 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Kako će biti privatizovana Zastava Kamioni:
Umesto tendera, pismene ponude
Najavljenu privatizaciju, odnosno tendersku prodaju Zastava Kamiona (jedna od tri najveće i najznačajnije Zastavine firme) prate kontradiktorne informacije. U Agenciji za privatizaciju Danasu je potvrđeno da pozivnog tendera za prodaju Zastava Kamiona neće biti. - U toku su pripreme za restrukturiranje Zastava Kamiona. To znači da će preduzeće biti podeljeno na nekoliko proizvodno-poslovnih celina koje će potom biti ponuđene na aukcijsku prodaju - kažu u Agenciji za privatizaciju. Treba podsetiti da su Zastava Kamioni već restrukturirani (u leto 2001. godine) kada je na osnovu programa Vlade Srbije, realizovana prva faza transformacije i konsolidacije bivše Grupe Zastava. Kamioni tada nisu podeljeni na samostalne proizvodno-poslovne celine, ali je, tom prilikom, bez posla ostalo više stotina "kamiondžija". U poslovodstvu Zastava Kamiona, međutim, ističu da će pozivni tender za prodaju preduzeća sigurno biti raspisan, krajem ovog ili početkom narednog meseca i da je, prema njihovim informacijama za kupovinu Kamiona zainteresovano nekoliko inostranih kompanija. Komentarišući oprečne informacije o predstojećoj promeni vlasničke strukture Zastava Kamiona, Nemanja Miljković iz konsultantske kuće Citadel koja je zadužena za privatizaciju preduzeća Grupe Zastava vozila za Danas kaže da novog restrukturiranja Zastavine fabrike kamiona ipak neće biti, ali dodaje i da za prodaju te firme neće biti raspisan pravi tender. - Zastava Kamioni našli su se u grupi preduzeća koja će biti prodata javnim prikupljanjem pismenih ponuda. To ima elemente tendera, ali nije klasičan tender. Na prodaju će biti ponuđeno 100 odsto kapitala u Kamionima, od čega 56 odsto pripada Zastavi, a preostalih 34 odsto italijanskom Iveku, koji je već dao saglasnost o prodaji svog dela kapitala u Kamionima, ali se još uvek čeka odluka te kompanije o minimalnoj prodajnoj ceni. Taj odgovor trebalo bi da stigle početkom septembra, posle čega će biti raspisan javni poziv za prikupljanje pismenih ponuda za kupovinu Kamiona. Privatizacija Zastava Kamiona trebalo bi da usledi dva meseca posle raspisivanja poziva za prikupljanje pismenih ponuda - kaže Miljković, napominjući da je za kupovinu Kamiona zainteresovano nekoliko inostranih firmi. Izvor "Danas"
Za otkup akcija Nolita, Veterinarski zavod spreman da plati 1,45 miliona evra:
Novi vlasnik obećava ulaganja u štampariju
Za kupovinu akcija izdavačkog preduzeća Nolit iz Beograda, Veterinarski zavod Zemun ponudio je najvišu cenu - 19.022 dinara za pojedinačnu akciju, pa će, po svemu sudeći postati vlasnik 51 odsto akcija. Kada se svede računica, Zavod će za kupovinu akcija Nolita izdvojiti blizu 1,45 miliona evra, što je gotovo 28 puta više od knjigovodstvene procene vrednosti ove izdavačke kuće. Veterinarski zavod se obavezao da neće menjati osnovnu delatnost, naprotiv namera je da se, kroz brojne razvojne projekte, ulaže u proširenje delatnosti. U ponudi Zavoda se kao mogućnost pominje i davanje u zakup i prodaja opreme i druge imovine. Matijević odustao od ponude Ostali ponuđači izašli su sa znatno nižim cenama - Delta M bila je spremna da plati 9.430 dinara, Evro - 5.550 dinara, firma Amfora - 5.280 dinara i i firma SCP - 4.410 dinara za jednu pojedinačnu akciju. Mesna industrija Matijević koja je figurirala kao jedan od najozbiljnijih kandidata, odustala je od davanja konačne ponude. U narednih nedelju dana teče rok za prosleđivanje naloga za prodaju akcija i ako u utorak (23. avgusta) u podne Veterinarski zavod Zemun bude imao više od 51 odsto prikupljenih naloga, biće proglašen za novog vlasnika Nolita. Komentarišući maliciozne primedbe da izdavačka delatnost nema nikakve veze sa poslovima Veterinarskog zavoda, Dragan Đurić, vlasnik Kompanije Zekstra, kaže da je kupovina Veterinarskog zavoda siguran dokaz da osnovna delatnost većinskog vlasnika nije od presudnog značaja za unapređivanje poslovanja neke firme. - Izdavačka delatnost nije nepoznanica za nas s obzirom na to da smo i vlasnici preduzeća Šumadija. O svojim namerama da kupimo Nolit obavestili smo predstavnike državnih institucija još prošle godine kada smo se intenzivno raspitivali kada će biti ponuđen na prodaju. Mi imamo ozbiljne planove sa Nolitom, jer već u svom vlasništvu imamo preduzeće Šumadiju, odnosno knjižarski lanac kancelarijskog i školskog pribora. Prema našim procenama, da bismo ovu staru izdavačku kuću podigli na noge potrebno je uložiti negde oko milion i po evra. Naš plan je da publikovanjem najnovijih izdanja, poboljšamo izdavačku delatnost, ali i da dosta novca uložimo u štampariju - kaže Đurić i dodaje da će se prilikom otkupa prvo ispoštovati mali akcionari, a zatim i država od koje će biti otkupljeno dodatnih 46 odsto akcija. Ova izdavačka kuća ima čak devet lokala u vlasništvu na dobrim lokacijama u centru Beograda, kao i devet lokala u zakupu, takođe na prometnom mestu. Kako je reč o kupovini preduzeća putem javne ponude, budući kupac Nolita nema zakonsku obavezu da investira niti da plaća socijalni program. Da je Izmenama Zakona o privatizaciji u međuvremenu bila usvojena takva zakonska odredba, država bi mogla da se ujedini sa malim akcionarima Nolita i firmu proda na tenderu strateškom partneru. Ovako samo preostaje nada da se u izlozima Nolita - neće umesto knjiga prodavati druga roba. Izvor "Danas"
Ministar finansija tvrdi da je postignut konsenzus o prodaji NIS-a:
Dinkić: Gojimo prase uoči Božića
Stojim iza toga da bi prodaja rafinerija u ovom momentu bila jako loš potez za sve, naglasio je Tomislav Robotić iz NIS-a Ministar finansija Mlađan Dinkić uveren je u mogućnost konsenzusa o privatizaciji Naftne industrije Srbije, odnosno pravovremenog odgovora na zahteve Međunarodnog monetarnog fonda. Dinkić je rekao da to ne znači da će rafinerije biti prve privatizovane, već će odluku doneti privatizacioni savetnik. On tvrdi da je o tome "gotovo postignut" konsenzus, jer se i predsednik Srbije Boris Tadić saglasio sa takvim načinom restrukturiranja NIS-a.Iz Tadićevog kabineta juče je, međutim saopšteno da on nikad nije dao saglasnost na plan Vlade o restrukturiranju NIS-a. Povodom ocene potpredsednika Demokratske stranke Dušana Petrovića da je prodaja rafinerija najlošije rešenje za Srbiju, Dinkić je rekao da je ugovor sa MMF-om potpisan još 2002. godine i da, "ono što jedna vlada ne uradi, čeka drugu". Dinkić je naglasio da je, povodom zahteva MMF-a, neophodan i konsenzus o reformi penzionog sistema, ali je naglasio da se to odnosi na način rasta penzija posle 2010. godine, a ne na sadašnja primanja. "To ne vodi padu penzija, već se odnosi na tempo kojim će rasti ubuduće - da li mogu da rastu kao do sada ili moraju da budu usklađene sa rastom društvenog proizvoda", rekao je Dinkić. - Problemi u ispunjavanju obaveza prema MMF-u posledica su srpske slabosti da se prase goji uoči Božića i odsustva hrabrosti vlasti da započne proces prestrukturiranja javnih preduzeća. Doterali smo cara do duvara - prošlo je tri i po godine od kada je proces restrukturiranja javnih preduzeća trebalo da počne i sada kada smo u cajtnotu, ima mnogo mudrih ideja, finansijskih interesa i puno lobiranja" - rekao je Dinkić i dodao da, "neko ko je politička elita mora to da preseče". On je istakao da bi bila "katastrofalna greška", ukoliko bismo prekinuli aranžman sa MMF-om zbog NIS-a. Međutim, pomoćnik generalnog direktora NIS-a Tomislav Robotić izjavio je da ako bi se rafinerije u Pančevu i Novom Sadu prodale u ovom momentu dobila bi se cifra koja je mnogo manja od njihove stvarne imovine koja u ovom trenutku vredi oko 500 miliona evra. Pomoćnik ministra energetike Slobodan Sokolović izjavio je da će 1. oktobra početi proces reorganizacije i da će NIS biti podeljen na tri samostalne celine, dok o modelu prodaje te kompanije neće odlučivati Vlada već privatizacioni savetnik, ali i MMF. Prema njegovim rečima, sa stanovišta budžeta, prema analizama nekih stranih konsultanata, bolje je prodavati deo po deo NIS-a, jer će se time obezbediti više novca za budžet. To, međutim nije dobro rešenje za kompaniju i za privredu, predočio je Sokolović. "MMF traži prodaju rafinerija, a mi smatramo da je to štetno po NIS i državu i predlažemo vertikalnu privatizaciju NIS-a", naglasio je Sokolović. NIS likvidan Robotić tvrdi da je NIS likvidan i da su ukupne obaveze 31. maja 2005. godine bile oko 68 milijardi dinara ili oko 800 miliona evra, od kojih su kratkoročne obaveze oko 500 miliona evra, ostalo su dugoročne i nijedna od njih nije dospela za plaćanje. Ukupna imovina NIS-a 31. maja ove godine vredela je 2,44 milijardi evra i ona višestruko premašuje obaveze koje kompanija ima, kaže Robotić. Izvor "Glas javnosti"
|
|
|
|
|
|
|
|
