 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Ugovor Dajnkorpa i Aerodroma Beograd o izgradnji teretnog terminala do polovine februara:
Zajednička investicija "teška" 250 miliona dolara
Američka kompanija Dajnkorp i Aerodrom Beograd potpisaće do polovine februara ugovor o izgradnji teretnog terminala vrednog 250 miliona dolara, najavio je zamenik generalnog direktora beogradskog aerodroma Goran Kaličanin. On je agenciji Beta rekao da će prvi put u Srbiji jedno javno preduzeće i strana privatna kompanija osnovati zajedničko preduzeće, koje bi u narednih 25 godina trebalo da izgradi i upravlja centrom za teretni saobraćaj na beogradskom aerodormu. Dajnkorp će imati 70 odsto akcijskog kapitala novog preduzeća, a Aerodrom preostalih 30 odsto koji mu omogućavaju pravo veta na odluke koje ugrožavaju državnu svojinu, naveo je Kaličanih dodajući da akcije neće moći da se prodaju u narednih sedam godina. Prema njegovim rečima, predviđeno je da u prvoj fazi izgradnje, koja bi trebalo da počne u aprilu, Dajnkorp uloži 40 miliona dolara u izgradnju novog teretnog terminala, tri logistička skladišta i infrastrukture na površni od 16 hektara. - Osnivački ulog Aerodroma Beograd biće 100 hektara zemljišta, koje je vredno oko 10 miliona dolara, a izgradnja prvog dela terminala trajaće od devet do 12 meseci. Nova firma trebalo bi da krajem marta preuzme upravljanje i postojećim teretnim terminalom na beogradskom aerodromu, sa 96 zaposlenih, dok će nakon završetka skladišta biti otvoreno 500 novih radnih mesta - istakao je on. Kaličanin je podsetio da će izgradnja industrijskog i poslovnog parka, koja predstavlja drugu fazu projekta, početi tri godine kasnije, a vrednost investicije biće 70 miliona dolara, ukoliko u toj fazi bude izgrađena pruga do aerodroma i ranžirna stanica. "Planira se i izgradnja logističkog parka, sa kućama za zaposlene u tom kompleksu, po ugledu na Dajnkorpov aerodrom u Dalasu, čime će ukupna investicija dostići 250 miliona dolara u narednih 25 godina", istako je on. Izvor: "Danas".
Raspisan tender za NIŠEKSPRES
Agencija za privatizaciju Srbije uputila je poziv za kupovinu 70 odsto saobraćajnog preduzeća Nišekspres. Niški autobuski prevoznik privatizovaće se na tenderu, a dokumentacija će moći da se otkupi od srede prvog februara do 10. marta po ceni od pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Republička agencija za savetnika u postupku privatizacije imenovala je Rajfajzen investment. Uslov za privatizaciju Nišekspresa jeste da budući kupac obavlja delatnost autobuskog prevoza putnika najmanje tri godine u kontinuitetu kao i da je tokom prošle godine ostvario prihod od najmanje 35 miliona evra. Izvor: "Danas".
Srbijagas: Od danas redovna isporuka "ruskog" gasa
- Do stabilizacije u snabdevanju gasom iz Rusije trebalo bi da dođe danas, kada će Srbija početi da dobija uobičajene količine prirodnog gasa za ovo doba godine, a to je 10 miliona kubnih metara dnevno - rečeno je Danasu u Javnom preduzeću Srbijagas. U Srbijagasu potvrdili su nam da su i tokom vikenda isporuke gasa bile smanjene za 25 odsto ali da situacija nije bila alarmantna zbog toga što je usled rasta temperature smanjena potrošnja tog energenta. Normalizacija isporuke prirodnog gasa najavljena je tokom prošlonedeljne posete Aleksandra Medveda, potpredsednika Gazproma koji je u razgovorima sa predstavnicima Vlade Srbije obećao da će već tokom vikenda početi da stiže ugovorenih 10 miliona kubnih metara gasa dnevno. Podsećanja radi, do smanjenih isporuka gasa Srbiji došlo je krajem pretprošle sedmice, a razlog za to bile su izuzetno niske temperature u Rusiji koje su se u nekim delovima zemlje, kao i u prestonici Moskvi spuštale čak do 40 stepeni Celzijusa ispod nule. Da bi se sprečilo da građani ostanu bez grejanja, Srbijagas je uveo restrikcije za privredu, toplane su sa gasa prešle na mazut a Elektroprivreda Srbije je aktivirala Termoelektranu - toplanu Novi Sad čime se uštedelo oko 350 hiljada kubnih metara gasa. Nadležni u Srbiji ističu da je za stabilno snabdevanje prirodnim gasom potrebno izgraditi podzemno skladište gasa Banatski Dvor kao i alternativne pravce transporta gasa Niš-Dimitrovgrad i Mokrin-Arad. Zbog neprimenjivanja Uredbe NIS oštećen za 62,3 miliona dinara Cena nafte na svetskom tržištu doživela je novi skok, tako da je barel nafte tipa ural, sa oko 55, poskupeo na 60 dolara. To se nije odrazilo na cene derivata na domaćem tržištu, saopštavaju u Naftnoj industriji Srbije. "Uredba o cenama derivata nafte ponovo nije primenjivana od 3. do 22. januara zbog čega je NIS oštećen za 62,3 miliona dinara. Ukoliko se sa praksom remećenja ključnih tržišnih premisa nastavi, snabdevanje domaćeg tržišta gorivom će neminovno biti ugroženo", tvrde u NIS. Izvor: "Danas".
ĐILAS: SPREČITI RASPRODAJU IMOVINE OPTIKE
Narodnoj kancelariji predsednika Republike obratili su se zaposleni u a.d. Optika iz Beograda, ukazujući na izvesne nelogičnosti u vezi sa prodajom tog preduzeća. - Procenjena vrednost koju je dala revizorska kuća Fokus i koja bi trebalo da odslikava realnu vrednost Kompanije a.d. Optika u najmanju ruku je začuđujuća. Prema njihovoj proceni, vrednost akcija a.d. Optika je 40 odsto manja od knjigovodstvene vrednosti, pa imajući u vidu ukupan broj akcija, ispada da cela kompanija vredi između dva i tri miliona evra. Činjenica je da samo poslovna zgrada Optike od 910 metara kvadratnih, koja se nalazi u ulici Cara Dušana, u najstrožem centru Beograda, vredi toliko. Ako se imaju u vidu podaci Agencije za privatizaciju, prema kojima a.d. Optika poseduje 22 lokala, kao i da firma ima razgranatu mrežu optičkih radnji - 30 radnji u Beogradu i 34 u većim gradovima u Srbiji, jasno je da je ta cena daleko ispod tržišne i realne - kaže se u pismu zaposlenih u Optici. Reagujući na to pismo Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije uputio je molbu Ministarstvu privrede da se uključi u proces prodaje dela akcija preduzeća a.d. Optika, kako bi se sprečila rasprodaja državne imovine. Izvor: "Danas".
Raste cena akcije Žitobanata:
Investitori željno iščekuju konsolidaciju vlasničke strukture Energoprojekt Holdinga, trgovanje akcijama ovog giganta je i dalje slabo
Od ukupnog prometa, koji je ostvaren u toku prošle nedelje na Beogradskoj berzi, a izuzevši blok transakcije, 48 odsto je zabeleženo u trgovini običnim akcijama AIK banke, koja je i poslednje nedelje zadržala mesto najtrgovanije akcije, sa ukupnim prometom od 362 miliona dinara. U petak, na zatvaranju berze, cena akcije AIK banke je iznosila 2.850 dinara. Počev od 23. januara, deonicama beogradske Agrobanke se trguje na režimu kontinuiranog trgovanja. U toku prošle nedelje, cena akcije ove banke napredovala je 1,55 odsto, zatvorivši se na 13.201 dinara. Upravni odbor Energoprojekt Holdinga je usvojio biznis plan za 2006. godinu. Ukupni konsolidovani prihod te kompanije za ovu godinu procenjuje se na 165 miliona evra. I dok investitori željno iščekuju konsolidaciju vlasničke strukture Energoprojekt Holdinga, trgovanje akcijama ovog giganta je i dalje slabo, dok je njegova cena izgubila 2,35 odsto vrednosti. U trgovanju akcijama osiguravajuće kompanije Globos osiguranje, zabeležen je značajan dvocifreni porast cene kompanije, i to 53,58 odsto. Cena akcija vršačkog Žitobanata je porasla 75 odsto, dok je zabeležen ukupan promet od 15,9 miliona dinara. Interesovanje kompanije Delta za akcije milanovačkog Fada podigla je vrednost akcije za 21,39 odsto na nedeljnom nivou, a samo zadnjeg trgovačkog dana, vrednost prometa ove akcije je iznosila 79 miliona dinara. Nakon gubitka od 0,31 odsto u pretprošloj nedelji, kompozitni indeks listiranih hartija od vrednosti, BELEKS fm, napredovao je u toku prošle nedelje 0,55 odsto, zatvorivši se na 1.601,28 indeksnih poena. Najviša vrednost ovog indeksa zabeležena je poslednjeg dana novembra prošle godine, kada je vrednost indeksa dostigla 1.611,09 poena. BELEKS 15, indeks sastavljen od najlikvidnijih hartija listiranih na Beogradskoj berzi, napredovao je 0,45 odsto i završio nedelju na 1.039,91 indeksnih poena. Trenutno su na Beogradskoj berzi listirane akcije 917 kompanija, dok ukupna tržišna kapitalizacija iznosi 5,5 milijardi evra. U toku prošle nedelje, trgovano je akcijama 167 kompanija, što predstavlja 17 odsto ukupnog broja listiranih deonica. U poređenju sa prosečnim dnevnim prometom zabeleženim u toku prethodne sedmice, promet u poslednjoj nedelji porastao je 14 odsto, dostigavši 148 miliona dinara ili 1,7 miliona evra. Izvor: "Glas javnosti".
Kruševačke gume za „Daevu“
Recept koji su primenili pre skoro tri godine dao je rezultat. Od firme na ivici stečaja „Trajal“ je danas u grupi od 20 najvećih izvoznika u zemlji. U prošloj godini izvezao je robu u vrednosti od 28 miliona evra, na domaćem tržištu ostvarena je prodaja od oko 21 milion evra, a od pre nekoliko dana i firma „Daevu“ jedan je od kupaca pneumatika kruševačkog proizvođača. Činjenice govore da je preokret u poslovanju nastao kada je na zahtev zaposlenih na mesto generalnog direktora „Trajala“ došao dotadašnji direktor izvoza ove korporacije Miloš Nenezić. U „Trajalu“ je danas 3.600 zaposlenih, svi proizvodni kapaciteti su iskorišćeni, a kompletna proizvodnja pneumatika i pretprošle i prošle godine prodata je unapred do kraja kalendarske godine. U prvim mesecima uspona korporacije Miloš Nenezić je govorio da je tajna uspešnog poslovanja u glavama radnika, u drugačijem načinu razmišljanja i poslovanja. U protekloj godini „Trajal“ je povećao prodaju za još deset odsto, a Evropska unija je i dalje primarno tržište na koje „Trajal“ plasira 70 odsto izvoza. Među najboljim kupcima su naručioci iz Nemačke, Velike Britanije, a čak deset odsto izvoza odlazi u Ameriku. „Trajalovi“ proizvodi prodaju se na svih šest kontinenata. Već treću godinu zaredom „Trajal“ je u plusu, što nije zabeleženo u prethodnih petnaest godina. Od ukupno pet fabrika, maksimalnu proizvodnju imaju fabrike putničkih i teretnih pneumatika i eksploziva, dok fabrika dvotočkaša u Ćićevcu i fabrika zaštitnih sredstava, koja je nekada snabdevala tržište SFRJ, ne mogu da prate taj tempo. - NATO i UN imaju svoju listu proizvođača, a naša zemlja još uvek nije članica EU, tako da preostaje vrlo mali broj zemalja kojima mi možemo da prodajemo, mada aktivno radimo na pribavljanju NATO sertifikata i na konverziji kapaciteta iz vojnih u civilne. Do kraja ove godine imaćemo CE znak za sve naše proizvode i moći ćemo da ih plasiramo svuda u svetu. Istovremeno, mogli bismo odmah da povećamo prodaju pneumatika za još 50 odsto samo kada bismo imali veće proizvodne kapacitete - kaže Miloš Nenezić. Sa još jednim dobro sklopljenim poslom, a istovremeno i značajnim priznanjem kvaliteta, „Trajal“ je zakoračio u novu godinu. - Uspeli smo da homologujemo našu auto-gumu, što znači da smo ispunili određene tehničke uslove u proizvodnji kako bi naše gume mogle da se ugrade u automobil određenog proizvođača, odnosno uspeli smo da naše pneumatike prilagodimo za proizvodnju u automobilima „daevu lanos“. To znači da se od decembra „Trajalova“ guma nalazi u prvoj fabričkoj ugradnji u ove automobile, a jedan deo našeg izvoza u Poljsku jeste upravo direktna proizvodnja za „Daevu“ - kaže Miloš Nenezić. Uspeh u poslovanju pratio je i rast zarada. Prosečna plata sada je oko 14.000, ali vredan proizvodni radnik u toku radnog vremena može da zaradi i 35.000 dinara. Svih pet fabrika „Trajala“ u celini čeka tendersku privatizaciju, a zainteresovani kupac trebalo bi da se u poslednje tri godine bavi proizvodnjom ili trgovinom gumarskih ili drugih hemijskih proizvoda i da je prošle godine imao prihod od najmanje 70 miliona evra. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
