 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Akcionari i Nezavisni sindikat traže poništavanje privatizacije Pks-Lateksa, Samostalni sindikat s
Vlasnik ne poštuje ugovor
Udruženje malih akcionara (UMA) i Nezavisni sindikat čačanske privatne hemijske industrije Pks-Lateks-Hlc zahtevaju od Agencije za privatizaciju raskid kupoprodajnog ugovora sa većinskim vlasnikom - firmom Hlc iz Frankfurta. Predsednik Nezavisnog sindikata PKS-Lateksa Miodrag Todorović rekao je agenciji Beta da taj sindikat i UMA traže raskid kupoprodajnog ugovora zbog nepoštovanja investicionog i socijalnog programa, ističući da je proizvodnja u poslednje tri godine, od kada je preduzeće privatizovano, smanjena. Prema njegovim rečima, proizvodnja je prošle godine "pala" na 15 odsto a po završnom računu iskazan je gubitak od oko 190 miliona dinara, zbog čega je račun preduzeća blokiran od aprila prošle godine. Todorović je istakao da novi vlasnik nije ispunio obavezu investicionog ulaganja od dva miliona evra i ocenio kao "neizvesnu" izgradnju fabrike za proizvodnju posebnih vrsta smola, koja je započeta u krugu preduzeća, sa polovnom opremom uvezenom iz Slovenije. Samostalni sindikat Pks-Lateksa protivi se zahtevu raskidanja ugovora sa firmom Hlc, čiji je vlasnik Božidar Lakićević, strahujući da bi radnici nakon toga ostali bez radnih mesta i zahteva od vlasnika da do nobvembra ispuni ugovorene obaveze. Predstavnici tog sindikata potvrdili su novinarima da vlasnik Lakićević duguje radnicima četiri plate do sada i da je fabrika završila prošlu godinu sa gubitkom od tri miliona evra, ali se protive poništavanju privatizacije i očekuju da će nova fabrika koja se gradi u okviru postojeće, obezbediti posao i profit.Izvor "Danas"
Reakcije na pismo Međunarodnog monetarnog fonda upućeno premijeru Koštunici:
Koplja se lome oko modela privatizacije
Vest da je Međunarodni monetarni fond, u pismu upućenom premijeru Vojislavu Koštunici, upozorio Vladu Srbije da će odustati od aranžmana sa Srbijom, ako u naredna dva meseca ne bude započeta prodaja rafinerija i reforma penzionog sistema, zazvučala je kao ozbiljna pretnja. Šef kancelarije MMF u Beogradu Herald Hišhofer podseća da je republička Vlada još u maju prihvatila uslove iz Memoranduma o ekonomskoj politici i potpisala ga. To je, prema njegovim rečima, za Odbor direktora MMF koji odlučuju o sudbini aranžmana, značilo da u Vladi postoji odlučnost da se sprovedu tržišne reforme. - Zvaničan stav u vezi sa upozorenjem MMF, sa kojim će javnost biti upoznata, imaćemo za nekoliko dana, jer je sasvim izvesno da će se o pismu Međunarodnog monetarnog fonda raspravljati na sednici Vlade Srbije, u četvrtak 18. avgusta, kada će se odlučivati i o privatizacionom savetniku za Naftnu industriju Srbije - rečeno je novinaru Danasa u republičkom Ministarstvu rudarstva i energetike. Uz konstataciju da nije imao priliku da se upozna sa sadržinom pisma MMF upućenog premijeru Vojislavu Koštunici, direktor Rafinerije nafte Pančevo Kosta Ilić kaže za Danas da je u svojoj izjavi Hišhofer govorio samo o NIS kao o celini, a ne o rafinerijama. Ne samo ja, već i menadžment naše kompanije, smatramo da je najbolje rešenje da se prvo obavi modernizacija rafinerije a potom da usledi privatizacija. Ali pošto vremena za modernizaciju više nema, trebalo bi se opredeliti za najpoželjniji model privatizacije, a to bi, prema mojoj proceni, bila prodaja manjinskog paketa akcija, dok bi većinski vlasnik rafinerije i dalje trebalo da ostane država - ističe Ilić. Naš sagovornik objašnjava da je takav model primenjen u Češkoj i da je dao dobre rezultate. Novac od privatizacije kao i stvoreni profit uloženi su u modernizaciju što je omogućilo uspešnije i kvalitetnije poslovanje čeških rafinerija. - Rafinerija nafte u Pančevu je svojevremeno od Britiš Petroleuma dobila još primamljiviju ponudu, koja je podrazumevala da bez promene vlasničke strukture Britanci kreditiraju modernizaciju rafinerija, a otpis kredita bio bi realizovan kroz naftne derivate koji bi Rafinerija nafte Pančevo isporučivala benzinskim pumpama ove kompanije u Austriji i Grčkoj - naglašava Ilić. Predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević smatra da bi brza privatizacija Naftne industrije Srbije bila pogrešan potez. On se zalaže za restrukturiranje NIS, posle čega bi usledilo traženje velikog inostranog partnera. - Ukoliko bi došlo do prekida saradnje Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, posledice bi bile izražene kroz pražnjenje budžeta, udar na dinar, koji bi mogao da se suoči ili sa jednokratnom devalvacijom ili sa ubrzanim obezvređivanjem - kaže za Danas Miroslav Prokopijević, Direktor Centra za slobodno tržište. On smatra da bi trebalo prodati većinski paket akcija u rafinerijama jer bi se na taj način obezbedio kvalitetniji proizvod i pouzdanije snabdevanje tržišta naftnim derivatima. UDOVIČKI: Modernizacija nije preduslov za privatizaciju Pismo MMF premijeru Koštunici uobičajeni je način komuniciranja ove finansijske organizacije kada nije zadovoljna tempom ugovorenih obaveza i mislim da Vlada Srbije ima razloga za brigu. Smatram da je MMF sasvim u pravu i da proces reformi treba ubrzati. Kada je reč o privatizaciji nacionalne naftne kompanije ne mislim da tom procesu treba da prethodi modernizacija. Neophodno je, međutim, prethodno uraditi pravno restrukturiranje da bi kupac znao šta kupuje. Za razliku od elektroprivrede, u naftnoj industriji državno vlasništvo nad naftnom kompanijom nije jedini i najbolji oblik efikasnog funkcionisanja. Šta više, privatne kompanije u ovoj oblasti mogu da budu daleko uspešnije i kvalitetnije od onih u državnom vlasništvu - izjavila je za Danas Kori Udovički, nekadašnji ministar energetike. sindikat: Aktivni učesnici u reformi energetike Od Vlade Srbije zahtevamo da se izjasni da li želi nacionalni energetski sistem i nacionalnu naftnu kompaniju i kako taj sistem treba da izgleda - poručuju iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost.Sindikati takođe traže da budu aktivni učesnici i akteri reforme energetskog sistema u Srbiji, a to znači da mogu da utiču i na to da se proces privatizacije i reorganizacije NIS i EPS odvija uz socijalno prihvatljivu cenu zaposlenih. S tim u vezi sindikati zahtevaju da se pre bilo kakvog skupštinskog izjašnjavanja o zakonskom uređivanju oblasti energetike u energetskim javnim preduzećima potpišu kolektivni ugovori. Labus: Privatni interesi ne smeju biti iznad državnih Vlada Srbije prihvatila je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i ako se on ne sprovede, Srbija će izgubiti na kredibilitetu. Neuspešna realizacija sporazuma bi u značajnoj meri uticala na povećanje rizika poslovanja, kamatnih stopa i rasta nezaposlenosti uz istovremeno smanjenje interesa stranih investitora da ulažu u Srbiju - izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. On ističe da bi se građani dodatno opteretili reaktiviranjem dela duga kod Pariskog kluba u iznosu od oko 750 miliona dolara, koji u tom slučaju ne bi bio otpisan. - Iznenađujuće je da se, pred početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, zvanično daju naznake popuštanja pred interesima pojedinaca i grupa iz sektora energetike. Posmatranje javnih preduzeća kao partijskih, predstavlja veliki rizik za budućnost Srbije - naglasio je Labus. R. D. Izvor "Danas"
Prodata banka
Republička Agencija za osiguranje depozita i stečaj banaka prenela je 83,3 odsto akcija Novosadske banke na Erste Bank nakon isplate 73,2 miliona evra i ispunjenja svih uslova iz ugovora. Novi tim poslovodstva Novosadske banke predvodiće dr Vladimir Medan, sadašnji generalni direktor banke, koji je uspešno vodio banku kroz privatizacioni proces. Posle završetka prenosa vlasništva započeće transformacija kako bi se modernizovali poslovi i unapredila konkurentska pozicija. Banka će dati istu ponudu i za ostalih 16,7 odsto akcija Novosadske banke koje trenutno drži više od 2.000 manjinskih akcionara, odnosno ponudiće cenu od 218,98 evra po akciji. Izvor "Glas javnosti"
Srpski hoteli u jeku privatizacije :
Trka kupaca za „Moskvu“ i „Balkan“
Srbija je za tri poslednje godine prodajom hotela zaradila 40 miliona evra. Privatizovano je već 70 turističko-ugostiteljskih objekata, a 28 čeka novog vlasnika. Dok za beogradski hotel „Jugoslavija“ i posle dve aukcije nema zaineteresovanih kupaca, za „Moskvu“ i „Balkan“ se nadmeću čak devet stranih i domaćih kompanija. Akcionari „Moskve“ imaju rok do subote da deponuju svoje akcije za prodaju, dok vlasnici hartija od vrednosti „Balkana“ to mogu da učine do utorka. Vlasnicima akcija hotela „Moskva“ najvišu sumu je ponudila kompanija „Net vest fajnens“ iz Belizea, koja učestvuje i u trci za kupovinu „Balkana“. Ponuđena cena za akciju „Moskve“ je dva puta veća od cene „Balkana“ - 14.136 dinara po akciji. Beogradski „Delta M“ i italijanska „Serbia“ takođe su zainteresovani za kupovinu oba hotela. Preduzeća „WEG tehnolodži“ iz Beograda dalo je najbolju ponudu od 7.953 dinara po akciji „Balkana“. Pored „Uno-rojala“ iz Beograda, hartije od vrednosti ovog hotela želi da otkupi i „Marin drajv holdings“ sa Devičanskih Ostrva. Sa privatizacijom hotela „Jugoslavija“ stanje je neizvesno. I nakon druge aukcije, nijedan kupac nije bio spreman da uloži 38,1 milion evra u kupovinu ovog hotela, kao ni da za učešće na aukciji plati depozit od 2,7 miliona evra. - I hotel „Jugoslavija“ i hotel „Metropol“ bi do kraja ove godine trebalo da dobiju nove vlasnike - prognoziraju u „Dunav osiguranju“. U Agenciji za privatizaciji očekuju da će na jesen biti zakazana aukcija za hotele „Nacional“ iz Beograda i hotelsko-ugostiteljsko preduzeće „Novi Sad“ iz Novog Sada. Takođe, prospekt za hotele „Slavija“ A i B i „Slavija luks“ objavljen je 22. jula, kako potvrđuju u Agenciji, što znači da su oni sada zvanično subjekti privatizacije. Okolnosti govore da su sudbine beogradskih hotela iz centra grada veoma različite i neizvesne. Tako je privatizacija „Ekscelziora“ trenutno stopirana jer postoji zahtev za povraćaj nacionalne imovine, koji tek treba da se razmatra. „Mažestik“ je, međutim, dobio novog vlasnika. Naime, „Atlas sistem“, kupio je 47 odsto vlasnišva za oko dva miliona evra. Izvor "Blic"
Trajna i repo prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije po višestrukoj repo stopi na aukciji 1
Narodna banka Srbije organizovala je 12. avgusta 2005. godine 81. aukciju hartija od vrednosti, na kojoj je prvi put trajno prodavala dugoročne obveznice Republike Srbije i 82. i 83. aukciju hartija od vrednosti na kojoj je repo prodavala dugoročne obveznice Republike Srbije po metodi varijabilne – višestruke repo stope, sa ročnošću transakcija od 28 i 14 dana. Na 81. aukciji hartija od vrednosti, od ukupno ponuđenih 200 miliona dinara dugoročnih obveznica Republike Srbije, prodato je 70 miliona dinara nominalne vrednosti, odnosno 64,2 miliona dinara po prodajnoj vrednosti. Hartije od vrednosti su prodavane po metodi varijabilne – višestruke kamatne stope tako da je najviša prihvaćena kamatna stopa dostigla 16,50%, pri čemu je prosečno ponderisana kamatna stopa po kojoj su te obveznice prodavane iznosila 16,10%. Na 82. repo aukciji na kojoj je ročnost transakcija bila 28 dana, postignuti su sledeći rezultati: ukupna nominalna vrednost prodavanih hartija od vrednosti na aukciji iznosila je 1.000 miliona dinara, a procenat uvećanja 1,70%, tako da je ukupna kupovna vrednost tih hartija od vrednosti iznosila 1.017 miliona dinara. Ukupna kupovna cena prodatih hartija od vrednosti bila je 1.017 miliona dinara, a ukupna reotkupna cena 1.028,5 miliona dinara. Na aukciji na kojoj je učestvovalo četrnaest banka, najviša prihvaćena repo stopa (granična repo stopa) dostigla je 14,69%, pri čemu je prosečno ponderisana repo stopa po kojoj su obveznice prodavane iznosila 14,59%. Na 83. repo aukciji na kojoj je ročnost transakcija bila 14 dana, postignuti su sledeći rezultati: ukupna nominalna vrednost prodavanih hartija od vrednosti na aukciji iznosila je 3.000 miliona dinara, a procenat uvećanja 1,35%, tako da je ukupna kupovna vrednost tih hartija od vrednosti iznosila 3.040,5 miliona dinara. Ukupna kupovna cena prodatih hartija od vrednosti bila je 1.596,3 miliona dinara, a ukupna reotkupna cena 1.604,7 miliona dinara. Na aukciji je učestvovalo četrnaest banaka, a najviša prihvaćena repo stopa (granična repo stopa) dostigla je 13,75%, pri čemu je prosečno ponderisana repo stopa po kojoj su obveznice prodavane iznosila 13,63%. Izvor: Zvaničan internet sajt Narodne banke Srbije.
|
|
|
|
|
|
|
|
