 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
KAKO RASPOLAGATI AKCIJAMA KOMPANIJE „POLITIKA” AD (3):
Dileme oko vrednosti
Prema Zakonu o privrednim društvima (član 204. tačka 5.) akcionarska društva su u obavezi da akcije različite nominalne vrednosti (kao što je kod Kompanije „Politika” AD slučaj) homogenizuju u jednu nominalnu vrednost. Pri vršenju obračuna, mora se voditi računa o zadržavanju jednakog učešća kapitala svakog akcionara u ukupnom kapitalu pre i posle homogenizacije. U cilju zaštite prava akcionara postupak homogenizacije kontroliše i odobrava Komisija za hartije od vrednosti. Tek, nakon primljenog odobrenja od strane Komisije za hartije od vrednosti vrši se poništenje akcija iz ranijih emisija a homogenizovani novi broj i nominalna vrednost akcija se upisuje na vlasničke račune svakog akcionara posebno. Potvrdu o broju akcija koje poseduje svaki akcionar Centralni registar u obliku izvoda sa vlasničkog računa, preko Kompanije i brokerske firme kod koje akcionar ima otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti, dostavlja na kućne adrese akcionara. Odluku o homogenizaciji akcija donosi skupština akcionara na predlog Upravnog odbora. U cilju zaštite, prvenstveno malih, akcionara koji će sasvim sigurno odmah nakon početka trgovine sa akcijama na berzi požuriti sa prodajom postojećeg broja akcija ne čekajući efekte homogenizacije, Upravni odbor se opredelio da predloži Skupštini donošenje odluke o homogenizaciji koja bi omogućila postojećim akcionarima da kod izlaska na berzu odmah raspolažu sa većim brojem akcija. Ovim predlogom se želelo obezbediti da povećani broj akcija po osnovu homogenizacije pripadne sadašnjim akcionarima a ne budućim koji će to postati kupovinom akcija na Beogradskoj berzi. Prilikom izrade predloga odluke vodilo se računa o sledećem: 1. promena nominalne vrednosti i broja akcija kreirana je tako da obezbedi nepromenjeno učešće u ukupnom kapitalu svakog akcionara u odnosu na učešće pre donošenja odluke, 2. ni jedan akcionar ne sme ostati bez akcija (promene moraju obezbediti da svaki akcionar dobije bar po jednu akciju), 3. kod određivanja nominalne vrednosti akcija vodilo se računa da se u ovom postupku ne može menjati nominalna vrednost akcija koje se nalaze u drugom krugu transformacije do njegovog okončanja. Prema bilansnim podacima revalorizovana nominalna vrednost akcija nominalne vrednosti 330 dinara na dan 31. 12. 2004. godine je bila 662,24 dinara, a za akcije nominalne vrednosti od 600 dinara dobijene po Zakonu iz 1997. godine revalorizovana vrednost je iznosila 1.195,16 dinara. Imajući u vidu ograničenje da se ne može menjati nominalna vrednost akcija od 600 dinara koje se nalaze u otplati po osnovu drugog kruga, to se za utvrđivanje jedinstvene nominalne vrednosti svih akcija uzeo iznos od 600 dinara. Uzimanjem nominalne vrednosti od 600 dinara obezbeđuje se poštovanje principa navedenih i u tački 1 i 2. Tako, primera radi, akcionar koji poseduje 100 akcija nominalne vrednosti 330 dinara dobiće primenom ove odluke 100 akcija samo sada nominalne vrednosti od 600 dinara, a akcionar koji poseduje 100 akcija nominalne vrednosti od 600 dinara primenom ove odluke dobiće veći broj akcija iste nominalne vrednosti. Na ovaj način se obezbeđuje izjednačeno učešće akcionara u kapitalu i u broju akcija. Do sada se učešće pojedinačnih akcionara u broju akcija razlikovalo od učešća u ukupnom kapitalu zbog različite nominalne vrednosti akcija. Za realizaciju ukupnog posla uređenja portfelja akcija bilo je potrebno da se izabere korporativni agent. Korporativni agent je brokersko-dilerska firma koja mora biti član Centralnog registra i mora biti dobro kadrovski i informatički opremljena da direktno komunicira sa informacionim sistemom Centralnog registra. On je zapravo posrednik između emitenta, Centralnog registra i akcionara. Imajući u vidu postojanje više udruženja akcionara koja su u međusobnim konfliktnim odnosima, a jedan broj njih u skoro ratnim odnosima sa Upravom Kompanije, kao i činjenicu da svako to udruženje ima svog brokera, advokata i druge vrste konsultanata, Uprava se opredelila da se izbor korporativnog agenta vrši putem javnog oglasa. Vladimir Dabić, direktor Međunarodnog centra za razvoj finansijskog tržišta Izvor: "Politika".
Sedam ponuda za hotel Balkan
Za preuzimanje akcija beogradskog hotela Balkan stiglo je sedam ponuda koje će biti otvorene 8. avgusta. Početnu ponudu za kupovinu akcija tog hotela dostavila je italijanska firma Serbia koja je ponudila 2.343 dinara po akciji. Kontra ponude za preuzimanje akcija Balkana dali su Netvest fajnens iz Belizea, investicioni fond Balkan Midland, Uno rojal i Veg tehnolodži, Delta M iz Beograda i kompanija Marin drajv holdings ink si medou haus sa Devičanskih ostrva. Za preuzimanje akcija hotela Moskva stiglo je šest ponuda koje će biti otvorene 5. avgusta. Početnu ponudu je dala Serbia koja je ponudila cenu od 4.763 dinara po akciji, a kontra ponude dostavili su Balkan Midland, investiciona grupa UAB Ukio banko iz Litvanije, Netvest fajnens iz Belizea i Domikor limitid sa Kipra. Izvor: "Danas".
Akcionari Energoprojekta saglasni sa dokapitalizacijom
Skupština akcionara Energoprojekta dala je juče saglasnost da se zainteresovanim investitorima proda 900.000 novoemitovanih akcija tog preduzeća po ceni od 1.106 dinara po jednoj akciji. Na poziv za dokapitalizaciju Energoprojekta u vrednosti od oko 12 miliona evra javilo se šest zainteresovanih investitora koji su ponudili ukupno 32 miliona evra. Za kupovinu akcija Enegroprojekta ponude su dostavili berzanski posrednik Beo monet iz Beograda, američke kompanije Tera partners i fonda QVT iz Njujorka, čiji je osnivač Dojče banka. Ponude su dostavili i švedski fond Ist kapital, koji je jedan od najvećih pojedinačnih akcionara Energoprojekta, zatim kompanija Delmont iz Luksemburga i fond Ašmor iz Velike Britanije. Izvor: "Danas".
Institut G17: Inflacija do kraja godine 14,7 odsto
Stopa ovogodišnje inflacija u Srbiji, prema analizama Instituta G17, iznosiće 14,5 odsto, izjavila je juče saradnica tog instituta Kosovka Ognjanović. Ona je prilikom predstavljanja novog broja Biltena instituta objasnila da je prognozirana stopa inflacije za 2005. godinu zasnovana na ustaljenoj dinamici kretanja maloprodajnih cena i njene veze sa kretanjem nominalnih neto zarada i deviznog kursa. Prema njenim rečima, u prognozirano kretanje inflacije, koje je uradio Institut G17, nisu uključeni uticaji eventualnog rasta cena struje ili neočekivani rast cena industrijskih proizvoda. Kako je kazala Ognjanovićeva, analize Instituta G17 pokazuju da bi realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini mogao da bude između 6,1 i 6,7 odsto. Ona je navela da je ta prognoza zasnovana na analizi prošlogodišnje strukture BDP-a, kao i na očekivanju rasta industrijske proizvodnje, ali i na rastu u oblasti trgovine, saobraćaja i poljoprivrede. Ako bi došlo do oživljavana privredne aktivnosti, bez obzira na negativni razvoj industrijske proizvodnje u prvih pet meseci, ove godine mogao bi se očekivati porast industrijske proizvodnje za 0,4 odsto, dodala je Ognjanovićeva. Prema analizama Instituta G17, porast izvoza u ovoj godini bio bi povećan za 52 odsto u odnosu na prošlu godinu, a uvoza za 7,3 odsto, kazala je Ognjanovićeva i dodala da bi moglo doći i do blage depresijacije nominalnog deviznog kursa za 14,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, koja bi se održavala uz smanjenje realne novčane mase za 0,4 odsto. Izvor: "Danas".
NIS vredi četiri milijarde evra
Proizvodnja dva miliona tona sirove nafte iz sopstvenih izvora, što je 50 odsto godišnjih potreba Srbije, strateški je cilj NIS-a, izjavio je v.d generalnog direktora Željko Popović. "Te ciljeve, koje je prihvatila i Vlada Srbije, predočili smo potencijalnim partnerima, ističući da želimo da ih realizujemo u saradnji sa njima", rekao je on. Prema Popovićevim rečima, uz pomoć strateških partnera, treba obezbediti sredstava za modernizaciju kompanije i ugovaranje dugoročnih aranžmana za kupovinu sirove nafte, koji će omogućiti kupovinu tog energenta po nižoj ceni. Govoreći o procenjenoj vrednosti NIS-a na 1,6 milijardi evra, koju je uradila revizorska kuća "Diloit i Tuš", on je rekao da to uslovno možemo nazvati knjigovodstvenom vrednošću, koja je uvek znatno manja od cene na tržištu. Tržišna vrednost kompanije je dva do tri puta veća od procenjene, jer obuhvata i potencijal i infrastrukturu kompletne kompanije, objasnio je Popović, a prenosi Tanjug. Izvor: "Glas javnosti".
Prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije po višestrukoj repo stopi na vanrednoj aukciji 27. j
Narodna banka Srbije organizovala je 27. jula 2005. godine 73. vanrednu aukciju hartija od vrednosti, na kojoj je repo prodavala dugoročne obveznice Republike Srbije po metodi varijabilne – višestruke repo stope, sa ročnošću transakcija od 16 dana, na kojoj su postignuti sledeći rezultati: ukupna nominalna vrednost prodavanih hartija od vrednosti na iznosila je 3.000 miliona dinara, a procenat uvećanja 1,05%, tako da je ukupna kupovna vrednost tih hartija od vrednosti iznosila 3.031,5 miliona dinara. Ukupna kupovna cena prodatih hartija od vrednosti bila je 3.031,5 miliona dinara, a ukupna reotkupna cena 3.050,0 miliona dinara. Na aukciji je učestvovalo 13 banaka, a najviša prihvaćena repo stopa (granična repo stopa) dostigla je 13,80%, pri čemu je prosečno ponderisana repo stopa po kojoj su obveznice prodavane iznosila 13,74%. Izvor: Zvaničan sajt Narodne banke Srbije.
Prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije po višestrukoj repo stopi na vanrednoj aukciji 27. j
Narodna banka Srbije organizovala je 27. jula 2005. godine 73. vanrednu aukciju hartija od vrednosti, na kojoj je repo prodavala dugoročne obveznice Republike Srbije po metodi varijabilne – višestruke repo stope, sa ročnošću transakcija od 16 dana, na kojoj su postignuti sledeći rezultati: ukupna nominalna vrednost prodavanih hartija od vrednosti na iznosila je 3.000 miliona dinara, a procenat uvećanja 1,05%, tako da je ukupna kupovna vrednost tih hartija od vrednosti iznosila 3.031,5 miliona dinara. Ukupna kupovna cena prodatih hartija od vrednosti bila je 3.031,5 miliona dinara, a ukupna reotkupna cena 3.050,0 miliona dinara. Na aukciji je učestvovalo 13 banaka, a najviša prihvaćena repo stopa (granična repo stopa) dostigla je 13,80%, pri čemu je prosečno ponderisana repo stopa po kojoj su obveznice prodavane iznosila 13,74%. Izvor: Zvaničan internet sajt Narodne banke Srbije.
Nove carinske stope
Novi Zakon o carinskoj tarifi koji je usvojila Skupština Srbije, po kome će se carinske stope kretati u rasponu od nula do 30 odsto, uz prosečnu stopu od 8,69 odsto, stupio je na snagu. Ministarstvo finansija je saopštilo da novi zakon predviđa sniženje carinskih stopa za oko 170 tarifnih pozicija, prevashodno za sirovine i repromaterijal neophodan za domaću privredu. Predviđeno je povećanje carinskih stopa za oko 140 tarifnih pozicija. Prosečna stopa za poljoprivredne proizvode iznosiće 16,95, a za industrijske 6,19 odsto precizira se u saopštenju. Novi Zakon usklađen je s Kombinovanom tarifom Evropske unije za 2005. godinu, navodi Ministarstvo. Izvor: "Ekonomist".
Smanjenje PDV snizilo cene
Jeftinije namirnice
Pšenica, kore za pitu i gibanicu, smrznuto voće, povrće, riba, meso i peciva, stočna hrana od juče su primenom nižih stopa poreza na dodatu vrednost u trgovinama jeftiniji za 10 odsto Izmenama Zakona o PDV-u trebalo bi da pojeftine ulaznice za bioskop i kulturne događaje. Očekuje se i da će finalne cene novih stanova zbog smanjenja PDV-a sa 18 na osam odsto takođe biti niže. Kako ističe Srđan Bogićević, direktor građevinske firme „Feniks sistem“, pojeftinjenje stanova u novogradnji najverovatnije će biti na jesen, ali će ono iznositi oko tri-četiri procenta. - Od juče ujutru primenjujemo nove cenovnike za smrznuto voće, povrće, meso, ribu i pecivo. Sniženje od 10 odsto nije zanemarljivo, iako su to robne grupe koje ne učestvuju mnogo u prometu. To je rezultat analize Ministarstva finansija nakon šest meseci primene PDV-a, a ne bi nas iznenadilo i da u budućnosti bude i nekih novih pojeftinjenja - kaže Dragan Filipović, generalni direktor „Maksija“, dodajući da se novi cenovnici sa nižim cenama, osim u „Maksiju“, primenjuju i u „Pekabeti“ i „Tempu“. PDV se ukida na uvoz humanitarne pomoći i donacija iz inostranstva, a plaćanja poreza oslobođen je i uvoz pomagala za osobe sa invaliditetom, osim kod uvoza motornih vozila. U apotekama su od juče, zbog sniženja stope PDV-a sa 18 na 10 odsto, jeftiniji lekovi sa negativne liste. PDV za ovu grupu lekova sada iznosi osam odsto, koliko se obračunava za lekove sa pozitivne liste, potvrdila je za „Blic“ mr Vukica Kocić-Pešić, direktorka Apotekarske ustanove „Beograd“. Po rečima našeg sagovornika, lekova ima dovoljno, a pogotovo onih koji se plaćaju. Pored izmena Zakona o PDV-u, od juče je počela primena još 14 finansijskih zakona usvojenih 15. jula u Skupštini Srbije, među kojima su i Zakon o carinskoj tarifi i izmene i dopune Carinskog zakona. Izmenama Carinskog zakona građanima Srbije koji su najmanje dve godine radili u inostranstvu omogućeno je da uvezu određene predmete za domaćinstvo bez plaćanja carine, a invalidima da uvezu motorna vozila bez carine. Prema tom zakonu, carinske stope biće povećane za brašno, zelenu salatu, kajsije, breskve, jabuke, kruške, papriku, seme šećerne repe i hmelj. Carinska na nameštaj i gotove gume biće povećana sa 10 na 20 odsto. Na međunarodnim aerodromima u Srbiji, Beogradu i Nišu, ministar finansija, ponovo su otvoreni i fri-šopovi. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
