 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Od izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda 950 miliona dolara:
Agrarni suficit " težak " 200 miliona dolara
Za razliku od većine drugih privrednih delatnosti, poljoprivreda beleži suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom. Sudeći prema statističkim podacima, taj trend nastavljen je i u 2005. godini. - Samo poljoprivreda i tekstilna industrija ostvarili su lane suficit u spoljnoj trgovini. Za prvih deset meseci 2005. godine poljoprivreda i prehrambena industrija izvezle su roba u vrednosti od 746,2 miliona dolara, što je za 28 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je na uvoz potrošeno 616,3 miliona dolara, što je za 8,6 odsto manje nego lane. Poljoprivredno - prehrambeni sektor je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u ukupnom izvozu Srbije učestvovao sa 20,4 odsto i u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvario suficit od 129,9 miliona dolara - ističe na početku razgovora za Danas Vojislav Stanković, analitičar u Centru za naučno - istraživački rad Privredne komore Srbije. Naš sagovornik procenjuje da je, imajući u vidu aktuelne trendove, realno očekivati da će poljoprivreda sa prehrambenom industrijom do kraja 2005. godine ostvariti izvoz vredan oko 950 miliona dolara. Uvoz bi trebalo da bude na nivou od oko 750 miliona dolara, što znači da će poljoprivreda ostvariti suficit od oko 200 miliona dolara. Reč je o rekordnim iznosima, kakve nije beležila ni bivša SFRJ - tvrdi Stanković i podseća da su šećer, merkantilni kukuruz i voće i povrće svrstani u red deset proizvoda sa najvećim učešćem u izvozu privrede Srbije. Komentarišući faktore koji utiču na tako dobre izvozne rezultate agrara Stanković ukazuje na velike prirodne potencijale za primarnu poljoprivredu, kao i na tehnološki relativno zadovoljavajuće kapacitete prehrambene industrije. Tome treba dodati i proizvodnu strukturu koja je više godina usklađivana sa tražnjom na tržištu EU. - Drugi značajan činilac predstavlja zona slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi, koja uprkos svim teškoćama vezanim za sporazume o slobodnoj trgovini, posebno sa BIH, takođe značajno utiče na rast agrarnog izvoza. Na tom i tržištu EU realizuje se više od 90 odsto našeg agrarnog izvoza. Treba podsetiti i na status najpovlašćenije nacije na tržištu SAD - kaže Stanković. On ističe da na tržište SAD mogu da se plasiraju prerađevine od voća, džemovi, marmelade, sokovi, koncentrati, prirodna vina i žestoka pića, a u perspektivi i svi proizvodi organskog porekla. Naš sagovornik ukazuje i na veoma izraženi protekcionizam u međunarodnoj trgovini poljoprivrednim artiklima, zbog čega se njihova konkuretnost metodološki ne može porediti sa onim industrijski proizvedenim. Stoga problematiku konkurentnosti kada je reč o hrani i poljoprivrednim artiklima treba prihvatiti uslovno. - Zahvaljujući svojim prirodnim potencijalima Srbija ima značajne mogućnosti za regionalizaciju poljoprivredne proizvodnje i posle potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU dobiće značajna sredstva na ime ruralnog razvoja.To se može iskoristiti za definisanje programa kako konvencionalne, tako i organske poljoprivredne proizvodnje, što bi trebalo da bude komparativna prednost naše poljoprivrede u međunarodnoj razmeni. Dobar primer za to je sortna soja koja na svetskom tržištu ima za 20 do 30 odsto višu cenu od genetski modifikovane soje i mnogo se više više traži, posebno u Evropi. Imajući u vidu situaciju na svetskom tržištu poljoprivredno - prehrambenih proizvoda, multilateralne razgovore u sklopu STO ( Hong Kong ) i pritisak zemalja u razvoju za smanjenje protekcionizma u međunarodnoj razmeni agrarnih proizvoda, kao i reformske poteze EU u toj oblasti, nameće se zaključak da se izvozni potencijali srpske poljoprivrede izražavaju cifrom od oko dve milijarde dolara. Uz dobre programe i strategiju razvoja izvoza to bi moglo da se ostvari za pet do šest godina - ocenjuje Stanković. Preferencijali podižu izvozne rezultate Još 80 - tih i početkom 90 - tih godina prošlog veka ostvarili smo visok stepen harmonizacije poljoprivredne politike sa EU. Uz to naša poljoprivreda ima preferencijalni status na tržištu EU za oko 95 tarifnih pozicija, a kvote su zadržane samo za vino, šećer i juneće meso. Stoga ne čudi što više od 50 odsto našeg agrarnog izvoza završava na tržištu Evropske unije. Treba podsetiti da je Srbija jedina od zemalja u tranziciji koja u prvoj ili " asimetričnoj " fazi saradnje sa EU ( preferencijalni status u izvozu, uz klauzulu mirovanja naše uvozne zaštite ), beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni - ističe Vojislav Stanković, analitičar u Centru za naučno - istraživački rad Privredne komore Srbije. Izvor: "Danas".
KUPCU JAGODINSKE PIVARE NALOŽENA ISPLATA DUGA
Agencija za privatizaciju naložila je kupcu većinskog paketa akcija Jagodinske pivare da u roku od 30 dana plati dug pivari od 5,4 miliona dinara, izjavio je predsednik Nadzornog odbora Jagodinske pivare Milovan Šišmabović. Ukoliko taj dug ne bude izmiren Agencija će, kako je naveo Šišmanović, raskinuti kupoprodajni ugovor sa konzorcijumom na čelu sa Pan birom iz Novog Sada, a kupac neće imati pravo na povraćaj 75.000 evra, koliko je plaćena kupovina 51,18 odsto akcija Jagodinske pivare. Pivara je privatizovana 29. avgusta prošle godine, a većinski vlasnik je preuzeo obavezu da investira 4,48 miliona evra u narednih pet godina. Posle najave novog vlasnika da će radnicima treći put zaredom biti smanjene plate, krajem oktobra prošle godine počeo je generalni štrajk i predstavnicima većinskog vlasnika je zabranjen ulazak u fabriku. Izvor: "Danas".
Višak u budžetu 26 milijardi
U 2005. godini ostvaren je budžetski suficit od 26,8 milijardi dinara, saopštio je ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić, predstavljajući završni račun budžeta za prethodnu godinu. Prema Dinkićevim rečima, suficit je ostvaren zahvaljujući smanjenju javne potrošnje za 2,7 odsto bruto društvenog proizvoda. U narednu godinu prenete su budžetske rezerve od 331 milion evra, pa je Narodna banka Srbije 2006. godinu dočekala sa 5,9 milijardi dolara rezervi. U prvih 11 meseci prethodne godine izvoz je uvećan za 31 odsto, a uvoz za pet odsto. Najviše se izvozilo u Bosnu i Hercegovinu, Italiju i Nemačku, ali Srbija spoljnotrgovinski suficit ima samo sa BiH i Makedonijom. Najveći rast zabeležen je u izvozu prehrambenih proizvoda, osnovnih metala, gume i plastike, odeće i električne energije. Upitan kako će se Vlada boriti protiv inflacije, Dinkić je najavio da u prva tri meseca 2006. neće biti poskupljenja usluga. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
