 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Kosta Ilić, direktor Rafinerije nafte Pančevo, o predstojećem procesu privatizacije:
Rafinerije neće biti zatvorene
Tender za izbor privatizacionog savetnika za Naftnu industriju Srbije i zahtev Međunarodnog monetarnog fonda da privatizacija srpskih rafinerija startuje već početkom naredne godine nametnuli su pitanje da li je prodaja nacionalne naftne kompanije ishitren potez ili neminovnost. O tome ali i o još nekim temama vezanim za perspektivu srpskih rafinerija razgovarali smo sa Kostom Ilićem, direktorom Rafinerije nafte Pančevo, za čiju kupovinu su zainteresovane velike svetske naftne kompanije. Nacionalni interesi nisu ugroženi U jednom delu javnosti je prisutno mišljenje da bi prodaja rafinerija bila izuzetno loš potez, posebno sa aspekta nacionalnih interesa. Ima li razloga za strah? - Umesto odgovora navešću dva pozitivna primera privatizacije rafinerija u Češkoj i Hrvatskoj . U Češkoj je privatizovano 49 odsto kapitala rafinerija, uz obavezu manjinskog kupca da ulože u razvoj. Obe strane su se ugovorom obavezale da u periodu od pet godina neće deliti dividende. Zahvaljujući takvom aranžmanu češke rafinerije, u koje je uloženo oko 500 miliona evra, sada funkcionišu na izuzetno visokom nivou, a benzin koji se proizvodi vrhunskog je kvaliteta. Privatizovane su i obe hrvatske rafinerije, gde je 25 odsto kapitala kupio MOL koji je preuzeo i "zlatnu akciju" za donošenje strateških odluka vezanih za modernizaciju i razvoj. Dakle, imaju pravo na veto prilikom donošenja svih bitnijih odluka. - Privatizacija treba da startuje što pre jer je to preduslov za dalji razvoj Rafinerije nafte u Pančevu, a kupac, treba da bude onaj ko ponudi najbolje uslove i, što je još važnije, onaj ko namerava da investira u rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i u Petrohemiju. To se pre svega odnosi na ulaganja u modernizaciju i upravo zbog toga je privatizacija neophodna kako bi se obezbedila sredstva za taj proces. Reč je dakle, o velikom poslu koji treba da bude otvoren. Kakvu će korist Rafineriji nafte Pančevo doneti privatizacija? - Pre svega, dobiće vlasnika koji bi počeo da ulaže u modernizaciju rafinerije, što je prioritet. U ovom trenutku manje je bitno da li će budući kupac postati većinski vlasnik, ili će većinski paket akcija zadržati država. Sve karte su još uvek otvorene - ni jedno od ta dva rešenja nije sporno.Ponavljam, najvažnije je što pre krenuti sa modernizacijom jer ako ona izostane nećemo biti u stanju da proizvedemo kvalitetno goriva po evropskim standardima, što znači da nećemo moći da opstanemo na tržištu. Prema Vašoj proceni, da li je bolje da većinski paket akcija ostane u rukama države ili da postane vlasništvo kupca? - Prihvatljive su obe varijante i ne favorizujem ni jednu. Postoji mogućnost da država štiti svoj udeo kroz "zlatnu akciju". To znači da može da upravlja procesima transformacije. Ukoliko država postane većinski vlasnik, manjinski vlasnik bi po istom principu trebalo da ima određeni uticaj u tom procesu. Mislim da odnos 51 prema 49 odsto, bez prava učešća manjinskog vlasnika u donošenju odluka, ne bi odgovarao ni interesima države ni stranog kupca. Ukoliko većinski vlasnik Rafinerije nafte Pančevo postane neka multinacionalna kompanija, da li će zaposleni morati da brinu o tome da li će eventualno neki od njih biti otpušteni, kao višak radne snage? - O tim stvarima treba da brinu Vlada Srbije i reprezentativni sindikati. Na njima je da potpišu ugovor kojim će biti regulisan status zaposlenih. To između ostalog znači da treba ponuditi odgovarajući socijalni program što je inače, uobičajena praksa pre potpisivanja tenderskih ugovora. Neki domaći eksperti za energetiku tvrde da je cilj multinacionalnih kompanija da kupe ceo NIS a da potom zatvore rafinerije pošto im nisu potrebne? - Tehnička zakonomernost je da se rafinerije raspoređuju na oko 400 kilometara od svojih krajnjih kupaca, odnosno potrošača. U blizini pančevačke rafinerije nalazi se Beograd čije potrebe za naftnim derivatima predstavljaju 70 odsto tržišta u Srbiji. Očigledno je, da bi bilo suludo zatvoriti takvu jednu rafineriju koja podmiruje 70 odsto domaćeg tržišta. Od privatizacionog savetnika očekuje se da preporuči da rafinerije moraju da nastave sa radom. U suprotnom ćemo u potpunosti zavisiti od uvoza, a nekoliko hiljada ljudi koji rade u naftnom sektoru ostalo bi bez posla. Da li je možda trebalo sačekati sa odlukom o privatizaciji rafinerija, dok se proces modernizacije ne završi, kako bi se eventualno postigla bolja cena prilikom prodaje? - Svakako je trebalo ići u tom pravcu jer bi se, u tom slučaju postigla mnogo viša cena. Mi smo izgubili jedan veoma važan resurs, a to je vreme. Da je modernizacija startovala na vreme sada bismo bili u mnogo boljoj poziciji, ali pošto se to nije dogodilo, onda moramo da radimo na tome da što spremnije uđemo u proces privatizacije. U kakvom se stanju nalazi Rafinerija nafte Pančevo? - Nalazi se u najboljem mogućem stanju, Sistemi upravljanja su kompletno obnovljeni i tehnološki je vraćena u stanje od pre bombardovanja . Ipak, to samo po sebi nije dovoljno da se napravi gorivo po evropskim standardima i da možemo da kvalitetnom robom snabdemo naše tržište u onoj meri u kojoj je to potrebno. Za tako nešto nam je potrebno ulaganje u modernizaciju u iznosu od oko 300 miliona evra, kako bismo formirali četiri nova i modernizovali dva stara postrojenja. N ŠTA SE MOŽE OČEKIVATI NAKON ZAVRŠETKA PRIVATIZACIJE RAFINERIJE NAFTE PANČEVO - Gorivo boljeg kvaliteta, adekvatnije snabdevanje tržišta, veći nivo zaštite ekologije, time i čistiji vazduh i na taj način će i stanovnici Pančeva biti srećniji i zadovoljniji. Gojko Vlaović Izvor "Danas"
Menadžment C marketa podneo zahtev za povlačenje tužbe na osnovu koje je privremeno blokiran proc
PAVLOVIĆ: Znak da je postignut dogovor Miškovića i Beka
Menadžment C marketa podneo je zahtev za povlačenje tužbe za dodelu identifikacionih brojeva akcijama te kompanije, na osnovu koje je privremeno blokiran proces preuzimanja akcija C marketa. Zahtev za povlačenje tužbe podnet je, kako se navodi u saopštenju generalnog direktora "C marketa" Slobodana Radulovića, zbog toga što je u toku sudskog postupka u potpunosti razjašnjena svojinska struktura kapitala. Kako se dodaje, akcije C marketa upisane su u registar 5. septembra, nakon čega je podnet zahtev za upis identifikacionih brojeva, bez kojih nije moguća trgovina tim vlasničkim papirima. "Stvoreni su uslovi da se 30 odsto društvenog kapitala C marketa besplatno podeli sadašnjim i bivšim radnicima preduzeća, što je bio jedan od motiva podnošenja tužbe C marketa, ističe se u saopštenju. Komentarišući ovaj potez menadžmenta savetnik malih akcionara C marketa, Branko Pavlović kaže za Danas da je to za njega zapravo naznaka da je postignut neki dogovor između Milana Beka i Milorada Miškovića i da bi "rezultate" tog dogovora trebalo videti već tokom ove nedelje. - Povlačenje tužbe C marketa je znak da je postignuto neko kompromisno rešenje između Beka i Miškovića. Reč je, svakako o komplikovanijem dogovoru u koji je uključen širi interes nego što je C market i ja zbog toga u detalje tih preogovora ne bih želeo da ulazim. Jedino što me trenutno zanima u toj priči je da li će moj klijent, a to su akcionari C marketa da dobiju novac za svoje akcije u dogovorenom roku i po zagarantovanoj ceni od 300 evra po akciji - kaže Pavlović. Prema njegovim rečima, 15. septembra, Delta M je, prema ugovoru, već trebalo da krene sa isplatama, ali to se nije dogodilo, najverovatnije usled dosadašnjeg "medjusobnog odmeravanja snaga" dvojice "rivala". - Krajem prošle nedelje kontaktirao sam sa Miškovićem od koga sam tražio uveravanja da li sve ostaje onako kako smo se dogovorili. On mi je odgovorio da je "sve čisto" i da će ove nedelje sve da bude završeno u vezi sa C marketom. Zakazali smo sastanak za četvrtak u 10 časova i tada ćemo precizirati dalje delovanje - naveo je Pavlović. Pojašnjavajući na šta misli menadžment kada ističe u svom saopštenu da je "razjašnjena vlasnička struktura", Pavlović navodi da se najverovatnije misli na to da je 16 odsto akcija C marketa iz državne prebačeno u društvenu svojinu. "Iako, direktor Akcijskog fonda, Aleksandar Gračanac tvrdi da akcije C marketa nikada nisu bile u Akcijskom fondu, ja tvrdim suprotno. Prenošenjem ovih akcija u društvenu svojinu ostvaren je još jedan cilj - država je eliminisana iz celog postupka kako se ne bi mogla mešati u postupak prodaje akcija C marketa", tvrdi Pavlović. Na pitanje, da li tek tako olako, odnosno povlačenjem tužbe sve može da se okonča, Pavlović odgovara da može, ali podvlači da bi ipak sudije Trgovinskog suda, prvenstveno, predsednik tog suda Goran Kljajević, trebalo da pojasne zašto su sudije postupale suprotno od onoga što je pisalo u pravosudnim sudskim rešenjima. Izvor "Danas"
Većinski vlasnik hotela Moskva otkupljuje sve akcije
Kompanija Netvest fajnens iz Belizea u centralnoj Americi koja je većinski vlasnik beogradskog hotela Moskva, obavestila je male akcionare da želi da otkupi sve akcije tog hotela. U pozivu malim akcionarima Moskve navedeno je da će se akcije otkupljivati na Beogradskoj berzi u narednih pet meseci po ceni od 74,6 evra za jednu akciju, u dinarskoj protivvrednosti. Netvest, koju zastupa Mile Dragić, otkupila je sredinom avgusta ove godine 51 odsto akcija "Moskve" po ceni od 14.137 dinara. Izvor "Danas"
|
|
|
|
|
|
|
|
