 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Privatizacija najatraktivnijih beogradskih hotela ulazi u završnicu:
Privatizacija najatraktivnijih beogradskih hotela ulazi u završnicu
Prodaja beogradskih hotela počela je da se zahuktava nakon što je Komisiji za hartije od vrednosti stigla ponuda za preuzimanje hotela Moskva. Za kupovinu akcija hotela Moskva prijavilo se šest zainteresovanih kupaca, među kojima je četvoro iz inostranstva. Italijanski konzorcijum Serbia prvi je podneo ponudu za otkup 51 odsto akcija Moskve po knjigovodstvenoj vrednosti od 4.708 dinara za akciju. U narednih sedam dana svi ponuđači biće u prilici da poboljšaju svoje ponude. Među onima koji su podneli zahtev za preuzimanje akcija Moskve su i Delta M, Balkan Midlend, firma koja je, svojevremeno, kupila ugostiteljsko preduzeće Stari Grad (hoteli Park i Kasina), a pominje se i zrenjaninska firma za proizvodnju vojne opreme "Mile Dragić", kao i jedan slovenački investicioni fond. Inače za hotel Moskva, čija je vrednost procenjena na oko 10 miliona evra, vezivala su se imena Vuka Hamovića, Dimitrija Vukčevića i Gorana Novakovića kao mogućih kupaca. U javnosti se spekulisalo da je Hamović, suvlasnik Londonske kompanije EFT, zainteresovan za ovaj hotel jer se nalazi u neposrednoj blizini Terazijskog platoa gde je, preko svog preduzeća Mali kolektiv, već započeo izgradnju poslovnog centra. Predstavnici ove firme su, međutim, te glasine odlučno demantovali. Treba podsetiti da Beograd ima četiri vrhunska hotela (Aleksandar palas, Interkontinental, Hajat i Zlatnik) i samo šest objekata sa četiri zvezdice (Slavija luks, Hotel M, Šumadija, Mažestik, Moskva i Palas), dok su svi ostali hoteli niže rangirani. Ovi hoteli privatizovani su po prethodnom zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine i u njima država poseduje oko 40 odsto vlasništva, dok je ostatak u rukama malih akcionara. Od maja 2002. godine do danas privatizovano je 70 odsto vrednosti društvenog kapitala u skoro 70 ugostiteljsko-turističkih društvenih preduzeća. Među njima su hoteli Union, Turist, Šumadija, Rojal, Lepenski vir, Central u Vrbasu, Ineks trešnjica u Požegi, Park u Novom Sadu, Izvor u Aranđelovcu, Morava u Čačku, Pobeda u Predejanu, kao i hotel Srbija u Vršcu. Izvor: "Danas".
DIN napustilo oko 60 odsto zaposlenih
Direktor Duvanske industrije Niš Eugenio Sidoli izjavio je da je to preduzeće dobrovoljno napustilo 1.450 ljudi, odnosno oko 60 odsto zaposlenih, i istakao da su otpremnine po osobi u proseku iznosile oko 54.000 evra. Sidoli je u autorskom tekstu za časopis Američke privredne komore u Srbiji i Crnoj Gori naveo da je DIN za tu namenu do kraja 2004. godine ukupno potrošio oko 78 miliona evra, i dodao da je to dovelo do negativnog bilansa u poslovanju preduzeća od oko 50 miliona evra. Prema njegovim rečima, 75 odsto zaposlenih koji su potpisali ugovor o dobrovoljnom odlasku, odmah je, 1. oktobra 2004. godine, napustilo DIN, pa je zato preduzeću bilo potrebno restrukturiranje mnogih procesa, ali i dodatna obuka zaposlenih. Sidoli je istakao da je primena programa dobrovoljnog odlaska sa značajnim investicijama u tehnologiju i obuku dovela do znatnog poboljšanja učinka u fabrici, a obezbedila je i organizacione prednosti. "Stvoren je veliki broj novih radnih mesta za napredovanje zaposlenih koji su odlučili da ulažu u svoju budućnost u preduzeću, a DIN je poboljšao svoj položaj u pogledu budućeg poslovnog razvoja i izvoznih planova", rekao je Sidoli. U kompaniji DIN je pre privatizacije bilo zaposleno 2.400 radnika. Izvor: "Danas".
KAKO RASPOLAGATI AKCIJAMA KOMPANIJE „POLITIKA” AD (1):
Neznanje ili manipulacija
O akcionarstvu i raspolaganju akcijama šira javnost – uprkos čestim raspravama i mnoštvu novinskih članaka o toj temi – još ne zna dovoljno. O akcionarstvu u samoj „Politici” AD među njenim akcionarima takođe se malo zna. To su potvrdili skupovi malih akcionara organizovani u okviru različitih udruženja, a, nažalost, videlo se to i na nedavno održanoj Skupštini akcionara „Politike” AD, na kojoj je, na primer, odbijen predlog o homogenizaciji akcija. Uostalom, šta uopšte znači „homogenizacija akcija” ili „otvaranje vlasničkih računa”? U nameri da odgovorimo na ova pitanja, kao i na druga u sa vezi za akcionarstvom u „Politici” AD, i za pojam akcionarstva, objavljujemo stručnu analizu Vladimira Dabića, direktora Međunarodnog centra za razvoj finansijskog tržišta. Uz neophodne redakcijske intervencije, ovaj tekst prenećemo u nekoliko nastavka. Udruženje akcionara „Politika AD – Treći milenijum” izdalo je saopštenje sa svoje skupštine od 24. 6. 2005. godine održane sa ciljem zauzimanja stavova vezanih za dnevni red Skupštine akcionara „Politike” AD zakazane za 30. 6. 2005. godine. Kada bi bila reč o ozbiljnoj analizi dnevnog reda Skupštine, tada bi u saopštenju trebalo da se nađu izjašnjenja i mišljenja o svakoj predloženoj tački dnevnog reda. Umesto ozbiljne analize svake tačke dnevnog reda koja bi bila od pomoći njihovim članovima kod izjašnjenja prilikom potpisa zastupničke izjave za glasanje na skupštini Društva, saopštenje sadrži skup neistina i ordinarnog neznanja. Udarna formulacija iz saopštenja glasi: „Ako pristanete i usvojite Odluku o homogenizaciji, omogućićete rukovodstvu ’Politike’ i Intersiti brokeru da, kada udruži vaše akcije malih akcionara, napravi firmu – d.o.o., i jednog dana bez odlaska na berzu, bez nadmetanja, prodaju firmu. Na ovaj način se zloupotrebljava Skupština akcionara, a menadžment vlada samo sa glasovima zaposlenih.” Zaista, ovom biseru među drugim glupostima koje nemaju utemeljenje ni u struci ni u nauci, teško se može nešto drugo dodati osim da ova formulacija nije rođena u glavama akcionara, već u glavama drugih u kojima vlada haos u pogledu znanja iz oblasti akcionarstva i prava uopšte. Sasvim je sigurno da tvorci ove formulacije imaju neki drugi interes koji se bitno razlikuje od interesa akcionara koje guraju ispred sebe. Samo saopštenje za sebe ne bi bilo vredno pomena da se na poslednjoj Skupštini akcionara „Politike” AD predstavnici malih akcionara, verovatno iz zablude, nisu izjasnili u skladu sa interesom onih koje su zastupali. Prilikom rasprave o odluci o homogenizaciji akcija stekao se utisak da su se predstavnici malih akcionara nalazili u potpunoj konfuziji između onoga što su na sednici čuli kao obrazloženje odluke i instrukcija koje su dobili od svojih savetnika pre sednice Skupštine. Iz razgovora sa većim brojem akcionara Kompanije „Politika” AD stekao se utisak potpunog odsustva prave informacije o stanju akcionarstva u toj firmi. Ova informativna praznina stvorila je prostor raznim manipulantima koji su veštim manipulacijama stvarali negativno raspoloženje prema institutu akcionarstva. Iz tih razloga smo se odlučili da kao institucija koja je na osnovu ugovora dobila zadatak da utvrdi činjenično stanje i da na osnovu svih evidencija koje su vođene u firmi, kao i na osnovu zvaničnih dokumenta izdatih od Ministarstva za privredu i privatizaciju i formira registar akcionara prema zahtevima Centralnog registra, iznesemo činjenično stanje i da pojasnimo postupke registrovanja vlasništva i moguće načine raspolaganja akcijama. Izvor: "Politika".
NOVI ZAKON O CARINSKOJ TARIFI:
Izmene stopa
Ministarstvo finansija saopštilo je juče da u utorak, 26. jula, stupa na snagu novi Zakon o carinskoj tarifi, koji je usvojila Skupština Srbije. Carinske stope kreću se u rasponu od 0 do 30 odsto, a prosečna stopa iznosi 8,69 odsto. Za najveći broj pozicija, njih oko 30 odsto, stopa carine je jedan odsto. Novi zakon predviđa sniženje stopa za oko 170 tarifnih pozicija, prevashodno za sirovine i repromaterijal neophodan za domaću proizvodnju. Predviđeno je povećanje carinskih stopa za oko 140 tarifnih pozicija. Prosečna stopa za poljoprivredne proizvode je 16,95 odsto i oni su svrstani u 2.381 tarifnu poziciju (odnosno u 23,28 odsto od ukupnog broja pozicija). Za industrijske proizvode prosečna stopa carine je 6,19 odsto i oni su obuhvaćeni u 7.847 tarifnih pozicija (odnosno u 76,72 odsto od ukupnog broja pozicija). Novi zakon je usklađen s harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka robe Svetske carinske organizacije HS 2002 i Kombinovanom tarifom Evropske unije 2005. Zakon obuhvata 10.228 tarifnih pozicija, svrstanih u 1.247 tarifnih brojeva, 96 glava, odnosno 21 odeljak. Novi Zakon o Carinskoj tarifi objavljen je u „Službenom glasniku Republike Srbije” broj 62/05. (Tanjug) Izvor: "Politika".
PTT tuži „Mobtel“ zbog dividendi?:
Dug od 52 miliona evra
- Ukoliko u roku od dve nedelje „Mobtel“ ne isplati dividende PTT-u, podnećemo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu za naplatu tih potraživanja - kaže za „Blic“ Željko Ivanji, direktor Direkcije za strategiju, razvoj i marketing u JP PTT. On ističe da je UO „Mobtela“ pre više meseci doneo odluku o isplati 4,2 milijarde dinara (52 miliona evra) PTT-u ali da donetu odluku niko ne poštuje. On objašnjava da je početkom jula održana sednica UO „Mobtela“ u starom sastavu, na kojoj je odlučeno da jedan ekspert u ime PTT-a izvrši pregled dokumentacije „Mobtela“. Tokom sednice UO stiglo je i pismo novog generalnog direktora „BK trejda“ Julije Čvorović (bez pečata i memoranduma, adresirano iz Moskve?) u kome se izražava dobra volja da se saradnja popravi, kao i namera da se do polovine jula promene članove UO „Mobtela“ iz „BK trejda“ i menadžment u „Mobtelu“. - Time je iskazana dobra volja, jer je promena menadžmenta bila naš prvi uslov. Ipak, do te promene još nije došlo, a navodni novi vlasnik Martin Šlaf nije nam se obratio ni zvanično ni nezvanično. Zato PTT-u, s obzirom na to da ne znamo s kim pregovaramo, ne ostaje druga opcija nego da tužbom ostvarimo pravo na dividendu - kaže Ivanji. Inače, nova sesija arbitraže o vlasničkim odnosima u „Mobtelu“ pred sudom u Cirihu zakazana je za novembar, a tada se očekuje i donošenje preliminarne presude o tome da li sadašnji odnos od 51 odsto za „BK trejd“ i 49 za PTT odgovaraju pravom stanju stvari. Do kraja godine ili najkasnije početkom sledeće godine očekuje se i konačna presuda o tačnim procentima vlasništva dve strane u sporu, a nakon toga i tender koji će država raspisati za prodaju svog udela u „Mobtelu“. Ono što je vrlo izvesno jeste da će austrijski konzorcijum, sa Martinom Šlafom na čelu, pre državnog tendera prodati austrijskom „Mobilkomu“ svoj udeo, a samim tim i pravo preče kupovine, zagarantovano ugovorom o osnivanju „Mobtela“. Upravo je ova klauzula iz ugovora i bila osnovni razlog za odluku „Mobilkoma“ da preko Martina Šlafa uđe u rizičan posao kupovine „BK trejda“ i nepoznatog procenta vlasništva u „Mobtelu“, jer je čak i jedan procenat dovoljan za ostvarivanje prava preče kupovine. To znači da bi već na proleće „Mobilkom“ mogao da bude novi stopostotni vlasnik prvog srpskog mobilnog operatera. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
