. Na konstitutivnoj sednici Upravnog i Nadzornog odbora održanoj u Ljubljani ukazano je poverenje dosadašnjem generalnom direktoru banke Zoranu Đuroviću i njegovom zameniku Aleksandru Dejanoviću. Prihvaćena je informacija o poslovanju banke za prvih šest meseci ove godine i konstatovano da je Kontinental banka ostvarila pozitivan finansijski rezultat u iznosu od 82 miliona dinara. Na sednici je najavljeno i proširenje ponude Kontinental banke - NLB Grupa i intenziviranje poslovnih aktivnosti. Izvor"Danas"
Prodata "Fontana"
Hotel "Fontana" iz Vrnjačke banje prodat je juče u Agenciji za privatizaciju za 410 miliona dinara. Kupac je konzorcijum poslovnih ljudi na čelu sa Slobodanom Talčincem, koji je firmu izlicitirao preko zastupnika. Spekuliše se da će pravi vlasnik "Fontane" biti Dušan Dunjić, koji je kupio neke firme u privatizaciji, a pominje se i kao vlasnik hotela "Jezero" u Vrnjačkoj banji. Međutim, u Agenciji za privatizaciju ovo demantuju, navodeći da na spisku članova konzorcijuma koji je kupio "Fontanu" nema Dunjića. Zbog aukcije za ovo ugostiteljsko preduzeće protestovao je juče Slavenko Grgurović, predsednik Lige za zaštitu privatne svojine, koji je upozorio da je reč o nelegalnoj prodaji, jer je deo objekata u sastavu ovog preduzeća prodat kao društvena svojina, iako je reč o nacionalizovanoj imovini. - Ovde je reč o korupciji i kriminalu zato što sam na nelegalnu prodaju "Fontane" upozorio pre tri dana Republičku direkciju za imovinu i Agenciju za privatizaciju. Ispitaćemo čiji je ovo propust i podnećemo krivične prijave - rekao je juče Grgurović. Jedan od bivših vlasnika dela "Fontane" Jovan Vuković, rekao je da je učesnicima aukcije pre prodaje pokazao vlasničku tapiju da bi ih upozorio da kupuju privatnu, a ne društvenu imovinu. Pored "Fontane", u Agenciji za privatizaciju juče su prodate još samo tri firme. Izvor"Glas javnosti"
Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o prodaji Putnika:
Univorld nije dostavio novu garanciju
Agencija za privatizaciju Srbije raskinula je ugovor o prodaji turističkog preduzeća Putnik američkoj komopaniji Univorld, zbog toga što ni naknadno nije dostavila garanciju od 7,3 miliona dolara. Kako se navodi u saopštenju, kapital Putnika se prenosi Akcijskom fondu Srbije, koji će imenovati privremenog upravnika preduzeća. U obrazloženju raskida kupoprodajnog ugovora navodi se da je to urađeno jer Univorld nije dostavio drugu garanciju od 7,3 miliona dolara, koja je važeća od 1. jula prošle godine do kraja jula ove godine, u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora. Obaveza kupca da dostavi tu garanciju, kako se ističe, povlači i mogućnost plaćanja ugovorne kazne koju utvrđuje Agencija za privatizaciju. Beogradsko turističko preduzeće Putnik je u maju 2003. godine prodato Univorldu za 5,2 miliona dolara. Kupac se obavezao da će u to preduzeće do kraja juna 2008. godine uložiti 44,3 miliona dolara. Američka kompanija obavestila je 24. marta ove godine Agenciju za privatizaciju da je neopozivo otkazala ugovor o kupovini 70 odsto društvenog kapitala u turističkoj agenciji Putnik iz Beograda, kada je i vratila kupljene akcije. Posle pritivatizacije, Putnik je dobrovoljno napustio 231 radnik od ukupno 840 zaposlenih. Razlog za to je, prema navodima američke kompanije Univorld, koja je u vlasništvu biznismena srpskog porekla Srbe Ilića, i to što Agencija nije bila kooperativna u sprovodenju ugovora i nije omogućila prenos ugovora kad je to traženo, nekoliko meseci pre. Izvor "Danas"
|
|
|
|
|
|
|
|
