 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Hrvatski Agrokor želi da kupi akcije Dijamanta
Hrvatski prehrambeni kombinat Agrokor zvanično je najavio da je spreman da otkupi akcije Fabrike ulja Dijamant, koje su u posedu Investicionog fonda za jugoistočnu Evropu. Ovo je saopštio generalni direktor Dijamanta Sava Knežević na jučerašnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je bilo reči o novim investicijama. Prema njegovim rečima, zrenjaninski proizvođač ulja ima višegodišnju poslovnu saradnju sa Agrokorom. Početkom godine strateški partner fabrike ulja postao je Fond za jugoistočnu Evropu kupovinom 26,9 odsto akcija, za koje je zainteresovana hrvatska strana. Inače, Dijamant je u proizvodnju uljarica ove godine investirao 10 miliona evra. Očekuje se dobar rod sa ugovorenih površina od oko 90.000 hektara pod uljaricama i 30.000 hektara pod sojom. U toku su radovi na adaptaciji silosa u Odžacima, koji je namenjen skladištenju soje, dok je u Kikindskom mlinu otkup i skladištenje ugovorenih količina pšenice. Utvrđena cena pšenice je 7,5 dinara dok je za otkup uljarica najavljena cena od 13 dinara. U ovom trenutku Dijamant ulaže u proširenje proizvodnih pogona. Najveća investicija, vredna 11 miliona evra priprema se u pogonu rafinacije, koja će omogućiti obrađivanje više od hiljadu tona uljarica dnevno. Izvor: "Danas".
Skupština akcionara C marketa 23. jula?
Da li zbog godišnjih odmora ili zbog nečega drugog bačena su skroz u zasenak događanja u vezi sa prodajom akcija C marketa. Upravo iz tog razloga prisutna je bojazan malih akcionara C marketa da će generalni direktor Slobodan Radulović pokušati da održi Skupštinu akcionara onda kada se to najmanje bude očekivalo. Prema rečima savetnika akcionara C marketa Branka Pavlovića, izvesno je da će Skupština biti održana, a datum koji se najčešće pominje je 23. jul. - Za sada još uvek proveravamo da li su tačne najave o održavanju Skupštine, i pokušavamo da dođemo do informacije o tačkama dnevnog reda o kojima će se raspravljati. Akcionarima su potpuno jasni koraci koje treba da preduzmu ukoliko dođe do održavanja skupštine. Prikupili smo oko 1.000 overenih izjava akcionara kojima se poništavaju punomoćja koja je Radulović prikupio, a paralelno se radi na prikupljanju novih punomoćja, zahvaljujući kojima ćemo održati našu skupštinu kada se za to steknu uslovi - kaže Pavlović. On ističe da ukoliko ne bude Skupštine akcionara 23. jula, da će svakako biti održana najkasnije za 15 dana, a to opet za sobom povlači adekvatnu reakciju malih akcionara, kojima je bar za sada, dosta neprijatnih iznenađenja. Podsećanja radi, u ranije datim izjavama akcionari C marketa tvrdili su da Radulović nastavlja sa pritiscima jer želi da sazove novu skupštinu na kojoj će pokušati da izdejstvuje odluku o dokapitalizaciji. Do izjave nekog od predstavnika rukovodstva C marketa juče nismo uspeli da dođemo. Izvor: "Danas".
Iako Vlada Srbije sprema podelu besplatnih akcija zaposlenima u javnim preduzećima, guverner NBS Ra
Uzimanjem akcija radnici dobijaju samo dugove
Restrukturiranje javnih preduzeća, kao jedan od ključnih zahteva Međunarodnog monetarnog fonda za okončanje trogodišnjeg finansijkog aranžmana, otpočelo je smanjenjem broja zaposlenih za 10.000 i izdvajanjem i prebacivanjem u Agenciju za privatizaciju 36 preduzeća iz sporednih delatnosti sa ciljem da ona od jeseni dobiju nove vlasnike. Do kraja ovog meseca biće raspisan tender za privatizacionog savetnika za delove Naftne industrije Srbije, jer je cilj privatizovati i neke od osnovnih delatnosti javnih preduzeća. Vlada je već donela odluku da NIS podeli na tri zasebne celine: AD NIS, koja bi obuhvatala proizvodnju, istraživanje, preradu i promet, Transnaftu, koja bi preuzela transport i Srbija gas, koji bi se bavio transportom i trgovinom gasom, i očekuje se da na prvoj narednoj sednici parlamenta bude usvojen zakon o prestanku postojanja dosadašnjeg NIS. Za druga javna preduzeća, osim EPS, gde je to već učinjeno, veoma brzo bi trebalo da resorna ministarstva završe strategije privatizacije osnovnih delatnosti u drugim javnim preduzećima. Ovako je proces privatizacije u javnim preduzećima odslikao ministar finansija Mlađan Dinkić, predstavljajući rebalans ovogodišnjeg bužeta, najavljujući pri tom da je Vlada spremna na to da se 15 procenata kapitala u tim preduzećima podeli besplatno radnicima i bivšim zaposlenima. On je objasnio da za to formalno postoji osnova i u postojećim propisima ali da ne postoji ni jedan podzakonski akt kojim je to precizirano pa će Vlada "da bi pospešila motivaciju zaposlenih u javnim preduzećima", tu oblast ubrzo urediti, kako bi omogućila podelu dela "privatizacionog kolača"i zaposlenima u onim delovima javnih preduzeća koja budu privatizovana. Ova najava može se shvatiti i kao svojevrstan odgovor na inicijativu koju je nekoliko dana ranije najavio Branko Pavlović, savetnik zaposlenih u kompaniji Telekom Srbija predstavljajući javnosti pripremljen Nacrt zakona o podeli besplatnih akcija radnicima zaposlenim u javnim preduzećima. Suština njegove ideje je izdavanje dve emisije akcija, što bi bio zadatak posebno formiarnog preduzeća koje bi bilo zaduženo za upravljanje državnom imovinom. U prvoj emisiji akcija 70 odsto bi pripalo državi, a po 15 procenata zaposlenima i Privatizacionom fondu iz koga bi kasnije akcije dobijali svi punoletni građani koji su ostali uskraćeni za akcije u procesu privatizacije. U drugoj emisiji sve akcije bi bile prenete Penzionom fondu, a novoformirana preduzeća nastala iz javnog preduzeća bi za korišćenje imovine morala da plaćaju nadoknadu. Prema Pavlovićem računicama na ovaj način bi već u startu 37 odsto svakog javnog preduzeća bilo privatizovano a svaki radnik bi za godinu dana provedenu u nekom od tih preduzeća dobio po 200 evra.. Ovu ideju ekonomisti su dočekali različitim komentarima, od toga da predloženi model nije prihvatljiv za MMF, do ozbiljnijih ukazivanja da je nepravedan jer "favorizuje one kojima je država nemilice davala sredstva proteklih decenija, a oni samo dizali cene i povećavali svoje plate". Protivnik besplatne podele akcija u javnim preduzećima je i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić koji za Danas objašnjava šta je to što mu smeta u ovakvoj ideji. -Ne mogu se nikako saglasiti sa najavljenom besplatnom podelom akcija zaposlenima u javnim preduzećima, jer sam sasvim siguran da, ako se to desi, a imajući u vidu poslovne izveštaje nekih od njih, nikome neće pasti na pamet da uzme nijednu akciju tog preduzeća, s obzirom na to da time preuzima samo dug. Izuzev, ako država ne odluči da, dok istovremeno od penzionera traži dalja odricanja, u ta preduzeća upumpa još par stotina miliona dinara na teret svih poreskih obveznika i time popravi performanse, a time i nekoliko desetina hiljada zaposlenih u tim preduzećima dovede u poziciju da dođu do dodatnih suma novca. Ako bi se tako nešto dogodilo, time bi bilo narušeno sve ono što je u reformama urađeno od 2001. godine. Bilo bi maksimalno nefer, i to upravo prema bankarima, da se zaposleni kod dužnika nagrade besplatnim akcijama, dok je poverilac poslat u stečaj - tvrdi Jelašić. Umesto besplatne podele akcija zaposlenima, Jelašić zagovara ideju da one budu usmerene u fondove obaveznog penzionog osiguranja, čime bi i takozvani drugi stub penzionog sistema - obavezno dobrovoljno osiguranje - što pre mogao da bude aktiviran, a prvi postojeći povećan. Upozorenje Nacionalnoj banci Grčke Narodna banka Srbije saopštila je juče da je upozorila Nacionalnu banku Grčke da odmah obustavi sve vrste reklamiranja koja su u suprotnosti sa Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite. U saopštenju stoji da je NBS uočila da se u reklamama Nacionalne banke Grčke "krediti za svačiji džep" iskazuje nominalna kamatna stopa, dok podatak o visini efektivne kamatne stope nije jasan i uočljiv. Narodna banka Srbije smatra da NBG tim potezom pokazuje da ne uvažava pravila lojalne tržišne konkurencije i ne poštuje pravnu regulativu, tako da je NBS spremna da preduzme odgovarajuće mere ukoliko se propusti ne isprave. Izvor: "Danas".
Žestok sukob rukovodstva i dela akcionara kompanije "Termoelektro":
Konkurenciji smeta privatizacija
Da nijedna privatizacija preduzeća u Srbiji ne može da prođe bez međusobnih optuživanja u okviru jedne firme pokazuje i slučaj "Termoelektra". Ovo preduzeće trebalo bi narednih meseci da uđe u proces privatizacije što je izazvalo sukob dela akcionara i rukovodstva firme. Sava Veselinović, predsednik Kluba akcionara kaže da sadašnje rukovodstvo nije legalno izabrano. "Skupština akcionara održana, u februaru, na kojoj je izabrano sadašnje rukovodstvo, odnosno potvrđeno staro, nije bila legalna, jer verifikaciona komisija nije potvrdila ko ima koliko akcija. Prema našim procenama mi imamo većinu tako da Skupština nije mogla da se održi bez nas", ističe Veselinović. On proziva rukovodstvo firme da nije usvojilo završni račun do predviđenog roka, 30. juna. "Skupština bi trebalo da usvoji završni račun uz izveštaj revizorske kuće. Ovo se odlaže da firma ne bi bila privatizovana, jer je revizorski izveštaj završen. U međuvremenu rukovodstvo zadužuje preduzeće uzimanjem kredita i davanjem hipoteka na imovinu", naglašava on. - Nadležni organi nisu reagovali na seriju krivičnih dela koje Sava Veselinović i lobi konkurentskih kompanija, koji iza njega stoji nekažnjeno čine već četiri godine. Februara ove godine za Veselinovića falsifikovano je više od 300 akcionarskih punomoćja, što je svojim potpisanim izjavama potvrdilo na stotine akcionara - ističe predsednik Upravnog odbora "Termoelektra" Dragoljub Vučeljić i dodaje da završni račun nije usvojen jer revizorska kuća nije završila svoj izveštaj. Prema njegovim rečima, da je menadžment hteo da obezvredi preduzeće, ne bi u protekle četiri godine investirao više od četiri miliona evra u opremu. Ne bi potpisao ugovore koji garantuju potpunu upošljenost svih 1.500 radnika za narednih pet godina, dodaje on. "Privatizovan i stabilan 'Termoelektro' koji bi bio deo neke velike svetske kompanije, bio bi nezaustavljiv poslovni takmac za poslovni lobi koji stoji iza Veselinovića. Ovaj lobi čine firme bivših direktora "Termoelektra" koji su dobili otkaz zbog sukoba interesa. Zato treba sprečiti bilo koju ozbiljnu kompaniju da kupi 'Termoelektro'", zaključuje Vučeljić. Ko je dobio stan? Veselinović optužuje rukovodstvo da samo sebi dodeljuje stanove. "Zato što je uspešan, 'Termoelektro' može da nagradi zaposlene koji su značajnije doprineli svojim radom da se poslovni uspeh postigne. To što je pored desetina zavarivača, inženjera i projektanata, kojima su u proteklim godinama dodeljeni stanovi, to učinjeno i za deo top menadžmenta, stvar je Upravnog odbora koji takvu odluku donosi, i u tom postupku nema ničeg spornog", objašnjava Vučeljić. Puna uposlenost - "Termoelektro" trenutno radi sa 345 radnika na objektima u Nemačkoj, potpisao je strateški šestogodišnji ugovor o obnovi Đerdapa, radi na velikim objektima u Železari US Steel Srbija u Smederevu, radi strateške remonte širom Srbije na objektima energetskog, rafinerijskog i petrohemijskog sektora, a njegovi zaposleni imaju zarade koje su znatno iznad republičkog proseka - navodi Vučeljić. Izvor: "Glas javnosti".
Isplata obveznica Republike Srbije po osnovu devizne štednje
Na ime dospelih obveznica Republike Srbije emitovanih po osnovu stare devizne štednje i deviznih depozita položenih kod Dafiment banke i Jugoskandika, u periodu od 1. januara do 18. jula ove godine iz sredstava budžeta Srbije isplaćeno je ukupno 172,64 miliona evra. Od toga, u maju je isplaćeno 69,06 miliona, u junu 74,80 miliona, a u ovom mesecu, do 18. jula, 21,43 miliona evra. Za plaćanje specifičnih troškova, utvrđenih Odlukom Vlade, isplaćene su i obveznice pre roka dospeća u iznosu od 2,32 miliona evra. U pomenutom periodu, na ime obveznica Republike Srbije emitovanih po osnovu zajma za privredni razvoj isplaćeno je ukupno 1,12 miliona evra. Izvor: Zvanican internet sajt Narodne banke Srbije.
Prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije po višestrukoj repo stopi na aukciji 20. jula
Narodna banka Srbije organizovala je 20. jula 2005. godine 70. vanrednu aukciju hartija od vrednosti, na kojoj je repo prodavala dugoročne obveznice Republike Srbije po metodi varijabilne – višestruke repo stope, sa ročnošću transakcija od 16 dana, na kojoj su postignuti sledeći rezultati: ukupna nominalna vrednost prodavanih hartija od vrednosti na iznosila je 2.500 miliona dinara, a procenat uvećanja 0,85%, tako da je ukupna kupovna vrednost tih hartija od vrednosti iznosila 2.521,3 miliona dinara. Ukupna kupovna cena prodatih hartija od vrednosti bila je 2.420,4 miliona dinara, a ukupna reotkupna cena 2.435,2 miliona dinara. Na aukciji je učestvovalo trinaest banka, a najviša prihvaćena repo stopa (granična repo stopa) dostigla je 13,80%, pri čemu je prosečno ponderisana repo stopa po kojoj su obveznice prodavane iznosila 13,72%. Izvor: Zvanican internet sajt NBS.
|
|
|
|
|
|
|
|
