 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Preuzimanje dobra „Podunavlje“ iz Čelareva :
„Delta“ ispred „MK komerca“
Nakon jučerašnje konferencije za štampu Komisije za hartije od vrednosti novinari su imali priliku da prisustvuju otvaranju konačnih ponuda u postupku preuzimanja poljoprivrednog dobra „Podunavlje“ iz Čelareva koje u svom sastavu ima 3.200 hektara oranica, od čega je 1.900 hektara u vlasništvu, a ostatak je državna zemlja. Najbolju ponudu, 4.300 dinara po jednoj akciji, dostavila je kompanija „Delta M“. Drugu najbolju ponudu od 3.111 dinara za akciju dostavio je proizvođač sokova „Nektar“ iz Bačke Palanke, „MK komerc“ je za akciju ponudio 2.103, firma „Lugonja petrol“ 1.770 dinara. Industrija mesa „Matijević“, koja je dostavila inicijalnu ponudu, u ovom je krugu odustala. „Podunavlje“ ima oko 2.000 malih akcionara koji poseduju oko 66 odsto akcija, dok je ostatak u vlasništvu Akcijskog fonda. Knjigovodstvena vrednost firme procenjena je na 5,25 miliona evra, dok vrednost najbolje ponude, računata na ukupan broj akcija, iznosi oko 7,5 miliona evra. To znači da je „Delta M“ spremna da za hektar zemljišta plati 4.000 evra. „Vidi se ko ima para“ i „ja nikad ne bih toliko platio“ bili su prvi komentari učesnika koji su ponudili nižu cenu od kompanije „Delta M“. Da li je ponuda prihvaćena znaće se 10. jula u podne kada ističe rok za dostavljanje naloga za deponovanje akcija. Inače, jučerašnja konferencija za novinare bila je posvećena izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti. Predsednik Komisije Milko Štimac je rekao da bez ovog zakona nema razvoja finansijskog tržišta, a ni reforme socijalnog i penzionog sistema. - Ovaj će zakon omogućiti da proradi nevidljiva ruka tržišta, čime će mogućnost korupcije biti svedena na najmanju moguću meru. Takođe, zakon će pomoći da se uklone sitni špekulanti i stvori prostor za velike igrače kakvi su investicioni fondovi. Jer nama su potrebni veliki igrači, potrebne su nam ajkule, a ne pirane - rekao je Štimac. Izvor"Blic"
U decembru tender za prodaju kombinata u Boru:
Drakulić traži partnera za topionicu bakra
Najveće američke, ruske i nemačke kompanije i banke već na jesen trebalo bi da počnu kapitalna ulaganja u privredu Bora. Minule četiri godine vlada, kao vlasnik 80 odsto kapitala, brinula je o 9.000 zaposlenih i održavanju minimalne proizvodnje.U decembru biće raspisan tender za prodaju RTB-a, a za koncesije na Crnom vrhu, gde su tri rudna ležišta bakra i retkih metala, zainteresovano je više od 30 svetskih firmi. - Ko kupi rudnike, odnosno bogato, podzemno rudno telo "Borska reka" moraće da podigne najsavremeniju topionicu u Evropi. To je glavni uslov i od njega se neće odustati bez obzira na to ko se interesovao za takav poduhvat - naglasio je nedavno Predrag Bubalo, ministar za privredu i privatizaciju. Borivoje Stojadinović, generalni direktor RTB-a, smatra da "nije loša ideja biznismena Zorana Drakulića da se zajedno sa tri ili četiri velike svetske kompanije lati tog posla, ali u igri su i još neki privredni giganti izvan zemlje". Zoran Drakulić, vlasnik "Ist pointa", kaže je zainteresovan za topionicu, ali da za "takav projekat treba obezbediti stotine miliona dolara", pa pokušava da nađe partnera. Američki "Felps Dodž" je, zasad, najozbiljniji potencijalni partner, zainteresovane su i ruske firme, a multinacionalna kompanija "Rio-Tinto" već drugu godinu istražuje rudne rezerve u okolini Bora. Iako je učinak geologa pod velom tajne, nezvanično se čuje da su rezerve zlata velike. - Postoji i vredna ponuda za kupovinu nedovršenog "Hajat naselja" na Crnom vrhu, naći će se kupac i za ostale objekte, biće investirano u žičaru do Borskog jezera. Stranci žele da naprave hotel u centru grada, gradi se put za Zaječar, a "Delta" je spremna da otvori "Maksi-market". Bor bi za dve godine trebalo da postane centar istočne Srbije - kažu čelnici u opštini. - Najvažnije je da investitori dođu u kombinat i da ne budemo više na leđima države. "Satrid" je gotovo četiri puta bio više zadužen od RTB-a, a danas je prvi izvoznik. I nama će država otpisati sve dugove - 450 miliona dolara - objašnjava Stojadinović. Izvor"Glas javnosti"
|
|
|
|
|
|
|
|
