pretraga sajta

Arhiva vesti Danas u Beogradu počinje Peta međunarodna konferencija Beogradske berze "Kuda idu berze": Regionalno povezivanje - realnost ili želja Šta rade veliki igrači i kakva je pozicija berzi Jugoistočne Evrope u uslovima kada su procesi integracija dobili novu dimenziju i postali imperativ samo su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici dvodnevne međunarodne konferencije koju tradicionalno, već petu godinu zaredom, organizuje Beogradska berza. Osnovna ideja Konferencije jeste da se sagleda budućnost berzi i berzanskog poslovanja u regionu Jugoistočne Evrope kroz integracije i razmenu iskustava razvijenih svetskih tržišta i berzi u razvoju. Otuda i naziv konferencije "Kuda idu berze". Programom je predviđeno pet panela, na kojima će vodeći stručnjaci iz Evrope, Azije i Amerike, kao i predstavnici regulatora tržišta, nacionalnih udruženja brokera i dilera, investicionih fondova, kao i analitičari tržišta, ponuditi svoje viđenje zbivanja na berzanskom tržištu, kako u svetu, tako i u Jugoistočnoj Evropi. Ključno pitanje je da li 12 berzi, koliko ih danas ima u regionu treba da nastave da se razvija samostalno ili je bolje da dođe do njihove integracije. Politika investicionih fondova i zaštita investitora takođe će biti tema ovog skupa koja će privući veliko interesovanje učesnika, s obzirom na iskustva koje je imala svaka od regionalnih berzi tokom perioda tranzicije ali i investitora koju su na tržište ovog regiona ušli, uprkos brojnim ograničenjima. Kako su prisustvo profesionalnih investitora i principi kojima se vode u koncipiranju svoje investicione politike značajan pokazatelj situacije na jednom tržištu, biće korisno čuti na kojim se to principima baziraju stavovi investitora o tržištima Jugoistočne Evrope. Izvor:"Danas". Dobrovolje penzije još uvek izuzetak: Presudio tanak novčanik Da je neki od današnjih penzionera čija prosečna primanja ne prelaze 13.400 dinara poslednjih dvadesetak godina uplaćivao sebi najniže dobrovoljno penzijsko osiguranje, penzijski ček bi mu bio bar dvostruko veći. Međutim, da li zbog straha da njihove dodatne uplate dožive sudbinu piramidalnih banaka i ostanu bez višegodišnje štednje, ili zbog vere da će im državna penzija biti sasvim dovoljna za stare dane, u Srbiji danas veoma mali broj zaposlenih uplaćuje sebi dodatnu penziju. Siniša Nikolić, predsednik Upravnog odbora „Dunav osiguranja”, prvog penzijskog dobrovoljnog osiguranja, ističe da bojazni kod potencijalnih klijenata danas ne bi trebalo da bude. Bar ne u velikoj meri. Sigurnost plasmana sredstava fonda na prvom je mestu, tvrdi Nikolić. Najveći deo plasmana je u obveznicama stare devizne štednje za koje garantuje država, obveznicama i akcijama preduzeća, kao i bankarskim depozitima. Od ukupno 105.000 onih koji su zaključili ugovor sa nekim od privatnih penzijskih fondova o dobrovoljnim penzijama, Dunavu-TBI pripada više od pola – 65.000 članova, kaže Nikolić. Iako je zadovoljan ovom cifrom, budući da su klijenti Dunav-TBI i najveće srpske firme – NIS, duvanske industrije Niš i Vranje, Zdravlja Leskovac, Infostan, Gradske pijace... – Nikolić ističe, da je srpsko tržište hartija još uvek toliko siromašno da se malo gde i može ulagati, ali i da će se s vremenom i ta stvar promeniti, što će se u velikoj meri odraziti i na pripisanu dobit kompanije, odnosno svakog od članova dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Razlog zbog koga je ukupna brojka tako simbolična – od oko 105.000 onih koji sebi mogu svakog meseca da uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje – pre svega je nizak životni standard i velika nezaposlenost. Veliki broj građana, štaviše, pokušava da radeći na crno preživi i prehrani porodicu, tako da u ovom času i ne razmišlja o paralelnoj penziji. Najveći problem je danas za one koji su upravo uoči penzionisanja ostali bez posla, a nisu imali dobrovoljno penzijsko osiguranje. Tako su ostali praktično – bez ičega. Nikolić ističe da bi dobrovoljno penzijsko osiguranje trebalo da predstavlja dopunu obaveznom osiguranju, s obzirom na to da će državne penzije biti ubuduće sve manje. Već sada, naime, jednog penzionera u Srbiji izdržava 1,3 zaposlenih. To je proporcija koja je među najnepovoljnijima u svetu. Osim toga prinadležnosti su pale na 61,5 odsto prosečne zarade, a procenjuje se da će, ukoliko se Zakon o PIO uskoro ne izmeni, pasti i ispod tog nivoa, što je svakako nedovoljno za jedan koliko-toliko pristojan život. Članovi sami biraju kod koga će uplaćivati penzijsko osiguranje, koliki će biti mesečni iznos, kao i koliko će ga dugo uplaćivati. Svako od njih ima svoj lični račun na koji se knjiže premije i dobit od investiranja njihovih uloga, ističe Nikolić. Poverilac svakog časa na osnovu ličnog broja može da proveri stanje na računu, a bar jednom godišnje, ako ne i na šest meseci, dobija izveštaj o stanju na njemu. Tako tačno zna da li pare stižu na vreme, odnosno da li ih poslodavac koji najčešće uplaćuje novac i za ove dobrovoljne penzije, to čini kako je i obećao. Poslodavac može da bira, napominje Nikolić, da li će isti iznos uplaćivati za sve svoje zaposlene, ili će to zavisiti od zarade pojedinca. Ono što je najvažnije, ulog ne propada, uvek se može tražiti i biti vraćen, ili se preseliti u neki drugi fond za koji se utvrdi da bolje plasira sredstva i da ima veću pripisanu dobit. Upravo je to razlog da fondovi dobro vode računa u šta će ulagati novac svojih članova. Naravno, dodaje on, uvek postoji rizik od pogrešnog investiranja, a država nije garant isplate. Kako se ne bi dogodilo da dobrovoljni penzijski fond uđe o sumnjive poslove, upravo da bi predupredila eventualno pogrešna ulaganja. Narodna banka kao supervizor stalno nadgleda ove sve to. Uplata za radnike od po 3.000 dinara za ovu vrstu penzija, inače, ima povoljniji poreski tretman. Međutim, država bi posebnim podsticajnim merama trebalo da nastavi da stimuliše sve one koji su u mogućnosti da uplaćuju sebi dodatnu penziju za sigurniju starost. To se između ostalog odnosi i na one koji bi individualno da se uključe u ovaj sistem osiguranja. Svaki član, u zavisnosti od želje, može da računa na individualnu, porodičnu ili starosnu penziju koju potom prima doživotno, ili na ograničeni rok od minimum pet godina. Ulagač može i da je odjednom podigne, ističe Nikolić. Kao primer on navodi da je Dunav-TBI lane ostvario stopu pripisane dobiti od oko 21,33 odsto za koliko su veće i penzije svih članova ovog fonda. Osnovni princip investicione politike kompanije je ostvarivanje najpovoljnijih odnosa između sigurnosti plasmana, s jedne strane, i visine ostvarene odnosno pripisane dobiti, s druge. Prilikom pristupanja fondu minimalni iznos koji član mora da uplati iznosi sedam odsto od minimalne zarade u Srbiji. U ovom času to je oko 832 dinara. Pravo na povlačenje sredstava stiče se sa navršenih 53 godine života, a mora započeti najkasnije do napunjenih 70 godina, zaključuje Nikolić. Izvor:"Politika". Banke podižu kamate: Unosna štednja dinara Banke su nastavile da podižu kamate na dinarske uloge kako bi stimulisale štednju u nacionalnoj valuti. Među njima su Komercijalna banka, višegodišnji lider u štednji, Rajfajzen banka i Inteza banka. Komercijalna banka od juče odobrava nove, više kamatne stope za dinare oročene na 12 meseci od čak 17 odsto. Kamatna stopa je 2,5 odsto za štednju po viđenju, devet odsto za sredstva oročena na mesec, 10 odsto na dva meseca, 13 odsto na tri meseca, 14 odsto na šest meseci, 17 odsto na godinu dana, a 18 odsto na 24 meseca. Najviša kamata je 20 odsto za dinare oročene na 36 meseci. Značajna povoljnost za štediše je i to što su kamate iste bez obzira na visinu uloga. Građani mogu u bilo kojoj od 260 ekspozitura, kako saopštavaju iz te banke, da otvore dinarsku knjižicu na ime. Otvaranje i vođenje partija dinarske štednje je bez naknade. Rajfajzen banka je odlučila da napravi još jedan korak prema svojim klijentima povećanjem kamata na dinarsku štednju koje je usledilo nakon najnovijih mera Narodne banke. Tako je kamata na dinarska sredstva oročena na tri meseca povećana sa 12 na 13 odsto, a kamata na sredstva oročena na šest meseci sa 13 na 14 odsto. Kamatna stopa na štednju po viđenju sada iznosi pet odsto, koliko iznosi i kamata na sredstva koja klijent ima na tekućem računu. Ovim povećanjem kamata, koje se primenjuju od 10. novembra, banka podstiče građane da štede i u dinarima, i tako potvrde svoje poverenje u Rajfajzen banku. Inteza banka je takođe, nakon što je NBS smanjila stopu obavezne rezerve na dinarske depozite sa 18 na 15 odsto, povećala kamatne stope na dinarsku štednju u proseku za tri indeksna poena. Kamatne stope na oročene dinare sada se kreću do 19 odsto. Izvor:"Politika". EPS kupuje akcije „Politike“: Upravni odbor Elektroprivrede Srbije doneo je potrebne odluke o kupovini akcija novinske kuće „Politika“, potvrđeno je „Blicu“ u EPS-u, ali u „Politici“ nemaju saznanja o prodaji. Ipak, izvor „Blica“ objasnio je da nije upoznat sa detaljima odluke UO Elektroprivrede Srbije o kupovini akcija „Politike“ i nije mogao da nam pruži više informacija o toj odluci. - Prema mojim informacijama, rukovodstva EPS-a i „Politike“ razgovarala su o kupovini akcija ove novinske kuće - rekla je član UO Elektroprivrede Srbije Zorana Mihajović, ali nije želela da precizira da li će biti kupljene akcije nemačkog akcionara, čime bi država, posredno preko EPS-a, imala većinski udeo u „Politici“. - Nemamo podatak o trgovini akcijama, a Skupština akcionara održaće se 23. novembra, kada će na dnevnom redu biti izlazak na tržište s akcijama ove kuće - rečeno je „Blicu“ u odseku „Politike“ koji se bavi akcijama tog preduzeća. Izvor „Blica“ blizak Vladi Srbije rekao je da odranije postoji namera premijera Vlade Srbije da država kupi većinski deo akcija ove novinske kuće, ali smo u Ministarstvu rudarstva i energetike dobili odgovor da oni nemaju nikakve informacije o ovoj odluci UO EPS-a, niti da se oni mešaju u odluke ove kompanije. Inače, u firmi „Politika newspaper i magazines“ po 50 odsto vlasništva imaju nemačka firma „Waz Medienbeteiligun-gagesellschaft Balkan“ i „Politika - akcionarsko društvo za novinsko izdavačku i grafičku delatnost“, piše na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre. U ostalim „Politikinim“ firmama većinsko vlasništvo ima država. Izvor:"Blic". Domaći investicioni fondovi počeće da rade tek od sledeće godine: Pare iz slamarica idu u fondove "Bolje ikad nego nikad", mogao bi da glasi optimističan komentar na odocnelo donošenje Zakona o investicionim fondovima, koji stupa na snagu 11. decembra. Postoji uverenje mnogih znalaca da je aktuelna vlada to učinila smišljeno kako bi omogućila šačici tajkuna da sakupe kajmak od kupovine unosnih hartija od vrednosti, a ne građani preko domaćih investicionih fondova. Ipak, svi su izgledi da će građani Srbije posle par godina čekanja, vrlo brzo moći da biraju u koji će fond da ulože svoje pare. Tako je "Delta" nedavno objavila oglas za zapošljavanje portfolio menadžera, što se u brokerskim krugovima tumači kao priprema ove kompanije za otvaranje investicionog fonda. Takođe, jedna poznata brokerska kuća planira da s jednom stranom bankom, čim se stvore svi pravni uslovi, osnuje fond. Većina stranih banaka koje rade u u Srbiji u svojoj matičnoj državi, kao i zemljama u kojima posluju, imaju investicione fondove, pa tako naprimer OTP banka u Mađarskoj ima 11, a jedan u Hrvatskoj. Tomislav Brzaković, direktor "KBK brokera", na pitanje kada će građani dobiti prvi investicioni fond, kaže da prvo Komisija za hartije od vrednosti mora da donese prateća podzakonska akta. "Uslov za rad fonda je i angažovanje bar jednog portfolio menadžera, obuka za ove kadrove je u toku, a licence će biti dodeljene krajem ove ili početke naredne godine", kaže Brzaković. U Komisiji za hartije od vrednosti kažu da će svi pravilnici biti doneti odmah posle 15. novembra. Inače, zakon označava investicioni fond kao instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine s ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Svaki investicioni fond mora da ima osnivački kapital od 200.000 evra. Postoji stereotip da fondovi ulažu novac samo na berzi, odnosno u hartije od vrednosti i obveznice, međutim, Esad Zaimović, zamenik direktora "Senzala", kaže da se može investirati i u državne zapise, ali i nekretnine. "Gde će se sve ulagati zavisi od politike fonda, ali u svakom slučaju ide se na disperziju portfelja", kaže Zaimović, koji očekuje u startu osnivanje najmanje 10 investicionih fondova. U "Senzalu", takođe, planiraju da s nekim od stranih investitora krenu u ovaj posao. Sam rad investicionih fondova je u svim zemljama strogo regulisan da se ne bi desilo da neko dođe na brzinu, pokupi pare, i preko noći nestane. Komisija za hartije od vrednosti mora da ima praksu zato što je njena uloga ključna u kontroli rada fondova. Rizik investiranja smanjuje se na najmanju meru time što ne može više od 10 odsto sredstava da se investira u jednu hartiju, a isti je limit i za određeni region, objašnjavaju u "Senzalu" i podsećaju da će moći da se kupuju i nerizične hartije u inostranstvu. Stroga procedura za rad fondova u državama u kojima posluju, kaže Zaimović, zaslužna je što nijedan od 1933. godine i velike ekonomske krize nije pretrpeo bankrot. On podseća da u Hrvatskoj deluje čak 57 ovakvih fondova, a u Crnoj Gori šest. "To su jaki tržišni igrači, a značajni su jer angažuju kapital iz slamarica koji nije u funkciji. Važno je da ulozi ne moraju da budu veliki, pa većina građana može da uloži svoju simboličnu ušteđevinu. Pošto je reč o koncentraciji velikih sredstava s tim kapitalom mogu da se kupuju kompanije i da se posle prodaju stranom partneru, kaže Zaimović. NJihov značaj će vremenom rasti imajući u vidu da se najavljuje podela akcija za zaposlene u NIS- pre privatizacije, ali i za građane od 2009. godine. Izvor:"Glas javnosti".

"Mali" akcionari Emitenti Posrednici Investitori