 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Umesto deficita, suficit u državnoj kasi:
U novu godinu sa rezervom od 330 miliona evra
Kada je polovinom prošle godine izglasan rebalans budžeta za 2005. godinu, čak i dobar deo stručne javnosti bio je zatečen zaokretom u fiskalnoj politici koju je Vlada Srbije, istina pod pritiskom MMF, napravila. Umesto deficita od 20,5 milijardi dinara planiran je suficit od 32,2 milijarde dinara i to uz šestomesečni višak u državnoj kasi od samo 876 miliona dinara. Iako je deficit iz prvog kvartala od 2,4 milijarde dinara gotovo anuliran majskim suficitom od 2,2 milijarde dinara pitanje je da li je i kako planirani godišnji suficit ostvaren. Na kraju godine ispostavilo se da je cifra od 32,2 milijarde dinara ipak bila nedostižna, ali se i pored podbačaja od 5,4 milijarde dinara ne može reći da cilj nije ostvaren. Prvi put je država Srbija, naime, raspolagala sa više sredstava nego što je potrošila i u novu kalendarsku godinu ušla je sa rezervom od 330 miliona evra, ili sa ušteđenih 13,7 milijardi dinara i 117,6 miliona evra. Zanimljivo je da je ta ušteda ostvarena za 13,5 milijardi dinara prihoda od planiranih ali i uz 9,1 milijardu dinara niže rashode od plana. Ministar finansija Mlađan Dinkić, veoma ponosan na postignute rezultate u fisklanoj politici, zaključio je da nisu bili u pravu skeptici koji su polovinom godine tvrdili da se suficit može ostvariti jedino većim opterećenjem privrede. - Vlada je pokazala da je spremna na teške ali nužne rezove u javnoj potrošnji, a smanjiti ih u jednoj godini za više od 100 miliona evra nije lako. Pri tom je privreda bila za 1,5 odsto GDP manje opterećena nego godinu dana ranije - naglašava Dinkić. On ne krije ni da su prihodi od privatizacije koji su nadmašili planiranih 27 milijardi dinara, što po novoj metodologiji ne ulazi u budžetske prihode, zapravo bili ventil za izmirivanje i nekih obaveza iz prethodnog perioda - recimo dug putarima od 7,6 milijardi dinara ili penzionerima u visini od oko četiri milijarde dinara. U svakom slučaju ispostavilo se da su poreski prihodi bili manji od planiranih za 2,9 milijardi dinara, a neporeski čak za 11,7 milijardi dinara, što nije veliko odstupanje u odnosu na plan. Najveću ulogu u prikupljanju poreskih prihoda odigrali su PDV i akcize od kojih je očekivano 288,9 a ostvareno 273,3 milijarde dinara. Prilikom naplate PDV plan je izvršen sa oko 97 odsto, dok su, posle odluke Vlade da smanji akcize na uvoz nafte, prihodi od akciza zabeležili podbačaj. Najmanje odstupanja u odnosu na plan bilo je kod poreza na dobit i dohodak koji su državnoj kasi obezbedili nešto više od 60 milijardi dinara što je za oko 500 miliona niže od plana. Mnogo značajniji podatak od ovog je da je prihod po ovom osnovu povećan za godinu dana za 49 odsto i da je iskazana dobit srpske privrede premašila 1,2 milijarde dinara što govori da raste broj preduzeća koja prijavljuju ostvarenu dobit, a to je opet znak da se srpska privreda oporavlja. Kod neporeskih prihoda, 900 miliona dinara više novca od planiranih donele su igre na sreću - ukupno skoro 3,5 milijardi dinara, što je 3,5 puta više nego porez na imovinu. Uprkos pozitivnim pomacima Srbija je i dalje zemlja sa veoma skupim državnim aparatom, jer je 24,2 odsto novostvorene vrednosti tokom protekle godine odlazilo na državnu kasu na nivou republike. Kada se tome doda sve ono što čini javnu potrošnju, onda 41,3 odsto GDP praktično odlazi u potrošnju. Otuda dalje smanjenje javne potrošnje u ovogodišnjem budžetu za dodatnih 1,3 odsto GDP, na čemu je insistirao MMF, ne predstavlja iznenađenje. Pitanje je samo da li će u okvirima tog smanjenja državnih rashoda bez značajnijeg povećanja priohoda, biti zaista, kako to obećava ministar finansija, prostora za investiranje i uravnoteženiji regionalni razvoj zemlje. Najveće uštede u javnom sektoru Najveća ušteda ostvarena je u isplati plata zaposlenih u javnom sektoru za što je izdvojeno 16,5 milijardi dinara manje nego što je polovinom godine bilo planirano. Oko tri milijarde dinara manje je izdvojeno i za otplatu javnog duga, a dve milijarde manje na ime subvencija. Sve u svemu, budžetski rashodi bili su za 1,4 odsto GDP manji nego što je polovinom 2005. godine planirano, a ukupni javni rashodi za 2,7 odsto manji od plana. Izvor: "Danas".
Međunarodni računovodstveni standardi ubuduće samo za velika i srednja preduzeća:
I u Srbiji licencirane računovođe i revizori
Vlada Srbije trebalo bi danas da usvoji Nacrt zakona o računovodstvu i reviziji, petnaesti u nizu sistemskih zakona koje je tokom 2005. godine pripremilo Ministarstvo finanisja i od kojih samo još dva, Predlog zakona o investicionim fondovima i Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava, parlament Srbije nije usvojio, izjavio je juče na konferenciji za novinare Goran Anđelić, pomoćnik ministra za finansije. Ukazujući na najvažnije novine koje donosi zakon o računovodstvu i reviziji, koji je inače pripreman duže od godinu dana i to u saradnji sa ekspertima Svetske banke, Anđelić je naveo da će ubuduće samo velika i srednja preduzeća, oni koji prikazuju konsolidovane račune ili se bave izdavanjem hartija od vrednosti biti u obavezi da primenjuju međunarodne standarde iz oblasti računovodstva i revizije, dok bi mala preduzeća i preduzetnici mogli da biraju između tih standarda i onih koji će biti propisani podzakonskim aktom Ministarstva finansija. Stečena stručna zvanja u ovoj oblasti ostaju, ali se uvode i nova kao što su ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor koji će morati da dobiju licencu Komore ovlašćenih revizora. Osim davanja, produžavanja i oduzimanja licenci, zadatak komore biće da vodi i registar stručnih zvanja i izdatih licenci i utvrđuje kriterije za cene revizorskih usluga. Zakon predviđa rok od jedne godine da lica koja se sada bave revizijom steknu i potrebnu licencu za rad. Godina dana od donošenja zakona je rok predviđen i za preregistraciju preduzeća za reviziju. Precizirano je da će dozvole za njihov rad davati Ministarstvo finansija koje će obavezno vršiti i nadzor nad njihovim poslovanjem najmanje jednom godišnje. Prema predloženom zakonu, revizorske godišnje izveštaje dužna su da podnose sva pravna lica koja primenjuju međunarodne računovodstvene i revizorske standarde, a novoustanovljeno Vladino telo - Nacionalna komisija za računovodstvo - prateći primenu računovodstvenih standarda trebalo bi da predlaže staregiju i pravce unapređenja sistema finansijskog izveštavanja. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
