pretraga sajta

Arhiva vesti NBS: Misija MMF u Beogradu 5. oktobra Misija Međunarodnog monetarnog fonda stiže u Beograd 5. oktobra, potvrđeno je Beti u Narodnoj banci Srbije. Delegacija Srbije i Crne Gore (SCG), koju predvodi guverner NBS Radovan Jelašić, pregovaraće sa misijom MMF o poslednjoj, šestoj reviziji tekućeg trogodišnjeg aranžmana sa tom međunarodnom institucijom. Pozitivna ocena o šestoj reviziji uslov je za uspešno okončanje tekućeg aranžmana i dodatni otpis duga od Pariskog kluba poverilaca od oko 700 miliona dolara. Srbija je, u dogovoru sa MMF, prihvatila obavezu da do kraja ove godine započne privatizaciju Naftne industrije Srbije i reformu penzijsko-invalidskog osiguranja. Već je raspisan tender za privatizacionog savetnika za NIS, a poslanici Skupštine Srbije sutra treba da glasaju o predloženom Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju. Vlada Srbije je predložila da se penzije dva puta godišnje usklađuju sa troškovima života i zaradama, iako je zahtev MMF bio da se usklađivanje radi jednom godišnje. Za sada je neizvesno kakav će biti ishod glasanja o tom zakonu jer poslanici Socijalističke partije Srbije (SPS) svoju podršku uslovljavaju prihvatanjem amandmana na zakon, koji su neprihvatljivi za Vladu Srbije. Izvor: "Danas". Okrugli sto magazina Ekonomist "Naftna industrija Srbije - izazovi privatizacije": POPOVIĆ: Etapna privatizacija najbolje rešenje za NIS Raspisivanje tendera za privatizacionog savetnika Naftne industrije Srbije predstavlja prvi korak u procesu privatizacije nacionalne nafte kompanije. Vlada Srbije očekuje da će od privatizacionog savetnika dobiti odgovor na pitanje da li treba prodati manjinski ili većinski deo NIS - izjavio je juče na okruglom stolu "Naftna industrija Srbije - Izazovi privatizacije", koji je organizovao magazin Ekonomist i Predrag Bubalo, republički ministar privrede. Prema njegovim rečima, dugo se čekalo sa svojinskom trasformacijom NIS ali će kada ona bude završena, nacionalna naftna kompanija uspešnije poslovati, a to će omogućiti bolju snabdevenost tržišta naftnim derivatima. - Najbolje rešenje bi bila etapna privatizacija Naftne industrije Srbije, odnosno prodaja deo po deo. To bi omogućilo modernizaciju kompanije i široku distribuciju akcija nakon završetka privatizacionog procesa - tvrdi Željko Popović, vršilac dužosti generalnog direktora Naftne industrije Srbije. On smatra da država treba da zadrži većinski paket akcija u nacionalnoj naftnoj kompaniji i da treba još raditi na modernizaciji NIS kako bi se prilikom prodaje postigla što povoljnija cena. - Bilo bi dobro stvoriti konzorcijum strateških partnera koji bi bili spremni da ulažu u Naftnu industriju Srbije. A kada je reč o modernizaciji, ona se najuspešnije može sprovesti korišćenjem predprivatizacionih kredita. Privatizacija će podići efikasnost kompanije, stvoriti konkurentnije tržište i zato treba da započe što pre - naglasio je Popović i dodao da bi privatizacioni savetnik najkasnije do kraja godine trebalo da ponudi odgovor koji je model svojinske transformacije najbolji za Naftnu industriju Srbije. Uz konstataciju da su sve zemlje istočne Evrope sa privatizacijom naftnog sektora startovale znatno ranije od nas, Božidar Đelić, predsednik investiciono-bankarske grupe Atlas grup naglasio je da za privatizaciju naftnih kompanija u istočnoj i jugoistočnoj Evropi nisu bili zainteresovani veliki igrači već regionalne kompanije kao što su OMV, MOL i Helenik petroleum. On je istakao da su modeli privatizacije u ovim zemljama bili različiti, pa je tako, recimo u Rumuniji većinski paket akcija Petroma prodat kompaniji OMV, dok je u Hrvatskoj mađarski MOL postao vlasnik manjinskog udela u kompaniji INA. Đelić je naglasio da su neka pitanja u vezi sa privatizacijom NIS još uvek ostala otvorena, recimo dilema da li prodati samo rafinerije ili i maloprodajne objekte i da li je ispravno radnicima podeliti određeni deo akcija besplatno, čime bi oni, po njegovom mišljenju, postali "instant milioneri". Savetnik za energetiku potpredsednika Vlade Srbije, Zorana Mihajlović-Milanović precizirala je da u NIS proces privatizacije treba da se odvija paralelno sa modernizacijom, kao i da nakon prodaje rafinerije moraju da nastave sa radom i da postanu izvozno orijentisane. Izvor: "Danas". Stavljena tačka na zrenjaninsku fabriku lekova: Jaka 80 većinski vlasnik Jugoremedije Većinski vlasnik fabirke lekova Jugoremedija AD je makedonska firma Jaka 80 iz Radoviša. To je potvrdio Trgovinski sud u Zrenjaninu u presudi kojom su odbijeni tužbeni zahtevi malih akcionara u parnici vođenoj povodom povećanja osnovnog kapitala fabrike lekova Jugoremedija. Konkretno, odbijen je zahtev da se poništi upis uslovnog povećanja osnovnog kapitala akcionarskog društva Jugoremedija koji je obavljen 31. marta 2003. godine, a kojim je Jaka 80 izvršila konverziju potraživanja prema Jugoremediji u iznosu od 286,5 miliona dinara i tako povećala udeo u vlasništvu Jugoremedije na 61,02 odsto. Mali akcionari, okupljeni u Udruženju koje predvodi otpušteni radnik Zdravko Deurić, pokrenuli su postupak pred sudom tvrdeći da je reč o nezakonitoj dokapitalizaciji. Presudu zrenjaninskog trgoviskog suda potvrdio je Viši trgovinski sud u Beogradu. Uz ovaj tužbeni predlog, tužioci su tražili i privremene mere, koje su sudskom presudom odbijene. - Stavljena je tačka na probleme u vezi sa strukturom vlasništva u fabrici. Mali akcionari Jugoremedije tvrdili su da imaju 58 odsto vlasništva i da su kao većinski vlasnik u poziciji da rukovode fabrikom. Oni su insistirali na obaranju kupoprodajnog ugovora na osnovu koga je kupljen državni paket akcija od 42 odsto i zbog toga su štrajkovali. Učesnike tih događaja to je koštalo gubitka posla. Bez radnog mesta ostalo je 150 ljudi, a da ne govorimo o ogromnoj materijalnoj šteti nanetoj fabrici i gradu. Od početka smo smatrali da sve probleme te vrste treba rešavati na sudu. Ova presada potvrđuje da smo bili u pravu - komentariše Zlatko Marković, pomoćnik generalnog direktora za ekonomske poslove i predsednik Skupštine akcionara Jugoremedije. Prema njegovim rečima, ova presuda može značajno da utiče na sporove koji se vode između Akcijskog fonda i firme Jaka 80, konkretno u slučaju bivšeg direktora protiv koga je podignuta krivična prijava. - U ovom postupku doneta je konačna presuda koja je potvrdila da dokapitalizacija nije oborena. Očekivali smo ovakvu presudu - ističe Marković. Prema njegovim rečima ove godine urađene su značajne investicije u Jugoremediji, velika ulaganja u novu opremu, pogone i tehnologiju. Rezultata bi bilo više da menadžment nije bio opterećen sudskim sporovima. Izvor: "Danas". Privatizacija Fabrike ulja i biljnih masti u Vrbasu ulazi u završnicu: Invej ponudio 4.100 dinara po akciji Vitala Okončanjem drugog roka za dostavljanje korigovanih ponuda za preuzimanje akcija - Fabrike ulja i biljnih masti Vital je ušla u završnu fazu privatizacije. Svoju ponudu je najviše popravila zemunska kompanija Invej koja je spremna da plati 4.100 dinara po akciji. Invej, vlasništvo Predraga Rankovića-Peconija namerava da preuzme paket od 50 odsto plus jednu akciju i postane većinski vlasnik vrbaske uljare. Ponuda zemunske kompanije povećana je za 1.850 dinara u odnosu na prvobitnu kada je ponuđeno 2.250 dinara po akciji. Invej je duplirao paket akcija. Umesto 25 odsto, ova kompanija namerava da otkupi 50 odsto. Prema rečima Miodraga Vukotića, direktora Vitala, ova ponuda je korektnija od prethodnih. - Zadovoljni smo što je do poboljšanja ponude došlo kroz tržišnu utakmicu više potencijalnih kupaca. Konačnu odluku o prodaji doneće sami vlasnici akcija. Sada je važno dogovoriti se sa državom, koja ima 40 odsto vlasničkog udela u Vitalu, da omogući zainteresovanim malim akcionarima da prodaju akcije - izjavio je Vukotić. U vlasništvu malih akcionara nalazi se 60 odsto vrbaske uljare, dok Fond PIO i Akcijski fond raspolažu sa 40 odsto kapitala. Preostali ponuđači iz prvog kruga ostali su na istim ponudama ili su odustali. Ponuda londonske kompanije Ašmor, vredna 2.300 dinara, ostala je ista, dok je američka kompanija Bunge koja je nudila 2.500 dinara, odustala od kupovine. Kiparski investicioni fond Bokatore nakon prve ponude od 2.300 dinara nije dostavio novu. Oko pet hiljada malih akcionara Vitala, koji raspolažu sa 458.000 akcija, moći će do 6. oktobra da odluče da li će prodati svoje akcije po ceni od 4.100. dinara. Izvor: "Danas". Koštunica pustio u rad fabriku limenki za piće: Investicija teška 50 miliona evra Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica juče je u Beogradu svečano otvorio fabriku limenki za pića Bol pakidžing jurop čija je izgradnja koštala 50 miliona evra. Koštunica je istakao da je ta fabrika trenutno najveća direktna strana investicija u Srbiji i dodao da ona "predstavlja simbol Srbije koju smo želeli", koja ima "slobodno tržište, izvozno je orijentisana, sa dobrom poslovnom klimom za strane investicije". On je kazao da će se u fabrici proizvoditi 650 miliona limenki godišnje, a da će proizvodi osim na domaće tržište biti plasirani i u Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Rumuniju i Bugarsku, Albaniju. Koštunica je rekao da je posao u novoj fabrici dobilo 120 ljudi koji rade na jednoj proizvodnoj traci, ali je najavio da bi proizvodnja u narednom periodu mogla da se poveća. Predsednik Upravnog odbora Bol pekidžinga Han Fidler podsetio je da je fabrika počela da radi još u maju ove godine, nakon samo deset meseci od dobijanja građevinske dozvole za njenu izgradnju. Prema njegovim rečima, fabrika u Beogradu, koja predstavlja ogranak američke kompanije Bol korporejšn, biće centar proizvodnje za jugoistočne Evropu. Fidler je naglasio da se u narednim godinama očekuje dvocifrena stopa rasta prodaje limenki u centralnoj i istočnoj Evropi, čije je tržište u prošloj godini već pokazalo rast od 27 odsto, odnosno, proizvedeno je 1,3 milijarde limenki. Centar za prikupljanje u Beogradu će biti operativan do kraja godine, a planira se i osnivanje nekoliko centara za reciklažu i u drugim regionima Srbije, dodao je on. Menadžmentu Bol Pekidžinga Orden za rad Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo uručio je priznanje za rad predsedniku kompanije Bol Pekidžing Žanu Dresensu i predsedniku Upravnog odbora Hanu Fidleru. Orden za rad uručen je prilikom svečanog otvaranja savremene fabrike za proizvodnju aluminijumskih limenki te kompanije u Batajnici, navodi se u saopštenju Ministarstva privrede Srbije. Ukaz o dodeli Ordena za rad doneo je predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović. Izvor: "Danas". Sutra ističe rok za deponovanje akcije Luke Beograd: Taktiziranje države zbunjuje akcionare Iako je bilo najava da država ozbiljno razmišlja da proda svoje akcije u Luci Beograd i da je čak angažovala brokersku kuću Senzal koja bi trebalo da obavi tu trgovinu, u Agenciji za privatizaciju tvrde da odluka o prodaji 40 odsto akcija Luke Beograd, investicionom fondu Vorldfin još nije doneta. Prema rečima portparola Agencije za privatizaciju Radeta Ševića, država će, do petka u 12 časova sačekati da vidi šta će uraditi mali akcionari. Na ovaj potez Agencija se odlučila jer bi u suprotnom "kao najveći pojedinačni akcionar mogla da utiče na izjašnavanje ostalih akcionara". - U vezi sa ponudom Vorldfina Agencija za privatizaciju može ali ne mora da se izjasni, to je diskreciono pravo i tom svojom odlukom ne može nikog da ošteti jer Vorldfin kupuje svih 100 odsto akcija. Ukoliko bismo mi doneli odluku da prodamo svoj paket akcija onda bi ponuda Vordfina uspela jer je donji prag 25 odsto prikupljenih akcija a mi u svom portfelju imamo 40 odsto akcija, Luke - tvrdi Šević i dodaje da izbor brokerske kuće ne mora da znači da se država odlučila da proda svoje akcije pošto je reč o uobičajenoj pripremnoj radnji, koju čak i ne obavlja Agencija za privatizaciju već Akcijski fond. Na opasku da će se, zbog toga što su akcionari odlučili da ipak sačekaju odluku države u petak, kada ističe rok za deponovanje akcija stvoriti velike gužve u brokerskim kućama, portparol Agencije za privatizaciju poručio je akcionarima Luke Beograd da je prodaja akcija pojedinačna odluka svakog akcionara i da bi trebalo da zavisi samo od njegove volje i procene. Podsetimo, investicioni fond iz Luksemburga Vorldfin jedini je do isteka roka (23. septembar) dao ponudu za preuzimanje Luke Beograd, tako što je za jednu akciju ponudio 800 dinara. Da bi ponuda bila uspešna, potrebno je da im do 30. septembra najmanje 25 odsto akcionara Luke proda akcije. U Luci Beograd 40 odsto akcija ima država, po osam odsto penzioneri i radnici, a ostatak je u rukama građana od kojih većina njih nije radila u tom preduzeću. Izvor: "Danas". U razgovoru sa članovima Slovenačkog poslovnog kluba, Milan Parivodić, ministar za ekonomske odno Srbija će postati pista za lako sletanje investitora "Srbija danas liči na aerodrom na koji se zbog uske i kratke staze teško sleće, ali kada se sleti, onda je sve u redu. Može da se posluje i dobro zarađuje". Ovako je obraćajući se slovenačkim i domaćim privrednicima okupljenim u Slovenačkom poslovnom klubu, uslove poslovanja u Srbiji slikovito okarakterisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, uveravajući sve prisutne da se "Vlada Srbije svojski trudi da ulepša privredni ambijent". - Za sada smo uspeli da debirokratizujemo ulazak na naše tržište i olakšamo početak biznisa, ali treba još dosta toga učiniti da bismo poslovanje olakšali i omogućili da naša zemlja postane poželjnija destinacija za investitore od susednih zemalja - precizirao je Parivodić. On je podsetio na tri osnovna cilja koja je Vlada Srbije sebi postavila. Reč je o deregulaciji, debirokratizaciji i liberalizaciji pravnog sistema. Za sada je izmenama Zakona o izvršnom postupku skraćen postupak izvrešenja na samo 30 do 40 dana i to bez vođenja parnice, pri čemu naplata zavisi isključivo od toga da li dužnik ima para ili ne. Rok za registraciju firmi skraćen je 15 dana, dok će vođenje stečaja biti povereno obučenim kadrovima sa licencama, a svaka firma koja prođe dve nesupešne aukcije automatski ide u stečaj. "Ono što dalje sledi biće pravo iznenađenje", rekao je Parivodić, najavljujući između ostalog novi zakon o hipoteci. Prema njegovim rečima biće predložena vansudska, brza prodaja nepokretnosti, tako da će poverioci moći da naplate svoje potraživanje najduže za tri do četiri meseca umesto za tri do pet godina koliko je do sada bilo potrebno. - U parničnom postupku izbegnuto je igranje ping-pong meča između prvostepenih i drugostepenih sudova, tako da ukoliko dva puta prvostepeni sud vrati predmet, odluku automatski donosi drugostepena instanca. Time se vreme potrebno za okončanje postupka sa 10 godina svodi na 1,5 do dve godine. U sistem se uvodi i arbitraža na domaćem terenu, jer je uočeno da stranci koji osnivaju u Srbiji ćerke firme, koje inače imaju tretman domaćih preduzeća, ne mogu da zaključuju arbitražne klauzule jer to ne postoji u našem zakonodavstvu, iako je već više decenija kod nas prisutan institut međunarodne arbitraže. Uskoro bi domaća arbitraža trebalo da bude formirana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i svi sporovi mogli bi da budu rešavani za 7 do 15 dana. Stranim investitorima uskoro će biti ponuđen i nov zakon o faktoring lizingu koji će olakšati naplatu kratkoročnih potraživanja, objasnio je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Sumirajući napore koji su do sada učinjeni na otklanjanju barijera za investiranje u Srbiju, Parivodić je nagovestio i nova rešenja u pogledu zaštite svojine na nepokretnostima, pre svega na građevinskom zemljištu, što je ocenjeno kao najveća prepreka za direktna strana ulaganja. Priznajući da sada strani investitori prolaze "pravu golgotu zbog dobijanja potrebnih dozvola za gradnju" on je najavio promene koje će omogućiti da se sve dozvole dobijaju najduže za dva do četiri meseca. Od brojnih propisa koje je ministar Parivodić pominjao samo neki su već stigli do Vlade, neki su još u početnoj fazi priprema, neki su prošli tek prve redakcije. Ono što daje nadu da će proces popravljanja privrednog ambijenta ipak biti ubrzan jeste činjenica da tokom pregovora o pridruživanju EU, ali i prijemu u STO, neka od ovih rešenja jednostavno moraju biti ugrađena u zakonsku regulativu. Rečju, neće moći više da se ostaje samo na nivou zapažanja ili primedaba koje strani investitori već pet godina uporno pominju. Niti na polemici oko ocena stranih eksperata o tome da smo kao zemlja načinili najveći pomak u reformama a ipak smo tek na 92 mestu po lakoći investiranja. Niti na tužbalicima što su nam strane investicije tek kojih 800 miliona dolara kada nam treba bar dve milijarde godišnje da bismo ostvarili održiv rast. Došlo je vreme, kako bi to rekao Milan Parivodić, da se "naša aerodromska pista učini lakšom za sletanje". Izvor: "Danas".

"Mali" akcionari Emitenti Posrednici Investitori