 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Dragan Živković, direktor Privrednog preduzeća Termoelektrane i kopovi Kostolac:
Na deponijama više od 500 hiljada tona uglja
- Na kopovima Kostolac iskopane su potrebne količine uglja za Termoelektrane, čime je proizvodni plan u potpunosti ispunjen. U ovom trenutku na deponijama se nalazi više od 500 hiljada tona uglja, što će obezbediti dovoljne količine električne i toplotne energije u nastupajućoj zimskoj sezoni - ističe u razgovoru za Danas Dragan Živković, direktor Privrednog preduzeća Termoelektrane i kopovi Kostolac. Prema njegovim rečima, u prvih devet meseci uspešno su ostvareni planirani zadaci u proizvodnji struje, uglja i otkrivke, a kad je reč o električnoj energiji, proizvodnja je prebačena za četiri odsto, plan proizvodnje uglja ispunjen je stoprocentno, dok je u iskopavanju jalovine plan nadmašen za 10 odsto. Postignuti rezultati, naglašava Živković, ne samo da su u skladu sa proizvodnim planovima za ovu godinu, već su u ravni sa proizvodnjom ostvarenom u Kostolcu prošle godine koja je bila rekordna. - Od investicionih projekata ostvarenih ili započetih u tekućoj godini treba izdvojiti raspisivanje tendera za peti takozvani BTO sistem (bager-traka-odlaganje) za otkopavanje jalovine na kopu Drmno i proizvodnju devet miliona tona uglja godišnje, i ta investicija bi trebalo da se realizuje u naredne dve godine. Proizvodna jedinica bloka A-1 dobiće do kraja godine nove elektrofiltere, što će u znatnoj meri smanjiti aerozagađenost u Kostolcu. Kompletni radovi na završetku bloka A-1 trebalo bi da budu okončani do 15. februara sledeće godine. Takođe, završeni su i radovi na revitalizaciji bloka A-2, a ugradnja elektrofiltera se očekuje do 24. oktobra - objašnjava Živković. On naglašava da je do kraja godine predviđeno i uvođenje informacionog sistema, čime će se steći dodatni uslovi za uspešan rad preduzeća, dok se u novembru očekuje dobijanje sertifikata za standardizaciju sistema kvaliteta u termoelektranama, a aktivnosti na tom poslu počinju i u rudarskom delu. - U ovom trenutku u Termoelektranama i kopovima Kostolac radi 3.770 zaposlenih, 50 manje nego što je planovima EPS predviđeno za ovu godinu, a u proteklom periodu dosta je urađeno na izdvajanju neelektroenergetskih delatnosti, pa je odvajanjem šest preduzeća otišlo ali ne i ostalo bez posla više od 1.000 ljudi - zaključuje Živković. Pregovori o kolektivnom ugovoru nisu prekinuti Informacija da je poslovodstvo Termoelektrana i kopova Kostolac jednostrano prekinulo pregovore sa predstavnicima sindikata tog preduzeća o kolektivnom ugovoru nisu tačne. Poslovodstvo je dostavilo svoj predlog kolektivnog ugovora sindikalcima i dalo im je nekoliko dana da razmisle da li je predlog ugovora za njih prihvatljiv ili ne. U opticaju su dva predloga - jedan je ponuda EPS, a drugi sindikat - kaže Živković, koji je zahteve sindikalaca ocenio kao maksimalističke. Izvor: "Danas".
Budžetski suficit omogućava prevremena otplata dela spoljnog i unutrašnjeg duga Srbije, izjavio M
Za dug penzionerima iz budžeta 8,7 milijardi dinara
Penzionisani zemljoradnici dobiće u novembru u proseku po 20 hiljada dinara kao prvu ratu duga od ukupno 20,5 penzija koje je država preuzela da im isplati u periodu od 2007. do 2010. godine. Penzioneri PIO će uz decembarsku penziju dobiti još četvrtinu tog iznosa na ime rate koja bi po zakonu trebalo da im bude isplaćena početkom naredne godine. Ukupno će iz budžeta za te namene, biti izdvojeno 8,7 milijardi dinara, izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Mlađan Dinkić, ministar finansija u ostavci. - On je naglasio da će suficit veći za 25 milijardi dinara od planiranog u rebalansu budžeta omogućiti da se pre vremena isplati deo duga prema penzionerima ali i Svetskoj banci. Otplatom 411 miliona evra biće namirene sve obaveze prema SB što će otvoriti mogućnost da se u budžetima stvori prostor za veća kapitalana ulaganja. Objašnjavajući odakle samo mesec dana nakon usvajanja rebalansa budžeta procene da će suficit umesto 15,5 biti čak 40 milijardi dinara Dinkić je rekao da su tome doprineli prihodi veći za 14,5 milijardi dinara koji se očekuju u budžetu i pored prevremene otplate dela državnog duga. Od 33 milijardi dinara koliko je predviđeno da bude realizovano iz NIP u ovoj godini, realno je da će biti ostvareno oko 10 milijardi dinara", kaže Dinkić. Kada je reč o povećanim prihodima, u novembru se očekuje najmanje još 320 miliona evra od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju. Tako će suficit u budžetu umesto planiranih 0,7 odsto iznositi dva odsto GDP, ili 40 milijardi dinara, dok će konsolidovani suficit koji uz republičku kasu obuhvata i budžete lokalnih samouprava dostići 55 milijardi dinara. Što se tiče mogućih korekcija cena koje su u nadležnosti države jedino je izvesno poskupljenje gasa, najavio je Dinkić ocenjujući da nema razloga za brigu o prevelikom pritisku na cene ni počekom naredne godine jer kako je naglasio "uz ovako jak dinar nema osnova za korekcijom cena električne energije, a što se tiče najavljenog poskupljenja grejanja, što je u nadelžnosti lokalnih samouprava, svakako nećemo dozvoliti neke drastične skokove". Oktobar reper za godišnju inflaciju U poslednja dva meseca ulazimo sa inflacijom od šest odsto i nema nikakvog osnova, naročito posle trećeg pojeftinjeja goriva u ovom mesecu, da inflacija na kraju godine ne bude ispod devet odsto. Praktično će nam oktobarska inflacija, za koju mislimo da će kao i septembarska biti veoma niska, pomoći da tačno procenimo koliki će biti ovogodišnji rast cena - rekao je Dinkić, mada nije ponovio sopstvenu procenu od pre par dana da će inflacija na kraju 2006. biti "najniža od 2000. godine", što bi značilo niža od 7,8 odsto, kolika je bila na kraju 2003. Izvor: "Danas".
Polt: Treba osluškivati zahteve stranih investitora:
U obraćanju predstavnicima kompanija članica Američke komore, ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt i predsednik komore Euđenio Sidoli složili su se da postojeći strani investitori moraju u Srbiji dobiti sve usluge koje su im potrebne. Briga vlasti o investitorima je ključna za dalja strana ulaganja, ukazali su Polt i Sidoli i naveli da stoga podržavaju Nacrt zakona o stranim ulaganjima, koji predviđa da vlasti sagledaju potrebe i svakodnevne probleme sa kojima su u poslovanju suočene kompanije koje su već ušle na srpsko tržište. U razgovoru sa predstavnicima firmi-članica komore, Polt je kao primer brige koju bi država trebalo da pruži stranim investitorima naveo izgradnju železničke pruge koja je potrebna kompaniji Ju es stil. "To je mala cena za doprinos koji ova kompanija daje", kazao je američki ambasador. Nabrajajući aktivnosti koje stoje pred Srbijom u narednom periodu, Polt je naveo da narod najpre treba da odluči da li želi demokratsku vladu koja će sprovesti reforme do kraja, a zatim da novi parlament treba da ratifikuje sporazume o statusu vojnih snaga (SOFA) i o oružju za masovno uništenje, koji su sklopljeni sa SAD. "Puna, brza i neograničena privatizacija finansijskih institucija i preduzeća u državnom vlasništvu, uključujući NIS, JAT i (RTB) Bor, mora napredovati. Ovo podrazumeva aktivnu upotrebu opcije stečaja", rekao je Polt. Izvor: "Danas".
Promocija Srbije na Svetskoj konferenciji Koliers internešnel u Čikagu:
Tržište nekretnina u Beogradu privlači pažnju stranih investitora
Ulogu promotera mogućnosti investiranja u tržište nekretnina u Beogradu i Srbiji, pored državnih agencija poput agencije SIEPA, sve više preuzimaju veliki domaći investitori, ali i multinacionalne konsalting kompanije koje već uspešno posluju na tržištu Srbije. Tako je promocija Beograda i Srbije ovakvim angažmanom dobila na snazi, zato što "promoteri" poput velikih investitora i konsalting kompanija mogu na licu mesta ne samo da promovišu zemlju nego i znatno operativnije i brže da realizuju iskazan poslovni interes velikih stranih investitora. Svake godine Koliers internešnel organizuje najveću svetsku konferenciju iz oblasti nekretnina, a ove godine Čikagu je pripala čast da bude domaćin tog skupa koji je održan u čikaškom hotelu Fairmont, jednom od najelitnijih hotela na američkom tlu. Da bi se shvatila veličina i značaj ove konferencije dovoljno je reći da je učestvovalo više od 1.100 najuticajnijih ljudi koji se bave nekretninama pokrivajući tržište više od 50 zemalja. Našu zemlju na tom skupu predstavljala je delegacija beogradske kancelarije Koliers koju su predvodili Jovica Jovan Jakovac, generalni direktor i Filip Bej, regionalni direktor za jugoistočnu Evropu. Da bi što bolje predstavili mogućnosti investiranja u Srbiju srpska kancelarija Koliersa je za tu priliku pripremila specijalnu brošuru o najznačajnijim projektima u Srbiji kao i sedamnaestominutni film koji je omogućio svim učesnicima na konferenciji da budu upoznati sa projektima koji se u Beogradu već realizuju ili će biti realizovani i na taj način prikaže investicione mogućnosti naše zemlje. Akcenat je stavljen na američke investitore koji su u nedovoljnoj meri prisutni na našem tržištu. Sagovornici delegacije Koliers Srbija bili su pozitivno iznenađeni rezultatima razvoja našeg tržista i sa nevericom su gledali na činjenicu da se ne vrši agresivnija propaganda ekonomskih reformi u Srbiji i svih investicionih mogućnosti koje nezasićeno tržište Srbije pruža stranim ulagačima. "Pokušali smo da saznamo u mnogobrojnim kontaktima koje smo imali zbog čega je Srbija još uvek zatvoreno tržište za najbogatiju zemlju na svetu i šta je sve potrebno učiniti da bi se to promenilo, a naša iskustva ćemo podeliti sa svim zainteresovanim nadležnim agencijama u zemlji i pokušati da zajednički prevaziđemo te barijere i postanemo jedna od važnih destinacija za američki kapital. U cilju uspostavljanja bolje saradnje u predstavljanju investicionih prilika i mogućnosti ulaganja u Srbiju, našu delegaciju primio je generalni konzul Srbije Desko Nikitović. Razmenili smo iskustva i zaključili, uz obostrano zadovoljstvo, da je neophodno da se započeta saradnja nastavi i proširi. Gospodin Nikitović je pohvalio napore koje kompanija Koliers Srbija čini na širenju pozitivne slike o Srbiji i obećao pomoć u pokušaju da se privuče što više američkog kapitala", kaže Jakovac. Na izložbenom mestu koje je naša delegacija imala prikazan je film i podeljen je veliki broj brošura koje su u saradnji sa agencijom SIEPA pripremljene za ovu priliku i koje su nudile odgovore na mnoga pitanja vezana za ulaganja u našoj zemlji sa akcentom na ulaganja u oblasti nekretnina. Najviše pažnje je izazvala video projekcija koja je prvi put pokazala investitorima na američkom kontinentu da Srbija uspešno hvata korak sa razvijenim zemljama i da je i u Srbiji moguće planirati, graditi i na kraju profitirati od izgradnje velikih poslovnih kompleksa, šoping centara i tipično zapadnih stambenih projekata visokog kvaliteta. Najveće interesovanje su pokazali investitori iz najbogatijih američkih država Teksasa i Kalifornije sa kojima su već postignuti dogovori o njihovim posetama Srbiji. Izvor: "Danas".
Na listi Biznis top 2005:
Telekom na prvom mestu po dobiti
Agencija za privredne registre je do sada registrovala 86 hiljada aktivnih privrednih subjekata i 180 hiljada preduzetnika. U toku ove godine registrovano je oko devet hiljada novih firmi, izjavio je juče na promociji publikacije Biznis Top koju izdaje časopis Biznis i finansije Dragiša Okolišanov, direktor Agencije za privredne registre, uz napomenu da se poslovanju privrede u Srbiji ne poklanja dovoljna pažnja. On je za narednu godinu najavio skraćenje rokova za registraciju, izdavanje poreskog (PIB) broja i otvaranje računa u banci i obavljanje tih poslova na jednom šalteru. Prema rečima Jasne Matić, direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) učešće naših privrednika na sajmovima u inostranstvu važno je zbog povećanja izvoza, a domaće firme se dobro pripremaju za osvajanje novih tržišta o čemu svedoče izvozni rezultati. Ona je naglasila da je potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji veoma važno za privredu, kao i značajnije korišćenje povoljnosti koje nudi Ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Prema podacima iz završnih računa privreda Srbije je u 2005. zabeležila gubitak od 33,2 milijarde dinara dok ukupni prihodi premašuju 3,8 biliona dinara. Dobit prvih sto preduzeća na listi iznosi 950 miliona evra, pri čemu Telekom Srbija zauzima prvu poziciju, dok je po veličini kapitala prva Elektroprivreda Srbije. Kapital prvih sto najvećih iznosi 19 milijardi evra, dok gubici prvih sto dostižu oko 500 miliona evra, uz napomenu da je u računicama korišćena vrednost evra od 85,5 dinara, što je bila vrednost ove valute u decembru 2005. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
